Osnovna ideja ili cilj ovih zakona je da se postojećim privrednim subjektima, odnosno privredi olakša, a da se stimulativno deluje na potencijalne investitore.
Ali, kada pogledamo šta je suština predloga zakona, onda ćemo videti da nisu ovo dovoljne olakšice za privredu, niti dovoljan stimulans za potencijalne investitore iz više razloga.
Prvo, kada se procentualno, kako je to ministar ove u predlogu zakona iskazao, onda to za one neupućene ima neki značaj. Ako se u ukupnoj masi pogleda kakav je stimulans za privrednike, onda bi moglo po onom pravilu, što izgubiš ili što dobiješ na mostu izgubiš na ćupriji ili obrnuto.
Ovde u jednoj preraspodeli koja se ogleda u poreskoj politici i dalje se nadoknada traži u onom delu koji je sve manji i manji, i koji u ova teška vremena ima neka primanja i to, kako ministar kaže, velika primanja. Relativno u nekim našim uslovima može i tako da se nazove.
Da vidimo kakav je to suštinski stimulans. Tako što će se porez na zarade smanjiti sa 14 na 12%, tako što će se ukupni porezi i doprinosi sa 73 smanjiti na 62,7%, tako što će postojati jedan cenzus od 5.000 dinara, i kada sve to saberete, a imate u vidu da recimo parametri na osnovu koga je rađen ne samo ovaj predlog zakona nego i predlog mnogo važnijeg zakona, zakona o budžetu, parametri koji predviđaju inflaciju, već je dokazano i pokazano da nisu pravi, da nisu tačni.
Jer inflacija već uveliko prevazilazi ona predviđanja koja su ugrađena i u budžetu, a samim tim i kada je konkretno ovaj cenzus u pitanju, možete misliti pri inflaciji koja je pretpostavljam planirana od 9,8%, kada bude dvocifrena, koliko će značiti taj cenzus od 5.000 dinara, realno koliko će značiti.
Ono što je veoma bitno za potencijalne investitore, to je jedna vrsta sigurnosti. Oni sigurnost traže u sistemu koji funkcioniše, u politici koja vodi državu i u zakonskim regulativama. Kako mogu imati sigurnost u sistemu koji funkcioniše kada taj sistem nema strategiju. Kako mogu da budu sigurni u političku volju vladajuće koalicije, kada je ona promenljiva i u funkciji je volje onih koji im daju nalog. Kako može, u krajnjem slučaju, biti siguran potencijalni investitor u zakonske odredbe, kada se zakonske odredbe svakodnevno menjaju, čak se i uredbama vlada kada je u pitanju ova oblast.
Uostalom, ima i jedan faktor koji je jako bitan za potencijalne investitore iz inostranstva, koji ne gube nikad vreme da to naglase, a to je poverenja u čoveka koji je najodgovorniji za poresku politiku. Sada kada bi se uprošćeno gledao ministar finansija kao tehničko lice u sklopu Vlade Srbije, onda bi se moglo reći da on sprovodi politiku koju diktira Vlada.
Međutim, on je u međuvremenu napredovao, on je i te kako relevantna i značajna politička ličnost, on je predsednik jedne političke partije koja učestvuje u Vladi. Kako sada da ubedite stranog investitora da čovek koji nije samo "tehničko lice" u okviru Vlade, nego relevantna politička ličnost, da neće potezom jednog preda da poništi sve ove odluke.
Taj čovek je kao guverner potezom jednog pera zatvorio sve banke. Taj čovek je bukvalno pokazao kako i lično osvetoljubivo nekad zna da odigra značajnu ulogu. Upravo je na jednoj od kompanija, sa čijim se on gazdama lično zamerio, pokazao kako se lično treba svetiti i kako tu kompaniju treba uništiti.
Kako da se poveruje, sada već značajnoj i od velike uloge, ličnosti koja je bukvalno formirala Nacionalnu štedionicu na bazi prevara i malverzacija, a onda privatizacijom jednostavno konstatovao i obavestio javnost, pa i ako je bilo nepravilnosti, sada je kasno, to je privatizovano.
To je nešto što je značajno i što potencijalni investitori moraju da imaju u vidu. U ovakvim povlasticama i privilegijama značajna je uloga i ličnosti, a pogotovo funkcije.
Što se tiče zakonskog predloga da se stimuliše smanjenje broja nezaposlenih, možda je ono značajno kada bi mi imali razvijenu privredu, možda bi ono bilo i te kako važno kada bi privreda beležila neki rast. Ali, mi smo u situaciji kada u ovoj državi samo funkcionišu mala i srednja preduzeća, kada su dva velika sistema NIS i EPS pred privatizacijom, gde očekujemo dodatni broj otpuštanja, odnosno nezaposlenih.
Šta znači stimulisanje poslodavca ako mu za dve ili tri godine ne naplaćujete porez i doprinos, a zakonom ga obavezujete da period zapošljavanja takvog lica mora biti duži od dve ili tri godine. Šta mu to znači? Ne znači mu ništa. Zašto? Zato što on nema dovoljno sredstava da finansira tekuću proizvodnju, zato što nam je situacija u srednjim i malim preduzećima da su ljudi do guše zaduženi na osnovu kredita hipotekarnih.
Mi ovde samo gubimo iz vida da nas guverner obaveštava kakva je realna opasnost od novih zaduživanja, od novih kredita, navodeći kao primer mala i srednja preduzeća, između ostalog i lična zaduživanja, a ministar nam ovde servira i kaže, ovo je nešto što će unaprediti, što će smanjiti broj nezaposlenih. U najmanju ruku, kada taj čovek kaže, onda se može slobodno reći da je to dvoličnost.
Čovek koji vodi računa o smanjenju broja zaposlenih, a koji je potezom pera, zatvarajući banke, isterao na ulice 5.000 službenika iz tih banaka. Čovek čiji potpis stoji ispod preporuke ili uredbe i naredbe Vlade da se na nivou lokalne samouprave u organima uprave smanji broj zaposlenih za 10%. To je 50.000 novih nezaposlenih.
Kakav je efekat ovih zakona, hajde neka bude 5.000. Šta ćemo, ministre sa onih 50.000, na kojima insistirate da lokalna samouprava otpusti. Gde je tu stimulans za prijem novih mladih ljudi do 30 godina? Vi otpuštate već zaposlene, stvarate socijalni problem. Računajte, privatizacijom EPS i NIS dodatni broj na ulici.
Šta je vaša računica i vaše promišljanje, neću biti u vlasti, pa neka drugi ko bude u vlasti rešava te probleme.
Najbolji primer treba da vam služi onaj koga ste smenili. Vidite da ništa ne zastareva. Da li znate koliko je on imao ovakvih predloga zakona, inicijativa, čak je lično učestvovao i u potpisivanju Ustavne povelje. Vidite kako ga vi prvo stavljate na stub srama, a zamislite kada ga dohvate organi gonjenja i pravosudni organi.
Zato uvek imajte kao primer i to primer za opomenu, onoga koji je do juče vodio vašu partiju. Morate odgovarati za ono što radite. Vi možete da predlažete zakone, ali morate ubediti i sadašnje privrednike i potencijalne investitore da neće nikada doći do izražaja samovolja.
Evo vam jedan od primera, kolege su govorile o investicijama u Novom Sadu, 600.000 miliona dolara i na kakve probleme nailaze. Samo zato što je investitor Švajcarac, izvođači radova su iz Rusije, osnovali mešovitu kompaniju koja ima sedište u Novom Sadu, odnosno u Beogradu, a nije uz dozvolu ili blagonaklonost, ili dobru volju članova Vlade, sada ljudi treba da imaju probleme.
Šest stotina miliona dolara, to vam je najveća investicija posle Elektrane Krško. Znači, na prostorima bivše Jugoslavije najveća investicija, i umesto Vlada da bude servis, da ne prorade sujete, niste se vi još oglasili, ali uvek iz senke delujete, pojedine vaše kolege već počele da viču na sav glas da nema smisla, kakav je to način, ne pitaju članove Vlade.
Šest stotina miliona dolara treba da uđe u ovu državu. Treba stotine i stotine novih radnih mesta da se otvori. Sama investicija angažuje kompletnu građevinsku operativu, a sva logistika, sve je iz Srbije i već imamo probleme.
Gledajte kako ste u ovom zakonskom predlogu predvideli selektivnost, pa ste rekli smanjenje od 73% na 62,7% je selektivno po regionima ili gradovima, pa kaže Novi Sad i Beograd 63,8%. Šta će se desiti, ministre? Da će većina prijavljivati sedište svoje firme u nerazvijenim opštinama. Zar niste izvukli pouke iz primera kada su autoprevoznici i ugostitelji masovno registrovali firme iz Novog Sada sa sedištem u Sremskoj Mitrovici, jer su porezi i takse mnogo manji.
Naravno, bilo je u tim kekec republikama, znam samo Janšu i Kekeca iz te države, ne znam nikoga iz te države, kakva je to država koja ima manje stanovnika od Beograda, ali vam govorim na primeru Srbije.
I onda će se ispoštovati zakonska forma da se, recimo, firme iz Novog Sada registruju u Novoj Crnji, koja je jedna od nerazvijenih opština, gde će biti umanjen porez, umanjen doprinos i firma će isplaćivati na osnovu važećih zakona i pravila u toj opštini, a radiće i delovati ili u Novom Sadu i u Beogradu. Kako ćete postupati?
Naravno, tu se predviđa mogućnost, tu se otvara prostor za ono što nije ekonomska kategorija, za ono što nije u oblasti finansija, a to je stranačka pripadnost i politička opredeljenost. Pa ko je blizak eventualno vladajućoj koaliciji ili nekoj političkoj partiji, neću da apostrofiram vas zato što ni to nije sigurno, kod vas su izbori u toku, kod vas je previranje, možda i kolega Albijanić izrazi neke ambicije, ali u svakom slučaju imaće privilegije oni koji su blizu partija koje su na vlasti.
Pa prema njima će jedan aršin, reći će da to može u skladu sa zakonom, jer to zakon reguliše i kaže da može sedište da se premesti iz jedne u drugu opštinu, s tim što se izmiruju obaveze poreza i doprinosa, a onda će stupiti vaše kaznene ekspedicije poreske policije. I kako to rade na terenu, ako si kojim slučajem u šifrovanoj stranci G2 plus 17, onda si oslobođen svih odgovornosti, ako nisi, onda moraš da odgovaraš.
A budžet kada se puni, on ne podrazumeva ove kriterijume, nego podrazumeva visinu sredstava koje treba da oprihodujete, pa kako ste ovde napravili drastičnu razliku između onih koji imaju i onih koji nemaju, tako ćete i ove kažnjavati, oni koji nisu bliski vašoj političkoj opciji plaćaće za one što su bliski, ali su napravili prekršaj. Po ovom zakonu dozvoljavate to.
Sve što u zakonu nije isprecizirano, što nije jasno i uvek se u narodu zove i u običnom se životu zove zakonske rupe, oni će ih koristiti, država će ostati uskraćena, a vi ćete smanjiti mogućnost da dobijete Nobelovu nagradu, kako ste to najavili.