Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je veći broj zakona koji predviđaju sporazume između Srbije i onih koji su u neko vreme pozajmljivali ili davali putem kredita Srbiji novac. Pred nama je sporazum sa Slovačkom Republikom koji je rezultat pregovora iz 1991. godine kada se pravio deobni bilans između bivših republika SFRJ. Tada je na osnovu tog sporazuma svaka federativna ili federalna jedinica SFRJ prihvatala deo pripadajućeg duga.
Kada se govori o dugu koji je preuzela Srbija onda moramo imati u vidu da je to u stvari dug SRJ, pa se naknadno, internim sporazumima između Srbije i Crne Gore jasno napravio deobni bilans. Suština nije u tome da li je sad pravičan ili nije pravičan taj deobni bilans, nego je suština da vas podsetim i vas kolege u ovom parlamentu, a i javnost da ovi i ovakvi dugovi bili su otpisani posle 5. oktobra i to na osnovu reči Miroljuba Labusa, Mlađana Dinkića, Božidara Đelića i ostalih velikana ekonomije i ekonomskih nauka.
Sećate kada su nas ubeđivali da je dolaskom nove demokratske vlasti jednostavno oprošćeni svi dugovi, pa i oni koji su na nivou Pariskog kluba i Londonskog kluba i tako dalje. Vidite kako sve ispliva na površinu, kako i ovaj sporazum sa Čehoslovačkom federalnom jedinicom isplivao na površinu i sada mi raspravljamo o tome koliko je isplativo, koliko je prihvatljivo da Srbija jedan klirinški odnos sa Čehoslovačkom ranije uspostavljen sada isplaćuje u konvertibilnim dolarima i to kažu, veoma povoljno za Srbiju, a to je sedam miliona. Možda jeste finansijski gledano, ali da je pravde i pravičnosti, oni koji su lagali naciju, oni koji su obmanjivali pre svega kada su dolazili na vlast da će milijarde da se sliju posle 5. oktobra u Srbiju, da će svi da nam oproste te dugove, oni bi sada trebali da odgovaraju.
Umesto da odgovaraju, neki od njih aktivno učestvuju i dalje u vlasti. Neki su savetnici, neki su na čelu nekih agencija, komisija ili saveza koji imaju saradnju sa Arapskim emiratima, neki su potpuno nevini, neoštećeni, čak se vređaju kada ih spominjemo, žive, razvili su svoj privatni biznis i imaju, poseduju ogroman kapital. A mi ovde raspravljamo da li je povoljno to što su novi pregovori, razgovori 2019. godine doveli do toga da od nekih 85 miliona dolara, klirinških dolara sada na ime duga, zaostalog duga isplaćujemo Slovačkoj sedam milina. Kada bi se ušlo u suštinu analize da li je to isplatilo, neko bi tvrdio da jeste, neko da nije i u tom slučaju bi se zaboravili ono što je suština da niko ne snosi odgovornost za sve ono što je obmanjivao i što je varao građane Srbije.
Po nama, srpskim radikalima, moglo se voditi kada su u pitanju ovi dugovi, možda se moglo voditi na drugi način. Tu imamo, kada je u pitanju Češka Republika, podsećanja radi, nije konkretno, ne odnosi se na ovih sedam miliona, imate ta Britanska Devičanska ostrva, gde te ofšor kompanije preuzimaju dugove, odnosno Češka je njima ustupila dugove, oni naplaćuju dugovanje od Srbije. Ali, koliko se sećam, mi smo jednom raspravljali o tome, bio je prisutan i ministar finansija, ne bi sad bilo celishodno da raspravljamo pred ministrom koji resorno nije nadležan, daleko od toga da se on ne razume u to, ali ta Devičanska ostrva ili kako ste ranije voleli vi, bivši radikali da govorite, Šešeljeva ostrva, su uvek pod znakom sumnje i uvek je to nešto što čovek treba da prihvati sa rezervom. Ne, oni su govorili Šešeljova, zato što i tada su na taj način dokazivali koliko su odani radikalima i koliko im je stalo do lidera SRS. Sad su u drugom taboru, sad im ne pada na pamet, više su vezani za ova Devičanska, ne iz prirode njihovog ponašanja nego zato što je to isto neka ofšor kompanija koja to radi.
Idemo dalje, ono što je interesantno to je ovaj sporazum između Vlade Srbije i Vlade Amerike, kada je u pitanju regulisanje poreza i poreskih obveznika, Amerika kao sređena država, država koja vodi računa o poreskim obveznicima i naravno o urednom plaćanju, izmirivanju tih poreskih obaveza, potpisuje sporazum sa Srbijom kao i sa svim državama gde pre svega na prvo mesto stavlja svoje interese, ne zanemaruje ni interese Srbije, ali to je u drugom planu to se vidi. Ovde Vlada, jasno u predlogu kaže, da ovaj Predlog sporazuma podrazumeva izdvajanje novih finansijskih sredstava i zapošljavanje nove radne snage, jer Amerikanci traže da svi njeni poreskih uredno plaćaju porez bez obzira u kom delu sveta, ili kontinenta žive. To je sasvim njima sporedno.
Kako će Srbija i na koji način to da reguliše to ostaje u ovom sporazumu, jasno i precizno prikazano. Ono što je nama srpskim radikalima ostalo nejasno, ko će ova dodatna sredstva da izdvaja da bi se na ime regulisanja poreza i poreskih obveznika za američke potrebe zaposlili ljudi koji će revnosno da prate to koliko je ko dužan na ime poreza da plati SAD. Takva je politika. To je politika kontinuiteta, ne daj bože da se vlast eventualno nešto usprotivi i suprotstavi Amerikancima, odmah bi znali kakav je pilot bio.
Ne bi bili poželjni na tim molitvenim doručcima, jel to je veoma bitno da vas svake godine, ne sve, ali pojedince da zovu na taj molitveni doručak, a onda gastrolozi ili kako se to već zove vode računa u preostalim danima godine o vama, kako ste prihvatili taj molitveni doručak. Ali, ovaj obrok vam je isuviše velik, suviše je skup. Mogli ste da jedete i u luksuznijim lokalima i na ekskluzivnijim mestima, a ne da podilazite stalno američkoj administraciji.
Ovde imamo jedan sporazum koji je primer onoga što SRS stalno ukazuje, a to je, što veća i što tešnja saradnja sa Ruskom Federacijom. Vidimo kako čak iz ovog sporazuma jasno precizirane stvari, kada je u pitanju kreditna linija od Ruske Federacije koja se odnosi na završetak pruge deonice Stara Pazova-Novi Sad, na taj dispečerski centar i na nastavak rekonstrukcije pruge prema granici Crne Gore, kako je to i koliko je povoljno kada su u pitanju ugovorene obaveze. Daje se na bazi realizacije, koliko se realizuje od projekta, toliko se isplaćuje. Kredit koji daje Ruska Federacija može čak i u ruskim rubljama da se vraća, nije nikakav problem, na osnovu kursa koji određuje Centralna banka Ruske Federacije i to su konkretni poslovi koji se rade.
Mi ovde smo opterećeni prilikom svakog izveštaja o utrošku budžetskih sredstava da gledamo koliko se to na ime kamate, zbog neupotrebljenih nepovučenih sredstava a odobrenih na ime kredita, kolika se kamata plaća od strane Srbije. Ovo je konkretno. Ovde je 175 miliona evra, tih 175 miliona, 75% je od strane Ruske Federacije na ime izvoznih poslova, jasno i precizno izdefinisano, čak i ono što se koristi na ime ovih projekata jasno stoji da je oslobođeno od plaćanja PDV, ali se ugrađuje u ove projekte od krucijalnog značaja za Srbiju. Tu nema ništa nejasno.
Ponovo vam kažem kamo lepe sreće da što više imamo ugovora i dogovora sa Ruskom Federacijom, jel uostalom priznali vi to ili ne, Rusija je najprisutnija ovde kada su investicije, bez obzira što želite da krivotvorite, neki od vas žele da prikažu kako sa Rusijom imamo nepovoljne odnose kada je u pitanju uvoz i izvoz, pri tome zanemarujući činjenicu da je „Gaspromnjeft“ ovde kao najveća investicija i najveći gigant kada je u pitanju petrohemija i proizvodnja i prerada nafte. To je nešto što svake godine donosi i te kako veliki profit Srbiji.
Da privodimo kraju. Ovde imamo ugovor oko autoputa Niš-Merdare, kaže se administrativna linija. Mogli ste precizno tačno da nazovete to granica, jel tako ste potpisali Briselski sporazum. Stalo nam je da se Srbija gradi, infrastruktura i ovaj autoput i svi autoputevi, ali mora biti transparentnost kada je u pitanju i kredit i izvođači. Nemojte slučajno da se poslužite ponovo sa oprobanim metodama kao što je bio „Behtel“, pa da i ovu deonicu od 30 km nacrtate u leks specijalisu, pa onda ispadne onda samo da je „Behtel“. Ovde garant EU. Hvala na razumevanju predsedavajući. Stvarno privodimo kraju.
Što se tiče ovog kredita koji je od Komercijalne banke Frankfurt na Majni mi imamo, to se zove paket aranžman kada je u pitanju kreditna linija. Banka nam daje 11 miliona za unapređenje socijalne strukture. Ali, gledajte šta daje. Daje i savetnike, daje i projekte, daje sprovođenje i nadgledanje. Mislite da je to džabe? Ne, i saveti i projekti i nadzor, sve se plaća. Od 11 miliona možda mi još treba da dodamo dva da izmirimo dugove ili tri kako pokazuje kolega Komlenski, da izmirimo dugove za savete, za projekte i za nadzor. Nemojte da mislite da je besplatan sir, čak i u mišolovci nije besplatan sir, tako i ova vrsta kredita.