Dame i gospodo narodni poslanici, nama srpskim radikalima je pre svega drago i nećemo to da krijemo, što konačnom se pred Narodnom skupštinom nalaze završni računi. Zašto nam je drago? Zato što od 2016. godine mi insistiramo da Skupština raspravlja o završnim računima.

Uvek smo upozoravali, nema smisla, nema svrhe da raspravljamo o zakonu o budžetu, ako nismo usvojili zakon o završnom računu. I evo, konačno, posle toliko uporne borbe i insistiranja SRS, imamo završne račune. Ispred sebe završe, zato što su u množini, od 2002. godine do 2018. godine. Nije Skupština, ovaj najviši dom zakonodavni, nije raspravljao o tome kako i na koji način su pre svega trošena sredstva, pa zatim, ne manje važno, kako i na koji način su oprihodovana ta sredstva.

Mi smo pričali o budžetima, o predlozima novih budžeta, a nismo znali kako su se sredstva u prethodnim periodima trošila, na koji način. Uvek se to prikazivalo onako kako je to želela aktuelna vlast ili kako su oni to hteli da modeluju, pa nama da prikažu da je to sjajno, bajno ili što bi se reklo sve idealno.

Mi srpski radikali smo uvek govori, nema razloga da se krije. Nema nikakvog razloga. Zašto bi se od javnosti krilo kako su to sredstva koja su prikupljena od poreskih obveznika i na koji način korišćena, u koje svrhe su korišćena? Kako se raspolaže sa tim sredstvima? Šta to znači deficit, šta suficit? Koji su to faktori koji su uticali na trošenje sredstava iz okvira budžeta?

Slušali smo ovde pohvale kako je zaredom nekoliko godina zabeleži suficit i mi srpski radikali smo tada jasno predočili, nije dobro u kontinuitetu imati suficit, kao što nije ni deficit. Budžet treba da je izbalansiran tako da nema razlike između prihoda i rashoda i ako ih ima, da su oni minimalni. I to je idealan

36/3 MG/VZ

budžet i to nije problem bilo kojoj Vladi, a pogotovo Ministarstvu finansija da uradi, da izbalansira taj budžet da se tačno zna koliko je potrebno za funkcionisanje ove države, koliko je potrebno za korisnike budžetskih sredstava, koliko je potrebno za kapitalno ulaganje itd. Bez završnog računa, prethodnog razmatranja završnog računa, sve se radi tako što se veruje na reč predlagaču, odnosno onome ko obrazlaže predlog budžeta.

Pred nama je gomila tih izveštaja o završnom računu. Nažalost, činjenica je da ne možemo raspravljati studioznije o budžetima i završnim računima od 2000. do 2018. godine, tako što ćemo biti sigurni da su ti podaci tačni, pogotovo taj period od 2002. godine pa do 2008. godine. Treba se uzimati sa rezervom, to čak kažu i ovi iz Državne revizorske institucije, da je jako teško sa većom pouzdanošću raspravljati o tome. To su podaci koji su na bazi dnevnih izveštaja, odnosno mesečnih tačnije rečeno, na osnovu tih mesečnih izveštaja o potrošnji sredstava moglo se napraviti završni račun u ranijem periodu.

Ali, ono što je interesantno to je da je u ovom prikazu završnog računa vidimo da je dosta toga u prihodnoj strani urađeno, a da ne postoji za to neko realno obrazloženje ili da ne postoji realni osnov za tako povećane prihode. Naime, svakom je u cilju da se što više oprihoduje, a pri tome da se vodi računa da se ne preopterete građani i poreski obveznici. Svako normalan razmišlja da treba što manje kreditno biti zadužen, omogućiti državi da može sama da funkcioniše na bazi akumulacije, na bazi onoga što se dešava u njenoj privredi, na bazi razvijanja domaće privrede i domaće proizvodnje. Ali, mi imamo ovde na prihodnoj strani neke stvari koje su vredne pažnje da se javnost o tome informiše i da joj se objasni.

Naime, mi imamo ove neporeske prihode koji su različitog porekla. Ono što bi trebalo u završnom računu da se prikaže, a to je tačno, detaljno svi prihodi, izvori tih prihoda i visina tih prihoda. Mi ovde imamo delimično kada su u pitanju javna preduzeća i državna preduzeća, odnosno javna preduzeća koja su pod ingerencijom države, imamo delimično prikaz koliko su koja preduzeća uplaćivala u budžet, nemamo detaljno. Nemamo za sva javna preduzeća i za sva državna preduzeća. Imamo, recimo, u ranijem periodu da je uplaćivao „Telekom“, a sada nemamo podatke osim da je uplaćivala NBS. Imamo u jednom periodu, ranije gledajući, da se ne vraćamo toliko unazad, imamo da je uplaćivala „Elektroprivreda“.

Naime, zbog čega je ovo bitno? Bitno je da se vidi kakva je struktura tih prihoda u prihodnoj strani od javnih i državnih preduzeća iz razloga što javna preduzeća, kao što je „Elektroprivreda“, u javnosti se prezentuje da ima određene probleme u poslovanju, u funkcionisanju, a vidimo da baš u tom periodu kada su u javnosti prezentovali te svoje velike probleme, da su uplaćivali u budžet kao višak prihoda. Onda je nelogično otkud se pojavljuje taj višak u „Elektroprivredi“, a sa druge strane „Elektroprivreda“ traži pomoć što u kreditima, što direktno iz budžetskih sredstava. Pa onda se u jednom periodu i te kako baratalo sa pouzdanim informacijama da se „Elektroprivreda“ zaduživala kreditno, pa na bazi tih kreditnih zaduživanja uplaćivala je, uslovno rečeno, taj višak u budžet, kao budžetski prihod se vodio, i to je izazvalo veliku pometnju kada je u pitanju funkcionisanje i drugih javnih preduzeća.

Naime, kada je u pitanju funkcionisanje Narodne banke Srbije, koja je uplatila određena sredstva, tu se tačno zna, tu se zna priroda, tu se zna izvor kako i na koji način su ostvarena ta sredstva. Sad, imamo nešto što je veoma indikativno, to je da neki vanredni, neporeski prihodi, oni su uplaćeni ili ostvareni u mnogo većem srazmeru nego što je to planirano. Tako imamo da je planirano četiri milijarde tih prihoda, a da je uplaćeno 20 milijardi. Sada, kada pogledamo u strukturi, mi znamo da jedan potiče od emitovanja hartija od vrednosti, ovo što je i ministar pročitao u obrazloženju, to je to kada je u pitanju emitovanje hartija od vrednosti i to su prihodi koji su mnogostruko veći nego što se planiralo.

Tako da, bilo bi dobro da se objasni kako i na koji način se u narednom periodu, a na bazi ovih izveštaja, planira postupati kada je u pitanju emitovanje hartija od vrednosti. Ima jedna tendencija, a to je da se evroobveznice strahovito povećale. Emitovanje evroobveznica strahovito se povećalo.

Generalno gledajući i na domaćem tržištu plasirano je mnogo više hartija od vrednosti, nego što je to planirano. To je jedan od načina da se potrebe ove države i budžetske potrebe, da se finansiraju tim, kako bi to rekli, neporeskim prihodima. To je dobro do trenutka dok država može da kontroliše to u smislu da država može realno da pokrije te obaveze koje podrazumevaju emitovanje hartija od vrednosti, ali može da bude i bumerang, da se vrati na neželjeni način tako što će država se u suštini zaduživati, prezaduživati, neće u trenutku kada dođe do realizacije, do naplate tih hartija od vrednosti, odnosno evroobveznica, to je neki period, te dugoročne su od 26 godine pa nadalje, neće nadam se, mada o tome će građani da odluče, nadam se da ova Vlada neće do tada voditi državu i biti na čelu ove države, ne presonalno, nego generalno. Šta ćemo onda kada dođe na naplatu, a država ne može da servisira svoje obaveze? To je lepo kada se priča u javnosti da se fiskalna politika vodi na taj način, da su mnogo veći prihodi nego što su rashodi, pa se u nekih tri godine, od 2015, 2016, 2017. godine, prikazuju kao godine suficita. Suština je jednim delom da taj suficit upravo potiče iz ovog dela emitovanja hartija od vrednosti.

Što se tiče nekih stvari koje su vezane za eksproprijaciju zemljišta, mi vidimo da je to sada aktuelno, pogotovo kada je u pitanju ovaj Moravski koridor. Tu smo imali i po hitnom postupku da donosimo odluku da se izdvoje određena sredstva kako bi se isplatila nadoknada za zemljište koje će biti potrebno za izgradnju Moravskog koridora. Javnost i mi poslanici smo do ovih završnih računa bili duboko ubeđeni da najviše sredstava, kada je u pitanju eksproprijacija, se izdvaja upravo za ove auto-puteve, za te infrastrukturne objekte koji se odnose pre svega na saobraćajnice.

Međutim, ovde u ovoj analizi pokazalo se da je ipak najviše sredstava izdvojeno za eksproprijaciju zemljišta za potrebe "Beograda na vodi". To je nešto što je veoma interesantno i zanimljivo. Ne iz razloga da bi mi sad želeli dalje da elaboriramo ovo oko "Beograda na vodi", ali treba da bude čista računica, da se zna koliko je to država uložila početnog kapitala da bi se započeo taj Projekat koji se zove "Beograd na vodi". Onda se dolazi do niza zaključaka, u zavisnosti sa koje strane gledate, u svakom slučaju nije to nešto što je zanemarljivo, jer to su velika sredstva koja je država Republika Srbija, da ne govorim grad Beograd, uložili kada je u pitanju taj projekat.

Što se tiče ovih rashoda, imamo nešto što je veoma interesantno, recimo, do 2008. godine u rashodima, kada su u pitanju ti mesečni izveštaji prikazivali su se, recimo, oslobađanje, primera radi, oslobađanje od plaćanja PDV mladim bračnim parovima koji rešavaju svoj stambeni problem i to se po logici stvari i po zakonitosti računa kao subvencija od strane države. Mi ovde u ovim završnim računima od kada je ova Vlada, a pogotovo za 2018. godinu, nemamo jasnu situaciju kada su u pitanju subvencije. Nemamo detaljni prikaz, ne samo kada je u pitanju ovaj deo stambena gradnja, rešavanje stambenog problema, to je najmanje, nego nemamo za te tzv. strane investitore kada je u pitanju subvencija koja daje država, nemamo koliko je koji investitor dobio na ime subvencija. Imamo neku opštu priču, neko opšte mesto da je država izdvojila, da je država morala to da uradi kako bi privukla strane investitore i sve je to u redu, ali da vidimo koliko je koji od tih investitora dobio na ime subvencija. To mora da bude u završnom računu.

Završi račun mora da sadrži to, da se kaže u toku 2018. godine na ime subvencija država je dala tom i tom investitoru, toliko i toliko. Mora jasno da bude, mora transparentno da bude. Mi uvek slušamo kako smo mi povoljniji zato što osim tih uslova koji se odnose na građevinsko zemljište osim cene radne snage mi dajemo subvencije. Koliko smo dali subvencije znamo zbirno, a koliko smo pojedinačno svakome investitoru to niko ne zna. Ovde vodimo raspravu da ne kažem godinama, bukvalno licitiramo da li je dato 5.000 po zaposlenom evra, govori se o evrima ili je dato 10.000 ili možda i više. Ovo je prilika i ovo je obaveza da u završnom računu mora da bude i to prikazano, jasno prikazano koliko je koji investitor dobio od države Srbije na ime subvencija.

Ono što je veoma bitno, a to je da u oblasti budžetskih rezervi nalaze se ogromna sredstva, to je nešto što je indikativno kada je u pitanju funkcionisanje ove Vlade, to se vidi i u završnom računu.

U završnom računu za 2018. godinu, vidimo da je to kada su u pitanju budžetske rezerve, u visini od 400 miliona evra. Izvinite, gospodo to je jako velika količina novca koja je bila na raspolaganju, a ne podleže mnogim procedurama, između ostalog, ne podleže proceduri transparentnosti ili nečemu što bi podrazumevalo da se eventualno za dodelu tog novca raspiše konkurs. Tih 400 miliona evra delilo se onako kako to Vlada ili da ne govorim pojedinac u trenutku odluči da će dati neko, da li u vidu subvencija, da li na ime nekih plaćanja obaveza, to sada nemamo u završnom računu prikazano. Velika su, ogromna su sredstva.

Ne možemo baš tako da imao poverenje, s tim što, kada su u pitanju rezerve, budžetske rezerve, videćemo ako pratimo ove godine, videćemo tendenciju rasta od 1,5% što je normalno u odnosu na ukupna sredstva u budžetu, mi u 2018. godini imamo 4% rezerve u odnosu na ukupna sredstva u budžetu. Što je, priznaćete jako veliko. Ako se to uporedi sa još nekim informacijama koje se odnose na određene prihode onda ćemo da vidimo, a pre svega ono o čemu smo mi hteli da upozorimo, to su javna preduzeća, onda ćemo da počinjemo da razmišljamo da u stvari u državi Srbiji funkcionišu dva paralelna sistema.

Kada je u pitanju budžet i isplata sredstava iz okvira budžeta za budžetske obaveznike i kada su u pitanju ona sredstva koja nisu pod kontrolom, a to su sredstva koja su pre svega na ime prihoda koja se ostvaruju od javnih preduzeća. Niko ne zna otkud, recimo, konkretno, ponovo kažem elektroprivredi taj višak ako se žali na poteškoće i niko ne zna kako su ta sredstva iz budžetskih rezervi kako su trošena.

Drugo, u prihodnoj strani, to vidite i sami, imate nešto što je veoma interesantno, a to je kada je u pitanju prosveta, kada je u pitanju obrazovanje, vi imate ovde povećanje prihoda. Van budžetska sredstva na ime usluga, na ime prodaje imovine i tako dalje, u tom delu imamo povećanje prihoda. Faktički to kada pogledate i analizirate, ta sredstva koja su vezana za prosvetu i obrazovanje, one su najvećim delom deljeni za povećanje ličnih dohodaka, za povećanje primanja. Mi onda imamo prostu činjenicu da plate procentualno u odnosu na budžet ne učestvuju sa 10% nego preko 10%.

Gledajte sad, dozvoljeno je 9,5%. Znači, imaju neka sredstva koja su van kontrole. Pogledajte vi to, dobro ministre, tu su pomoćnici koji mogu da vam pomognu pa ćete videti i sami da to nisu mala sredstva. To su sredstva koja se oprihoduju iznajmljivanjem objekata, recimo, fiskulturnih sala, to su sredstva na ime usluga u prosveti se ostvaruju, a ta sredstva su van budžetska i ta sredstva se dele za povećanje primanja prosvetnih radnika. Kada pogledate to u odnosu na ukupna sredstva to vam prelazi onu dozvoljenu granicu.

Tako da možemo da pričao o tome, da analiziramo ali u svakom slučaju da završim, naše zadovoljstvo je što konačno SRS uspela da priušti da u parlamentu Srbije se raspravlja o završnom računu, ne ulazeći u to kako će ko da gleda na ove izveštaje o završnim računima. Mi smo izneli neke svoje načelne primedbe, a u daljim raspravama, najverovatnije ćemo ukazati na pojedine slučajeve. Hvala vam.

Član 107.

Gospodine Marinkoviću, malopre vas je kolega Jovanović opomenuo, pozvao, u stvari, da smirite žagor u sali, misleći na poslanike vladajuće koalicije koji nisu svoje koalicione partnere imali strpljenja da slušaju, a vi u nedostatku hrabrosti ili neprincipijelnosti ili ne znam nekog razloga, niste postupili tako, nego ste sačekali da Đorđe Vukadinović ovde malo glasnije se obrati poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke, da bi to pripisali Srpskoj radikalnoj stranci.

Nemamo mi ništa protiv, naučili smo mi. Mi znamo da ste vi u pojedinim trenucima čovek koji, pored tolerancije, poseduje i neke demokratske, osnovne demokratske principe. Nekad i mi komuniciramo, ali najviše sa ministrom, razmenjujemo mišljenje o predlozima zakona. Mi njemu pomaženo i on nama, ko kome više, sad to nije bitno. Ali vas molim da poštujete Poslovnik o radu Narodne skupštine i da ne apostrofirate samo SRS, kad to radi Đorđe Vukadinović, a ne smete pri tome da pokažete isti aršin prema grupi koja je sa vaše desne strane, ili sa leve, u zavisnosti sa koje ste vi strane.

U skladu sa Poslovnikom, želim da se Narodna skupština izjasni o eventualnoj povredi Poslovnika.

Ovde je rasprava o veoma bitnim zakonima, a jedan od tih zakona je Zakon o javnim nabavkama, u stvari, kako su to pokušale kolege da predstave, 2012. godine je osmišljen taj zakon. Trebao je po tvrdnjama tadašnjih čelnika SNS, trebao je da donese uštedu od najmanje 400 miliona evra godišnje.

Taj zakon je 2015. godine pretrpeo izmene i rekoše da te izmene, u stvari, nisu neke značajnije, osim onoga što se uklapa u evropske standarde. Međutim, u međuvremenu, proteklih nekoliko meseci direktor Državne revizorske inspekcije je rekao otvoreno i javno da je rak rana kada su u pitanju finansije i kada su u pitanju malverzacije upravo Zakon o nabavkama i to su utvrdili od lokalnih, preko pokrajinskih, do republičkih nivoa vlasti. To imate svedočenje i izjavu čoveka koji je odgovoran i koji se razume u to.

Ne bi to bilo čudo toliko da i dalje se ne tvrdi da javne nabavke su nešto što je transparentno, a onda, kako vi to kažete, mi srpski radikali o prošlosti, a vi o vašem Đilasu za koga plaćate alimentaciju i našem Bastaću, koga ne vadite iz usta, da ne kažemo da ipak nešto se pojavilo poslednjih godina, a to je da javne nabavke najmanje su transparentne.

Ako se gleda na nižem nivou, finansijskom, onda može tu da se progleda kroz prste i da se kaže - izloženo je javnosti, transparentno je, ali kada se gledaju veći poslovi, po finansijskom obimu, bogami, tu ste se dosetili nečega što ranije nije bilo toliko zastupljeno, iz kojih razloga nije bitno, a to su te direktne pogodbe. Direktne pogodbe isključuju raspisivanje konkursa, odnosno tendera za javne nabavke.

Ima u zakonu izdefinisano. Javne nabavke se ne raspisuju kada je u pitanju odbrana i bezbednost, civilna odbrana, civilna zaštita, sprečavanje opasnosti itd. i kada je u pitanju kreditor koji propisuje uslove, pa i uslove o javnim nabavkama.

Ali, šta se desilo poslednjih dana? Poslednjih dana sami sebi ste kontradiktorni. Srbija se zadužila, kako smo to obavešteni, za kreditnu liniju koja će biti u funkciji izgradnje Moravskog koridora. Srbija će koristiti taj kredit, a neposrednu pogodbu Vlada Srbije, a to je verifikovao i parlament, napravljena je sa Behtelom. Sami sebi ste kontradiktorni. To su velike nabavke. To su ogromne svote novca. Kako više da se veruje bilo šta, čak i dobronamernost, kada vi svojim postupcima sami sebe negirate?

Mi imamo ovde situaciju da Srbija se zadužuje za 110 ili 120 kilometara autoputa, a pri tome direktno sklapanje ugovora sa američkom kompanijom isključuje sve mogućnosti kada su u pitanju javne nabavke.

Čak ste doneli ovde leks specijalis za Behtel, što će dugo, dugo vremena biti predmet analize iz više razloga. Prvo, iz razloga što je to negacija zakona, važećih zakona u Srbiji. Drugo, iz razloga što će se baviti svi, pa i istražni organi sa tim da li je moguće da je tu vezana i korupcija, mito i korupcija, protiv koga se borite. Uporno se borite tako što stalno imate neke dopune za korupcije.

Evo o čemu se radi ovde. Ovde se radi o sledećem. Vi i naše tvrdnje, koje su bazirane na činjenicama, negirate tako što kažete - nisu upravu srpski radikali, nije se direktno vršila pogodba i nije bilo namenjeno Behtelu. Pogledajte, gospodo, šta ste uneli u zakon leks specijalis? Uneli ste odredbe da firma koja se bavi izgradnjom autoputa, takozvanog Moravskog koridora, treba da ima reference, to je da jugoistočnoj Evropi, do sada je radila poslove na finansijskom nivou, pa ste napisali samo je Behtel taj koji je radio u jugoistočnoj Evropi. Pa, ste napisali da ta firma ima još neke reference. Samo Behtel ima te reference. Pitate se. Prosto ste iznenađeni kako to domaće firme nisu… na stranu ovo nesuvislo obrazloženje koje smo sinoć čuli od predsednika Vlade da domaće firme imaju previše posla, pa da ne mogu to da stignu, na čemu smo mi insistirali. Bolje i da radi domaća firma, pa i neka rokovi se malo prolongiraju, nije to toliko velika šteta, kolika je šteta tako što domaće firme neće u međuvremenu steći reference i ne mogu biti konkurentne drugim firmama koje konkurišu za izgradnju autoputeva u Srbiji na osnovu kreditnog zaduženja iste ove Srbije. To je suština.

Možete vi da tražite koje god hoćete modele, kao što vidim da ovde opravdavate postojanje kockarnica, kladionica, sportskih kladionica. To je, prosto, za neverovati. Umesto da ste protiv toga, da kažete – država mora imati apsolutni monopol kada su upitanju kladionice, kockarnice, sportske kladionice, vi suprotno. Vi želite dobitnike da oslobodite poreza koji je obavezan da plati državi i hvalite kako je dobro što je podignut taj nivo na 100.000, a nije 11.000. Treba na 1.000 dinara da bude porez. O čemu vi pričate? Kladionice, kockarnice, to vam je mesto gde se pere novac.

Kada su u pitanju privredna društva, vi ovde imate predlog da se akcije mogu povećati sa tri na pet posto i odmah navodite primer – informativna tehnologija. Čekajte, ljudi, zar ste se svi podredili toj informativnoj tehnologiji? Predsednik Vlade kaže – budućnost je u digitalizaciji, IT tehnologiji i sve je podređeno tome. Pa, nemojte tako. To su konsultantske usluge stranim kompanijama. Pa, nije to bazično vlasništvo Srbije. To što se ostvaruje profit od milijardu, zamislite koliko vlasnik ostvari profita na osnovu angažovanja pameti u Srbiji, ali vi ne razmišljate o tome, baš vas boli briga. Vama je bitno da toliko medijski bar pratite taj trend digitalizacije.

Što se tiče javnog duga, vi ovde imate nešto što treba javnost da zna. Vi uvodite strane pravne subjekte da mogu da trguju sa hartijama od vrednosti. Vi najavljujete, gospodo, da će budućnost Srbije biti u tome što će plasirati hartije od vrednosti i na taj način donositi novac, puniti budžet i podmirivati obaveze koje ima. To je van pameti.

Očekuje nas velika svetska kriza, to svi najavljuju, a vi se igrate sa vatrom. Drugo, kada je u pitanju podizanje kredita od strane lokalne samouprave, šta ste vi ovde predvideli? Predvideli ste da to bude centralizovano, u smislu da Ministarstvo finansija ima uvid u sve eventualne potencijalne kreditne aranžmane lokalnih samouprava, što je dobro. To je dobro i to mora jednom da se uvede. Mora da postoji taj red.

Šta je velika greška? Kažete ovde u ovoj odredbi izmena i dopuna zakona – ako u roku od 30 dana Ministarstvo za finansije, odnosno Vlada ne da odgovor lokalnoj samoupravi, smatra se da kredit ili aranžman nije odobren. Pa, to je van pameti. Pa, valjda treba u roku od 30 dana, ili već koliko ste odredili, da se da odgovor jasan i kada se kaže da ne može da se kreditno zadužuje, da se obrazloži zbog čega ne može ta lokalna samouprava da se kreditno zaduži. Ovde mislimo na međunarodne kredite, a ne 30 dana ćutite i to se podrazumeva, a niko ne zna zbog čega ta lokalna samouprava.

Onda imate grad Kragujevac. To vam je rupa bez dna. Onaj Tomin rasipnik, šta ga boli briga, ko porodica Raspućin, samo razbacivo. Vi punite budžet, on radi šta god hoće. Diskriminacija je među lokalnim samoupravama.

Slažemo se da je centralizacija, da je kontrola od strane Ministarstva finansija, ali ne tako, ne na taj način što će Kragujevac i dalje biti privilegovan nama iz nepoznatih razloga. Valjda vi podmirujete neke svoje račune, a to će platiti budžet Srbije, to će poreski obveznici. Šta vas boli briga, bitan je mir u kući.

Držite onog tutumraka u hiljadu kvadrata, da se razmeće sa onom njegovom umetnicom, sinu dati grad. Malo li je? Stvorili ste novu dinastiju Nikolić. Imali smo Obrenoviće, Karađorđeviće, a sada imamo Nikoliće. Ni Karađorđevići tako ne žive raskalašno kao ovi. Morate da uvedete red. Mora da se zna, a ne u ime građana Kragujevca da se uvek pokrivate sa interesima građana Kragujevca.

Ono što je veoma interesantno, kada pogledate hronološki, najviše je predloga u izmenama i dopunama sprečavanje pranja novca, a sve više se pere novac. Pa Evropska unija to radi, pa to je valjda vama jasno. Njoj Srbija i ovaj region služe da bi prali novac. Svaki veliki posao zasniva se na mitu, korupciji, pranju novca i to oni iznose u svojim izveštajima i to navode kao jedan od većih minusa kada je u pitanju Srbija i sigurnost finansijskog poslovanja u Srbiji, a to je prisutno. Sve je veća prisutnost korupcije. Odakle ta korupcija? Iz te Evropske unije. Mi srpski radikali ne možemo da glasamo za ovako nakaradne izmene i dopune zakona. Hvala.

Interesantno je da pored ovoliko amandmana koje je podnela i SRS nijedan amandman nije usvojen. Vlada nije našla za shodno bar jedan amandman da usvoji ili da pokrenemo raspravu zašto ga ne usvaja, nego u obrazloženjima da je po jednom klišeu da ne usvaja se zato što bi to promenilo smisao ovog zakona i ovih izmena, kao da ga Vlada, kao da ste vi ovo autori, pa vi brinete da će neko da vam izmeni vaše ideje.

Ideje su došle od strane evropskih predstavnika, iz parlamenta Evrope vam je stigla ideja. Vi ne možete sami da se izborite i da dovedete na taj stepen demokratskih razgovora ovu Srbiju i parlamentarne rasprave, nego moraju iz ove EU.

Šta vam rade? Oni vas još više ponižavaju. Neće da vam sastave sa ovima, uslovno rečeno, sa druge strane, mada ste vi svi isti, nego vi kažete šta imate pa onda oni prenose njima, pa čuju šta oni misle, pa prenose vama.

Podsećanja radi, za one koji su zaboravni, tako je u suštini počeo i konflikt u Sarajevu. Nije međunarodna zajednica, odnosno Amerikanci i pojedine zemlje Evrope, hteli da razvijaju polemiku i razgovor između Srba i muslimana i sa treće strane Hrvata, nego su oni bili posrednici, pa su oni prenosili. Oni su frizirali šta to treba.

Mi ovde predlažemo da ono što je regulisano zakonom, kada je u pitanju korišćenje budžetskih sredstava, a to su lica koja imaju specijalno obezbeđenje, posebno obezbeđenje, to je regulisano zakonom, da ne stoji da je to specijalno ili posebno obezbeđenje nego je regulisano zakonom. Tačno se zna šta je, ali ne da nema sluha, nego ne smete da dirnete ni zarez, ne smete ni tačku da pomerite. Morate onako kako vam kažu ovi dušebrižnici iz Evropskog parlamenta. Tako i radite.

Tako su i nastali politički i životni satrapi. Kada je Aleksandar Makedonski krenuo u osvajačke pohode, on nije smenjivao osvojene careve i kraljeve, nego ih je ostavljao na tronu, ali oduzimao im je suštinsku vlast i oni su postali satrapi.

I vi ćete, idete dobrim koracima da to postanete.

Sad bi bilo sasvim logično da ja pomenem kolegu Šarovića u svojoj diskusiji, pa on da dobije po istom osnovu pravo na repliku.

To je malo čudno, ali, eto, uvodi se kao pravilo. Izuzetak jeste, ali postaje taj izuzetak pravilo.

Mi ovde razmatramo šta sve mogu ili šta sve, bolje rečeno, ne smeju da rade funkcioneri članovi Vlade, a jedna stvar koja je veoma bitna i prisutna je, kada su izbori, to je kupovina glasova.

Nema ovde nigde da stoji da član Vlade, osim ovo što ne sme da nastupa na političkim skupovima, što je van pameti, da ne sme da deluje politički u vreme izborne kampanje. Pre svega, svaki ministar je politička ličnost. I kada je ministar, on je politička ličnost. I kada je u Vladi, on predstavlja partiju, predstavlja politiku koja je njega kandidovala i na osnovu toga je izabran za ministra. To je potpuno jasno, svakome je jasno.

Kad koristi službeni auto, on koristi u svom političkom radu to. Sve što koristi, kada je u pitanju Vlada, to je sve u svrhu njegovog političkog delovanja. Ne može se odvojiti ili razdvojiti funkcija ministra od funkcije političara. Ali, nema jedno - da taj koji je član Vlade ili bilo koji drugi političar ili akter, učesnik u izborima na ovaj ili onaj način ne sme da deli pakete, ne sme da daje mito, korupciju, ne sme da kupuje glasove, da daje novčana sredstva. To nigde ne stoji ovde i da bi to bio predmet kažnjavanja, a to je prisutno i to je očigledno.

Doduše, istine radi, kada je u pitanju davanje gotovog novca, keša, tu je cena pala, to mora da se prizna. U vreme Slobodana Miloševića socijalisti su plaćali jedan glas, nekada i po 100 maraka, u zavisnosti u kom delu Srbije je, pa onda je to kad su došli dosovci, to je palo na nekih 20 ili 30 evra. Sad je to došlo, verovali ili ne, kad su u pitanju lokalni izbori, konkretno kad su bili izbori u Vrbasu, na flašu piva jedan glas.

Nije to dokaz da je pala cena glasa, nego je dokaz da je zavladala sve veća beda i sirotinja, siromaštvo, pa su ljudi spremni za četiri glasa, koliko njih u porodici ima pravo, to je nekih 40 evra da glasaju. Računaju da tih 40 evra bar dnevno im rešava problem ili za nekih nedelju dana rešava problem, a posle se kaju kad vas dovedu na vlast. Dali bi oni više nego 40 evra samo da što pre odete.

Od svega ovoga, ministre, tačno je da sam živ čovek i delimično je tačno da pamtim baš sve. Nema tog čoveka koji može sve da pamti, ali primer koji ste naveli odnosi se upravo na onu grupaciju koja je učestvovala na lokalnim izborima, a ranije je bila angažovana od strane SNS, pa su na sledećim izborima pokušali da vrbuju članstvo i simpatizere SNS i zato se reagovalo, jer je biračko telo SNS pokušalo da se ugrozi, da se daju pare. Odakle im pare? Da zna javnost, dali im ranije iz DS, dali im 200 hiljada evra da kupe glasove u opštini Žabalj da ne pobedi srpski radikal. Gospodin Martinović je svedok toga. To su bili dopunski izbori.

Oni za mnogo manju cenu obezbede glasove. Kad kažem mnogo manju cenu, nekom su davali, nekom nisu i ostalo im 100 hiljada evra. Pokušali su sa 100 hiljada evra da ponovo postanu oni sami parlamentarna lokalna stranka, i to je išlo sve do trenutka dok nisu počeli po spisku da vrbuju, da kupuju članstvo i simpatizere SNS.

Džabe je bilo što smo mi srpski radikali upozoravali na biračkim mestima, čak pokušavali da ih fizički sprečimo sve dok nije dirnuto u glasačko telo SNS, ništa se nije preduzimalo. Tog trenutka oni su bili procesuirani, nađen novac kod njih i javnost obaveštena. Da je ovo tačno, ponovo kažem, gospodin Martinović je tu kao živi svedok za dopunske izbore u pokrajini Vojvodini. Uostalom, i vi ste ministre živi svedok. Neću da kažem da ste živa enciklopedija, daleko bilo.

Mi srpski radikali zalažemo se za strogo poštovanje i sprovođenje zakona, ne selektivno, pa kada se kupuju od simpatizera i članova SNS, onda se to sprečava, a kada ostali simpatizeri i članovi, onda se smatra da je to u sklopu izbornog procesa, malo se temperatura poveća itd.

Kada već govorite, gospodine Martinoviću, onda morate da budete jasni i precizni. Tačno je da je SRS ranije imala mnogo više glasova, ali to je bilo potpuno drugačije biračko telo, nego biračko telo koje je glasalo za DS, ali se u međuvremenu nešto desilo, gospodine Martinoviću, samo ste to preskočili. Formirala se jedna nova politička opcija koja je na bazi biračkog tela SRS, pomoću obmana i laži, napravila dobar izborni rezultat.

Ne zaboravite, gospodine Martinoviću, da je vaš prvi predsednik partije bio Tomislav Nikolić koji se u Skupštini Srbije javno deklarisao da se nikad neće odreći ideologije srpskog radikalizma i Vojislava Šešelja, a da smo mi, koji smo ostali zajedno sa vama, izdajnici. To je bilo tako dobro upakovano, dobro urađeno marketinški da su čak i oni najtvrđi, najokoreliji radikali u jednom trenutku pomislili da je Tomislav Nikolić taj koji će doneti Srbiji preporod, pa i vi ste sami mislili da će to tako da se desi, videli ste da je to velika prevara. U suštini to je prevara od čoveka.

I dalje jašete na tim talasima da vi zagovarajući politiku koja je potpuno identična i politici SRS ćete očuvati celovitost, suverenitet, integritet Srbije, da ćete vi kao i srpski radikali što su govorili. Polako vreme pokazuje ko je ko. Nemojte vi da brinete da li će SRS biti iznad cenzusa ili nešto malo ispod.

Naš je uspeh da smo opstali. Ne zato što ste vi formirali novu političku opciju, nego zato što ste imali neograničenu pomoć sa zapada i jedan srpski radikal da je ostao to je uspeh za SRS, a vreme će, izbori i na kraju krajeva građani svojim glasom pokazati ko će opstati i ko će voditi Srbiju.

Sve to je zaludno. Setite se samo koliko su socijalisti, pa i ovi žuti delili para i brašna i ulja i svega. Došao je dan kada o njima pričamo kao o davnoj prošlosti, kada je to nešto što već se mnogi i ne sećaju kako to i ministar kaže Nedimović, a ministar Nedimović bi mogao da pomogne zato što je on jedno vreme bio sa one druge strane pa bi mogao da kaže o metodama kako su se kupovali glasovi.

Lepo je to kolega Martinoviću što pratite konferencije SRS, nikad se ne zna, što bi naš narod rekao.

Ima nešto što i istoriji može da služi kao pouka. Radikali Nikole Pašića i novoformirani radikali nisu se svađali. Imali su zajedničku ideologiju, zajedničke ciljeve i nema razloga da budete toliko ozlojeđeni što smo mi spomenuli 2008. godinu i vi ste je spominjali, ali mi samo govorimo hronološki da se ne zaboravi šta je bila taktika i strategija pokušaja razbijanja SRS.

Ono što ste zaboravili u međuvremenu da kažete – mi govorimo o onome što se dešava u realnom životu za razliku od vas. Vi nas vraćate u periode kada su državu Srbiju vodili Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i ostali i svaki dan to ponavljate. Maltene i vrapci na grani već znaju šta će vaši poslanici zajedno sa vama da govore. Kada nemate dovoljno argumenata najbolje je spomenuti Đilasa, a ako Đilas nije baš u tom trenutku onda, kako kažete, našeg Bastaća i tako. Znači, to interesuje Srbiju?

Nemojte vi da brinete za sudbinu SRS. Narod i građani glasaju za one koji su ubedljivi, oni koji im jasno predočavaju šta je realnost, a ne oni koji marketinški pomoću televizije i medija postižu u određenom trenutku određenu popularnost. To da je moglo tako onda bi lepi Boris bio doživotni. Prošla lepota, prošlo sve.

Uostalom ne glasaju građani Srbije za vaš program, za vašu ideologiju jer je nemate. Glasaju za Aleksandra Vučića. On je ubedljiv. A kakvi ste vi koji ste zajedno sa njim najbolje govori onaj skup u „Spensu“ kada vas je poslao u četvrti red da vas on ne gleda. Ne mislim na vas, gospodine Martinoviću, nego na članove Vlade koji su najistaknutiji.

Da su uspešni, da ih narod voli, rado bi ih i on video u prvom redu, rado bi ih on prikazao i kao uspešne ljude, ljude koji uživaju poverenje, koji imaju ugled i koji rade za Srbiju. Ne, nego marketinški koristite njegovo ime, njegov trud, njegovo nastojanje i na tome bazirate i izborne rezultate. Ali, prolazi i to ne brinite, ali ono što je za kraj, gospodine Martinoviću, i dalje pratite zbivanja u SRS i čitajte sve konferencije, nije to loše.

Ovo je Predlog zakona, odnosno član ovog predloga izmena i dopuna, odnosi se na visinu kazni. Malo pre, kada sam govorio i skretao pažnju na to da nema volje, nema raspoloženje ili nema hrabrosti, jednostavno ne sme se ni zarez, ni tačka da se promeni, mi smo ovde predložili da se za one funkcionere koji po ovoj izmeni i dopuni zakona se ogluše o ove zakonske odredbe, da se poveća novčana kazna sa 150.000 na 200.000, što bi bilo potpuno razumljivo ako Vlada punim kapacitetom stoji iza ovih predloga izmena i dopuna, da na neki način budu drastičnije novčane kazne kako bi funkcioneri morali da poštuju, ali na ovom primeru vidite da nema tu dobre volje, da Vlada jednostavno ne prihvata bilo kakav predlog izmene i dopune, pa taman one bile i kada su u pitanju ove kazne koje bi na neki način svojom visinom bile veća opomena onima koji bi se usudili da krše odredbe ovog zakona.

Ali, jednostavno, od ovoliko amandmana koje je podnela SRS, ni jedan jedini amandman nije naišao bar na neko … da se raspravlja o njemu, pa da se kaže da ne prihvatamo zato što taj amandman bi pokvario ili uticao bi na promenu zakona onako kako to Vlada nije nameravala. Ovde su kazne povećane za 50.000 dinara. Mislimo ako se već uvodi ova kazna da je i ona mala za one koji krše zakone, bilo bi mnogo celishodnije, odnosno svrsishodnije da budu te kazne drastične.

I u ovom Predlogu kada je u pitanju Agencija mi srpski radikali insistiramo da se što više držimo realnosti koja je vezana za samo održavanje izbora i uticaja na potencijalne birače.

Ovde je mnogo veći problem kako iskoreniti to zlo koje su uveli još DS i njeni koalicioni partneri, a to je da ti nesretni, moram tako da kažem, paketi koji sadrže neke artikle za ishranu i to kilogram brašna, kilogram soli, litar ulja, ima i ovih deterdženata za pranje sudova, nađe se u zavisnosti od maštovitosti i kreativnosti onih koji sastavljaju te pakete svega i svačega. Ali, ukupna vrednost u odnosu na realnu vrednost glasa birača je potpuno zanemarljiva i ona čini nešto što niko ne želi u Srbiji. Bukvalno pravi razdor kada je u pitanju izražavanje volje građana.

Građanima se to donosi na vrata, građani se obavezuju za to, posle njih idu ti emisari i, da ne govorim, svi mi znamo kakav je redosled. Onaj ko prihvati taj paket misli – evo, to je iskrena dobronamerna pomoć. Međutim, to se pretvori kasnije bukvalno u nešto što niko ne želi, a to su problemi sa onima koji dolaze da ih izvode da glasaju, jer kažu – dali smo paket, a posle paketa dolazi, već smo govorili o tome, novac.

Već se zna, već se priča u Vojvodini da neke političke partije, nije u ovom slučaju kad govorim konkretno nije to SNS, nego njihov koalicioni partner, već daju svojim predstavnicima, emisari u pojedinim mesnim odborima pare za tzv. sigurne glasove.

Mislim da je suština čitave ove priče ovo što je gospođa Maja Gojković rekla. Ona je suštinski rekla šta je realno, šta se dešavalo. Postojale su zakonske odredbe po kojima smo svi trebali ravnomerno i jednako da izađemo na izbore.

Pojavila se jedna grupa, uz podršku Međunarodne zajednice, odnosno Evropskog parlamenta i onda je vlast odlučila da njima da. Tu samo ima jedan mali problem, nešto što je nisam razumeo, kakva je to mogućnost da se zakonski ili ustavno pravo nekome daje, a nekome oduzima? Ako se daje logika je da postoji simetrija i oduzimanja. Da ne govorim o tome što lično ne mogu da shvatim zašto je to trebao predstavnici Evropskog parlamenta da dođu da bi vladajuća koalicija ili vlast popustila pa onda sela za zajednički sto da pregovara o izmenama i dopunama zakona.

Zbunjenost je moja veća samom činjenicom što je predsednik države, predsednik SNS, pre neki dan javnosti saopštio da kada njemu ovi sa Zapada govore nešto za Kinu, on njima otvoreno kaže: „Hajde ćuti! Tišina tamo.“ Zatvoren, citat kako bi to neko rekao.

Prosto je zbunjujuće da predsednik takve jedne partije nema toliki autoritet na svoje prve saradnike da i oni kažu tim članovima Evropskog parlamenta da kažu: „Hajde tišina tamo, dobro ste čuli, tišina!“ Zatvoren citat. To je prosto nejasno, kako to neko kada je na vlasti.

Tako su ovi dok su bili iz DOS-a rekli da pripadnicima nacionalnih manjina, ne mislim ovde na Đorđa Vukadinovića, da imaju veća prava, jer su oni njim to dali. Kako to može da se da veće pravo ili da se oduzme ono što je Ustavom i zakonom zagarantovano? Pa, valjda smo svi jednaki pred zakonom i pred Ustavom.

Zbog čega smo mi srpski radikali skeptični? Pre svega, zato što postoji realan razlog kada je u pitanju razvoj parlamentarne demokratije, vi se sećate, na početku ovog saziva, mi smo insistirali da se unutrašnji akt koji reguliše rad ovog parlamenta promeni. Naišli smo na zid ćutanja od strane vladajuće koalicije. Uvek je bilo ono - sešćemo, razgovaraćemo. Videli smo da ono što bi trebalo potpuno normalno da bude, a to je da smo svi jednaki u ovom parlamentu, ispalo je da ima i jednakijih.

Kada su u pitanju izbori, mi smo govorili - treba promeniti zakon o izborima, treba promeniti, pogotovo vratiti na ono što je izvorno tumačenje kada je u pitanju raspolaganje sa mandatima, vi ste ćutali. Sad, odjednom, pojavljuje se dobra volja, i više od toga, kako to reče predsednica Skupštine, kada se pojavljuje neko iz EU, iz Evropskog parlamenta. A kako mi to, srpski radikali, da tumačimo? Kako to građani Srbije da tumače?

Znači, dok mi u parlamentu razgovaramo, na neki način želimo da nađemo rešenje, o tome se ćuti. A kada se pojave iz Evropskog parlamenta, onda se pojavljuje taj višak demokratije i demokratskih principa. Kome je ta demokratija nešto dobro donela, a pogotovo Srbiji?

Ovde ste isto napravili razliku - imaju jednaki i imaju jednakiji. Ovde direktor javnog preduzeća za kršenje ovog zakona treba da bude ili može da bude razrešen funkcije, a odgovorna lica plaćaju novčanu kaznu. I to kakvu novčanu kaznu - koja je potpuno zanemarljiva u odnosu na eventualnu korist koja će se ostvariti u izborima.

Šta znači 50 do 150 hiljada dinara? Pa, vi samo jedno javno preduzeće kad zauzmete, to su ogromna sredstva.

Dame i gospodo, mi iz SRS nismo učestvovali u ovim pregovorima koje su organizovale nevladine organizacije i evropski parlamentarci, ne u pravom smislu reči parlamentarci, već bivši parlamentarci. Pod okriljem Evropskog parlamenta učestvovale su političke partije, pre svega one koje su na vlasti, sa političkim partijama koje su na veoma, veoma volšeban način postale parlamentarne. I to bi bio neki siže sadržaja razgovora, kada su u pitanju političke stranke, odnosno parlamentarne stranke i ko stoji iza ovih sastanaka.

Ono što je SRS insistirala svo ovo vreme trajanja ovog mandata, to je da se u sklopu parlamenta vodi jedna parlamentarna rasprava, da se predlozi iznose u ovom parlamentu, kako bi se poboljšali uslovi i način funkcionisanja ovog parlamenta, kako bi u stvari na neki način najdirektnije uticali na politički život u Srbiji. Svesni svoje odgovornosti i udela u toj odgovornosti, mi smo računali da će oni koji drže vlast isto tako odgovorno da pristupe određenim predlozima, razmatranju određenih predloga i izmenama koje se odnose ne samo na rad parlamenta, nego na proces održavanja izora.

Međutim, to je bilo očigledno nešto što se može svesti pred stajanjem, pred zidom. Taj zid uopšte nije imao sluha da sasluša SRS i kada smo na početku govorili da nije dobro da se povećavaju penzije unutar parlamenta, da nije dobro tako da se baš suprotstavlja opoziciji, da se kinji opozicija, vlast, odnosno vladajuća koalicija je bila gluva na sve ovo, nekada je i zatvarala oči, neću da kažem bila slepa, ali zatvarala je oči, pa je išla čak u jednu krajnost, da je objedinjavala 60 tačaka dnevnog reda, a između ostalog, jedna od tih tačaka je bila razmatranje Zakona o budžetu.

To je postalo pravilo, sve do onog trenutka dok na poziv nevladinih organizacija nije se umešao Evropski parlament, odnosno EU. Mi koji smo verovali, duboko bili ubeđeni, srpski radikali, da će bar pojedinci uticati da se ne prihvati ultimatum, ucena, pritisak sa strane kako bi se sredio parlamentarni život, kako bi se stepen demokratije povećao u Srbiji, ne iz razloga što su to bile emocije sa pojedincima, nego iz razloga što smo bili gotovo ubeđeni da će ti pojedinci jasno preneti svoje iskustva šta to znači kada EU i predstavnici Evropskog parlamenta se umešaju unutar u politički život jedne države.

Ništa dobro ne može da se očekuje. I naše ubeđenje je splasnulo onog trenutka kada su, pod diktatom Evropskog parlamenta i EU, predstavnici vladajuće koalicije, poslušno, skrušeno, sagnute glave otišli van parlamenta da razgovaraju o unapređenju parlamentarnog života i podizanju stepena demokratije, kada je u pitanju održavanje izbora. Prosto, čovek nije mogao da veruje, pogotovo za nas je to bilo iznenađenje, kada su uporno apelovali da se priključe sve parlamentarne stranke.

Mi nismo i nećemo učestvovati, ne iz razloga ljutnje, ne iz razloga isključivosti, nego iz razloga što ne dozvoljavamo da nam bilo ko sa strane određuje kako ćemo i na koji način srediti unutar parlamentarni život i kako ćemo i na koji način sprovoditi izbore u ovoj Srbiji.

Nismo mi na kraj srca da ne prihvatamo dobre sugestije i sa jedne i sa druge strane, ali ne može tako. I šta se desilo? Ti razgovori su se odvijali po budžacima, po nekim amfiteatrima, učionicama i po restoranima. Taman takav nivo kakav i zaslužuju oni koji su nosioci vlasti. Ništa drugo ne zaslužuju, nego da vas vuku po hotelima beogradskim, po kafanama nižerazrednog reda, samo što nema više, nažalost, onih aluminijumskih pepeljara da se možete potpisivati. Taman toliko zaslužujete i to je nivo.

Umesto da bar pokažete malo dostojanstva, da kažete, gospodo, to što se sastajete po hotelima sa, uslovno rečeno, drugom stranom, to možete negde drugo, u nekoj drugoj državi, sa nekim drugima, a ne sa nama da se tako poigravate. To je ponižavajuće za Srbiju, za građane Srbije. Da oni preko posrednika poručuju, oni koji nisu parlamentarna stranka, oni koji su preko noći na volšeban način postali parlamentarna stranka, da poručuju preko posrednika šta vlast treba da uradi kako bi se dodvorila ne samo njima kao vanparlamentarcima, nego EU.

Pa, zar nije malo previše, gospodo? Ja sam lično toliko razočaran da moram sad da vam iznesem svoje lično ubeđenje nakon svega ovoga. Ja sam sad gotovo siguran da ova vladajuća stranka, koja se zove SNS, je u suštini nastala iz konglomerata koji se zove DOS, čija je osnova DS, a samo ste pozajmili nekoliko imena iz SRS da vam budu u rukovodstvu. Zašto? Da bi još više zamajali narod, da bi se poslužili sa još većom prevarom.

Sve što je radila DS, sve što je zagovarao DOS, to vi radite, gospodo. Nažalost, ove koje ste pozajmili, nisu dovoljno hrabri da se odupru tim manipulacijama. Nisu dovoljno svesni kakva je to opasnost za Srbiju.

Ako vam menjaju zakone, ako pod njihovim pritiskom prihvatate ovakve izmene, nemojte biti sigurni da vam neće pomeriti i datum održavanja izbora. Nemojte biti sigurni i toliko se uljuljkivati sa njihovim pohvalama da nećemo doživeti sudbinu Severne Makedonije. Samo ako procene da im ne odgovarate više za njihove ciljeve, tog trenutka silazite sa pijedestala vlasti, dovode neke druge, dovode one što ih sada okupljaju u hotelu.

Kako će narod glasati, pa koga to više interesuje, kada je u pitanju EU. Oni znaju da je to relativno. Oni znaju da ima nešto osim ovih budžetskih sredstava. Oni znaju da ima nešto osim sredstava koji se koriste iz fonda, iz budžeta Srbije i javnih preduzeća. Znaju da imaju tzv. glasovi u pretplati. Ti glasovi u pretplati se, gospodo, obezbeđuju tako što sponzori, pod znacima navoda, idu sa novcem od kuće do kuće, sa do glave ošišanim likovima, koji su u crnim džipovima i unapred rezervišu glasove. I nije to inovacija za koju treba vezati sadašnju aktuelnu vlast. To je nešto što je uvela DS. I mnogi od vas su ovde kao i mi srpski radikali svedoci da su bili gotovo ubeđeni da će to raditi u beskonačnost.

Videli ste kako se odjednom to prekinu. Prekinu se onog trenutka kada su ti isti koji su ih doveli na vlast procenili da više nemaju od njih koristi, da im više ne služe za ništa. Bacili ih kao zgužvani papir, da ne kažem koji, odbacili i doveli nove. Doveli taj isti konglomerat DOS-a, sa primesama DS i bukvalno postavili ih ponovo u parlament ove Srbije.

Pozivate se na predsednika države. To vam je jedini rezervni argument ostao, a ne vidite šta vam predlažu ovi isluženi, izraubovani evropski parlamentarci kroz ovaj predlog zakona o javnim preduzećima, pa zar ne vidite da na mala vrata, između ostalog, potenciraju nešto što je od ranije bilo prisutno ne samo u Srbiji, nego na čitavom Balkanu, a to je prijavljivanje. To je tzv. u narodu poznato cinkarenje. Sada će vam, direktorima javnih preduzeća, svi oči upreti u njih i jednostavno cinkariti, dojavljivati da su vrbovali ovog ili onog radnika.

Šta im treba? Ne treba im istina, trebaju im dva lažna svedoka. Šta će se stvoriti? Stvoriće se takva atmosfera da će svako uzeti sebi za pravo da prijavi nekoga ko je aktuelni političar ili nekoga ko je na čelu javnog preduzeća.

Ne zaboravite gospodo, ima ona istinita anegdota, kada je Treći rajh zauzeo Beograd, onda je Gestapo objavio da bi dobro bilo da dobronamerni, Rajhu odani Srbi prijavljuju druge koji su protiv Rajha. Posle nedelju dana molili su da više Srbi ne dolaze, jer je masovnost tolika bila da su jednostavno i oni bili iznenađeni.

To je istinita anegdota. Nije za poređenje, ali isto to će i ovde da primene, a vi poslušno, da ne kažem slepo, ne čujete, a isto kada su oni prisutni, i ne vidite. Ispunjavate to i puni ste sebe kako je to dobro, kako je to napredak za Srbiju. Nije, gospodo.

Ovo je početak kraja i demokratije i demokratskih principa i parlamentarnog života. Pitanje je gde će se ovo završiti? Veliko je pitanje. Videćete, a vi i dalje kada vam nestane argumenata, kada nemate ove dežurne svoje poturice, a vi onda se pozovite na autoritet predsednika države. Narod će vam to tolerisati, a pitanje je kako će ocenjivati na izborima, pitanje je veliko, jer znaju da vi niste sposobni i da ste u odnosu na njega daleko, daleko ispod i da niste na nivou da možete na tim sastancima da kažete – gospodo, ispod ovoga minimuma ne idemo, ne možete da nas pretvorite u roblje, ne možemo da budemo poslušna kolonija, ne možemo vaše zakone i predloge zakona da prihvatamo, jer je Srbija slobodna država. Gospodo, samo da vas podsetim, mi koji smo sledbenici tradicije srpskog radikalizma, 1918. godine, dok je u toj zapadnoj, kako vi nazivate, naprednoj Evropi, žena bila maltene inventarni broj, u Srbiji su radikali, u srpskoj Vojvodini, dali pravo ženama da glasaju. To je demokratija, to je tradicija.

Umesto da se nekada setite da imate tradiciju, vi idete toliko nisko da prihvatate, po svaku cenu, sve ono što predlože. Videćete kako će se završiti. Mi ne bi voleli srpski radikali da smo u pravu, ali ovo je početak kraja samostalnosti kada je u pitanju održavanje izbora.

Izvinjavam se, gospodine Marinkoviću, očigledno imate neki unapred pripremljen scenario. Ako je Arsić za repliku, može.