Dostojanstvo Narodne skupštine je povređeno, član 107. a povređeno je time što je gospodin Marković izneo neistine.
Dakle, pre svega, u tom mandatu gospodin Marković, ne samo što je bio dugogodišnji član SRS, nego je bio i gradski…

Gospodine Marinkoviću, pod ovim pritiskom, rekao bih vladajuće većine, vi ste nekoliko puta povredili Poslovnik. Pre svega, član 112. kaže da ako predsednik Narodne skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici odrediće pauzu dok se ne uspostavi red. Ovde nikakvog nereda nije bilo. Bila je najnormalnija parlamentarna rasprava, debata i jedini problem je bio to što vi ste dozvolili da predstavnik vladajuće većine kaže šta ima, a niste imali dovoljno hrabrosti i strpljenja da saslušate i odgovore.

Znate, imati 50% je jedno, a imati hrabrosti da se izađe na megdan onome ko ima dva i nešto je drugo. Ako ste vi takve kukavice sa 50% pa, gde bi bili sa dva. Znate, treba imati političke hrabrosti. Treba imati doslednosti pa ostati na megdanu, a ne trčati samo za mandatom, trčati za onim koji ima više procenata, trčati tamo gde će biti koristi, gde će biti zaposlenje. Ako ste već toliko jaki, izvolite, izađite na megdan. Niste vi jaki, svi vi zajedno ne bi osvojili ni 0,2%. Vi se krijete iza jednog čoveka. Vi ste morali i na tu gradsku listu za koju su bili izbori da stavite ime tog čoveka.

Ni ime bilo koga od vas, ni ime političke stranke kojoj pripadate, nego ste se uhvatili za skute, sakrili se, prošli izbori, sad vi iskačete i vičete – mi smo osvojili, mi smo osvojili. Niste vi osvojili ništa i nemate političke hrabrosti kao što niste imali u kampanji hrabrosti da izađete na duel, tako i sad bežite iz duela, bežite od rasprave, bežite od argumenata.

Gospodine Arsiću, vi očigledno od jutros imate problema sa vođenjem sednice. Povredili ste član 27. nekoliko puta, a maločas ste ga povredili još jedanput.

Da vi narodnog poslanika pitate – šta ti sad hoćeš, to je skandal. Vi ste bili dužni da reagujete na svako pominjanje reči fašizam, i kada to pominju predstavnici neke Demokratske stranke i Srpske napredne stranke. Jer, očigledno je da ni jedni ni drugi nemaju pojma o fašizmu i ne znaju šta je fašizam.

Što se vas tiče, vi ste u skladu sa članom 27. dužni da se, dok ste na mestu predsedavajućeg, starate o primeni Poslovnika. Vi to niste uradili. Vi ste dozvolili da poslanik vladajuće koalicije priča o svemu i svačemu, da daje kvalifikacije kakve mu padnu na pamet, a onda ste i vi, umesto da odgovorite, ali ne da odgovorite šta vam padne na pamet, nego da odgovorite u skladu sa Poslovnikom. I vi ste tu krenuli u nekakvu raspravu, da vi izlažete svoje mišljenje.

Vaše mišljenje i vaši stavovi privatno nikoga ne zanimaju. Vi ste na mestu predsedavajućeg samo da tumačite Poslovnik. I morali ste se ograničiti na odredbe Poslovnika i reći da li su ili nisu i na koji način povređene. I to je ono što je suština. A vi da date sebi za pravo da pričate o fašizmu, da kažete – ne daj bože da budu na vlasti, pa ne daj bože – bili su na vlasti. I proizvod te njihove loše vlasti je ovaj Poslovnik. Ali, Poslovnik koji vi, evo, već duže od pet godina, koristite. U stvari, šesta godina ističe. Na pamet vam ne pada da ga promenite.

Prema tome, ono što je bilo lice njihove vlasti, sada je lice vaše.

Gospodine Arsiću, prekršili ste član 103. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Izneli ste nekoliko neistina. Pre svega, rekli ste da nisam prisustvovao sednici u delu kada je govorio gospodin Đurišić i da ne znam o čemu se radi.

Vi možete da uzmete izvod iz elektronskog sistema… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Arsiću, član 103. Ja ću vam ga sad citirati, pošto ga očigledno niste zapamtili. Kaže – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ukoliko smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi.
Vidite da imam pravo, imam pravo u skladu sa Poslovnikom i koristim ga. Vi nemate pravo.
Predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu stava 1. ovog člana odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, i to ste povredili.
Dalje, kaže – narodni poslanik je dužan da navede koji je član Poslovnika povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine i da obrazloži u čemu se sastoji da povreda.
Prema tome, ja kada obrazlažem kako ste povredili Poslovnik, to nije bilo kakva diskusija, to nije replika, ja obrazlažem na koji ste način svojim protivposlovničkim ponašanjem napravili nered na sednici Narodne skupštine. Vi ste bili dužni da date istinito objašnjenje. Istinito je u skladu sa Poslovnikom. Činjenica je da sam bio prisutan od početka sednice i još od trenutka utvrđivanja kvoruma. Možete videti to na snimku i možete isto tako uzeti… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Arsiću, vi ste…

(Marija Obradović: Kakvo je ovo iživljavanje?)

Ako možete, gospodine Arsiću, kao što vidite mi smo veoma strpljivi, spremni smo da slušamo vaše amandmane, ima ih puno, ali molim da umirite predstavnike vladajuće većine da bih mogao…

Jeste, ali samo da se utiša buka sa ove strane ako je moguće.

Ne čujete je?

Dakle, gospodine Arsiću, vi ste maločas, nakon što se gospođa Jovanović javila po povredi Poslovnika, prvo krenuli na drugi član, a onda se prisetili i pitali – da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni po povredi Poslovnika? Dobro je što ste to vi uradili, ali je problem što to niste učinili prethodno kada sam se javljao ja i kada su se javljali drugi govornici i vi ste na taj način povredili ovaj Poslovnik. Vi ste dužni svakog narodnog poslanika, nakon što da obrazloženje u ta dva minuta, da mu date mogućnost da, ako nije zadovoljan vašim obrazloženjem, zahteva da se Skupština izjasni. Vi to niste uradili.
Dakle, molim vas da počnete da vodite ovu sednicu u skladu sa Poslovnikom i da se ona vrati u neki normalan tok. Za ovo nema nikakvog razloga. Ako ste već toliko jaki, ako govorite da mi promovišemo fašizam, to će najbolje videti građani Srbije, ali dajte makar taj minimum prava koji imamo u skladu sa Poslovnikom da ostvarimo.
Na kraju, da, ja želim, po svakoj povredi Poslovnika na koju sam ukazao, da se Skupština izjasni u danu za glasanje.

Gospodine Milićeviću, možda je nekom bila zanimljiva ova prethodna rasprava, jeste zanimljivo slušati kada jedan doktor nauka predlaže amandman, a drugi mu odgovara, ali postoji problem. Poslovnik o radu Narodne skupštine u članu 106. kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres i o amandmanu o kome se trenutno raspravlja.

Sve ovo što smo prethodno čuli i zaposlenja i „DŽipsi“, i inevestitori i sve drugo o čemu je bilo govora, nema apsolutno nikakve veze ni sa zakonom, niti sa amandmanom, jednostavno nema.

Sada, da se dotaknemo malo stručnosti. Kažu gospoda iz SNS kako su jako dobro pročitali zakon. Mene je to iznenadilo, jer prva moja pretpostavka kada sam čitao amandmane SNS, je da je došlo do nekog tehničkog problema i da su predali amandmane koje su mislili na drugi zakon.

Apsolutno, ja vam obrazlažem gospodine Milićeviću u čemu je povreda Poslovnika, a da je povređen Poslovnik najbolje govori obrazloženje Vlade. Pročitaću obrazloženje Vlade zašto se odbija amandman gospodina dr nauka Orlića. Kaže ovako – Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što se amandmanom predlaže materija koja nije predmet uređenja ovog zakona. Nikakve veze sa zakonom nema amandman koji ste predložili. Nema logičke veze. Nema nikakve veze.
Dakle, pokažite tu svoju stručnost na delu. Stotine su takvih amandmana. Treba se zabrinuti ako čitava poslanička grupa predloži amandmane, a nijedan nema veze sa materijom koju zakon reguliše.

Gospodine Milićeviću, član 104. kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici uvredljivo izjasni o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe i tako dalje, ima pravo na repliku. Vi ste bili dužni, pre svega, gospodina Orlića da prekinete. Znate, uvredljivo je da se za bilo koga od 250 narodnih poslanika, kaže da treba predsedavajući ili bilo ko drugi da mu objašnjava pojam replike.

Znate, to može da izgovori samo onaj ko apsolutno ne razume ništa o parlamentarnoj demokratiji. Parlamentarna demokratija podrazumeva da građani na slobodnim izborima odrede svoje predstavnike. Iz svih tih 250 predstavnika, odnosno narodnih poslanika imaju ista prava i za njih se podrazumeva da su stručni da diskutuju o bilo kojoj temi i podrazumeva se i to da poznaju Poslovnik. Može se ukazati na neke konkretne stvari, kao što sam ja ukazao na obrazloženje Vlade Republike Srbije koja tvrdi da gospodin Orlić ne zna čime se bavi zakon, to tvrdi Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije tvrdi da se amandmanom predlaže materija koja nije predmet uređenja zakona.

Dakle, ako gospodin Orlić ima problem sa tim neka se obrati ministru, a ne meni, ali nije dozvoljeno da se bilo ko na način na koji je to učinio gospodin Orlić optužuje za neznanje ili za nepoznavanje Poslovnika. Poslanik sam mnogo duže nego gospodin Orlić i ako nije ni to nije neki argument može on biti još deset mandata, ali ako ovako nastavi teško da će bilo šta naučiti.

Gospodine Milićeviću, ja cenim to što ste vi jedan od ljudi koji možda i ponajbolje razume parlamentarnu demokratiju i ja zaista mislim da vi možda i najkorektnije predsedavate sednicama, ali, ne može se isti aršin primenjivati za poslanike i za ministre. Poslanici su predstavnici građana koji su ovde u svojoj kući i u svom domu, a ministri su u gostima, da se tako izrazim. I zato ne može ministar biti taj koji će ohrabrivati narodne poslanike da se uključe u diskusiju, već samo mogu narodni poslanici da ohrabruju ministra. To je suština.

Druga stvar – član 158. stav 7. kaže: „Predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona, ima pravo da o svakom amandmanu govori do dva minuta“. Gospodin Stefanović je govorio dva puta po dva i po minuta.

Ja bih vas zamolio, gospodine Milićeviću, da tog gospodina pored sebe malo utišate, pre svega što smeta meni, a druga stvar, verujem da vi dovoljno dobro poznajete Poslovnik da nema potrebe da vam on govori šta ćete odgovoriti, pogotovo ne na ovaj način.

Ovo je posebna odredba koja ograničava pravo ministra. Ministri su više nego dovoljno privilegovani time što u načelnoj raspravi kao predlagači mogu govoriti neograničeno. Mi kao poslanici imamo veoma ograničeno vreme. Ministri mogu govoriti koliko im je volja, i pet i 10 i 20 i 100 puta duže od nas. Malo jednakosti je predviđeno kada su amandmani u pitanju – dva minuta poslanik, do dva minuta ministar. To je više nego dovoljno, ponavljam, pogotovo što i sama Vlada kaže da predloženi amandman nema veze sa materijom koju reguliše zakon. Nemojte baš toliko da ih privilegujete.