Molim vas, ako mi dozvolite, ovo su zvanični podaci, ne bih želeo da improvizujem.

Dakle, Stanka Simonović, predsednik suda, takođe piše u izveštaju da je podneto pet krivičnih prijava, ali imenuje sudije koje su te predmete vodili. E, sada se postavlja pitanje – kako je moguće, ovo je za Ginis, od 1945. godine do danas ja nisam našao u literaturi da je protiv jednog advokata u jednom sudu bilo pokrenuto 37 krivičnih postupaka, a da nijedan nije procesuiran? Ko je tu u pravu? Gde su organi? Jel ima korupcije u pravosuđu?
(Predsedavajući: Hvala.)
Ima korupcije i nemojte u svakom slučaju. Ovo što je gospodin Martinović ukazao, imajte u vidu da ne može sudija Majić da upućuje političke poruke, a sudija je Apelacionog suda. Taj sudija bi želeo da bude nezavisan, da zastupa i „žute“ i da ne nabrajam koje druge, ali u svakom slučaju da ne odgovara ukoliko ne donosi nezakonite presude.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, kada je u pitanju zakon koji se odnosi na izvršenje krivičnih sankcija, obratio bih se gospođi ministarki u vezi člana 46. stav 1. tog zakona. Ovim zakonom je propisano da osuđeno lice stiče pravo na uslovni otpust sa izdržavanja kazne nakon izdržane dve trećine izrečene kazne. Ukoliko se u toku izdržavanja kazne toliko popravi onda se može osnovano očekivati da će se na slobodi dobro vladati a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo.

Gospođo Kuburović, evo nekoliko pitanja. S obzirom na moje saznanje i ličnim uvidom u deo problema u vezi primene instituta uslovnog otpusta imam saznanja da se krše ljudska prava pogotovo koji se odnose na osuđena lica. Moje pitanje glasi, gospođo Kuburović, koliko je u toku 2018. godine osuđeno lica steklo mogućnost korišćenja uslovnog otpusta nakon izdržane dve trećine izrečene kazne?

Drugo pitanje, koliko je osuđenih lica podnelo molbu za uslovni otpust? Treće pitanje, koliko je osuđenih lica dobilo uslovni otpust? Četvrto pitanje, koliko na dve trećina izdržane kazne izrečene, koliko ima na mnogo duži period od dve trećine izdržane kazne, koji je prosek u mesecima oproštene kazne pod znakom navoda? Da li je tačno da ocenu resocijalizacije osuđenika daju uprave ustanova za izdržavanje kazne?

Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, hvala vam što ste mi bili omogućili da dam obrazloženje u prethodnim amandmanima o kojima sam govorio kada ste vi predsedavali.

Nije mi jasno zašto je ministar Kuburović reagovala kada sam ja rekao da li ima kršenja ljudskih prava u zatvorima u Srbiji. Evo, nisam dobio nijedan odgovor, ministar ćuti.

Pitao sam - koliko je u toku 2018. godine bilo osuđenika koje je steklo pravo na korišćenje uslovnog otpusta? Dve trećine. Postavio sam šest, sedam pitanja, ali nažalost, nisam dobio odgovor. To ministra izgleda ne interesuje.

Ovo sam želeo da postavim u dobroj nameri. Dakle, DOS-ov režim je čoveka držao u zatvoru neosnovano, a njegova molba je 17 meseci stajala u fioci nekog od žutih sudija. Prema tome, uputio sam pitanja koja se tiču ozbiljnih stvari kada su u pitanju osuđena lica.

Kada je u pitanju prethodni Zakon o sprečavanju korupciju, data je mogućnost odlaganja primene, neuobičajeno, i ne vidim nijedan razlog. Gospodin Martinović kao profesor, kao doktor prava, zna šta je vacatio legis. Mislim da ovo ne može da se uklopi u to načelo osnovno. Pravilo da se odlaže da bude primenjen ovaj zakon tek septembra meseca 2020. godine. Mislim da je ovo neuobičajeno.

Za vas, gospođo Kuburović, kada ćete odlučiti o mom poslaničkom pitanju kada sam ga postavio kada ćete postaviti lift u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu koje je smešteno u golubarnik, pa invalidi i bolesna lica kao stranke koje dolaze u to tužilaštvo idu na štakama i uz pomoć građana?. Ja sam imao priliku da jednog nosim od prizemlja do golubarnika. Pa vas molim, kad je Vučić izgradio tunele na kilometre, e, i vi očekujem da ćete izgraditi ovaj lift.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre i predstavnici Vlade, kada je u pitanju ovaj resor u Vladi Republike Srbije i problemi u oblasti građevinarstva neposrednu krivicu i odgovornost snosi resor taj i resorni ministar.

Kada pogledate koliki je broj nerešenih predmeta u pogledu legalizacije i ozakonjenja, sasvim je logično da taj ministar treba da podnese ostavku ili da bude smenjen. Za takvo stanje u oblasti građevinarstva je u svakom slučaju najveći problem u Srbiji korupcija. Protiv toga Vlada mora da se bori.

Kada je u pitanju gospođa Mihajlović, kao resorni ministar, moram da je optužim zašto je 15 hiljada Pančevaca kaznila u odnosu na ne korišćenje „Beovoza“, jer je ukinuta linija „Beovoza“ od Pančeva do Beograda, odnosno od Beograda do Pančeva, ali ide od Lazarevca samo do Beograda i do Krnjače i Ovče.

Ruski kredit od 42 miliona evra uložen je na rekonstrukciju pruge Beograd-Pančevo i kako je došla gospođa Mihajlović ukinut je „Beovoz“ i kaznila je 15 hiljada građana koji koriste „Beovoz“ i koji su ga koristili godinama, a tu se radi o studentima, đacima i radnicima.

Prema tome, gospođa Mihajlović ima odgovornost za Koridor 11 jer je najavljivano pet puta da će taj koridor do Pojata biti pušten. Tri-četiri puta najavljivan je, a problemi u izgradnji auto-puta u tom delu su veliki, ali odgovornosti nema.

Prema tome, smatramo da gospođa Mihajlović ili da podnese ostavku ili da bude razrešena.

Pogledajte srpske planine i nacionalne parkove, ko „Divlji zapad“. Radi i zida ko god hoće i gde hoće, ali resorno ministarstvo ne reaguje i ne reaguju nadležne inspekcije.

Prema tome, ko rukovodi državnim resorom? Mihajlović. Ona je odgovorna i ona bi morala da podnese ostavku ili da bude razrešena. Oko milion predmeta ima nerešenih. U njenim fiokama bilo je 33 hiljade žalbi koje su u drugom stepenu čekale da budu rešene, a građani su zbog toga trpeli veliku štetu.

Dame i gospodo, radi se o jednom veoma ozbiljnom poslu koji po mom mišljenju ne spada u nadležnost Vlade. Radi se o primeni Zakona o obligacionim odnosima i to shodno članu 2, 8, 10. i 12. važećeg Zakona o obligacionim odnosima koji reguliše ugovorne odnose pravnih i fizičkih lica.

Dakle, ovo je moralo da bude u nadležnosti redovnih sudova. Naši sudovi nisu preopterećeni. Kako to da nisu opterećeni? Zbog toga što je iz nadležnosti naših sudova veći deo poslova otišao javnim beležnicima i javnim izvršiteljima, i redovni sudovi imaju vremena i oni su trebali da regulišu ovu oblast.

Svaki građanin koji se zadužio po ovim ugovorima koji su predmet ovoga zakona, zaključeni su suprotno odredbi člana 65. Zakona o obligacionim odnosima, jer su zaključeni na prevara način. Banke su prevarile naše građane, a vlast ćuti, vlast štiti banke. Da su srpski radikali na vlasti, nijedna banka ne bi postojala dok ne vrati dugove i da oni snose teret ovih prevara koje su izvršili nad našim građanima, jer su dovele zajmoprimce u najnepovoljniji položaj. Doveli ih u zabludu putem prevare i održavali ih u zabludi.

Prema tome, tu zabludu i tu prevaru jedino može da reguliše redovan sud po tužbama za utvrđenje da su ti ugovori ništavi. Podloga tome i osnov jeste i odluka najvišeg suda u ovoj državi, jeste Vrhovnog kasacionog suda. Čak se i Vlada poziva na odluku Vrhovnog kasacionog suda.

Gospodine ministre, evo predloga SRS, a vi ne slušate to, šta vas interesuje šta poslanici pričaju. Srpska radikalna stranka vam predlaže, ono što je predložila i Vjerica Radeta, a ja vam takođe predlažem da se povuče ovaj zakon, da se dopuni i rešenje traži na celovit način, i da se ovim zakonom moraju obuhvatiti i oni koji su već dugove otplatili pod nepovoljnim uslovima i koji su pretrpeli štetu, kao i oni naši građani koji i dalje otplaćuju dugove.

Na taj način ćete, gospodine ministre, i naša Vlada, da poštuje ustavne odredbe iz člana 21. Ustava Republike Srbije, a u stavu 1. Ustava Republike Srbije i njegove odredbe iz člana 21. stav 1. kaže da su svi građani pred Ustavom i zakonom jednaki. Jel to sporno? Jel ne sporite? Ako sporite, onda sad pravimo razliku. Drugo, u stavu 2, svi građani uživaju jednaka prava, bez diskriminacije po bilo kom osnovu. Jel to tačno? U Ustavu tako stoji, tako piše. Vlada treba da se pridržava Ustava. To je brana koja ne da nikom da se ponaša suprotno Ustavu i najvišoj pravnoj regulativi u ovoj državi.

Dame i gospodo, nije rešeno celovito ovo pitanje. Vi ovo pitanje, gospodo iz Vlade, rešavate na parče. Videćete, dame i gospodo, u primeni ovog zakona šta će se desiti, pojaviće vam se sada seljaci. Imaju pravo da kažu – i mi smo u nepovoljnom položaju, i mi ne možemo da vratimo dugove i treba Vlada da otpiše dugove seljacima, jer na taj način, bez diskriminacije, jednako se ponašamo i podjednako uživaju naši građani sva prava.

Kada je u pitanju vacatio legis ovog zakona, vacatio legis vam znači vreme provedeno od dana donošenja zakona do njegove primene. Ovo vreme je, kako ste predvideli, neuobičajeno – da ovaj zakon stupa na snagu nakon donošenja prvi dan, a vacatio legis treba da omogući onima koji treba da primene taj zakon da imaju vremena i na taj način da se pripreme…

Gospodine ministre, bio bih obradovan kada biste vi to realizovali što ste sada rekli, ali ću vas samo podsetiti kako je trebalo pomoći pančevačkoj „Azotari“ koja je došla u stečaj putem kriminala aktuelnog rukovodstva u toj fabrici. Srbija je ostala bez jedne fabrike najveće veštačkog đubriva za potrebe poljoprivrede Republike Srbije, ali će zato sada Srbija da uvozi veštačko đubrivo čija će cena biti 35% veća.

Ako je trebalo spašavati i pomagati, onda je trebalo pomoći radnicima pančevačke „Azotare“, a njih je 1.200 ostalo bez hleba, na ulici. Šta su učinili rukovodioci? Izvršili su cepanje „Azotare“ pa su uzeli „Specijalnu luku“, a u „Specijalnu luku“ zaposlili svoje drugare iz jedne partije. Interesantno je da iz vladajuće stranke nema nijednog člana upravnog i nadzornog odbora. I sad je fabrika „Azotara“ podeljena bez deobnog bilansa, a njena vrednost je bila knjigovodstvena preko 120 miliona. Gubitak u „Azotari“ pančevačkoj, gospodo, bio je 72 miliona, a kriminalci i lopovi su napravili pljačku 142 miliona i nalazi se krivična prijava pred Višim javnim tužilaštvom za organizovani kriminal.

Šta ćemo sad da radimo? Šta će da rade ti ljudi, njih koliko ima, oko 1.200? Sad računajte da svako tri-četiri člana porodice ima. Znate koji su to problemi? Slažem se, treba pomoći, ali zašto nije spašena „Azotara“ pančevačka? Seljaci iz Srbije ostaju bez veštačkog đubriva u ovoj državi. A imate monopoliste koji su uvozili veštačko đubrivo, pa su prodavali „Azotari“, pa od „Azotare“ kupovali, pa ponovo preprodavali. Imali ste u „Azotari“ 15 miliona, „Viktorija Grupa“ koja je prodavala pšenicu. Pa ste imali u „Azotari“ iz Vrbasa firma koja je vršila sedam puta remont „Azotare“, sedam puta stajao u prošloj godini i za svako pokretanje proizvodnje koštao je milion evra. To znači sedam puta staje fabrika, sedam puta se pokreće, sedam miliona evra je napravljena šteta na taj način. A predsednik Upravnog odbora troši godišnje dva i po miliona u beogradskoj kafani, o čemu postoje računi, na ćevape i na viski.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam ovaj amandman na član 2. i ostajem kod obrazloženja u vezi tog amandmana i predlažem Skupštini da taj amandman usvoji.

Srpska radikalna stranka posebno želi da ukaže da nije protiv zapošljavanja stranaca kada je u pitanju tehnička ili naučna saradnja. Međutim, SRS ukazuje da je prethodna vlast u sve resore i pore sistema i Vlade Republike Srbije zapošljavala, da li po ugovoru ili stalno, stručnjake koji su došli da nam pripremaju zakone, da budu eksperti, da budu naučnici, a pogotovo kada je u pitanju Ministarstvo odbrane, o čemu najbolje zna gospodin ministar Đorđević, koji je prisutan.

Prethodna vlast, „žuti“ su u sve resore zapošljavali i omogućavali da uđu špijuni, oni koji će da deluju protiv sistema Republike Srbije kroz razne vidove te saradnje kod organa unutrašnjih poslova, savetnici, instruktori, bilo ih je u Ministarstvu odbrane, u Ministarstvu kulture, u Ministarstvu inostranih poslova, a takođe u Ministarstvu pravde.

Šta su radili i šta rade oni u tim resorima? Kada je u pitanju Ministarstvo pravde, moram reći da sam zgrožen kada imam saznanja da su u to ministarstvo primani stručni savetnici iz Amerike da nam oni u Srbiji propisuju anglosaksonsko pravo, a bilo ih je dosta iz Evrope. Oni nam sada utvrđuju predloge zakona koji treba da dođu pred Vladu i pred Narodnu skupštinu.

Dakle, u kontroli i saglasnosti vezano za prijem stranaca mora biti pribavljena saglasnost BIA. BIA ima bolje mehanizme, a tu uz pomoć pripadnika MUP.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz ministarstva, SRS je podnela jedan broj amandmana koji se odnose na ovaj zakon.

Kada je u pitanju standard učenika i standard studenata mislim da država mora da posveti veću pažnju. Ne bi mi bili u situaciji da iz Srbije ode za kratko vreme 600.000 mladih u inostranstvo da rade, ne baš po bog zna boljim uslovima, nego što bi radili u Srbiji, ali Srbija kao država mora da ima u vidu da se posveti veća pažnja učenicima i studentima i njihovom standardu. To mnogo zavisi i od organa lokalne samouprave.

Ja dolazim iz Pančeva kao narodni poslanik i mogu da stavim primedbe u odnosu na učenički standard, a ujedno i nedovoljno sredstava koja se izdvajaju za studentski standard.

Kako ona narodna kaže – nije važno koliko ima vojnika jedna država, no je važno koliko ima učitelja, koliko ima inženjera, koliko ima doktora i onih koji mogu državu da izvuku i da je, pre svega, podrže i da razvijaju sve oblasti društvenog života.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost hiljadu radnika Azotare Pančevo i oko tri hiljade članova njihovih porodica neće moći da dožive korist ovog zakona koji je pred parlamentom danas.

Kao što znate, bivši DOS je privatizovao Azotaru pančevačku i prodao je za 13 miliona i 100 hiljada dolara 2006. godine. U magacinima gotove robe u Azotari je u tom trenutku bilo devet miliona robe. Da bi potom novom pogon samo trebao da bude pušten u rad, Karbamid 2, prodali, demontirali ga i prodali u inostranstvo, izvezli ga i prodali ga za 32 miliona evra, a knjigovodstvena vrednost Karbamida 2 bila je 45 miliona evra.

Trgovina sa pšenicom, Viktorija grupa, iz DS čelnici bi trebali da znaju, a to se događalo sve za vreme DOS, sve do 2012. i 2011. godine Azotara je gurana u propast. Kao što znate da je 2009. godine država preuzela Azotaru, raskinula ugovor o privatizaciji i preuzela akcijski fond da upravlja pančevačkom Azotarom. Trgovinom pšenice Viktorija grupa pričinila je štetu Azotari u vrednosti oko 15 miliona evra. Prodaja i poklon kriminalcima, a ne seljacima, veštačkim đubrivom oštećena je država za oko 12 miliona dinara... (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman koji očekujem da će Skupština razmotriti i predlažem da ga usvoji. Pridružujem se svim amandmanima koje su podneli narodni poslanici SRS.

Ono što bi ukazao, a to je da je u pitanju jedan nered u odnosu na plaćanje penzionog i socijalnog i invalidskog osiguranja osiguranika koji rade kod pojedinih poslodavaca.

Naime, poslodavci plaćaju radnicima jedan iznos, zvanično preko platnog spiska, a drugi iznos na ruke. Na taj način su radnici koji rade kod poslodavaca, pogotovu kod tajkuna, oni su oštećeni po osnovu plaćanja penzionog i socijalnog osiguranja, jer pitanje je kolika je penzija radnika koji navrši 65 godina svoga rada i odlazi u penziju, kolika će mu biti penzija, to sve zavisi da li je poslodavac plaćao pun iznos ili je izbegavao to da uradi.

Ono što bih želeo da pitam, a to jeste, gospođo predsednice, ako mi dozvolite, postavio bih pitanje ministru pravde samo u skladu sa ovim zakonima koji su u okviru ovog dnevnog reda, šta je preduzeo nadležni okružni javni tužilac u Novom Pazaru, da se pokrene odgovarajući postupak…(Isključen mikrofon)

Gospođo predsedavajuća, molim vas uspostavite red u ovom parlamentu.

Dame i gospodo, gospođo ministre, situacija u Novom Pazaru, u Raškoj oblasti je vrlo zabrinjavajuća. To je situacija koja vodi u vanredne situacije. To su tako radili Šiptari 1968. godine, zatim 1981. godine gde sam bio jedan od komandanata u udruženom odredu kada smo razbijali iridentu i kada smo uspostavljali javni red i mir, ali nam neprijatelji iz Slovenije i Hrvatske nisu dali, na čelu sa Dolancom, Herljevićem i Brankom Nikolićem.

Ova situacija mora biti shvaćena u Raškoj oblasti veoma, veoma ozbiljno, jer Sulejman Ugljanin je tražio republiku. Šiptari su 1968. godine neprekidno do sadašnjih dana tražili i traže republiku i traže samostalnu državu, što im Srbija neće nikada priznati.

Dame i gospodo, odredbama člana 43. Zakonika o krivičnom postupku propisano je koja su to prava i dužnosti Javnog tužioca. Javni tužilac je dužan da čim dopre glas do njega da je izvršeno krivično delo, koje se goni po službenoj dužnosti, da odmah preduzme predistražni postupak i da preduzme odgovarajuće krivično gonjenje. Za krivično delo koje je u pitanju, a ono je normirano u Krivičnom zakoniku, u članu 307. - ugrožavanje teritorijalne celine jedne države, Ugljanin ugrožava teritorijalnu celovitost države.

Prema tome, dame i gospodo, ozbiljna je stvar i državni organi treba da preduzmu odgovarajuće mere kako ne bi došlo do onih događaja koje smo imali na Kosovu.