Gospođo ministre, Gordana Pop-Lazić je uložila ovaj zahtev sa zaista punim opravdanjem i trebalo bi na njega dati adekvatno obrazloženje. Naime, kada se radi o jednakosti zaposlenih u sudskoj upravi, onda u svakom slučaju ne treba praviti razliku. Ne treba imati dve vrste, ako smo dobro razumeli ovo što ste hteli da predložite da se donese u zakonu.
Ne bi trebalo praviti razliku jer je veliko nezadovoljstvo u višim i apelacionim sudovima u odnosu na sudije koji rade u Specijalnom sudu za ratne zločine i Specijalnom sudu za organizovani kriminal. Odavno je u Srbiji suđeno i za pljačke i za ubistva, ali to su radili redovni sudovi i mi smo imali u okružnim sudovima i u Vrhovnom sudu Vojvodine i AP KiM i Republike Srbije kvalitetne sudije, stručne, obrazovane, koji su rešavali i te kako kvalitetno predmete koji se nađu kod njih.
Ono što je uočeno posle uvođenja reforme pravosuđa i organizacije uređenja sudova, ugrožen je pristup pravdi građanima. Zašto? Mnogo se putuje. Ako čovek treba iz Inđije da putuje u Mitrovicu, izazivaju se troškovi, što upravo utiče i na ove troškove koji se predviđaju u ovome zakonu za određene vrste činovnika i nameštenika. Naime, građanin koji je do juče sva svoja prava ostvarivao u svome gradu, recimo u Novom Sadu ili u Inđiji, sada je prinuđen da putuje desetine i desetine kilometara radi zaštite svoga prava. To znači da je on prinuđen da izgubi svoje vreme, ali i da angažuje znatna sredstva kako bi otišao do suda koji je nekada udaljen i više od 100 km. Pri tome, u njegovom gradu postoji sudska zgrada koja sada ni blizu ne služi nameni radi koje je građena. Imate u Srbiji nove zgrade sudova: Inđija, Kovin, ali više nisu to sudovi, to su sada jedinice i sada iz Kovina putuju u Pančevo, iz Inđije u Sremsku Mitrovicu.
Dakle, to znači da je pitanje dobijanja pravde pitanje cenzusa. Jer, i u ova teška vremena mnogi neće moći ni da imaju pare za autobusku kartu da bi otišli do suda, a da ne govorim o tome da neko treba da jede, pa provede vreme i plati razne druge troškove odlaskom iz jednog grada u drugi grad. Imate slučaj da građani i stranke iz Pančeva putuju u Niš da im se sudi u Trgovinskom sudu. Nije to baš pametno i nije to racionalno za naše građane. Jer, putuju stranke, misli se i na tužioca i na tuženoga u parničnom postupku, putuje okrivljeni, putuje njegov branilac, putuju svedoci, veštaci i putuju prevodioci o kojima je danas ovde reč. Veliki su troškovi. To je na prvi pogled izgledalo moguće kao rešenje, ali se u praksi pokazalo loše.
Na primer, Vojvodina je jedna od teritorija koja je najstarija po organizaciji pravosuđa i priznata je ta Advokatska komora Vojvodine. Ali, šta se sada dogodilo? Sada novu organizaciju postavljamo, ali ona ide na štetu naših sugrađana. Mislim da su ta rešenja bila ishitrena. Dakle, pravdi građani lako ne mogu da pristupe. Posle će biti govora šta se događa u praksi, kako primedbe stavljaju i sudije i tužioci i advokati i stranke. Mnogo košta. Troškovi su ogromni kad onaj iz Čačka putuje u Valjevo kao tužilac ili putuje kao sudija, da sudi u Valjevu i obratno.
Mislim da ovo treba imati u vidu i da bi stvari trebalo vratiti u prvobitno stanje, jer je to mnogo racionalnije i delotvornije za građane. A drugo, pristup pravdi je ugrožen ovakvom organizacijom i uređenjem mreže sudova. Dakle, mreža sudova je pre svega postala u praksi problem i ovo pitanje treba što pre razrešavati i videti kako dalje. Ne mislite valjda doveka ovako da ostane, da sudije putuju s onog kraja države u drugi kraj? I zašto su bolje sudije da idu iz, recimo, Kragujevca u Novi Sad od onih u Novom Sadu ili od onih u Subotici? Ništa nisu bolji. Sve su to sudije koje imaju iskustvo.
Što se tiče određenih nepravilnosti, ako je bilo uočenih od strane sudija ili tužilaca koji su bili korumpirani ili se bavili kriminalom ili su bili nestručni, nedostojni, zna se šta treba učiniti u tim slučajevima. U tim slučajevima ti pojedinci treba da budu razrešeni.
Reforma nije izvršena transparentno. To znači da ljudi koji su razrešeni nisu imali pravo žalbe, a Ustav Republike Srbije predviđa da svaki građanin ima pravo žalbe na svaku odluku državnog organa kojom se odlučuje o njegovom pravu ili njegovoj obavezi. To je ustavno načelo. A sudijama i tužiocima koji nisu reizabrani to je onemogućeno. Zašto? Zašto se krši Ustav? To nije dobro. Ministarstvo pravde je vodilo ovu aktivnost. Ustavni sud je jednom odlukom meritorno odlučio da se to poništava ali se vraća sada Visokom savetu sudstva a Visoki savet sudstva godinama: prvo, ne može da bude u punom sastavu; drugo, biraju se ljudi koji nisu iz pravosuđa da budu članovi Visokog saveta; treće, sudije koje nisu reizabrani dali su izjave kod Visokog saveta i Državnog veća tužilaca.
Postavlja se pitanje - zašto se njima ne dostavljaju odluke? Ljudi su još uvek u neizvestnosti. A, gospođo Malović, velike pare se plaćaju još uvek onima koji nisu izabrani od 2010. godine. To budžet mnogo košta.
Ti ljudi su, znate po zakonu, drugi radnici u preduzećima koja rade. Nije prošao, dat mu je otkaz, on ide pred sud i sud ako ga vrati, postoji sudska odluka, ona je zakon i sud će u tom slučaju rešiti i u odnosu na njegovo pravo je li zakonito ili nezakonito, prestao radni odnos i drugo, ako je nezakonito vraća odluku ili je preinači, menja je, ali nalaže da se otklone sve štetne posledice koje je prouzrokovala jedna odluka.
Gospođo Malović, krajnje je vreme da ovo pitanje Visoki savet sudstva, mora hitno da donese odluke i da pošalje ovim neizabranim sudijama ili tužiocima. Mislim da je to jako važno, jer su tu primedbe velike od strane EU i komisije.
Dakle, mislim da mreža sudova ne odgovara. Reizbor, rekao sam, bilo je slučajeva i u nekim slučajevima ste bili u pravu, kada je trebalo pre svega razrešiti one koji su sa advokatima za jedan dan donosili presudu, a čovek čeka u parničnom postupku….