Vidite, u ovom sporazumu preambula koja govori o tome da će Savet ministara Republike Albanije, koji zastupa ministar unutrašnjih poslova Republike Albanije i Vlada Republike Srbije, koju zastupa ministar unutrašnjih poslova Srbije, malo pre sam vas zamolio, dobro bi bilo da je gospodin Dačić tu da nam neke stvari pojasni jer mi iz ovog teksta još neke stvari nismo baš najbolje razumeli, kaže: "ugovorne strane u nastojanju da doprinesu razvoju uzajamnih odnosa". Jesam li na temi dnevnog reda? Jesam. "Uverene da je saradnja u borbi protiv međunarodnog kriminala od značaja za obe zemlje". Mi radikali kažemo – sa Albanijom ne možemo da zaključujemo sporazume jer je Albanija neprijateljska zemlja Srbije.
Pazite, kaže dalje: "zabrinute zbog opasnosti od širenja ilegalne trgovine drogama i drugim opasnim i štetnim materijama, oružjem, međunarodnog kriminala i druge, obe zemlje".
Znate, ako predlagač Vlade smatra da je on zemlja, da on predstavlja i Vladu i državu i Narodnu skupštinu, kažem mu da on nije taj koji može bez referenduma građana da zaključuje ugovore sa neprijateljima srpske države.
"Koordinacija aktivnosti u borbi protiv međunarodnog organizovanog kriminala, ilegalne migracije i polazeći od toga", dalje se nastavlja.
Vidite, gospođo Čomić, sa teritorije Albanije više od 100 godina prelaze granicu Albanci, naseljavaju KiM i na taj način našu zemlju okupiraju, a niko ih ne pita kako su sa stadima ovaca došli i kako su kad je oružje pokradeno posle 1990. godine u Albaniji, kako se to oružje na magarcima transportovalo na KiM i da se Tačijeva OVK naoružava. Mislim da to nije u redu i da nije dobro za državu Srbiju da mi zaključimo ugovor sa Albanijom.
Bio sam na Kosovu 1981. godine u sastavu 10.000 policije i mogu vam reći…

Evo, o Sporazumu, primera radi, član 2. Mi smatramo da ti oblici saradnje apsolutno ne mogu biti primenljivi i da su ti oblici saradnje štetni za Srbiju.
Nadležni organi koji se predviđaju u članu 3. takođe su organi koji apsolutno u ime Srbije ne bi trebali da učestvuju o bilo kakvim bilateralnim ili drugim odnosima sa Republikom Albanijom.
Pošto ste mi ukazali da se nisam držao dnevnog reda, ne slažem se sa vama jer sam se zaista sve vreme držao dnevnog reda i pokušao sam da nešto kažem kada su u pitanju odnosi između Srbije i Albanije.
Još jednom moram da saopštim građanima Srbije, Albanija je neprijateljska zemlja i sa njom nema razgovora i sa njom ne treba zaključivati nikakve ugovore i sporazume. Hvala vam.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju, tu nema nekih mnogih izmena na koje bi se moglo ukazivati da li su u skladu sa Ustavom ili u skladu sa zakonom i drugim propisima, ili ne.

Ono što je vidljivo ovde što se predlaže je, da se usklade cene kod otkupa stanova i onog dela koji se odnosi na zakup stana i odnos zakupoprimca i zakupodavca, njegovo trajanje, raskid ugovora, kada se gubi pravo itd.

Međutim, kada je u pitanju ova oblast, usko je vezana i sa Zakonom o održavanju stambenih zgrada. Zakon o održavanju stambenih zgrada je u suprotnosti sa odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, koji jemči prava, pazite, molim vas, na imovinu i jemči da isto može biti oduzeto samo na osnovu zakona sa isplatom tržišne cene za oduzetu imovinu.

Šta je ovde problem? Taj zakon pravo korišćenja koji je samo jedan segment prava vlasništva, poistovećuje sa pravom vlasništva, pa ovlašćuje skupštinu zgrade da većinskim brojem glasova o raspolaganju sa vlasništvo zajedničkih delova na zgradi i onih vlasnika stanova koji nisu saglasni sa raspolaganjima na tim delovima u korist investitora i koji praktično ostaju bez prava vlasništva na zajedničkim delovima zgrade, a to je sve neustavno i ne samo neustavno, nego je u suprotnosti i sa Zakonom o osnovama svojinsko pravnih odnosa Republike Srbije i Ustava Srbije.

Ustavni sud Srbije je doneo jednu odluku koju je ovu odredbu stavio van snage, jer većinski vlasnici ne mogu ugrožavati prava manjinskih vlasnika. To znači, ako u skupštini zgrade stanara, donese odluku njih 51, glasa za neku odluku, 49% ostaje bez zaštite i bez svojih prava.

U čijoj funkciji je ovaj zakon? Ovaj zakon je u funkciji građevinske mafije. Šta je u pitanju? Da li se mi vraćamo na onaj period iz 1945. godine, kada je vlasnicima stanova i objekata izvršena otimačina i pljačka njihove imovine? Vraćamo se u taj period, što nije u saglasnosti sa Ustavom i sa zakonom.

Ovaj zakon u svakom slučaju, koji se predlaže, a u pitanju je zakon o stanovanju, jedino što se u njemu može reći da je u skladu sa Ustavom, a to je član 3, to je redak slučaj da predlagač zakona predlaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku" Republike Srbije. Obično predlagači predlažu da zakon stupi narednog dana.

Ono što je u vezi sa ovim zakonom jeste, postavio sam jedno poslaničko pitanje i dobio odgovor danas. Radi se o tome da sam pitao koliko ima stambenih zgrada, odnosno stambenih agencija u Republici Srbiji, koliko ima zaposlenih, koliko ima pravnika, ko ih zastupa i po kom osnovu i koliko su stanova izgradili i u kojoj godini? I sad zamislite, gospodine predsedavajući, kaže – gradska stambena agencija Kragujevac zaposlila je pravnika sa položenim pravosudnim ispitom koji zastupa pred sudom i drugim državnim organima. Za potrebe zastupanja pred sudom Kragujevac angažovala je advokata samo u 2009. godini, a troškovi zastupanja su iznosili 16 hiljada dinara. Imate gospodo agenciju koja ima pravnike, kao što je slučaju u Pančevu, ima zaposlenog pravnika, diplomiranog pravnika, angažuje advokate, privilegovane i ti advokati budu plaćeni mesečno 75 hiljada dinara.

Drugo, sad imate u Beogradu, zastupa Agenciju javni pravobranilac, što je sasvim i logično. Ako je stambena Agencija javnog preduzeća, osnivač je grad ili opština, zastupa javni pravobranilac. U mnogim drugim slučajevima, u drugim opštinama i gradovima je različito, ovo je šarenilo. I sad imate, dakle, negde imaju pravnike, advokate plaćaju 16 ili 25 hiljada, negde 75. Da li to utiče na cenu upravo komunalnih usluga i kod održavanja stambenih zgrada? Naravno da utiče i i da je ovo šarenilo kada su u pitanju agencije zaista nered, ne može biti veći. Ali, šta je u pitanju? U pitanju je da zaposlimo naše rođake, prijatelje i kumove ili članove po feudalnom sistemu iz koje partije ko treba da bude direktor direkcije, ko treba da bude zamenik, ko pomoćnik, ko savetnici i ko da budu izvršioci i koliko treba da dobiju reprezentaciju i kolike plate, a s druge strane koliko treba da naknade oni koji podnose zahteve, koliku naknadu treba da plate?

Što se tiče zakona o podsticaju građevinske industrije, svetska ekonomska kriza najsnažnije se obrušila na građevinarstvo i industriju građevinskih materijala, a Vlada Republike Srbije oskudno je reagovala na probleme koji su iz toga stvoreni. Adekvatnim nereagovanjem ova grana prolazi kroz najteži period od svog postojanja. Šta je to što bi Vlada Republike Srbije preko svojih uredbi i skupštinskih odluka trebalo da uradi? Reprogram stvorenih obaveza kod države, javnih preduzeća i poslovnih banaka na tri do pet godina, da oslobode preduzeća blokade po tim osnovama. Omogućavanje privrednim subjektima korišćenje kredita sa kamatama na nivou evropskih zemalja 0,5% do 0,2%, Euribor na duži period, umesto sadašnjeg kredita čije su kamate između 10 % i 15% koje građani treba da plate, a za obaveze prema državi kamate su između 20 i 30 posto.

Reprogram i krediti moraju se odobriti i preduzećima koja su u blokadi, a koja imaju zdrave programe za oživljavanje. Po sadašnjem zakonu ne mogu se odobriti krediti preduzećima koja su u blokadi. Trenutno je u blokadi preko 60 hiljada pravnih lica i ona nemaju pravo na ostvarivanje kredita. Prevedeno na živo, to znači da u zdravstvene centre na lečenje treba da idu samo zdravi, bolesni nema šta tamo da traže.

Izmena Zakona o stečaju, stečaj se sprovodi nad preduzećima koja su određena u vreme blokade. Praktično, to znači da su se stvorili uslovi da se pokrene stečaj između 20 i 30 hiljada preduzeća što će ostaviti bez posla radnike i angažovati preko 20 do 30 slučajeva stečajnih upravnika, a to znači ugasiti privredu i zapošljavati administraciju, a stečajni upravnici da se bogate po običaju.

Stopa poreza 18% predlaže se za smanjenje stope na 8,4%, a kod gradnje škola, obdaništa i objekata od opšteg interesa ukinut je PDV. Korišćenje domaćeg materijala u funkciji energetske efikasnosti objekata, zidanje objekata, itd, da ne bih oduzimao vreme kolegi koji će govoriti o tome, samo bih želeo, gospodo iz ministarstva, da vas podsetim da je ne zabeležen slučaj u Srbiji, kao što je to slučaj u Pančevu. Naime, vojna zgrada građana je 60-ih godina i dobila je određenu površinu za korišćenje zgrade, zemljište pod zgradom, zemljište za održavanje zgrade i izgrađen je na sodari park. Sada profiteri, urbanistička mafija, sada izdejstvuje dozvolu da gradi u sred parka pred zgradom Georgije Dimitrova dva do četiri i sad hoće da pravi taj privatnik koji je iz Inđije, ali me čudi kako on dođe iz Inđije u Pančevo, dobije lokaciju. Bivša lokacija je bila korišćenje i vlasništvo preduzeća konstruktor, a sada je to konverzijom prešlo u privatne ruke i u sred parka, pred zgradom 2A, 2B, 2-4 i 2C, u sred parka taj moćnik i mafijaška grupa, da li je to iz Inđije pravi vlasnik, videćemo, ali građani kukaju i mole da budu zaštićeni od strane nadležnog ministarstva, jer i grad Pančevo ovde mora imati odgovornost ukoliko izda građevinsku dozvolu i da građani ne mogu da priđu svojoj kući, jer će na taj način biti zagrađeni, neće moći da raspolažu stanovima, da koriste stanove, nemaju gde sa autom da priđu, jer ovaj graditelj treba da gradi dve stambene zgrade u sred parka. To vam je građevinska mafija.

Drugo, nadziđivanje. Sećate se šta je sa nadziđivanjem. Kriminal do kriminala. Zato glasanje za Predlog zakona o stanovanju i izgradnji stambenih zgrada je predvideo mogućnost da mafijaši mogu da kupe krovove i da na njima zidaju spratove i na taj način ugroze građane, one koji stanuju na nižim spratovima.

Pomenuo bih jednog privrednika koji kuka i govori o tome da se radi o velikoj nepravdi i da nema reda i da privreda crkava, a to je ciglana "Igma", njih je takvih u Vojvodini više, sada mnogi od njih zatvaraju ciglane jer nemaju da plate, a to je, u pitanju je ciglana "Igma" i gospodin Ljubodrag Knežević, koji je direktor i koji se obraća svim državnim organima, da se spasi veliki broj radnika, da ostanu da rade, da ne ostanu bez posla. Međutim, kao što vidite, Vlada malo vodi računa o privrednim resursima i malim privrednicima kako treba da ostanu. Hvala.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Osvrnuo bih se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre. Što se tiče SRS, kada je u pitanju organizacija i rad brojnih agencija, mi smo stanovišta da Agenciju za privredne registre treba ukinuti i vratiti registar privrednim sudovima, jer privredni sudovi vode sve sporove iz oblasti privrede. Dalje, privredni sudovi, nesporno je, gospodo iz ministarstva, vode stečajeve privrednih društava. Kod upisa u registar sud ispituje autentičnost, verodostojnost isprava na osnovu kojih treba da se izvrši upis u registar. To kod agencija neće biti slučaj. Ako bude, to će biti površno, ali sud ima pravo da odbije upis ukoliko nisu ispunjeni uslovi u smislu zakona i drugih propisa za upis.

Međutim, agencije će da prihvate dokumenta, ona mogu biti i lažna, mogu biti i falsifikovana, mogu biti podnošena od ljudi koji imaju ortačko društvo, jedan podnese danas, drugi podnese posle sedam dana, na osnovu drugih podataka i stvarate nered u pravnom sistemu Republike Srbije.

Čudo je da Vlada Republike Srbije i predlagač, a i vi gospodo iz ministarstva ni malo ne vodite računa o autoritetu prava Republike Srbije. To se vidi iz ovih vaših predloga zakona koje ste dostavili, oni više liče na pravilnike lovačkih društava. Ako saberete i lovačka i ribolovačka i kad saberete vatrogasna društva, u celoj Srbiji nema ih toliko koliko ih vi imate u Vladi Republike Srbije agencija sa namnoženom birokratijom za poslednjih deset godina, jer vam je dobro poznato, kad ste došli na vlast 2000. godine, Srbija je imala u organima uprave zaposleno 12 hiljada činovnika, a sada Srbija ima oko 30 hiljada činovnika u organima uprave. Ne bih ja uopšte imao primedbu da se ti vaši činovnici izdržavaju iz svog džepa i da ih tata i mama izdržavaju, da im tata i mama kupuju kancelarije i kabinete, da im tata i mama kupuju automobile, da im tata i mama obezbeđuju džeparac, pa neki potroše na ćevape u toku šest meseci i četiri miliona, a za godinu dana još pet puta po toliko. Pa tata i mama, ako treba da idu ti vaši činovnici na turistička putovanja, neka tata i mama iz svog džepa odvoje džeparac za put u Evropu. I ne treba vam ništa drugo nego bela šengen viza, da im date belu šengen vizu i oni će da idu o trošku mame i tate.

Ali, kako oni ne idu o trošku mame i tate, a rekoh vam, za vreme socijalističke vlasti 12 hiljada činovnika bilo, a sada imate 30 hiljada. Zamislite koliko je to opterećenje za poreske obveznike Republike Srbije. Pazite, kako onaj sistem nije valjao, pa je trebalo samo srušiti Slobodana Miloševića i njegovu vlast, a vi da dođete i delite ministarstvima samo komplimente i da delite džeparac i budžeta Republike Srbije za svoje činovnike i svoje prijatelje i kumove.

E, sad gospodo iz Ministarstva, šta je novo i da li je trebalo? Vi ste se usudili da predložite Narodnoj skupštini Predlog izmena i dopuna Zakona o agenciji za privredne registre i vi predlažete da se menja član 4. Kad vidite član 4. važećeg zakona, i ovo što vi predlažete, čini mi se nema vidne razlike. Vi ste prepisali važeći član 4. koji ima 16 tačaka iz stava 1. i on se poklapa sa ovim predlogom. Možda nisam u pravu, ali evo, ako nisam u pravu, možete da me u to uverite.

Idemo dalje, u članu 4. Agencija vodi zakonom utvrđene registre kao jedinstvene centralizovane baze podataka i to, e sad da se vratimo koliki je broj. Registar privrednih subjekata, koliko ima zaposlenih i koliko će ih biti tu, koliko će trebati ovde rukovodilaca, koliko će trebati ovde sekretarica, koliko će trebati kuvarica i koliko će trebati para iz budžeta da se uzme za vođenje ovog registra. Da li će ovaj registar da vodi jedno lice ili više lica ili će to voditi jedno formacijsko armijsko odeljenje?

Drugo, registar založnog prava na nepokretnim stvarima i pravima. Koliko će tu biti zaposleno? Ako će biti jedan izvršilac, to je donekle podnošljivo, a ako će ih biti mnogo, pa poreski obveznici ima da stradaju. Registar finansijskog lizinga, Registar javnih glasila, Registar udruženja, Registar stranih udruženja, Registar mera i podsticanja regionalnog razvoja, Registar komora, Registar turizma, Registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika, Registar stečajnih masa, Registar zadužbina i fondacija, Registar predstavništava stranih zadužbina i fondacija, Registar udruženja društava i saveza u oblasti sporta, Registar sudskih zabrana i drugi registri određeni zakonom.

Gospodo iz ministarstva, kolega magistar Mirović vam je rekao da ima 130 ili više agencija samo na republičkom nivou, ali na gradskom i opštinskom nivou ih ima još pet puta toliko. Šta ćemo sada da radimo? Hoćemo li da opljačkamo poreske obveznike, hoćemo li da im zagorčamo život? Ovim se ubijaju poreski obveznici i građani naše države, pljačkaju se, složićete se.

Gospodo iz ministarstva, niste vas dvojica poimenično krivi. Ne, kriv je neko drugi što smo mi rešili da idemo u EU, a ta EU nas neće. SRS kaže – hvala vam, vi nama ne trebate, jer smo mi bili u Evropi stotinama godina a, sa druge strane, mi smo i danas u Evropi. Izmišljena Evropa je prodaja magle, ali kao što vidite, narod je više ne prihvata. Kao što sam rekao, vi niste krivi, ali neko jeste.

Ko je taj ko projektuje ovako veliku administraciju? Ova administracija je veća od kineske. Kina ima oko milijardu i po stanovnika, a znate koliko Srbija ima, neću iz poznatih razloga da ponavljam. Srbija ima 10 miliona i nešto stanovnika. Kad ovo podelite, vidite da Srbija ima najveću administraciju na zemaljskoj kugli, ali o čijem trošku? O trošku građana. Građani su ostali bez posla. Gospodo iz vlasti, uveli ste plaćanje školarine, plaćanje zdravstva, a vi znate da je pre 2000. godine, pre svega zdravstvo bilo besplatno, školstvo bilo besplatno, ali sada nema ništa bez žute banke, a ova vlast se okomila na žutu banku poreskih obveznika i krca li krca njihove pare.

Skoro će budžet biti pred narodnim poslanicima i Narodna skupština će ga dostaviti poslanicima. Pitanje je koliko ima uprava, da agencije ostavimo na miru, previše ih je. Za mene ne bi trebala ni jedna. Ne bi trebalo 500 automobila u Vladi, bilo bi možda 5, 6 automobila: predsednik Skupštine, predsednik Vlade i predsednik države i dve, tri sekretarice. Šta mislite, kod mene u Pančevu gradska Skupština ima oko 50 automobila, a koliko imaju javna preduzeća? Ko će to da plati? Imate uprave, imate agencije, fondove, direkcije, zavode, službe, inspektorate, kancelarije, savete i da ne nabrajam šta još imate. Imate osam hiljada ostalih korisnika budžetskih sredstava. Ove agencije su na teret budžeta i zato mi srpski radikali imamo više poverenja u sud nego u agenciju.

Agencije su maltene privatna stvar. Sve ovo što sam nabrojao, razne ove institute. Sve je to poluprivatno. Sve je to proizvelo ogroman trošak našim građanima. Složio bih se da ste vi formirali agenciju za proizvodnju malina, kupina, boranije, vinove loze, povrtarstvo, stočarstvo, ali to da budu sektori ali u okviru jedne agencije, i da se ove pare odavde premeste iz ovog dela budžeta u budžet poljoprivrednika, da se poljoprivrednicima pomogne, da od države dobiju bar na poklon jedno dve, tri hiljade traktora, jer mi imamo i proizvodnju traktora, pa da ti poljoprivrednici oru ovu bogatu srpsku zemlju, da proizvedu za tržište Srbije, za sebe i za izvoz.

Ovoj vlasti je neko to zabranio. Šta će nama EU, mi smo uglavnom u tom delu jasni, mi nikada u EU nećemo ući. Ako ništa nećemo iz inata mi sprski radikali, jer oni su na štetu naših građana i na štetu naše države. Pa, vidite kolika je bila frka i hajka i blagostanja, hajde da uvedemo belu šengen vizu. Gospodo, ko je taj koji može svome sinu ili ćerki da sada da 1.000 evra da ide u Evropu i evropske zemlje? Bez 1.000 evra tamo se ne ide, jer ih tamo ništa ne čeka na tanjiru, tamo moraju da plate, jer deru naše građane. Ono što je govorio narodni poslanik SRS gospodin Dejan Mirović, magistar nauka, rekao vam je kako banke pljačkaju državu Srbiju. Opljačkaše, i one će jednog dana da pokupe ovo sve da isisaju i da ukrcaju u brodove i avione i da pobegnu. E to pravi domaćini ne bi trebali da dozvole.

Dakle, trošak države mora da se smanji, agencije ćemo smanjivati mi srpski radikali dolazimo na vlast i čim dođemo na vlast administracija mora da se skrati. Mi hoćemo vlast, i možemo da pokažemo ovim građanima Srbije da umemo i da znamo da vladamo Republikom Srbijom, uspešnije nego mnogi drugi koji se ovde hvale i koji se nude na tržištu kako oni sve živo mogu ovoj državi obećati i sve drugo ispuniti. Ne, mi srpski radikali hoćemo da preuzmemo odgovornost i hoćemo da pokažemo da može ova država bolje biti organizovana da donosi dobre zakone.

Evo, gospodo iz ministarstva, odgovorite mi na pitanje – zašto ste vi u ovako kratkom vremenskom roku predložili izmenu i dopunu zakona? Pa da li vi znate kad ministarstva ovde dolaze i hvale se kako smo doneli 800 zakona. Da li su to dobri zakoni? Drugo, još zakon nije ni stupio na pravu snagu, tražite izmene i dopune, ne vi nego predlagači iz Vlade i resori koji predlažu zakon.

Još nije prošlo ni tri meseca, tražimo izmene i dopune, pa dobro ako hoćete da ujedinite, uskladite naše zakonodavstvo i naše propise sa evropskim zemljama kontinentalnog prava ili američkim ili bilo kojim drugim. Prvo proučite uporedno pravo, pa dajte predloge da i jedan dobar zakon izađe. Ni jedan vam zakon, gospodo, u poslednjih 10 godina koji je došao pred parlament, detaljno ih mi srpski radikali proučavamo, pripremamo se za rasprave u Skupštini, ali ni jedan vam nije dobar. Nije ni čudo što posle 15, 20 dana ili mesec dana, već kažete, vidite nije ovo dobro moramo da menjamo. Član 4. ovoga predloga zakona je primer i drugo kažete da je ovo neki zakon koji treba da poboljša, a koji će ovde biti poboljšani uslovi naših građana? Nikakvi.

Mi verujemo u sudstvo. Pravosuđe je osakaćeno ali mi još uvek imamo poverenje i mi mislimo da sudovi treba da budu bolje organizovani ali u njih moramo imati poverenja, a ne ovakve poluprivatne institucije.

Dakle, gospodo pred Miloša nemojte izlaziti sa ovakvim papirićima i ovim pravilnicima, nemojte izlaziti. Možete se hvaliti i deliti komplimente kad dođete sad u kabinet i kažete da ste bili u Skupštini danas i ne da su poslanici govorili, i neki su hvalili i neku su rekli da će glasati za naše zakone, a biše oni tvrdokorni radikali, oni kažu – mi nećemo da glasamo. Znate zašto nećemo? Ovo vam ne valja ništa, ovo je jedan običan toalet papir. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS su se izjasnili i dali svoje mišljenje u odnosu na predloženog kandidata za Poverenika za informacije od posebnog značaja.
Ono što se može reći, to je da smo imali dosta podataka u javnosti da je Poverenik imao dosta problema kada su u pitanju podaci od javnog značaja da budu objavljeni i da građani o tome znaju, da je Poverenik imao velike probleme i da, po mom dubokom uverenju, nije dobijao valjane podatke, niti ih je dobio precizno, ni u obimu u kojem je tražio. Ono što je primećeno u toku primene ovog zakona, a to je selektivna primena ovih odredaba zakona, u zavisnosti od onoga ko informaciju traži ili ko je izjavio žalbu na odluku nekog državnog organa.
Ono što je predviđeno u članu 9. ovoga zakona, a to je – kad se može isključiti i ograničiti slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ovde često u primeni dolazi do zloupotreba. Mnogi organi, odgovarajući na zahteve podnosilaca zahteva za dobijanje informacija, često se pozivaju na odredbu člana 9. ovoga zakona, jer je tu u pitanju jedna otvorena mogućnost i jedna zakonska šupljina i u mnogim brojnim slučajevima neograničeno može da se pozove organ da nije dozvoljen pristup tražiocu određenih podataka zbog života, zdravlja, sigurnosti pravosuđa, odbrane zemlje, nacionalne i javne bezbednosti, ekonomskih dobara zemlje i tajni. Sve ovo, gospodo, možete sada u svakom predmetu da ostvarite uvid i da vidite da ovde ima najviše zloupotreba i da su ovde građani uskraćeni da dobiju pravo i da dobiju prave informacije koje oni traže.
Ono što moramo uvek isticati i parlament to mora da zna, kao i građani Srbije, da mi nemamo precizne podatke o tome koliko je ko podneo pritužbi i koliko je ko podneo žalbi i koliko je ko podneo zahteva. I drugo – kakav je ishod pritužbi i žalbi koje su građani ili druga lica, bilo pravna ili fizička lica koja su tražila određene podatke, da li su oni u tom slučaju obavešteni u skladu sa zakonom ili nisu?
Iznenađen sam da gospodin Šabić, bez obzira na svoju kvalifikaciju i svoje stručno iskustvo, koje je nesporno, kako to, gospodo, do današnjega dana nisu objavljeni podaci o hapšenju 12 i po hiljada građana marta meseca, aprila i maja i juna 2003. godine u akciji "Sablja"? Šta je tu bilo? Što nemaju građani Srbije pravo na informaciju koliko je lica bilo privedeno, koliko je bilo uhapšeno, koliko je lica zadržano, protiv koliko lica je određen pritvor u trajanju od 30 dana, u trajanju od dva meseca, tri meseca, šest meseci? Drugo, šta je bilo sa ishodom tih krivičnih prijava, tih sumnjivih okolnosti, ko je od njih optužen i ko je osuđen? Tu su bile teške povrede osnovnih sloboda i ljudskih prava.
Što se tiče odgovora na postavljena pitanja, očigledno da mi često ne dobijamo odgovore na postavljena pitanja. Postavio sam pitanje i tražio odgovor – kako je sprovedena privatizacija u preduzećima u Pančevu: Veterinarska stanica, list "Pančevac", "Pan sirovina", "Utva vozila", "Kibernetski centar", "Jabuka", Industrija skroba, "Utva servis" Pančevo, "Tamiš informatika" Pančevo, "Utva point" Pančevo, "Silomont" Pančevo, "Mlekara AD" Pančevo, "Konstruktor" Pančevo, "Seme Tamiš" Pančevo, "Tamiš trgovina" Pančevo, "Minel oprema" Pančevo, "El promet" Pančevo, "Gaj" Pančevo, "Staklo" Pančevo, "HIP Petrohemija" Pančevo, "Zvezda auto-moto društvo", "Ukras", "Profi stil" Pančevo, "Tehnički centar" Pančevo, TP "Trgoprodukt" Pančevo, UP "Sloboda", "Krznara" – fabrika krzna Pančevo, "HIP Azotara" Pančevo.
Kada je u pitanju "HIP Azotara" Pančevo, gospodo, nisam dobio odgovor, iako sam tražio, a poznato vam je da je 2006. godine Azotara prodata za 13,5 miliona evra, a da je njena knjigovodstvena vrednost bila 45 miliona evra, da su mangupi iz inostranstva, uz pomoć profitera iz Srbije, demontirali Fabriku "Karbamit 2" koja je prodata i raspakovana, odvezena u inostranstvo i prodata za 32 miliona evra. Građani i radnici su se obraćali Povereniku bezbroj puta, ali nisu dobili valjane odgovore.
Ono što je ohrabrujuće, tek je Ivica Dačić pre neki dan, iako smo mi o tome raspravljali i u Skupštini, pokrenuo pitanje prodaje Azotare i odgovornosti određenih lica, to se krilo do pre neki dan, da je podneo krivične prijave protiv odgovornih lica zbog zloupotrebe službenog položaja, jer je državi naneta šteta samo prodajom Azotare od preko 50 miliona evra.
Zašto se Poverenik ne uključuje, ne odgovara i ne saopštava javnosti? To je ono što mi imamo kao primedbu, što se ti podaci prikrivaju i stavljaju pod tepih. Ne sme tako da se radi. To je bio slučaj i sa "Pekarskom industrijom Pančevo", "Stari Tamiš" Pančevo, "Pamučni kombinat" Pančevo, "Fabrika sijalica". Građani pitaju, pošto su građani Pančeva ostali i bez posla i bez imovine, postavljaju pitanje – pošto je onda prodato Pančevo?
Drugo, gospođo predsedniče, kada će biti objavljeni stenogrami sednica Vlade od 12. marta 2003. godine do 1. januara 2005. godine, da bi videli građani šta je koji ministar predlagao, za šta je glasao i da li su u to vreme poštovani Ustav i zakoni? Ako jesu, u redu je, ali to do današnjeg dana nije objavljeno i to do današnjeg dana predstavlja neku tajnu. Mislim da to nije nikakva tajna. To je bila Vlada koja je došla posle 5. oktobra. Interesantne za javnost su upravo sednice od 12. marta do 1. januara 2005. godine. To je ono što mislimo da ne treba da se krije, građani će to kad-tad saznati. Brojne informacije, brojni podaci i brojne žalbe koje se rešavaju, nije dovoljno da postoji, pre svega, Poverenik i da se samo bavimo brojkama. Kad pogledate od 2004. godine kakvo je stanje po pitanju osnovnih ljudskih prava i njihove zaštite iz godine u godinu.
Imate pokazatelje da se povećava broj žalbi i pritužbi na organe uprave, a da poverenik reaguje, ali njegove reakcije ne daju nikakva rezultat i one se povećavaju, što znači ipak da nešto nije u redu i da se upravo krše osnovna ljudska prava od strane organa koji rade u upravi.
Poznato je da građani imaju pravo da izjave žalbu na odluku državnog organa, ali, vidite gospodo poslanici, u opštinama i gradovima kako vam radi administracija, koliko građani čekaju na obično rešenje i na običnu dozvolu. To je problem, tu se najviše građani žale. A žaliti se nekom gradskom ili opštinskom organu ne vredi. Zato poverenik treba da ima veća ovlašćenja i veću odgovornost.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam ovaj amandman sa predlogom da se ima u vidu pre svega norma koja je predviđena u važećem zakonu, jer u važećem zakonu je to isto tako regulisano, ali na drugi način.
Međutim, kada su u pitanju ovi štabovi za vanredne situacije, imam najviše poverenja da to bude ovlašćenje organa unutrašnjih poslova, jer ako idete od mesne zajednice, opštine, pokrajine, grada do Republike, u praksi ni jedan organ osim organa unutrašnjih poslova, resora za vanredne situacije, niko se dosledno nije odnosio ni ponašao prema onim ljudima koji su trpeli štete, prema onim rizicima i opasnostima koje su donosile određene elementarne nepogode, kao što je poplava, kao što je protivgradna zaštita, kao što je zemljotres, kao što je zaštita životne sredine, posebno u onim sredinama u kojima se nalazi hemijska industrija, a to vam je slučaj sa Pančevom.
Pančevo često treba da bude u vanrednoj situaciji, mislim neprekidno, jer od strane Vlade Republike Srbije ne preduzimaju se odgovarajuće mere na zaštiti životne sredine u Pančevu. Hiljadu ljudi godišnje u proseku umire od karcinoma, baš zbog toga što je stanje nepodnošljivo sa aspekta zaštite životne sredine u kojoj upravo ova služba i ovi štabovi treba da imaju odlučujuću ulogu.
Što se tiče protivgradne zaštite, ona nije dobro organizovana, jer nadležna služba za vanredne situacije sa svoje strane, gospodin Marić iz ministarstva i ljudi koji rade u tom resoru pokazuju pre svega volju i spremnost da se određene stvari poboljšaju, saniraju i da se građanima pomogne kada je to najpotrebnije. Međutim, državni organi, a pre svega Vlada Republike Srbije u tom pravcu ne pomaže u dovoljnoj meri ovom resoru i ovoj službi koja treba da bude u funkciji zaštite države, državnih interesa, zaštite građana i života i njihove imovine.
Što se tiče Predloga zakona, ovaj zakon sadrži određene norme koje se ponavljaju iz zakona koji važi. Nije bilo potrebno, po mom mišljenju, toliko nabrajanja različitih definicija ovim zakonom, jer imate situaciju, primera radi, član 14. i 13. U važećem Zakonu o vanrednim situacijama u članu 38. predlažu se brojne izmene i dodaju se nove definicije, uvode se nove odredbe koje vezuju koordinaciju rada raznih štabova, od opštine, grada do Republike i pokrajine. Tako na primer u važećem zakonu imate sedam tačaka i sedam normi. Predlogom ovog zakona predlagač dodaje još 19 odredaba. Mislim da je ovo trebalo da bude regulisano većim delom u podzakonskim aktima.
Jer ako u važećem zakonu postoji sedam odredaba, a dodaje se još 19, tih 19 odredaba mogle su da budu rešene podzakonskim aktom ministra unutrašnjih poslova i onog sektora za vanredne situacije.
Ovako zakon je opterećen, opterećen je sa definicijama, koordinira organizuje, planira, naređuje, razmatra, izveštava, prati, da ne nabraj sada ko koga ovde izveštava i ko koga kontroliše i ko koga prati. Ovo je moglo da bude skraćeno u dve rečenice, da su štabovi od opštine, pokrajine, grada i Republike u obavezi da planiraju, da izvršavaju, da obaveštavaju, a nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova, tj. Sektor za vanredne situacije da koordinira i kontroliše.
Ovako, bojim se da ova prepisanja, da jedan član treba da sadrži toliko odredaba 30, to nije uobičajeno kod donošenja zakona i njihove regulative. Bojim se da ovo neće moći lako biti sprovodljivo u praksi.
Ono što je karakteristično i drugo što je uočljivo i primećeno u praksi, brojni naši zakoni, imate 700 zakona koje je ovaj parlament doneo za poslednjih tri i po godine, osim drugih podzakonskih akata i ugovora, negde oko 400. To nijedan parlament u svetu nije za to kratko vreme doneo tolikih propisa i zakona. E sad predlagači, ne odnosi se samo na vas gospodo iz Ministarstva, nego na sve predlagače koji predlažu ovaj zakon, na vas se odnosi najmanje. Kad bi bila nagrada po učinku, u svetu većeg učinka niko ne bi imao od učinka kao što su bili predlagači donošenja brojnih zakona u Vladi Republike Srbije. Oni bi trebali da imaju plate 500 puta veće, jer su radili kako kažu, vredno, zasukali rukave, zakoni se predlažu, zakone pripremaju ljudi koji nemaju pre svega, imaju skromna neka stručna znanja, donese se zakon za mesec dana ovom parlamentu se dostavlja novi predlog zakona o izmenama i dopunama i još nije bio primenjen ni jedan član, a ovi brojni zakoni biće samo sakupljači prašine u resornim arhivama.
Kada se radi dobar zakon, onda se mora pristupiti pre svega, njegovom realnom propisivanju norme. Norma mora biti jasna, norma mora da ima sankciju, norma zakonska mora biti primenljiva u praksi. Sa čim se sukobljava Ministarstvo unutrašnjih poslova i Resor za vanredne situacije? Suočava se sa brojnim preprekama i sa brojnim problemima, jer nijedan činovnik, nijedan član Vlade, niti drugi dakle, čelnici koji su odgovorni od opštine do Republike nisu voljni da izađu da pomognu građanima, jer su voljni da odu da se slikaju, da su odneli u Kraljevo dva kauča, deset ćebadi i da su odneli hiljadu blokova i ispadne kao da to oni plaćaju iz svoga džepa. A to ne plaćaju oni, oni su otišli u Kraljevo i u druga mesta radi svoga promovisanja i reklamiranja. Je li sporno da to plaćaju poreski obveznici? Nije sporno.
Sada vidite ministre i članove Vlade Republike Srbije i pokrajine i gradova i opština, kako su se provrednili u poslednjih šest meseci pred izbore. Ulazimo u izbornu godinu, sada su vredni i presecaju vrpce kada treba trotoar od 50 metara da se otvori. To je samo promovisanje pojedinaca. Ali, oni ljudi koji na terenu konkretno rade malo se njima poklanja pažnja, a oni radnici, oni ljudi koji danonoćno rade na saniranju posledica, najmanje se reklamiraju.
Tamo se otvaraju sigurne kuće, tamo se otvaraju ulice, tamo se otvaraju putevi, to je sve potrebno, ali kada treba da se tako nešto obelodani, kako kažu oni naši neprijatelji iz Haškog tribunala, ako treba da se obelodani da je neko napravio šupu u mesnoj zajednici, eto vam premijera, ministra iz Republike i iz pokrajine da trči da se slika i da bi na taj način napravio reklamu svojoj stranci.
Gospodo iz MUP-a, zamolio bih vas da nam date izveštaj koliko je Vlada Republike Srbije iz budžeta za 2010. godinu i 2011. godinu izdvojila i opredelila finansijskih sredstava za otklanjanje posledica od zemljotresa, od grada, od poplava i kolika je šteta naneta građanima, a koliko je Vlada Republike Srbije i ti njeni zumbuli koji brinu o narodu koji ne mogu da spavaju, koliko je izdvojila sredstava za protivgradnu zaštitu i nabavku raketa, a koliko imaju mercedesa, koliko imaju skupih audija i automobila.
Kada bude došlo na dnevni red o MUP-u, predložiću da se svim ministrima, osim predsedniku Republike i Vlade ukine obezbeđenje fizičko. Da im se ukinu automobili, da im se ukine reprezentacija, da im se ukinu turistička putovanja, da im se ukinu brojni šoferi, sekretarice i kuvarice i pratilje na službenom putu. To ako se ukine biće rezerva novca koliko hoćete da pružite zaštitu protivgradne zaštite u otklanjanju elementarnih nepogoda naših građana i naših potreba.
Zato gospodo iz MUP-a, zamolio bih vas da nam date taj odgovor. Postavljam pitanje i tražim odgovor, koliko je raketa bilo obezbeđeno i nabavljeno sredstava, koliko jedna košta, a kolika je visina nastale štete. Da vas podsetim, letos je bila elementarna nepogoda i zadesio je južni Banat jedan zaista talas koji je usled grada i gradnih oblaka uništio je poljoprivredu u opštinama Pančevo, Kovinu i drugim ali samo na teritoriji pančevačke tri milijarde dinara, nastala je šteta zbog toga što Pančevci sa Milića brda prema Grockoj nisu bili zaštićeni raketama od grada.
Sad zamislite, ne bih mogao sada pošto nemam precizne podatke o tome koliko košta jedna raketa, samo u opštini pančevačkoj tri milijarde dinara. Za tri milijarde dinara, molim vas, izračunajte koliko bi mogli raketa da kupimo.
Vlada vam obećava, vi ste na udaru. Sad će samo ovo što se piše zakon, ovo je bio zakon po porudžbini, ali sve će se svaliti na vaša pleća. Vi imate volju i spremnost i stručnost, ali nemate sredstva sa čim, jer vama Vlada u budžetu opredeli sredstva za protivgradnu zaštitu i elementarne nepogode, ali gde je plasman tih sredstava, gde su ta sredstva otišla, ko ih je potrošio, jel ih je neko potrošio u nenamenske svrhe, jer imamo situaciju da ministri u Vladi Republike Srbije nenamenski koriste milijarde dinara? Znate šta se dogodilo? Za nenamensko korišćenje sredstava iz budžeta Republike Srbije odgovara se prekršajno. Gde to piše? Da li ti ljudi znaju da postoji Krivični zakonik? Ne. Ne diraju ministra, ni slučajno.
Ono što Srpska radikalna stranka traži od aktuelne vlasti to je da se odgovorno odnosi prema poljoprivrednicima, prema vinogradarima, povrtarima, voćarima i svim drugim koji se bave poljoprivredom, bez zaštite poljoprivrednika, subvencija poljoprivrednicima, bez pomoći države poljoprivrednicima, bez jeftinijih traktora i priključnih mašina, bez jeftinijih repromaterijala i bez pomoći i bez koordinacije pri proizvodnji, otkupu i plasmanu.
Gospodo iz Ministarstva, imate izuzetnu ulogu, težak zadatak, ali se postavlja pitanje, mi vidimo da i građane poljoprivrednike, pogotovo malinare, voćare i da ne nabrajam ljude koji se bave povrtarstvom, Banatski Brestovac, na primer, uništeno je sve, ostali su ljudi bez žute banke. Ni opština Pančevo i grad ništa nije preduzela, žutu banku seljacima iz Banatskog Brestovca nisu dali. Pokrajina žutu banku nije dala. Republika Srbija žutu banku nije dala, a hoćemo na sva zvona sada da kažemo - hoćemo da štitimo građane, poreske obveznike, hoćemo da pomognemo poljoprivrednicima, hoćemo da dajemo subvencije, hoćemo da dajemo kredite. Koje kredite? Koje subvencije? Gde to bi? Samo im deru kožu, ništa drugo.
U Srbiji građani mogu da proizvedu toliko milijardi u voću, povrću i mesu, da ova država, ukoliko se okrenemo poljoprivredi, i zaštitimo poljoprivrednike od spoljnih tajkuna, kao što su to tajkuni što su nagrnuli na Vojvodinu. Pokupovaše hrvatski tajkuni najplodnije srpsko zemljište na teritoriji severne pokrajine.
Gospodo iz Ministarstva, na vama je zadatak, snađite se kako znate, ali morate da se oglasite, ali dajte nam ovaj odgovor, vezano za štetu i vezano za opredeljena sredstva, što Vlada nije pomogla da se obezbedi protivgradna zaštita?
Nastavićemo kasnije, hvala vam.

Hvala, gospodine predsedniče.
Što se tiče amandmana koje smo mi srpski radikali podneli, a u pitanju je član 10. u članu 34. važećeg zakona, sve je sadržano što bi bilo nužno i potrebno formalno-pravno. Jer, vi imate u predloženoj normi u članu 10. da se dodaje tačka 2a u članu 34. Vidite, i tu se ponavlja – rukovodi, koordinira, sprovodi. To isto imate u članu 34. važećeg zakona.
Gospodo iz ministarstva, pošto ste predlagači, hoćete li da mi objasnite šta znači u smislu vanrednih situacija rehabilitacija? Imali smo juče Zakon o rehabilitaciji i ovde ta reč rehabilitacija nema mesta. Ona ne znači baš ništa. Ona vam je prazna norma. Ili ja ne znam ili vi bolje znate, ali nam objasnite. Što se tiče mene, dobro znam da u Zakonu o vanrednim situacijama ne bi trebala da bude norma rehabilitacija. Može da bude rekonstrukcija, može da bude spašavanje, može da bude rukovođenje, može da bude i koordinacija, može da bude i izdavanje zadataka, može da bude planiranje, ali mislim da rehabilitaciji u zakonu ovom, koji se radi o vanrednim situacijama, apsolutno nema nikakvog mesta. Razmotrite to.
Što se tiče mene, ovo da ostane, to će biti samo jedna šuplja norma koja u primeni nema nikakvoga značaja. Zato razmislite i odlučite hoćete li ovaj amandman da prihvatite ili nećete. Ako ga ne prihvatate, dajte odgovarajuće obrazloženje, jer obrazloženje koje je dala Vlada apsolutno nema nikakve veze. Govori ovde u skladu sa nekim sporazumima, a mi ovde govorimo o konkretnim merama u vanrednim situacijama. Šta je Srbija i šta su građani Srbije učinili da rehabilituju nešto? Rehabilituje se lice koje je krivično-pravno lišeno određenih prava, pa mu se samo ta prava trebaju vratiti u prvobitno stanje, zbog toga da bi se nadoknadila šteta, ona koju je on pretrpeo. Inače, smatram da je ovaj amandman, pre svega, delotvoran, poboljšava tekst i izbacuje jedn šuplju normu koja je prazna norma, a ne znači ništa. Recimo, dođe do zemljotresa ili dođe do grada, šta ćete vi da rehabilitujete? Ne možete rehabilitovati, samo da otklonite štetne posledice.

Gospodine predsedniče, gospodo iz MUP, ostajem kod predloženog amandmana, mada sam o njemu nešto rekao prethodno, kada sam govorio u prvom delu, a odnosi se na ove silne odredbe koje se od sedam postojećeg zakona proširuju na 19.
Ono što bih imao da zamerim ovoj vladi i vama, nemojte padati pod uticaj tog globalnog zagrevanja i globalizaciji i brojnim zahtevima zapadnih zemalja EU, NATO pakta, Amerike, protiv koga je SRS. To je poznato i to je iz opravdanih razloga.
Kolege su dosta govorile vezano za ove elementarne nepogode, da li možete da mi odgovorite na pitanje, spomenuo sam, da li je 20. jula 2011. godine u 12.00 časova dejstvovala pre svega protivgradna zaštita na teritoriji opština Pančevo, a obuhvatilo je katastarske opštine: Ivanovo, Banatski Brestovac, Omoljica, Starčevo, Vojlovica Pančevo i Stari Tamiš sa 25 hiljada hektara površine, gde je uništeno, pre svega, povrće, voće, uništene su brojne žitarice? U ukupnom iznosu šteta iznosi tri milijarde 150 miliona 486 hiljada dinara, što je utvrdila nadležna komisija.
Molim vas, da li možete da mi odgovorite da li je protivgradna zaštita dejstvovala 20. jula 2011. godine ili nije? Šteta je ogromna. Napominjem da su poljoprivrednici pretrpeli u toj opštini ogromne štete. Sto posto je uništeno povrtarstvo, vinogradarstvo i druge kulture. Ponavljam, šteta je tri milijarde 150 miliona 486 hiljada dinara.
Da li ima izgleda da Vlada da pomoć, pošto se niko nije oglasio da pomogne poljoprivrednicima Banatskog Brestovca, Ivanova, Omoljice, Starčeva, Dolova i Staroga Tamiša na teritoriji opštine Pančevo.
Molim vas, nemojte se braniti ćutanjem, gospodo. Znate kako, kada se privede okrivljeni u prostorije SUP ili kod istražnog sudije, on ima pravo da se brani ćutanjem po ZKP, ali očekujem da ćete ovom prilikom kao odgovorni ljudi da nam date odgovore na koja smo danas postavili pitanja. Izvolite.

Gospodo iz Ministarstva, vi predlažete da se u članu 23. po predlogu, a doda u članu 139. važećeg zakona, termin  "menadžer" naziv zamenjuje "poverenicima". Znate kako je, ovo je bila moda kada je neko predlagao ovaj zakon. Ta moda je došla sa zapada. Bežite od ove mode. Molim vas, nemojte se držati novotarija sa zapada. Ta vaša služba, odnosno naša služba unutrašnjih poslova, funkcioniše decenijama sa uspehom i ne trebaju nama Amerikanci, Nemci, Englezi, da nam oni pišu zakone jer je običajno pravo u Engleskoj i Americi, pogotovu u Americi,  šerifsko pravo. Ovde je nešto drugo. Ovde su druga pravila, drugo ponašanje, drugi običaji. Tamo imate, pre svega, ljude koji se bave svim i svačim a ovde su ljudi, u ovoj Srbiji, koji imaju sopstvena pravila i sopstvenu kulturu. Nemojte preuzimati kulturu šerifa sa zapada. To nama ne treba jer je Srbija zemlja sa razvijenom demokratijom, sa postojanjem blizu hiljadu godina kao savremena država i nama treba sada kaubojska Amerika koja nema toliko starosti koliko ima jedan manastir u Srbiji da nam oni pišu zakone, a s druge strane, proterajte agente i obaveštajce i oficire za vezu iz Ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane.

Što se tiče ovog amandmana koji smo podneli na član 1. tačka 16), mi smo predložili da se ovde to uredi posebnim aktom ministra policije. Iz predložene formulacije nije jasno o kakvom se smeštaju, o kakvoj se ishrani radi, kome je sve to namenjeno. Tako data odredba mogla bi se tumačiti kao dužnost Ministarstva da obezbedi smeštaj i ishranu svim zaposlenima u MUP-u, pa i onima koji su u tom pogledu obezbeđeni. Zašto je potrebno postaviti izvesne ograde?
Dato obrazloženje Vlade je apsolutno neprihvatljivo. Kaže, tu se nabrajaju poslovi koji spadaju u delokrug rada unutrašnjih poslova, ali se ne pravi razlika. Znači, svima. Pa čak i oni koji imaju i stambeno pitanje rešeno, znači i to treba sad rešiti, i njima još jednom.
Zato mislimo da nije dosledno odredba predviđena ovim amandmanom, bez obzira što vi, gospodo, nećete ovde da učestvujete u uopšte prihvatanju ovih amandmana, ali radio sam u toj službi, znam razliku, kakva je razlika između onih koji su ovlašćeni i koji nisu ovlašćeni, kojima treba regulisati određene stvari, kojima ne treba, kojima treba obezbediti ishranu, kojima ne treba i kada.
Dakle, gospodo, bolja je formulacija ova koja je predviđena ovim amandmanom. Zbog toga smatram da ima mesta da vi ovaj amandman prihvatite, jer će na taj način da bude uspostavljena ravnoteža među radnicima koji rade u MUP-u.

Što se tiče amandmana na član 2. u tački 8) posle reči: "granice" dodaju se reči: "Republike Srbije". Gospodo, danas je predsednik Republike izdao nalog da se Srbi sa barikada povuku da bi mogla ova mafija KFOR-a da prodre do Beograda. SRS ne prihvata takav stav. Radi se o državnoj granici, ne između KiM i Srbije, jer KiM je samo pokrajina. Državna granica jeste granica između Srbije i Albanije. To SRS, pre svega, želi da napomene. To je granica koja je predviđena međunarodnim pravom i normirana.
Postavlja se pitanje zašto srpska Vlada nije poštovala Rezoluciju 1244? Trebalo je da vojska i policija idu na granicu između Albanije…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, kada vas podsetim da kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine, da saslušate zašto to činim. Dakle, u obavezi ste da u pretresu u pojedinostima govorite o tački dnevnog reda.)
Govorim o granici, a u pitanju je član 2. tačka 8), gde sam posle reči: "granice" predložio da to bude: "granice Republike Srbije". Nije mi jasno zašto predlagač ima dilemu povodom ovog amandmana. Postavlja se pitanje čija je to onda granica? Državna granica između Srbije i Albanije i ništa više.
Zato smatram da je ovaj amandman nužno usvojiti. Gospođo predsedavajuća, ovde nema ministra, jer bi ipak trebalo ministar na ove stvari da odgovara narodnim poslanicima…

Kada je u pitanju član 3. stavovi 3. i 4. se brišu, a mi predlažemo da se u stavu 5. koji postaje stav 3. reč: "ministar" zamenjuje rečima: "Vlada na predlog ministra". Radi se o vrlo važnim pitanjima, jer kako to reguliše član 3. stavovi 3. i 4, kada je upotreba policije i kada je u pitanju međunarodna saradnja. Ta međunarodna saradnja policije, po mišljenju SRS, ovako kako se predviđa, apsolutno je nepotrebna. Ta saradnja, pre svega, podrazumeva da se borimo protiv terorizma, protiv kriminala, narušavanja bezbednosti granice, uspostavljanje zajedničkih radnih tela.
Postavlja se jedno pitanje – da ne prođemo kao sa Perišićem. Najbor u Lipovačkoj šumi. Vidite, ovde se predviđa oficir za vezu. Mislimo da taj oficir za vezu uopšte nama nije potreban. Nama oficiri za vezu u Službi bezbednosti apsolutno nisu potrebni.
Postavlja se pitanje ko će da pripremi i obuči naše pripadnike koji treba da idu, recimo, Avganistan, Pakistan, Mongoliju itd? Za koje svrhe i koje ciljeve? Da li da oni tamo štite …

Ostajem kod predloga da se ovaj član u Predlogu briše zato što je u odredbama člana 110. važećeg zakona skoro identično sve propisano i da nema potrebe bilo šta dodavati, s obzirom da je u četiri stava sa sedam tačaka odlično bilo propisano članom 110. predloženoga zakona.
Ostajem kod tog predloga. Mislim da je to delotvorno i da nema uopšte potrebe nešto prepisivati, dodavati, jer se sa tim ne poboljšava tekst zakona.

Gospodo iz ministarstva, šta vam ovde nije jasno u predlogu ovog amandmana? Trebalo je intervenisati u važećem zakonu kada je u pitanju član 133. Ali, vidite kako smo mi ovde razdvojili – "ovlašćeno službeno lice ne može obavljati drugu profesionalnu delatnost", stav 2. – "drugi policijski službenici i drugi zaposleni u policiji ne mogu obavljati poslove ili drugu delatnost koji su nespojivi sa policijskim poslovima službenika".
Šta tu nije jasno? Ovo što je bilo predviđeno u važećem zakonu zaista nije bilo dovoljno jasno. A aktom ministra bliže se definišu poslovi i delatnosti iz člana 2. kao i uslovi za obavljanje poslova van radnog vremena.
Drugo. U obrazloženju Vlada kaže – biće problem da komesar za bezbednost u fudbalskom klubu i slično, bude obespravljen i onemogućeno mu da ode i zarađuje tamo pare. Znači, funkcioner iz policije može da ide u neku drugu sportsku organizaciju, da bude član i da uzima pare, ali drugi službenici ne mogu nigde.
Morate napraviti razliku, gospodo, između ovlašćenih i neovlašćenih. Ovlašćeni ne mogu da se bave drugim poslom, neovlašćeni mogu samo po odredbi i podzakonskim aktom ministra. Dakle, ovo me iznenađuje, kako se vi odnosite i kakva obrazloženja dajete narodnim poslanicima.

Gospodine ministre, dobro je što ste došli i šteta je što niste bili i ranije. Znam vaše obaveze i da niste bili u prilici da sve to razmatrate, ali razmotrite ove amandmane SRS, koji su već prošli, pa ćete se uveriti koliko su oni bili delotvorni i koliko oni poboljšavaju tekst zakona.
Što se tiče predloženog člana gde sam uložio amandman, imajući u vidu opasnost i težinu, složenost, kao i odgovornost poslova i zadataka koje radnici policije obavljaju u toku rada, smatram da je opravdano i realno da umesto u visini šest primljenih plata otpremnina bude u visini 12 primljenih plata. To je realno zbog toga što ljudi i ginu i rade teške poslove. Rade po kiši, po suncu, po snegu, po mrazu i izlažu svoju glavu, žrtvuju svoju glavu i svoj život.
Ono što je takođe bitno, gospodine ministre, obratite pažnju, u jednom amandmanu se pojavljuje da ne budu komandne jedinice, nego da budu snage. Ko to predlaže? Predlaže vam Nenad Čanak sa njegovim poslanicima. Jedan juče predlaže i traži republiku Vojvodinu. Kako je moguće, gospodine ministre, šta rade sektorski radnici i šta rade službe? Imate slučaj da je 443 vozila ukrao lopov. Kako je moguće, kada je njemu suđeno i podneto 600 krivičnih prijava, a 12 godina je bio osuđen, da se nađe na slobodi i da mu se utvrdi da je ukrao 443 vozila? To su "Novosti" objavile 5. novembra ove godine. Zato sektorski princip rada …