Hvala.
Vidite, i sam predlog ove komisije, koji treba da obavi i ubuduće obavlja kontrolu i uvid kako se u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija sprovodi izvršenje kazni i kakav je položaj tih osuđenika, najbolje govori podatak Zaštitnika građana koji kaže – da li su srpski zatvorenici i zatvorski sistem kao automobil, registrovan za pet, a u kome se nalazi i po osam, slikovito izjavljuje Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana, zadužen za prava lica lišenih slobode.
Ono što je bitno u svim zemljama sa razvijenom demokratijom, opozicija se nalazi u određenim institucijama koja mora da kontroliše vlast. To u uporednom pravu jasno piše i to je utemeljeno, ali samo to ne može da zaživi u Srbiji. To, izgleda, aktuelnoj vlasti smeta, da joj se nađe opozicija, da obiđe zatvore i da vidi u kakvom se stanju nalaze upravo lica osuđena i kakav je njihov položaj tamo.
Vidite, za poslednjih 13 godina, od 1998. godine doneta su dva zakona o razrešenju krivičnih sankcija, doneto je više zakona o izmenama i dopunama Zakona o razrešenju krivičnih sankcija, donet je jedan o izmenama i dopunama 2001. godine, zatim 2009. i 2011. godine. O ovakvim čestim izmenama i dopunama Zakona materija izvršenja krivičnih sankcija je dovedena do haosa. Zakon o ratifikaciji opcionog protokola uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih neljudskih i ponižavajućih kazni i postupka objavljen je u "Službenom listu", broj 16/2005. godinu, a treba da je stupio na snagu 2006. godine.
U preambuli ovog zakona naša država, kao članica ovog protokola, potvrđujući da je tortura neljudsko i drugo surovo i ponižavajuće postupanje i kažnjavanje zabranjeno, da predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava. Članom 4. ovog protokola naša država je preuzela obavezu da dozvoli posete od strane mehanizama navedenih u čl. 2. i 3. svakom mestu pod njenom nadležnošću i upravo gde se nalaze ili se mogu nalaziti lica lišena slobode, bilo po osnovu naredbe izdate od strane državnog organa, na njegov podsticaj ili uz njenu saglasnost ili pristanak, u daljem tekstu pritvorske ustanove. Ove posete preduzimaće, kako je to naša država preuzela, preduzimaće se u nameri da se ojača, ukoliko je potrebno, zaštita ovih lica od torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih kazni i postupaka.
Koji je cilj bio ovog zakona? On je na snazi, a cilj ovog protokola, koji smo mi ratifikovali i potvrdili, je da uspostavi sistem redovnih poseta, dakle, redovnih, a ne posle tri godine, gde se nalaze lica lišena slobode od strane nezavisnih međunarodnih i domaćih tela, radi prevencije, torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih kazni i postupaka, kako to predviđa član 1.
Postavljam pitanje i tražim odgovor od aktuelne vlasti, neka nam saopšti ko je i kada izvršio kontrolu i uvid u stanje u našim kazneno popravnim ustanovama gde osuđenici izdržavaju kazne? Godinama toga nema, jedino mogu reći da se oglasio Zaštitnik građana koji ima brojne primedbe i koji je ukazao da se mora prekinuti sa dosadašnjom praksom i ostalim načinima i postupcima prema osuđenim licima.
Ono što ovaj protokol predviđa, a što naša država treba da obezbedi građanima koji se nalaze u toj situaciji, jeste da daju preporuke nadležnim organima u cilju poboljšanja tretmana i položaja lica lišenih slobode. U odredbama člana 20. protokola država je dužna da nacionalnim mehanizmima obezbedi sledeće: pristup svim podacima o broju lica lišenih slobode u pritvorskim ustanovama, kao i broju ustanova, pristup svim podacima o tretmanu ovih lica u uslovima njihovog pritvora, pristup svim pritvorskim ustanovama i njihovim institucijama i objektima, mogućnost da vode privatne razgovore sa licima lišenim slobode bez prisustva svedoka, bilo lično ili sa prevodiocem ukoliko je to potrebno, što znači da zatvorenik bira, slobodu da biraju mesta koja žele da posete lica sa kojima žele da razgovaraju (tu se misli na nadležne institucije, nadležne međunarodne organizacije i nadležne organe naše države), pravo da imaju kontakte sa potkomitetom za prevenciju i dostavljaju podatke o stanju u tim ustanovama.
Kao članica ovog protokola naša država se obavezala da će objaviti godišnje izveštaje o nacionalnim mehanizmima za prevenciju lica u zatvoru. Imamo li takav izveštaj? Nemamo. Da li smo ga dobili o d 2006. godine? Nismo. Da li ćemo ga dobijati redovno? Nećemo. I ako ga budemo dobijali, oni će biti samo štimovani i izveštaji po porudžbini, falsifikovani.
Ukaz o proglašenju Zakona o ratifikaciji otvorenog protokola proglašen je 2005. godine. Poštovanje prava lica lišenih slobode u Srbiji, kako je to i objavljivano više u sredstvima javnog informisanja, a i sam Zaštitnik građana upozorava i konstatuje – stanje zaštite i poštovanja prava lica lišenih slobode u Srbiji je krajnje nezadovoljavajuće, imajući u vidu broj postupaka po pritužbama koje su upućene Zaštitniku građana. Problem položaja u zaštiti prava lica lišenih slobode je dobro poznat i on mora biti hitno obelodanjen i mora da se reformiše.
Najveći broj pritužbi i žalbi su podnela lica na izvršenju kazne zatvora pritvorena i zadržana lica, neposredno ili preko punomoćnika, odnosno branioca, a neke pritužbe su podnele i prosledile nevladine organizacije, drugi državni organi i nezavisna tela. Najčešće su pritužbe na zdravstvenu zaštitu, to je katastrofalno. Kada je u pitanju zdravstvena zaštita, godinama imam informacije, jer sam imao priliku da branim lica koja su pre svega pritvorena ili osuđena i koja se nalaze pod istragom. Kako je to izgledalo u praksi, jedan lekar se odredi i on kao lekar u jednom okružnom zatvoru pruža zdravstvene usluge, izdaje lekove i vrši preglede po 10, 15 godina, a da sam pritvorenik ili zatvorenik nije imao pravo da bira lekara. U novom Zakoniku o krivičnom postupku, to je ona novela što smo radili u saveznoj Vladi 2000. i 2001. godine, koji je usvojen, predvideli smo, što je dobro rešenje, da pritvoreno lice ima pravo na lekarski pregled, ima pravo da bira lekara. To je bilo u onoj prošlosti, u Brozovo vreme, kada je bio lekar određivan po nalogu UDBA. Odredi se jedan lekar i on je tamo 15, 20 godina ili do penzije. Vi tamo nemate mogućnosti da dobijete adekvatan lek, da imate tretman koji je potreban i to je nanosilo velike patnje i probleme ljudima koji su se našli u takvoj situaciji.
Koji su još problemi vezani za smeštaj zatvorenika? Smeštaj, a i na higijenu velike primedbe, na ishranu velike primedbe. Razvrstavanje, premeštanje, pravo na rad, pravo na obaveštavanje, na pravnu pomoć, nepravilno vođenje postupaka, neosnovano lišenje slobode, a u nekim slučajevima se ukazivalo na mučenje, odnosno zlostavljanje. Zaštitnik građana je na uočene primedbe u više slučajeva doneo preporuke i dao predlog mera za otklanjanje propusta i to MUP. Koji je problem sada kod zadržavanja lica? Kada se zadržavaju lica po osnovu rešenja i ovlašćenja organa Unutrašnjih poslova? Imate sledeći problem što u policijskim upravama nemaju mogućnosti da obezbede adekvatne prostorije za zadržavanje lica. To su prostorije koje nemaju ni vodu, četo ni struju, nemaju ni krevet, tako da je u odnosu na zadržavanje lica veliki problem, ali to niko nije sagledavao, jedino rukovodioci policije što ukazuju, ali nije dovoljno dati ovlašćenje ili predvideti mogućnost da se određuje pritvor 48 časova, odnosno zadržavanje. Treba policijskim upravama obezbediti materijalna sredstva da bi se obezbedile adekvatne prostorije u kojima će zadržano lice moći da boravi.
Česti su slučajevi bili u prošlosti, smrtnih slučajeva smo imali upravo zbog toga što nije bilo adekvatnih prostorija. Prema tome, policiji treba dati sredstva, obezbediti i na taj način da svaka policijska uprava koja ima pravo da zadržava ili ako se donese rešenje o zadržavanju, u tom slučaju policijskoj upravi da se obezbede materijalna sredstva da i ovde ne bi došlo do kršenja osnovnih ljudskih prava.
Nedostatak smeštajnih kapaciteta za policijsko zadržavanje, jer te prostorije nisu adekvatne. Posebne prostorije za policijsko zadržavanje ne postoje u velikom broju policijskih stanica, lica lišena slobode zadržavaju se po kancelarijama ili se po nalogu javnog tužioca smeštaju u pritvorskim jedinicama zatvora, pretežno okružnih. U slučaju samoubistva zadržanog lica u Policijskoj stanici Čukarica, da li ste čuli da smo imali takav slučaj, izvršeno je samoubistvo u toj prostoriji, što je apsolutno bio nedostatak pre svega prostorija i kontrole.
Mera pritvora izvršava se u pritvorskim jedinicama Zavoda za izvršenje sankcija koje su nedovoljne za smeštaj postojećeg broja pritovrenika. Smeštaj pritvorenika u mnogim ustanovama je prenaseljen. Nema prostora da ti ljudi mogu da normalno žive i da im se obezbede ta prava.
Dakle, Srbija je preuzela obavezu, njoj je naloženo šta treba da uradi. Međutim, u praksi mi imamo veliki problem. Što se tiče, i mediji su objavljivali da ima problema u zatvorima našim, da tamo ima dosta i kriminala i korupcije i da su u pitanju grupe koje čak drže paralelnu vlast u zatvorima. Prema izveštaju i prema našim informacijama, a to je rekao i Zaštitnik građana, gospodin Janković, u srpskim zatvorima trenutno kaznu izdržava 10.900 osuđenika, to je izveštaj iz 2009. godine, a do kraja 2009. godine broj se povećao na 12.000. U takvom zatvorskom krkljancu sve su češći međusobni sukobi zatvorenika, a i sa stražarima. Stručnjaci upozoravaju da je situacija krajnje katastrofalna. Čak i mediji koji su obaveštavali kažu da su mnogi bili i naoružani štanglama, mačetama, bodežima i da su danima te zatvorske grupe terorisale čak i one koji rade u zatvorima, zatvorsko osoblje. Izvori govore da zatvorske bande kontrolišu crne berze u zatvorima, od cigareta preko hrane iz paketa do droge, o čemu je govorio gospodin Krasić, Vjerica Radeta, Munjić i gospodin Sreto Perić. Dakle, ukazujemo na mnoge probleme, preko hrane iz paketa do droge, a u opticaju su i sve monete, od novca preko ropskog rada do seksualnih usluga, zatim da peru čarape itd.
Jedan zatvorenik je izjavio da je najtežim onima koji nemaju nikoga napolju, a padaju u dugove. U zatvoru su narkotici najunosniji posao jer je veliki broj osuđenika koji su manje ili više zavisni od psihoaktivnih supstanci.
Naravno, krijumčarenje droge je nemoguće bez posrednika i između spoljnoga sveta i zatvorenika i dilera, a to važi i za strogo zabranjene mobilne telefone i alkohol. Bivši upravnik jednoga zatvora, navodi da zna kolege koji su dugo koristili zatvorenike za gradnju kuća i vikendica. Zatvorenici sami korumpiraju čak i zatvorske službenike da bi dobili neki posao i skratili duge zatvorske dane.
Nekada su osuđenici radili dobijali plate, učili zanate, ali su neki upravnici ugasili ekonomije zbog provizije koju uzimaju od firmi koje zatvore snabdevaju hranom. Vi se sećate ranijih godina da je bilo i u Ministarstvu pravde jedan veliki problem kada je bio u pitanju baš ovo o čemu govorim, a to je snabdevanje zatvora sa hranom, zatim proizvodnja i farme zatvorske koje su snabdevale pojedine čelnike iz one vlasti i moram reći na kraju. U zatvorima se sprovodi neformalna vlast, zatvorskih koji odlučuju o sudbini osuđenika i osuđenici vrlo često, po trojica ih je u samici, svetla nemaju. Vidite, da li je verovati, da će ova komisija, mislim da ima mesta da nadležni Odbor za pravosuđe preduzme odgovarajuće mere i da obiđe sve zatvore i ustanove i da na taj način se uveri, jer ova komisija, to je jedno stranačka komisija, slobodno možemo reći da je jedno stranačka komisija, pa ovaj parlament…