Gospođo ministre, gospodine predsedavajući, kada pogledate međunarodno uporedno pravo i pravo Srbije i zakone koji se donose, primetićete da se ti zakoni donose, a da u praksi ne mogu biti dobro primenjeni. Evo, Ustav je donet 2007. godine, Zakon o proglašenju Zakona o Ustavnom sudu takođe je donet novembra meseca 2007. godine. Dakle, ako su predlagači bili isti ti iz Ministarstva pravde ljudi koji su predlagali Zakon o Ustavnom sudu 2007. godine, jesu li to isti ljudi koji predlažu da se menja Zakon o Ustavnom sudu? Da li su to uslovile društveno-političke okolnosti ili nisu?
Idemo redom. Kada je u pitanju član 2, postavlja se pitanje: zašto se isključuje javnost? Kako to predlagač predlaže prema odredbi člana 3. važećeg Zakona o Ustavnom sudu, stav 3: " Ustavni sud može isključiti javnost samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika i privatnosti učesnika u postupku". Vidite, u stavu 4: "Isključenje javnosti ne odnosi se na učesnike u postupku, njihove punomoćnike i predstavnike stručne javnosti".
Zašto se sada ovim predlogom zakona isključuje javnost kada se raspravlja o reizboru sudija i tužilaca? Nema tu opravdanih razloga. Jel to opšti interes, nacionalni? Nije, gospođo ministre. Po mom dubokom uverenju, zašto vi bežite od ovoga i zašto beži predlagač i zašto treba ukinuti ovo pravo i advokatima, jer sudija ili tužilac koji nije ponovo izabran ima pravo da uzme advokata, a Ustav garantuje pravo da pred svim državnim organima građanin ima pravo da uzme zastupnika, odnosno advokata. Dakle, ukidate jedno ustavno pravo. Šta je ovde ključna stvar? Javnost treba isključiti. Uvid u papire mogu da imaju samo učesnici postupka, ne daj Bože da dođe advokat. Zašto? Zato što bi u svim predmetima pojedinačno, sad kad bi se formirala komisija, na sve predmete onih 800 neizabranih sudija izvrši analizu i utvrdi da li su službe bezbednosti dostavljale podatke Visokom savetu sudstva prilikom izbora sudija ili tužilaca, ili nije? To treba otkloniti tako što ćete, pre svega, u zakonu predvideti javnost rada Ustavnog suda, ako nisu u pitanju nacionalni interesi. Ali, ne daj Bože da učesnici u postupku dođu do podatka da su službe bezbednosti dostavljale podatke, da su prisluškivale sudije i advokate i tužioce, onda bi bila zaista neugodna situacija za one koji su to činili. S druge strane, ta prisluškivanja koja su vršena nisu vršena u skladu za Zakonikom o krivičnom postupku, niti sa Ustavom Republike Srbije. Vi se sećate u ranijem periodu, za vreme Miloševića, četiri su samo bila uslova i razloga zbog čega se može prisluškivanje izvršiti, a vi ste ga sad proširili na 15 slučajeva. Dakle, ako je neko ukrao kokošku, on može biti prisluškivač. To je vrlo opasno, pa zbog toga gospođo ministre, trebalo bi da se vi kao ministar pravde borite da se izmene odredbe ZKP koji je važeći.
U članu 5. zašto se sudije Ustavnog suda izdvajaju od ostalih sudova u Republici Srbiji, od osnovnog do Vrhovnog kasacionog suda? Zašto on može da produži radni vek, ako mu istekne mandat za koji je izabran? Malo pre je gospođa Vjerica Radeta to dobro primetila i rekla je – treba on da završi neke poslove. Pa, nije valjda da mi nemamo pravnika i nemamo stručnjaka iz ustavnog prava, iz svih oblasnih grana prava? Imamo. Najveći rasadnik vam je u advokaturi. Najveći rasadnik dobrih stručnjaka i dobrih sudija jeste u advokaturi, što u uporednom pravu i jeste slučaj. Dakle, druge sudije nemaju to pravo. Ovim hoćete da ozakonite privilegije sudija Ustavnog suda i da ih postavite iznad društva i iznad sistema. Zašto? Odlazak u penziju, vidite pod kojim uslovima predlažete, da mu bude zadnja plata u službi. Pa, je li to primereno u našem sistemu? Kako vi kažete, ovo je demokratsko društvo i svi građani Republike Srbije treba da budu jednaki pred Ustavom i zakonom. E, ovde kršite ustav, kršite zakone. Onaj ko ovako misli da sprovede ovo doći će u situaciju gde će građani da kažu – hej, stanite ljudi, ovo je dosta, ne možete vi ovako da se ponašate. U članu 6, odnosno u važećem, dodaje se 20a. Vidite, gospođo Malović, kakva se opasna odredba u Zakon unosi, vrlo je opasna, pravni sistem Ustava, ovde će Ustavni sud sve činiti da taj sud nikada ne bude popunjen, odugovlačiće popunu njegovu jer imaju materijalni interes oni koji sede i rade u Ustavnom sudu. Nikada nećete imati popunjen Ustavni sud.
Odugovlačiće popunu njegovu, jer imaju materijalni interes, oni koji sede i rade u Ustavnom sudu. Nikada nećete imati popunjen Ustavni sud. Šta je sad vrlo nemoralno i nedopušteno. To znači da predsednik Ustavnog suda i sudije u Ustavnom sudu zbog manjka sudija u Ustavnom sudu primaće platu 10% veću nego što će primati sudije Ustavnog suda, odnosno sudije i drugi građani. Ovako, nigde u uporednom pravu nije normirano ni propisano.
Gde je problem gospođo Malović? Da li ste primetili vi jednu nelogičnost, jednu nepravdu? Profesori Pravnog fakulteta koji dolaze u sastav Ustavnog suda imaju 2.500 do 3.000 evra, a koliko ja znam sudije Ustavno suda imaju oko, koliko ja imam neke informacije da su oko 140.000 do 150.000 dinara, ako je to precizan podatak. Ali ni jedan profesor ispod 2.500 evra mesečno ne prima platu na Pravnom fakultetu. Šta je u pitanju? Sad taj koji dolazi sa Pravnog fakulteta on ima da prima razliku između plate, dakle fakulteta i plate sudije Ustavnog suda. Znate koliko će on onda da ima veću platu? Imaće veću platu nego što imaju sudije Ustavnog suda. Zašto to? Uzmite matematiku i videćete. Doći ćete do zaključaka ako proverite na kojim fakultetima koliko profesori imaju platu. Stavljate sudije Ustavnog suda u neravnopravan položaj u odnosu na ovoga koji dolazi sa Pravnog fakulteta.
Zašto održavati sednice Ustavnog suda, dakle gospođa Vjerica Radeta je to istakla i pomenula? Gospođo Malović, više od deset godina se borim da se u pravosuđu ukine turizam. Znate koji je to turizam? Uzmite za poslednjih 15 godina iz arhive i od Ministarstva finansija i sektora vašeg za finansije. Utvrdite koliko je država i koliko su poreski obveznici morali da plate turizam sudija, tužilaca i ostalih koji su išli na Zlatibor, Vrnjačku Banju, Kopaonik, Palić i da ne nabrajam. Do sada Ustavni sud nikada nije zasedao van sedišta od postojanja Ustavnog suda i ustavnosti u Srbiji. Zašto uvoditi sada nešto, ako do sada nismo imali takav slučaj, šta će nama Ustavni sud da zaseda, recimo u Vrnjačkoj Banji? Nekom padne na pamet, predsednik kaže ajmo malo da idemo sedam dana u Vrnjačku Banju, ili idemo na Kopaonik treba da provetrimo malo pluća. Sve se to radi u sedištu suda. I to u uporednom pravu tog turizma nema. Borim se protiv tog turizma i nikakav rezultat ni efekat ne postižemo sa tim turizmom i tim savetima i Kopaonička škola. Ako treba neko da održi stručno predavanje ili savetovanje u sedištu viših sudova održati ili u sedištu Apelacionog suda.
Što se tiče člana 9. stav 3. ne znam šta vam znači ova odredba – ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Nešto što apsolutno jedna šuplja norma, jedna prazna norma. Šta to znači? Ne znači ništa za pravo. Kad su u pitanju nagrade činovnicima i nameštenicima. Gospođo Malović kako ćete vi sada da obrazložite? Vi predlažete da 30% od koeficijenata treba da imaju veće plate činovnici i nameštenici u Ustavnom sudu, a da nemaju to drugi u državnim organima, u Narodnoj skupštini, u Vladi u ministarstvima, u Apelacionom sudu, u Kasacionom sudu, Vrhovnom i u drugim višim i osnovnim sudovima. Kako možete dati obrazloženje? Šta to oni teže rade? Na kojoj dubini u rudniku oni kopaju rudu pa da im treba dati platu veću 30%? Ne. Jednako. Jel smo jednaki po zakonu? Naravno, morali bi da budemo, ali kako stvari stoje ni građani neće biti jednaki pred zakonom.
Vidite, ovo je specijalis. Odredba leks specijalis. Predviđate budžet Ustavnog suda. Imate li budžet pravosuđa Republike Srbije? Nemate. Otkud dati pravo Ustavnom sudu da on ima svoj budžet. To je suprotno Zakonu o budžetskom sistemu. Mislim da ovo nije dobra norma i nije dobro rešenje. Ono što je rekao gospodin Krasić i gospođa Vjerica vidite šta se događa. Kaže kad Ustavni sud utvrdi da je jedan podnesak očigledno neosnovan.
Ovo je zaista apsolutno neprihvatljivo i da će da ga odbaci. Vidite činovnik u pisarnici o tome odlučuje. Ne odlučuje meritorno veće, odnosno odluku ne donosi sednica Vrhovnoga suda nego činovnik i on meritorno rešava. Ne može činovnik meritorno da rešava, to mora da se ispita i da donese u proširenom sastavu, dakle u sastavu kako to odlučuje, kako je to normirano u Ustavu Republike Srbije.
Što se tiče odredbe člana 42, 42a, 42b i 42v, ove su vam odredbe, gospođo Malović u direktnoj suprotnosti sa odredbom člana 175. Ustava Republike Srbije. Vi predviđate ovde formiranje velikih i malih veća, a Ustav Republike Srbije u članu 170. kaže – Ustavni sud odluke donosi većinom glasova svih sudija Ustavnog suda. Šta ćemo sad? Vidite Srpski radikali uvek utvrde da se krši Ustav i vama ukazujemo da ste ovde u teškom sukobu sa Ustavom.
Drugo, veća, mala veća i ova veća veća, ne mogu donositi zaključke i rešenja jer to u Ustavu ne postoji, oni mogu donositi samo odluke, a rešenja i zaključke ne mogu. On mora, Ustav predviđa samo odluku poznaje, a ne poznaje ni zaključak, ne poznaje i rešenje. Tu ste, dakle u velikom problemu.
Dakle, gospođo Malović, mislim da se Ustavni sud izdvaja i ovim se ozakonjuju privilegije sudija Ustavnog suda, jer ovo do sada nije bilo. Nađite mi jednu državu u Evropi koja ovako, na ovakav način organizuje rad i postavlja organizaciju i odlučivanje od strane sudija Ustavnog suda. Samo da podsetim, za vreme "Sablje", Ustavni sud nije hteo da pokrene postupak po službenoj dužnosti, ocenu ustavnosti uredbe o "Sablji".
Drugo na Vladi Republike Srbije posle ubistva premijera, jedan od članova Vlade kaže, - imamo saglasnost Ustavnog suda, policija ima da određuje pritvor do 30 dana, kasnije može i 60 dana, a predsednik Okružnog suda dolazi u gradski SUP Beograda i oni se hvale. Prvi put u istoriji došao nam je predsednik Okružnog suda u policiju i daje saglasnost za hapšenje građana Republike Srbije. Treba te se boriti protiv takvih odluka i protiv takvog ponašanja organa vlasti. Hvala vam.