Dame i gospodo narodni poslanici, potpredsednik Narodne skupštine gospođica Nataša Jovanović istakla je činjenicu da je danas Centralna otadžbinska uprava predložila svog kandidata za predsednika Republike Srbije na sledećim izborima, gospodina Tomislava Nikolića. Ukazala je da su neki predsednici opštinskih sudova izašli u susret i odazvali se pozivu SRS radi overe potpisa građana koji žele da daju podršku Tomislavu Nikoliću.
Prvo bih pohvalio i zahvalio se predsedniku Okružnog suda u Pančevu, gospodinu Vujasinović Dragoljubu, kome sam se obratio i odmah je prihvatio da se na područje Okružnog suda Pančevo upute overači u sedišta opštinskih odbora SRS. Zahvaliću se i predsednici Opštinskog suda u Pančevu gospođi Slavici Martinović, zatim predsedniku Opštinskog suda Kovačica i predsedniku Opštinskog suda u Kovinu, jer su na korektan način prihvatili da overač izjava dođe u sedište SRS, gde građani, koji su se obratili SRS saznavši za vest da je Tomislav Nikolić kandidat SRS, mogu da overe svoje potpise u subotu i nedelju pošto većina njih radi radnim danom, a sud radi do 14 časova.
Vrlo je nekorektno što je vršilac dužnosti predsednika Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici Zlatica Stevanović odbila da omogući dolazak overača u sedište Opštinskog odbora SRS. Isti je slučaj i u odeljenju Opštinskog suda u Irigu, a u pitanju je Opštinski sud Ruma. Ova dva opštinska suda su odbila da angažuju overače da bi došli da overe izjave građana subotom i nedeljom.
Pozivam i obaveštavam o ovome predsednika Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, ukoliko bude čuo ili ga neko bude obavestio, gospodina Borislava Pupavca, da preduzme određene mere da overači izađu u sedište SRS radi overe.
Neka odlaze overači u sedišta svih političkih stranaka. Mi ne tražimo privilegiju, ali ne treba da budemo diskriminisani. Još jednom pozivam gospodina Borislava Pupavca da ispita i proveri zbog čega su vršilac dužnosti predsednika Opštinskog suda Zlatica Stevanović i odeljenje Opštinskog suda u Rumi odbili da izađu i angažuju overača zapisnika na licu mesta.
Naravno, radnici pravosuđa, pogotovo administracija, imaju male plate i za ovo će biti nadoknada plaćena, ko izađe na lice mesta, po potpisu. Zbog toga sam bio prinuđen da obavestim javnost i narodne poslanike, a nisam siguran da ovakvih slučajeva nema i u celoj Srbiji, u pojedinim opštinskim sudovima. Ovo je poziv i apel zbog građana koji žele subotom i nedeljom da daju potpise, da se overe, kako ne bi izostajali sa posla radnim danom.
Dame i gospodo, u odnosu na predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu pod ovom tačkom, samo bih se osvrnuo na zakon o budžetskom sistemu. Ovako važan sistemski zakon, koji je skoro odmah iza Ustava u svim zemljama, zaslužuje izuzetno veliku pažnju.
Da je to tačno, pokazuje i sam član 1. Predloga zakona koji kaže da se ovim zakonom uređuje planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave; priprema i donošenje finansijskih planova Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Nacionalne službe za zapošljavanje; budžetsko računovodstvo i izveštavanje, finansijsko upravljanje, kontrola i revizija korisnika javnih sredstava i budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i finansijskih planova pomenutih fondova; nadležnost i organizacija Uprave za trezor, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija i trezora lokalne vlasti i druga pitanja od značaja za funkcionisanje budžetskog sistema. Posebno se, naglašeno je, ovim zakonom uređuju i vrste i pripadnost javnih prihoda.
Da li u oblasti javnih finansija Republike Srbije ima važnijih pitanja od ovih koja su pobrojana? Uostalom, ovo i jesu važna pitanja za javne ili državne finansije svake zemlje, pa i Republike Srbije.
Međutim, ceo ovaj veliki i važan zakon je prava katastrofa u svakom smislu reči. Prvo, neverovatno je sa kakvom neukošću i brzopletošću su pobrojani mnogi izrazi i pojmovi na početku zakona i definicije koje niko živi ne razume, a kako će tek oni stručnjaci koji treba da sprovode ove odredbe a nisu kreatori teksta zakona.
Ili, obrnimo pitanje - znaju li tvorci ovog teksta kako, u stvari, u životu i u praksi izgleda pravo i ozbiljno profesionalno funkcionisanje javnih finansija, ne samo u Ministarstvu finansija i njegovom trezoru, nego i u svim drugim delovima sistema javnih finansija, u drugim republičkim organima i organizacijama, ministarstvima, lokalnim organima opština, pre svega, i drugim direktnim i indirektnim budžetskim korisnicima?
Očigledno ne znaju, jer dok oni šumom, budžetska pravila drumom. Tako se za glavu hvataju pravi znalci budžetlije koji nisu filozofi i modelatori, nego profesionalci u pravom smislu te reči, koji znaju da je budžet, ma kako bio moderan i reformski, jedan dokument koji materijalno podržava, novčano prati neke druge zakone ili propise koji zahtevaju trošenje sredstava, ali samo za obaveze države utvrđene u tim zakonskim propisima.
Zato i postoji veliko ustavno načelo ili obaveza da se u budžet ne može unositi rashod ako to nije obaveza države da finansira, jer bi tako nastao haos koji mi u stvari sada imamo, i to ovog časa, što najbolje pokazuje sadašnji predlog budžeta.
Pogledajte sami pa ćete videti da ima veći broj stavki i sa većim minusima koji ama baš nikakav zakonski propis nemaju kao pravni osnov za finansiranje iz budžeta.
Ceo Nacionalni investicioni plan, subvencije, krediti, skijališta i slično. A šta to vredi kada je to ovde kao pokriveno definicijama u zakonu o budžetskom sistemu, što je protivpravno i što je varka koja nema pokriće ni u jednom propisu, pa zato nema valjanog obrazloženja uz ovaj zakon.
Teško se može razumeti da je Vlada htela da nas fascinira sa ovoliko pojmova, sakrivajući se iza floskule da su to stručni budžetski termini, što je prevara, jer čak i da je tako, valjalo bi ih detaljno objasniti i uveriti narodne poslanike da su to sve pojmovi koji su neophodni da pomognu stručnim službama koje obavljaju poslove u vezi s planiranjem, pripremom, donošenjem i izvršavanjem budžeta Republike Srbije i drugim važnim poslovima, kako je to navedeno u članu 1. ovog zakona.
Da ste bar bili hrabri pa da ste pitali jednog običnog budžetliju, ne mora na nivou Republike, nego nekog budžetliju koji ima prakse bar četiri-pet godina u nekoj od opština, da li su mu jasne sve ove ovolike definicije i pojmovi, videli biste i sigurno je da nema šansi da sve ove pojmove i definicije razume a tek kako će da ih primenjuju.
Ovo naročito važi zbog toga što ni oni koji su ih pisali ne umeju da ih objasne na pravi način.
Ali, u toj množini pojmova razaznaje se prava namera, da se u ovako važan zakon obavezno unesu neke odredbe koje tako komotno daju mogućnost i pravnu zaštitu onim, tobože odgovornim, licima da mogu da troše javni novac bez ikakve kontrole iako sve u zakonu vrvi od kontrolnih mehanizama da glava zaboli.
Mnogo je primera, ali ću navesti samo neke.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 7. Predloga se kaže da je za izvršenje budžeta Republike Srbije odgovoran ministar nadležan za poslove finansija i odmah bi se moglo pomisliti kako je to sasvim u redu, ali ovom ministru se daju takva ovlašćenja da može sve, a ništa lošije nisu prošli ni ostali ministri u pogledu svojih ovlašćenja.
No, vratimo se ministru finansija. Zašto? Zato što se već u članu 10, koji nosi naslov "Investiranje sredstava", daje ovlašćenje ministru, odnosno licu koje on ovlasti, što je strašno.
Pažljivo slušajte, citiram odredbu člana 10: "Ministar, odnosno lice koje on ovlasti, može novčana sredstva na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, osim sopstvenih prihoda, kao i za koje je u posebnom zakonu, odnosno međunarodnom ugovoru utvrđena namena koja ograničava upotrebu tih sredstava, investirati na domaćem ili inostranom finansijskom tržištu novca ili kapitala, u skladu sa zakonom i drugim propisom". Naglašavam - investirati. Naravno, međunarodni ugovori su izuzeti, jer je to tako i traženo.
Neka me neko od predstavnika Vlade, recimo ministar finansija, uveri da to nije iznošenje našeg, državnog novca u inostranstvo i zbog kojih namera.
Koja država na planeti dozvoljava da se novac poreskih obveznika iznosi u inostranstvo i pod kojim uslovima i da li to znači da se neka sredstva od privatizacije, od inostranih kupaca, koja je trebalo da budu uplaćena u budžet, u stvari i sada nalaze u inostranstvu i investiraju se?
Evo, ima pokrića, i to zakonskog, baš u ovom zakonu, jer koliko sam video, ova odredba je i u sadašnjem zakonu i na snazi je. Ako to nije tako, neka izađe ovde ministar finansija, neka me demantuje i kaže da ta odredba nije to i da predlaže da se briše. Možda postoji neki drugi razlog da u zakonu imamo ovako ponižavajuću odredbu koja vređa svakog poreskog obveznika Republike Srbije, a na drugoj strani predstavlja katastrofalno pokriće za nenamensko trošenje budžetskih para, i to u nepoznatim iznosima i trajno, jer novac budžeta služi za izmirivanje obaveza države. Nema smisla da se on investira na inostranom tržištu kapitala.
Da li bi, dame i gospodo, Nemačka ili bilo koja ozbiljna država, možda Francuska, dozvolila da ima u svom zakonu ovakve odredbe? Neka vicepremijer objasni zbog čega.
Dame i gospodo, bilo je više govora o tome da mi imamo velika novčana devizna sredstva koja se nalaze u inostranstvu. Zašto su milijarde deviza Republike Srbije deponovane u inostranstvu? Zašto te devize, odnosno ta novčana sredstva, ne budu stavljena u funkciju zapošljavanja, otvaranja preduzeća? Zašto nisu u funkciji razvoja poljoprivrede?
Zašto jedna od tih milijardi evra nije poklonjena poljoprivrednicima, da im se kupi 20.000 traktora, onima koji će to tri puta svojim radom i svojim trudom vratiti državi kroz proizvodnju? Prema tome, ima mesta da se poljoprivrednicima pomogne.
Sećate se da je prošle i pretprošle godine u budžetu čak 41 milijarda dinara bila namenjena za specijalne usluge i namene . Za tu 41 milijardu dinara moglo se kupiti 14.000 traktora srednje klase.
To bi bio takav podsticaj našoj poljoprivredi da bismo mi bili u situaciji da proizvodimo ogromne količine poljoprivrednih proizvoda za izvoz i na taj način da se sredstva povrate našoj državi.
Dalje, nema smisla da se za ovako ozbiljan i važan zakon daju tako oskudna i nevešta obrazloženja. Po mom mišljenju, ovaj zakon bi trebalo vratiti na popravni ispit kako bi se ova važna pitanja u potpunosti sagledala i na pravi način regulisala na opštu korist.
Koristim priliku, dok je tu potpredsednik Vlade Republike Srbije gospodin Đelić, da mu postavim pitanje. Gospodine ministre, da li mogu jedno pitanje? Da li ćete iznaći mogućnost da se povećaju plate prosvetnim radnicima?
Da li ćete pronaći mogućnost iz budžeta, ili iz rezervi, da se povećaju plate zaposlenima, administrativnim radnicima u pravosuđu, jer nisu uspeli pregovori Vlade i sindikata organa pravosuđa?
To su pitanja na koja bih želeo, ako budete raspoloženi, da odgovorite, a smatram da ima mesta da se pomogne onim kategorijama građana koji loše žive. Hvala vam.