Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik SRS Božidar Koprivica ukazuje da nije pravilna definicija ni formulacija člana 8, koji predviđa i propisuje da se da valjano obrazloženje ukoliko neko traži ulazak ili uđe na teritoriju Republike Srbije.
Pravi način za prevazilaženje ove nejasne norme i njene formulacije, dame i gospodo, jeste da nadležni organ u tom postupku mora utvrditi činjenice, a umesto predložene definicije i norme, da u članu 8. treba brisati reči - bez odlaganja. Te reči - bez odlaganja - nisu jasne i precizne. Tu treba da stoji reč - odmah, a posle ovih reči - valjano obrazloženje, kao što je narodni poslanik Koprivica obrazložio, treba da se dodaju reči - valjane dokaze.
Nigde nemate u pravnoj terminologiji u praksi, bilo u postupku pred bilo kojim organom, da nadležni organ, bilo da je sud, bilo da je organ uprave, da se norma definiše na ovakav način kako je to predloženo - treba pružiti valjane dokaze, a ne valjano obrazloženje. To je sada jedna igra reči, mada je predlagač smatrao - valjano obrazloženje. Mogu da vam napišem - valjano obrazloženje na 100 strana i vi možete reći - stvarno, ovo je valjano obrazloženje, jer ono lepo sadrži filozofiju, psihologiju, kriminologiju, patologiju ili bilo koju oblast.
Međutim, u postupku utvrđivanja prava na azil osnovna činjenica jeste da se pruži valjan dokaz, a to su oni dokazi koje lice pruža nadležnom organu. Da li je to putna isprava, da li je to lična isprava, da li je to uverenje o državljanstvu, da li je tu u pitanju lična karta, da li je u pitanju izvod iz matične knjige rođenih, da li je u pitanju neka odluka stranog organa države porekla odakle dolazi lice koje traži azil? To nisu obrazloženja. To su vam, dame i gospodo, dokazi.
Gospodine ministre, napravimo razliku između obrazloženja i dokaza. Ono što je rekao Božidar Koprivica, dokazi moraju, kao prethodno pitanje, da budu pruženi nadležnom organu. Nadležni organ policije, i to na teritoriji bilo koje policijske stanice u našoj državi kada se lice javi, policijski službenik ili policijski organ je taj koji mora, kao prethodno pitanje, da zatraži od lica koje traži azil dokaze.
Ne bih ponavljao, to su ovi dokazi o kojima sam pričao, pa je potrebno ovaj amandman prihvatiti, jer on na autentičan način, gospodine ministre, upravo dokazuje da je nužno dokaze pružiti, a kad se pruže dokazi, po tim dokazima nadležni organ donosi odluku. Zbog toga se ovaj amandman zaista opravdano ulaže u ime SRS, što je i učinio narodni poslanik Božidar Koprivica.
Po mom dubokom uverenju, koliko poznajem uporedno i domaće pravo kontinentalno i anglosaksonsko, osnovni postulati kada treba postupati u ovakvim i sličnim prilikama, jesu samo dokazi. Obrazloženje vam može neko da piše na 100 strana, a kada dobijete to njegovo obrazloženje, a iz obrazloženja ne vidite da proističu autentični dokazi, ne falsifikovani nego autentični dokazi, u tom slučaju nadležni organ policije i nadležna komisija za azil imaće mogućnosti da na jednostavan način, bez odlaganja, utvrdi jesu li ispunjeni uslovi koje lice traži, da mu se pruži azil u ovoj državi, ili nisu.
Da se ne bi odlagalo i da se ne bi odugovlačilo u postupku, nužno je u startu da se pruže organu odmah dokazi, jer to lice može biti dovedeno u situaciju da se godinu dana šeta njegov zahtev preko policije ili Komisije za azil i da taj čovek ne može blagovremeno da ostvari svoja prava. Drugo, da se onemogući agentima i špijunima, i onima koji razbijaju ovu državu, da se onemogući da bez dokaza mogu da dođu i traže azil pomoću falsifikovanih dokumenata.
Zbog toga smatramo da je ovaj amandman u redu i da ga treba prihvatiti, jer on poboljšava tekst zakona, a i delotvoran je u praksi i štiti interese onih azilanata i onih građana koji traže azil u našoj državi. Hvala vam.

Dame i gospodo, poslanik koji je prethodno govorio ukazuje na anomaliju. U čemu se sastoji sada razmimoilaženje između institucija odnosno nadležnih subjekata u ovoj skupštini? Nadležni odbor kaže da je amandman pravno moguć. Vlada kaže da nije pravno moguć, odnosno neprihvatljiv je po nekim njenim stanovištima. Molim vas, da li mi uvažavamo nadležni Odbor za zakonodavstvo koji je rekao da je pravno moguć ovaj amandman?
Drugo, ako je neko ušao u našu zemlju na nezakonit način, da li on treba da dokazuje, gospodine ministre, svoj nezakonit dolazak u našu zemlju obrazloženjima ili dokazima? Gospodine ministre, ako neko nezakonito uđe u ovu državu, ne može obrazloženjima da on maše pred nadležnim organom. On mora da dokazuje dokazima da je nezakonito ušao i, kao subjekt, kao lice, mora da pruži argumentovano sve dokaze. To obrazloženje bez dokaza je jedno ništa. To vam je jedno ništa.
Kada se kaže da je on nezakonito ušao u našu državu, u tom slučaju mora da pruža dokaze, a ne da pruža obrazloženja. Obrazloženja ne obavezuju nadležni organ koji donosi odluke. Nadležni organ postupa po dokazima i po zahtevu, a njegov zahtev bez dokaza je jedno ništa. S pravnog stanovišta to je jedno ništa.
Kako će nadležni organ da donosi odluku i da kaže: ovaj Janko Janković, ili taj i taj, odakle je došao, pružio je valjano obrazloženje? Ne. Taj organ, koji treba da donese odluku, mora da se pozove na dokaze, da je utvrdio na osnovu dokaza tog i tog da je lice iz razloga koje predviđa ovaj zakon proterano i da ne uživa više tamo gostoprimstvo, da je iz političkih, nacionalnih i drugih razloga bio proteran i prinuđen da uđe u našu zemlju.
O tome mora da pruži dokaz, jer se i kod vas u policiji, i kod suda i kod drugih nadležnih organa uprave odluka zasniva samo na dokazima, a ne formalno i paušalno rečeno, da to ne bude samo obrazloženje.
Ako organ koji treba da donese odluku bude doneo odluku i kaže da je taj i taj, koji je podneo zahtev, pružio valjano obrazloženje, to je jedno ništa bez dokaza koje mora da pruži nadležnom organu, a koji proističu iz međunarodnih standarda i naših propisa. Dokazi moraju biti čvrsti, odlučujući, i u odluci organa koji odlučuje o azilu moraju biti naznačeni i precizirani, da se odluka donosi na osnovu dokaza tog i tog koje je to i to lice koje je tražilo azil pružilo našoj zemlji. Hvala.

Za mene je ovo nešto novo, gospodine ministre. Onaj koji je ušao nezakonito u ovu državu, mora da pruža dokaze, a ne obrazloženja.
S druge strane, onaj protiv koga je pokrenut krivični postupak, ili prekršajni postupak, ili upravni postupak ili carinski postupak, on je učesnik u postupku. On je učesnik u postupku, kao stranac koji je došao u našu zemlju. On valjda treba neke dokaze da pruži onome ko treba da odlučuje.
To je vaše subjektivno mišljenje. Mogu da vam kažem, u konkretnom slučaju, ova materija ne može biti generalno poistovećena sa lovom i ribolovom, ako uhvatite lovca ili ribolovca u krivolovu ili u ribolovstvu, ne možemo tako gledati, ni o vinu, ni o rakiji. Gospodine ministre, ovo nije postupak po zakonu o vinu i rakiji. Ovo je postupak u kome neko ko ulazi u ovu zemlju mora da pruži dokaze.
Ovo ukazujem zbog toga što nama špijuni ne bi vršljali u ovoj državi. Ne bi se dogodilo da agentura, koja je pre neki dan kod Jovana Glamočanina došla u Pančevo, izvrši pretres stana suprotno Zakonu o kaznenom postupku. Naoružani su došli agenti iz inostranstva, a drugo, logističku podršku su mu dali organi bezbednosti naše države. Pretresali mu stan, ušli sa oružjem, uzeli kompjuter, snimili šta se nalazi u kompjuteru, što je dete gledalo u toku noću preko interneta na kompjuteru.
Postaviću vam, gospodine ministre, kao nadležnom, pitanje: da li imate saznanja da je kod Jovana Glamočanina pre tri dana izvršen pretres i upad naoružanih lica, da je jedan bio strani agent, da li CIA, nemačke ili engleske obaveštajne službe, bio sa jednim policajcem u patikama, farmerkama i fantomkom i naoružan do zuba; da li je bio u pretresu kod Jovana Glamočanina u Pančevu u ul. Veljka Vlahovića br. 11. stan 14?
Da li ste vi obavešteni o tome? Da li vaša služba zna da je na nezakonit način izvršen pretres? Da li znate da nije izdata potvrda o ulasku u stan? Da li znate da nije napisan zapisnik o pretresu stana? Da li znate da svedoci nisu prisustvovali?
Zakonik o krivičnom postupku izričito određuje ko može da odredi pretresanje stana. Po Zakonu o krivičnom postupku, pretres stana naređuje nadležni sud.
Postavljam vam pitanje i od vas tražim odgovor: da li služba unutrašnjih poslova zna koja je agentura i ko je bio taj policajac koji je govorio srpski, a koji je govorio engleski? Hoćemo da znamo, jer je taj čovek ugrožen, kao i njegova porodica. Očekujem od vas, vi to pitanje verovatno ne znate, ali da ćete to pitanje da proverite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS i ja, kao narodni poslanik SRS, podneo sam amandman na član 13. Predlažem da se ovaj član menja i trebalo bi da glasi na sledeći način:
„Sva pismena u postupku dostavljaju se lično licu koji traži azil ili njegovom pravnom zastupniku, na jeziku koje razume. Pismeno se smatra dostavljenim kada ga je primilo lice koje traži azil“.
Očigledno da predlagač nije imao iskustvo, a reći ću vam iz svog dugogodišnjeg iskustva, decenijama se bavim pravnim poslovima, nije svejedno kome će se i kada pismeno dostaviti, pogotovo kada se radi o interesima građana koji traže azil.
Šta ćemo da radimo sa onih milion Srba proteranih iz Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, BiH, Hrvatske, i šta da radimo sa onima koje su šiptarski teroristi proterali sa svoje zemlje, sa matice Kosova i Metohije?
Prava i interesi naših građana posebno, kao i onih građana kojima se po međunarodnim standardima garantuju njihova prava, treba da ih ostvare, a naša država želi da pristupi Evropskoj zajednici, a želi da građani i lica koja traže azil da ta prava i ostvare u skladu sa međunarodnim standardima.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz prakse ću vam reći da ima nesavesnih zastupnika koji prime pismeno, a to pismeno može biti od odlučujućeg značaja da li će to lice koje traži azil ostvariti svoje pravo, jer ako punomoćnik propusti radnju koju nadležni organ traži da izvrši i dokaže onaj koji traži azil, šta vi možete da popravite ako je zastupnik tog građanina bio nesavestan, propustio tu radnju, a nastupila neotkloniva šteta za ono lice koje traži azil?
Mi smatramo da pismena treba dostaviti i zastupniku i licu koje traži azil. Međutim, kada treba smatrati da je pismeno uručeno i da je obavešteno lice koje traži azil? Tu dve stvari ne treba sada spajati. Pismena se mogu dostaviti i zastupniku, advokatu i licu koje traži azil, ali organ koji odlučuje o zahtevu za azil mora smatrati da je lice obavešteno i da je pismeno primilo samo ukoliko ga je lično primilo i potpisalo dostavnicu, ili neposredno da ga je primio na šalteru ili u prostorijama organa koji odlučuje. Samo tako neće nastupiti šteta, a lice koje traži azil, ako propusti tu radnju, onda ono samo snosi odgovornost zašto nije moglo da ostvari svoje pravo.
Ovo je posebno važno, dame i gospodo, stručna javnost zna da prekluzivni rok znači – ako zakon predviđa da se mora u tom i tom roku uložiti žalba, a ako to dobije zastupnik, pa zastupnik ode na Havaje ili u Dubai, iako je primio, ode na put, propusti radnju, ne uloži prigovor, ne uloži žalbu, ne pruži dokaze organu koji odlučuje, u tom slučaju lice, ne znajući da je njegov zastupnik bio nesavestan i neodgovoran, nema nadoknadive štete. Šta će sada azilant da uradi ako je advokat primio taj poziv ili je primio podnesak, a pogotovo podnesak sa prekluzivnim rokom? Šta će lice koje traži azil protiv toga da preduzme? Ne može mu ništa.
Može eventualno, ako je u profesiji advokat, da obavesti Advokatsku komoru da se pokrene disciplinski postupak protiv neodgovornog advokata koji je pričinio propuštanjem štetu azilantu i azilant, odnosno lice koje traži azil, nema pravo dalje da učestvuje u postupku. Njegov naknadni podnesak smatraće se apsolutno neblagovremenim, podnet možda i od neovlašćenog lica.
Kao advokat i pravnik mogu da vam kažem da sam u praksi imao bezbroj slučajeva da ljudi koji su osuđivani na 10, 15 i 20 godina zatvora, da su pojedini neodgovorni zastupnici i branioci propuštali da ulože žalbu, da je lice koje je bilo osuđeno da je uložilo žalbu i znalo blagovremeno da njegov advokat nije uložio žalbu, njegova kazna ne bi bila 10 godina, možda bi bila pet, možda bi čak bila i oslobađajuća presuda.
Sada vam iz prakse govorim šta se događa. Advokat ima pripravnika, ode na godišnji odmor, pripravnik ili neko lice koje on kaže, čistačica, primi poštu koja stigne u kancelariju. Ode advokat na godišnji odmor, lice računa da ima zastupnika. Svaka čast savesnim zastupnicima, savesnim advokatima, ali ima ljudi koji propuste, iz raznih razloga.
Šta će taj čovek sada da radi? Na koji način da vrati sve u prvobitno stanje? Ne može, jer je propustio. Utvrdiće se veštačenjem da je neko u kancelariji primio, da je advokat primio, ali je zaboravio, otišao je na svadbu, na slavu, u inostranstvo, na more. Vidite, to su ozbiljne stvari.
Zbog toga SRS i ja kao pravnik smatram, dame i gospodo, da se ima smatrati da je pismeno dostavljeno samo ako ga je lično primio onaj građanin i ono lice na koje se odnose prava i obaveze iz toga podneska.
Na kraju, dame i gospodo, dozvolite mi da čestitam slavu svim vernicima koji slave Aranđelovdan. Srpski radikali im žele da tu slavu proslave u miru i u slobodi, a u budućem vremenu u što većoj demokratiji i što većem blagostanju. Hvala vam.

Gospodine potpredsedniče, vi ste stvarno kvalifikovani da vodite Skupštinu, ne samo ovu, nego možda Skupštinu i UN.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 14. u predlogu je možda nesmotreno i omaškom precizirano i definisano u stavu 1. da će se licu koje traži azil obezbediti da bude saslušano od strane osobe istog pola itd, da ne nabrajam.
Međutim, pravno-jezički, gramatički i definicija po našem mišljenju treba da bude sledeća: u članu 14. stav 1. reči "će se obezbediti" zamenjuju se rečima "obezbediće se".
To je gramatika, logika, definicija sasvim jasna i mislim da je predlagač uvideo da je to bila omaška najverovatnije i predlagač je prihvatio amandman narodnog poslanika, gospođice Nataše Jovanović, što je sasvim i logično bilo.
S druge strane, uočava se da i predlagači, što se dogodilo na zakonu o Ustavnom sudu, a to se događa i vidim da se menja odnos između SRS i onih koji predlažu zakone, pre svega da uvažavaju amandmane SRS. Zašto uvažavaju?
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, uvažavate zbog toga što ste sasvim uočili da su naši amandmani u pravom smislu pravno definisani da pomažu dogradnju i da na taj način bolje tekstove određenih normi reguliše gramatički, pravno-tehnički i u svakom slučaju prihvaćeni amandman prihvaćen je sa sasvim opravdanim razlozima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se zadržavao dugo, s obzirom da je jedina činjenica da je vladajuća koalicija shvatila da srpski radikali poboljšavaju tekstove određenih predloga zakona. Samo sam želeo da kažem da prihvatanjem ovog amandmana SRS poboljšava tekstove predloga zakona, a normalno je da dobre predloge treba prihvatiti.
Ovo treba u budućem radu ovoga parlamenta koristiti i uvesti u praksu. Zbog toga nemam nameru da obrazlažem dalje ovaj amandman, samo hoću da kažem da ovim amandmanom SRS poboljšava tekst predloženog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta je suština predloženog amandmana? Suština predloženog amandmana je da treba tekst poboljšati u interesu lica koja traže azil. Zašto? Molim vas, ako neko lice, odnosno stranac uđe na teritoriju Republike Srbije na graničnom prelazu Subotica, on mora da ima pravo da podnese pisani zahtev nadležnoj policijskoj stanici.
Dakle, ako je u pitanju Dimitrovgrad, prelaz granični, čim pređe granicu on ima pravo da se obrati najbližoj policijskoj stanici, a policijska stanica, odnosno policijski službenik treba da uzme izjavu, ali izjavu da potpiše lice koje traži azil i da ta izjava njegova odmah bude prosleđena nadležnom organu za rešavanje statusa izbeglice i donošenja konačne odluke.
To je suština našeg amandmana, jer ne možete dozvoliti da građanin koji uđe u Dimitrovgrad, stupi na teritoriju Republike Srbije, da ga maltretiramo dok on dođe dovde, treba mu vremena. Ali, zbog toga mu treba omogućiti, radi ekonomičnosti i efikasnosti, da on odmah može da se obrati najbližoj policijskoj stanici, a policijski službenik je ovlašćen da uzme izjavu i odmah da je prosledi.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o azilantima ne možemo a da se ne podsetimo ko je prouzrokovao ovoliki broj azilanata na našoj teritoriji, odnosno prognanika, ali je vezano i za azilante, jer su neki otišli sa određene teritorije i tražili azil. Dame i gospodo, ko je kriv za to?
Krivica je onih moćnika, a to je pre svega SAD i NATO pakt. Oni su krivi za zločine koji su počinjeni na teritoriji bivše Jugoslavije, oni su krivi jer su planirali i ostvarili raspad, izolaciju i osiromašenje bivše SFRJ, a ujedno i bivše SRJ.
Oni su izazvali, podsticali i rasplamsavali nasilje između naroda, ometali nastojanja da se u Jugoslaviji očuva jedinstvo, mir i stabilnost.
Uništili su, i NATO i Amerika, mirotvoračku ulogu UN. Iskoristili su NATO za vojnu agresiju i okupaciju neposlušnih siromašnih zemalja. Ubijali su i nanosili povrede nezaštićenom stanovništvu cele Jugoslavije. Planirali, najavljivali i izvršili napade, sa namerom da usmrte predstavnike države i ostalog dela našeg naroda.
Gospodine potpredsedniče, dozvolite mi još nekoliko da iznesem, ne bih vam kasnije oduzimao vreme.

Uništili, odnosno oštetili privredne, društvene, kulturne, medicinske, diplomatske, religiozne, objekte i institucije na teritoriji cele tadašnje SRJ. Napadali objekte koji sadrže opasne supstance, kao što su, pre svega, Petrohemija, rafinerije, druge fabrike i druge objekte.
Šta su radili ti zlikovci NATO i Amerika? Koristili su, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, osiromašeni uranijum, kasetne bombe i ostalo zabranjeno oružje po međunarodnim propisima. Proširili rat čak i na životnu sredinu. Nametnuli sankcije preko UN, što predstavlja zločin genocida protiv čovečanstva.
Osnovali nelegalne ad hok tribunale, da bi uništili i demonizovali srpsko rukovodstvo, kako vojno, državno i političko. Kontrolisali su i koristili međunarodna sredstva javnog informisanja da bi stvorili i osigurali podršku za napad SAD i da bi demonizovali Jugoslaviju i slovenske narode.
Ti naši neprijatelji ustanovili su dugoročnu vojnu okupaciju strateških delova Jugoslavije uz pomoć NATO snaga, to jest 19 najmoćnijih zemalja na svetu prema jednoj malenoj, bivšoj SRJ, odnosno Srbiji. Pokušali su da unište suverenitet, pravo na samoopredeljenje, demokratiju i kulturu slovenskih naroda, kao i ostalih naroda tadašnje Jugoslavije.
Za cilj akcija SAD odredili da dominiraju, kontrolišu i eksploatišu Jugoslaviju, njene narode, kao i prirodna bogatstva. Nisu se oni slučajno obreli na Kosovu i Metohiji, dame i gospodo, na srpskoj zemlji i srpskoj državi, nisu se oni tamo slučajno zabarikadirali i Bondstil napravili kao svoju bazu na Balkanu, nego da crpe energetska sredstva i rudna bogatstva na teritoriji Republike Srbije, odnosno njene južne pokrajine.
Šta su uradile SAD? Kao sredstva koristile su vojnu silu i privredne sankcije.
To je, dame i gospodo, bilo radi podsećanja, zbog toga što je ovo usko vezano za zakon o azilu, jer je veliki broj građana srpske nacionalnosti proteran i proganjan sa vekovnih ognjišta, iz svojih teritorija i teritorije na kojoj su takoreći do juče živeli. Oko milion Srba našlo se u izbeglištvu, našlo se u progonstvu.
Šta se dogodilo? Dogodilo se nešto što je neviđeno u svetu. Šta je to uradila malena Srbija? Ta Malena Srbija se kroz istoriju uvek branila. Ta malena Srbija, pre svega, pod vitezovima i borcima svojim tri carevine je bacala na kolena, i habzburšku austrougarsku i tursku carevinu, ta malena Srbija i njeni heroji i njeno stanovništvo bilo je u stanju samo da se brani i nikad nije okupiralo ničiju teritoriju, i mi se samo branimo i moramo nastaviti borbu, neka borba bude neprestana da se oslobodi Srbija od okupatora i srpski narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih samo da pojasnimo neke stvari, da ne ostane nejasno.
Naime, što se tiče člana 23. iz Predloga proizilazi sledeće, da ovlašćeni policijski službenik MUP, pred kojim je stranac izrazio nameru, a ne može se ta njegova namera izraziti konkludentnim radnjama; ne može policajac koji je dežurni u subotu da njemu veruje, a da nadležni organ koji treba da vodi postupak nije u funkciji, jer nije radno vreme. Ta namera mora biti samo dokazana jedino pisanim putem, tj. da podnese pismeni zahtev. To je osnovno.
Drugo, evidentiranje obuhvata izdavanje propisane potvrde u stavu 2, koja sadrži lične podatke koje je stranac dao o sebi ili se mogu utvrditi na osnovu raspoloživih isprava i dokumenata koje ima sa sobom.
Dame i gospodo, gospodine ministre, kada smo govorili jutros u odnosu na način kako treba da se dokaže da stranac ima nameru, da li je dovoljno bilo njegovo obrazloženje ili se moraju ponuditi i određeni dokazi nadležnom državnom organu, tj. policiji. S druge strane, mora da mu se izda potvrda kako je predloženo u ovom stavu 3.
Hoće li policajac, odnosno dežurni u policijskoj stanici u Subotici biti u prilici da odmah utvrdi da je on na osnovu njegove usmene izjave stekao utisak ili ubeđenje da ovaj traži azil. Hoće li taj dežurni ovlašćeni službenik tog trenutka da mu izda potvrdu ili neće? To je stvar u nadležnosti nadležnog organa, a to znači nadležnog organa opet unutrašnjih poslova. Ali, imate prvostepeni i imate drugostepeni organ. Tu se mi razlikujemo u tumačenju ovog člana.
Dame i gospodo, što se tiče četvrtog stava, ovde ima nešto što ne bi smelo da ostane ovako, jer to bi bila najveća bruka u našem pravnom sistemu i pravnoj praksi. Predviđa se da ovlašćeni policijski službenik ima pravo pretresanja stranca i njegovih stvari radi pronalaženja ličnih isprava i dokumenata potrebnih za izdavanje potvrde iz stava 2. ovog člana. Vidite da smo bili u pravu. Sada mu tražite da mora da ima dokaze.
Gospodine ministre, u članu 79. ZKP stav 3. kaže, šta ćemo da radimo sada kada dođemo u situaciju, došlo je lice ženskog pola, hoće li policajac da ga pretresa? Ne može. Tu mora da bude propisano. Da sam policajac ili neko drugi, bukvalno shvatajući, neko može da kaže došla je strankinja, traži azil, skidaj se, da pretresemo.
Dame i gospodo, to bi bila povreda ličnosti i integriteta. Međutim, gospodine ministre, kako propisuje ZKP, trebalo je naglasiti ovde i precizirati da ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova može izvršiti pretres stranca. Ali, ako se radi o licima ženskog pola, pretres će izvršiti policajci ženskog pola.
Drugo, pretresu moraju da prisustvuju dva svedoka ženskog pola. Šta mislite, on uzme dva muškarca, a uzme jednu policajku i kaže pretresaj. Zavlači ruku u džepove, pa ako pita što, ovaj odgovara, mani ti, ja sam iz unutrašnjeg. Molim vas, to ne bi bilo u redu.
Zato, gospodine ministre, trebalo je u ovom članu dograditi, završavam, moralo je da stoji ovde - pretresanje treba izvršiti u skladu procesnih zakona na koje se vi u predlogu pozivate, a to znači Zakonika o krivičnom postupku. Hvala. Nastaviću kasnije.

Bio bi gospodin ministar u pravu kada bi ovo bilo u praksi moguće sprovesti, a da se ne povrede tuđa prava. Dakle, može da izda i da vodi postupak, ali ne može kada je u pitanju procesna radnja – pretresanje lica ženskog pola. Gospodo, tada iz razloga morala i drugih razloga, što je rekao gospodin Marković, mora se precizno u odredbi zakona u ovom članu normirati i propisati da lice ako je ženskog pola i traži azil, mora pretresanje da izvrši lice ženskog pola.
Drago mi je što imamo školovanu i obrazovanu policiju. Drago mi je što danas mi imamo žena, devojaka policajaca. Zato nije nedostatak, ovo nije 45. godina. Trebalo bi u zakonu, u ovoj odredbi člana precizno to napisati i onda neće biti greške, jer onaj ko bude primenjivao ovaj propis može napraviti grešku.
Drugo je što vi mislite kao pravnik. To je u redu, ali možete imati čoveka sa srednjom stručnom spremom, koji treba da primi izjavu i da postupa po njoj. Da on ne bi pogrešio, vi mu propišite da on ne može ništa drugo da preduzima. Ako dođe lice ženskog pola, tog trenutka on mora da obavesti starešinu, starešina mora automatski, bez odlaganja, da obezbedi policajca ženskog pola, dva svedoka ženskog pola i tu nema kršenja ljudskih prava i dostojanstva i morala. Zbog toga smo mi daleko u pravu.
Ovo što ste rekli na član 14, to je jedna odredba i ne može ona biti analogijom primenjena. Dakle, trebalo bi da se precizira kao norma.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Daja Jovan podneo je amandman na član 25. stav 1. i predložio da se ovaj postupak ipak skrati. Kako ga je on predložio, mislim da ga takvog treba prihvatiti.
Dame i gospodo, mislim da se sa zakašnjenjem dolazi do zakona o amnestiji. Zašto dolazimo do ovog zakona, ako bude usvojen, sa zakašnjenjem? Da se ne zaboravi. Podsećanja radi, dame i gospodo, ko je prouzrokovao progonstvo, ko je prouzrokovao, čitavim svetom i kuglom zemaljskom, da imamo milione i milione izbeglica? To je Amerika, koja je preko 280 ratova od 1945. do današnjeg dana proizvela i vodila na tuđim teritorijama.
Dame i gospodo, podsetiću i građane Srbije šta je to "Oluja" donela, koja je kao poraz koji se želi pretvoriti u pobedu, šta su ti američki dobrotvori i natovci počinili na području bivše SFRJ, bivše SRJ i šta čine na teritoriji Republike Srbije.
Koliko je uništeno kuća u "Oluji"? Porušene su i uništene 24.752 kuće. To su najnovija istraživanja istoričara. Uništen je 12.431 privredni objekat u vlasništvu Srba. Uništena su 172 zadružna doma. Uništeno je 56 ambulanti. Uništeno je 78 crkava. Uništeno je 79 muzeja, 181 groblje.
Trgovinskih objekata je uništeno 325. Vodovoda i kanalizacije 113, trafostanica 96, porušeno je 920 spomenika. Zanatskih radnji uništeno je i porušeno 410. Skladišta 118, a broj poginulih i nestalih broji se na desetine hiljada.
Dame i gospodo, ovo govorim zbog istorije, zbog toga šta su nam ti humanitarci NATO pakta i iz Amerike učinili u materijalnoj šteti, koja se procenjuje na oko 100 milijardi dolara. To je ono što sam hteo da podsetim, šta su nam ti neprijatelji srpskog naroda i okupatori učinili, i koliko su štete načinili i pričinili srpskoj državi i ostalim građanima u susednim republikama.
Neka mi bude dozvoljeno, ne mogu a da ne spomenem nedužno stradala tri mladića na teritoriji opštine Čajetina, tj. u naselju Ribnica, kada su trojica mladića sedeli uveče u svom društvu u jednoj kući. To su Savić Milanko od oca Radojice, Marjanović Radoje od oca Slavka i još jedan njegov drug iz Čajetine Pujo, a ova dvojica su iz sela Jablanice, odnosno iz Ribnice.
Sva trojica su poginula, jer je neprijatelj ispalio na tu kuću raketu, pa su jadni ti mladići, jedan 18, jedan 21 godinu, jedan 19, izgoreli u pepelu. To vam je humanitarna akcija bila tih neprijatelja i Milosrdnog anđela. Šta su ta trojica mladića, čiji roditelji danas oplakuju i čitavo selo i opština za ta tri mladića, koji su bili civili i sedeli u svojoj kući, a neprijatelj nije imao gde da gađa? Što nije gađo na teritoriji Floride? Što nije gađao tamo na njihovoj teritoriji, nego se usmerio ne na Kaliforniju, nego na malu Srbiju?
Zato, dame i gospodo, moramo se boriti da zaista više ne dozvolimo i da se ne ponovi ono. Mi u Srbiji, gospodo narodni poslanici, moramo biti gospodari, a ne možemo biti sluge.
Gospodine ministre, jutros sam spomenuo slučaj Jovana Glamočanina. Vi ste možda u pravu, možda vi ne znate ko je to naredio da policija, jedan agent strane obaveštajne službe i jedan policajac, samo se postavlja pitanje - da li je to bio pripadnik službe unutrašnjih poslova ili Bije ili vojne bezbednosti? Postavljam pitanje i tražim odgovor da li ćete moći vi da proverite ko je izvršio nezakonit pretres kod Jovana Glamočanina u Pančevu, u ulici Veljka Vlahovića broj 11, stan 14, dana 15. novembra ove godine?
Pogledajte Zakon o saradnji sa Haški tribunalom. U tom zakonu je propisano, u članu 10, kako treba da se ponašaju istražitelji Haškog tribunala. Molim vas, istražitelji Haškog tribunala u ovoj državi moraju da se ponašaju u skladu sa članom 10. i u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, jer ih upravo član 10. Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom obavezuje da se moraju poštovati procesni zakoni i pravila nacionalnog zakonodavstva gde oni preduzimaju određene istražne radnje.
Drugo, gospodine ministre, ne znam da li znate, u poslednjih 10 dana učestalo je pozivanje građana, putem telefona, a vi ste pravnik dugogodišnji, ugledni ministar, garantujem da takve stvari ne odobravate. Možda, ali onda se varam. Mislim da je nedopustivo da naši građani nemaju sigurnost i bezbednost, a sigurnost i bezbednost po Zakonu o unutrašnjih poslovima i Ustavu obezbeđuju organi unutrašnjih poslova i ostali državni organi, tj. BIA, vojska, ali BIA zna se šta treba da radi. Ne mogu da tvrdim sada da ste vi znali.
Dalje, gospodine ministre, dobili smo juče i danas veći broj telefonskih poziva gde nas građani obaveštavaju da se istražitelji Haškog tribunala predstavljaju putem telefona. Naređuju i pozivaju građane da dođu u hašku kancelariju u Beogradu, bez poziva. Gde to ima? Ovo nema ni u Bangladešu.
Zna se da Zakonik o krivičnom postupku propisuje da se mogu građani pozivati, ali se u pozivu mora naznačiti u kom svojstvu se pozivaju i da imaju pravo da uzmu advokata. To su odredbe nove u postojećem i važećem Zakoniku o krivičnom postupku.
Drugo, u tom pozivu mora da bude naznačen razlog pozivanja, da li je on osumnjičen ili se poziva kao građanin da da određeno obaveštenje. Građani su sada u nedoumici šta da rade, a obaveštavam građane koji su pozvani na ovakav način putem telefona, jer može neko lažno da se predstavi, naš građanin mora da dobije pisani poziv i da mu se u pozivu naznači koji ga organ poziva, kada, u kom svojstvu, gde i uz prisustvo branioca, odnosno advokata. Pozivam te građane bez pismenog poziva nigde da se ne odazivaju.
Sada su pozvali neke ljude u Zvorniku. Pozvali su jednog čoveka da sutra dođe u kafanu u Malom Zvorniku. Čekajte, molim vas, možemo li mi to tako da tolerišemo i dozvolimo. To nije dobro, ljudi. Molim vas, kao pravnik ne mogu sada da savetujem građane da na svaki poziv telefonom treba da dođu. Ne, samo pisanim putem, to znači poziv, da bude u skladu sa ZKP-om, u skladu sa odredbama Zakona o Haškom tribunalu, mada mislim da ga treba što pre menjati.
Da se razumemo, istražitelji Haškog tribunala nam vršljaju po Srbiji. Drugo, pozivaju na ovakav način građane. Ne može tako, to je protivno Ustavu. Savetujem svakom našem građaninu kada ga pozove državni organ po bilo kom osnovu, da je dužan da se na pisani poziv odazove. To je u redu. Ali, da neko nekoga zove u kafanu - sutra dođi ti u Mali Zvornik, u kafanu kod Sulje, na šta to liči, ili kod Šaje ili kod Paje. Ne može tako. To je nešto nedopustivo.
Zbog toga sam ovo želeo da iznesem, da predložim ministru unutrašnjih poslova da preduzme mere da se ove stvari preduprede i spreče. Istražitelji Haškog tribunala neka postupaju, ali samo po pravilima.
U Pravilu 77. postupka pred Haškim tribunalom normirano je i propisano koja su ovlašćenja haških istražitelja kada postupaju u našoj državi i u članu 10. ako su u pitanju potencijalni svedoci. Zbog toga ovo što se radi radi se protiv SRS, radi se direktno protiv Vojislava Šešelja i vi ne možete, gospodine ministre, skrštenih ruku da sedite, a verujem da ćete preduzeti mere.
O ovome ste danas obavešteni, obaveštavaćemo javnost stalno, jer smatramo da je ovo i te kako važno pitanje radi ostvarivanja i zaštite prava naših građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, prof. dr Mileta Poskurica je dao obrazloženje koje se odnosi na ovu materiju koju reguliše predloženi član 41. stav 2, a ujedno on je detaljno obrazložio kako to treba da izgleda i kako bi se mogao poboljšati eventualno tekst ukoliko nadležni organ, odnosno Vlada prihvati ovaj amandman.
Moram ponovo da postavim pitanje ministru unutrašnjih poslova, s obzirom da je operativan, da preduzme sve potrebne mere vezano za ovaj progon naših građana i njihovo maltretiranje u Republici Srbiji. Nećemo sad da vam navodimo primere, nećemo spominjati imena, ali događa se nešto što je apsolutno nedopušteno i nije primereno, a da se o tome ćuti.

Dame i gospodo poslanici, kada protumačite član 44. videćete da utočište ili supsidijarnu zaštitu i smeštaj određeno lice dobija najduže jednu godinu. Od kada? Dakle, od konačnog rešenja kojim mu je priznat status. Šta ćemo sa onim licima koja su došla 1991. godine?
Šta je država čekala da prođe toliko godina da bi se rešavao status izbeglica, odnosno prognanih? Kada je u pitanju smeštaj, šta će biti sada ako donesete rešenje za neko lice, konačno rešenje da mu se priznaje status, ali za godinu dana. Prođe godina dana i to lice iz brojnih opravdanih razloga ne želi i ne može da se vrati u svoju državu, svoju republiku, Republiku Srpsku Krajinu. Šta ćemo onda sa stotinama hiljada Srba?
Hoćete li ponovo da donosite stotine hiljada rešenja da im produžite rok? Ili ćete da menjate zakon? Gospodo, ovde se radi zaista nepromišljeno. Ovde niko ne vodi računa o milion Srba koji su proterani iz svoje države Republike Srpske Krajine i ostalih teritorija.
Kada pogledate, vi rešavate ovde kratkoročno, dnevno, za godinu dana određene probleme i da priznate pravo određenom licu koje traži utočište, tj. izbeglica da mu se prizna taj status, ali mu dajte samo godinu dana i to od konačnog rešenja.
Ovaj zakon stupi na snagu za mesec dana ili od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Prođe godinu dana, to se lice nađe u bezizlaznoj situaciji. Nije samo jedno. Kažem vam, radi se o stotinama hiljada ljudi. Ovo je nepromišljeno, ovo nije dobro, ovo nije dobronamerno prema srpskom narodu. U uporednom pravu nećete naći ovako nešto.
Ovde se mora rešavati dugoročno. Kada je u pitanju smeštaj, dame i gospodo, imali smo prilike u poslednje vreme da vidimo da policija izbacuje i državni organi izbacuju izbeglice iz smeštaja koji im je dodeljen, izbacuju se ljudi iz stanova i onih šupa tamo gde su bili privremeno smešteni. Sada gledate kako je Vlada Republike Srbije humana prema svom narodu i kako vodi računa o njihovim interesima, a izbacuje ih na ulicu.
Ovim zakonom pokušava da prikaže paušalno - daćemo mi njima garancije i socijalnu pomoć, daćemo im školstvo, daćemo im smeštaj. Koji smeštaj? Treba da zađete malo po Srbiji, da obiđete regione. U regionima ćete naići na takve drastične i katastrofalne smeštaje gde živi ovaj narod. Šta radi Vlada? Vlada ne radi ništa da tim ljudima i tim građanima omogući bar nužni smeštaj, neophodne i nužne troškove za život.
Ono što su naši poslanici izneli u toku rasprave, nećete valjda da ih, kad prođe godina dana, vratite Mesiću? Hoćete li da ih tamo ponovo šikaniraju i ubijaju, da im pale ono imovine što je ostalo? Srbija ne može tako prema svojim građanima, tj. prema Srbima da se odnosi. Vlada mora da preduzme određene mere. Vlast je kriva što je do ove situacije došlo.
Šta je Vlada preduzela na bazi reciprociteta, šta je uradila da preduzme određene mere da Hrvatska, pre svega, imovinu vrati našim građanima? Mi kažemo da idemo pridruživanju i standardima Evrope. Kako idemo? Zašto Vlada ne zahteva od Hrvatske da se prognani sa svojih teritorija i RSK vrate? Zašto Vlada ćuti, zašto Vlada ne preduzima mere da se šteta nadoknadi Srbima? Ne preduzima te mere nikakve.
Treba da preduzima odgovarajuće mere. Neka se oglasi, neka ne misli da Srbija ćuti, neka Mesić zna da se Srbi da se vrate u RSK, da će oni vladati RSK i neka se ne igra ni Mesić, ni bilo ko. Zato tražim da Vlada Srbije preduzima određene mere. Ima pravo, po međunarodnim ugovorima, da štiti Srbe, njihovu imovinu, njihove živote i njihovu slobodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne slažem se da ministra treba moliti, nemamo mi šta da molimo ministra, nego predlažemo.
SRS je uložila svoje amandmane sa obrazloženjem, jer je u tome u pravu. Rok koji se određuje u članu 47. odnosi se ne samo na azilante, nego i na izbeglice.
Šta će ti mučenici za tri dana da trče u Kancelariju, da obaveste Kancelariju o promeni adrese? To nije nužno, a opravdano je da se omogući tim ljudima i tim licima koja se obraćaju da mogu imati primeren rok. Ovo je prekluzivni rok od tri dana.
Šta će se dogoditi ako lice ne prijavi promenu adrese u roku od tri dana? Dakle, gubi status izbeglice, gubi status azilanta. Zašto toliko kratak rok? Rok od osam dana je primeren, da onaj iz Subotice, ili iz Dimitrovgrada, ili iz Vranja i Leskovca može doći na vreme da obavesti Kancelariju da je promenio adresu, iz Leskovca otišao u Vranje ili iz Užica otišao u Novu Varoš ili Čajetinu.
Ne vidim nijednog razloga da polemišemo o tome da li će da prihvati ministar bilo koji amandman. Bitno je da obavestimo javnost da je ovaj rok prekluzivan i da lice u roku od tri dana nije u mogućnosti da obavi ovu radnju i zahtev koji se od njega traži. Dakle, rok je prekluzivne prirode.
Ako date rok od tri dana, on je promenio adresu iz jednog mesta u drugo mesto. Taj čovek je izgubio sve. Propustio rok. Izgubio pravo. Prema tome, ne vidimo razlog ni da se molimo, ali mi tražimo i predlažemo da ovaj amandman bude usvojen.
Narodni poslanici SRS, koji su detaljno proučili materiju koja reguliše azil i utočište, smatraju da je ovaj amandman sasvim opravdan, uz obrazloženje koje su dali narodni poslanici i da ovaj amandman u svakom slučaju ima mesta da bude prihvaćen.
Ko ga ne prihvata znači jednostavno on misli da je to tako kako on misli, bez obzira kako će to biti u primeni. Vlada mora da vodi računa hoće li propis koji se donosi biti delotvoran, da li će biti u funkciji građana i da li će imati građani štete ili koristi.
Ako se ovaj zakon ovako, bez usvajanja amandmana, bude usvojio, on mora uskoro da pretrpi ili izmene ili ukidanje i dopune, na taj način da se dođe do jednog pravog zakona, a kao što su rekli narodni poslanici SRS, imate dobru podlogu, materiju koju regulišu ovi amandmani SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 1, kako je predložen, ne sadrži potpuno materiju koja treba da reguliše privremenu zaštitu, posebno azilanata, i odobrenje privremene zaštite. Privremena zaštita treba da bude regulisana i definisana u članu 1, a ona je izostavljena, jer je ta privremena zaštita jedno od načela.
Zato je narodni poslanik, gospodin Vuković, ovaj član obrazložio i smatramo da je on sada, kako je našim amandmanom predloženo, apsolutno prihvatljiv, jer dorađuje, na celovit način definiše materiju koja treba da bude regulisana. Nema nijednog načela koje bi bilo izostavljeno a da bi, na taj način, išlo na uštrb celokupne primene zakona, pogotovo kada je u pitanju priznavanje i odobrenje privremene zaštite, jer ovaj zakon, u svojim odredbama, kasnije reguliše privremenu zaštitu.
Ta privremena zaštita mora biti definisana i u članu 1, da bude u sklopu svih ostalih načela. Zbog toga smatramo da je ovaj član nužno izmeniti. On je dograđen amandmanom SRS-a, jer reguliše ovu materiju na pravi način i obuhvata sve slučajeve u kojima će se naći određen broj građana ili pojedinci da bi ostvarili svoje pravo.
Zbog toga pozivamo da ministar unutrašnjih poslova dođe u Narodnu skupštinu i da na taj način možemo da raspravljamo. Ovako nemamo s kim da vodimo dijalog.
Mi nemamo kome da se obratimo, nama nema ko da se obrati kao narodnim poslanicima, da nam kaže šta misli Vlada, šta misli ministar, u odnosu na određene odredbe i predloge koje daje SRS, a ti predlozi su usmereni u tom pravcu da se ovaj zakon dogradi i da, na taj način, bude sutra u praksi i primenjen, da niko ne pretrpi štetu i da bude pružena ukupna zaštita svima onima koji se nađu u situaciji u kakvoj se našlo milion građana, Srba, koji su proterani iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Srpske, iz Bosne i Hercegovine, iz Hrvatske i sa Kosova i Metohije.
Dakle, svi građani koji su se našli u toj situaciji, mogu se naći i u statusu privremene zaštite. Ta privremena zaštita je, možda, omaškom izostala, ali se ona može u ovom momentu ispraviti i dopuniti, da zakon bude u celosti u ovom delu primenljiv.