Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju odredba člana 9. samo bih skrenuo pažnju. Ovde se nešto provlači na mala vrata. Pročitajte član 9. stav 5: ''Predsednik Republike može, na svoju inicijativu ili na inicijativu člana Saveta, pozvati na sednice Saveta rukovodioce drugih državnih organa i institucija i druga lica koja nisu članovi Saveta''.
Dame i gospodo, kako to promače predlagaču da ne kaže i ne predloži da je tu mesto i liderima opozicionih stranaka. Zašto nema ovde lidera opozicionih stranaka? Nemate poverenja u njih. A zašto? Da li će sada moći predsednik da pozove i Natašu Kandić, Sonju Biserko i ostalo njihovo društvo? Molim vas, i to da pozove lica koja nisu članovi Saveta, i oni će da saznaju sve informacije i podatke od vitalnog interesa za državu i njenu bezbednost.
Ali, dame i gospodo, po članu 16. Narodna skupština i Odbor za odbranu i bezbednost to pravo nema. Vidite, predsednik ili čak članovi Saveta mogu da pozivaju predstavnike nekih drugih institucija i državnih organa.
Slažem se da bi ovde moglo da nađe mesto određenih državnih organa, ali državnih organa koji mogu imati neku vezu sa državnom bezbednošću i bezbednošću zemlje, ali nikako ne možemo da se složimo sa time da može da se pozivaju i neke institucije, recimo UNHCR. Molim vas, to je strana institucija. UNHCR, KFOR, UNMIK, izvolite, možete doći na sednicu. To nije dobro.
Druga lica koja nisu članovi može po izboru svaki član Saveta da pozove koga on hoće i predsednik Republike koga on želi. Oni mogu da saznaju sve podatke, za njih nema tajnih dokumenata, oni mogu da dođu na sednicu na kojoj će se raspravljati pitanje rata i mira i prekida rata.
Šta mogu članovi Odbora za bezbednost i odbranu da saznaju, to normira član 16. Ali, kaže Narodna skupština obavlja nadzor nad radom službe bezbednosti neposredno ili preko nadležnog odbora Narodne skupštine, u daljem tekstu Odbor. Odbor naročito nadzire ustavnost i zakonitost rada službi bezbednosti, nadzire usklađenost rada službi bezbednosti sa strategijom nacionalne bezbednosti, strategijom odbrane i bezbednosno-obaveštajnom politikom Republike Srbije.
Nadzire poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu Službe bezbednosti. Kasnije ću govoriti o tome, ali u ovom članu sam želeo da pojasnim i skrenem vašu pažnju ko može da ima uvid u rad tajnih službi. Narodni poslanici i Skupština, po ovim odredbama člana 16. i 19, videćete nemaju pravo i nemaju mogućnosti da vrše kontrolu i da bilo koji član Odbora za odbranu i bezbednost prisustvuje toj sednici, a tim pre što ni lideri opozicionih stranaka nisu uključeni u odbranu države, izgradnju, uređenje, unapređenje i usavršavanje njene bezbednosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukratko samo vezano za ovaj amandman. Mi smatramo da je amandman, koji je uložio narodni poslanik Božidar Koprivica, sasvim u redu i da on ima mesta u ovom predlogu zakona, iz razloga što bi se na taj način jasno i precizno moglo videti ko treba da osnuje Biro za koordinaciju i Kancelariju Saveta.
Mi smatramo da treba dodati novi član, koji treba da glasi da savet osniva Biro za koordinaciju i Kancelariju Saveta. Zbog čega? Zbog toga što je neprecizno u zakonu predloženo ko će šta i koga osnivati, za koju priliku. Dakle, smatramo da i biro i kancelariju saveta treba da osnuje i bira Savet za nacionalnu bezbednost.
Ovako, ova dva tela su odvojena, a u stvari to je jedno telo trebalo da bude. Zbog čega? Šta je trebalo Biro ovde da bude? Biro je vrlo opasna stvar. U ovim prilikama biro je u toj strukturi nacionalne bezbednosti vrlo problematičan i vrlo opasna institucija. Njoj nije mesto ovde u zakonu.
Ako je mesto da imamo Savet za nacionalnu bezbednost i da imamo Kancelariju Saveta, dovoljno. Imaćemo biro koji će se baviti isključivo operativnim poslovima. Zbog toga, ukratko, ne bih trošio vreme, treba ovaj amandman prihvatiti jer on u svakom slučaju ima svoje opravdanje u ovom predlogu zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju član 11. Predloga zakona, moram da kažem da je taj član veoma problematičan. Da li ćemo mi dozvoliti da imamo takav biro u kome će se naći Beba Popović, koji će biti alfa i omega za službu bezbednosti. Zamislite, formira se Biro za koordinaciju, operativno usklađivanje, rad službi bezbednosti i izvršavanje zaključaka Saveta o pitanjima iz svoje nadležnosti.
Biro je posebno koordinaciono telo, utvrđuje zadatke koji se izvršavaju operativnim usklađivanjem delatnosti službi bezbednosti i službi bezbednosti i drugih državnih organa i s tim u vezi koordinira njihove aktivnosti; utvrđuje način operativnog usklađivanja u pojedinim slučajevima, zamislite.
Odluči Biro sada da operativno obrađuje nekog narodnog poslanika ili jednog građanina Republike Srbije, to je pojedinačan slučaj. I on tačno postavlja zadatke koje operativne metode i mere imaju da budu primenjene prema tom licu.
Šta radi dalje? Osniva mešovite radne grupe. Molim vas, osnivanje mešovitih radnih grupa, staviti u nadležnost Biroa, ne može biti opasnija stvar po bezbednost građana Republike Srbije.
Dame i gospodo, ako je potrebno da se nečega podsetimo, a jeste, ako ovaj zakon bude usvojen, to će biti, gospodine ministre, prilika da i vi izvršite proklamaciju toga zakona, kao što je izvršio proklamaciju kralj Aleksandar 6. januara 1929. godine.
Evo šta je rekao kralj Aleksandar: ''Nastupio je čas kad između naroda i kralja ne može i ne sme biti više posrednika.'' Gospodine ministre, više između vlasti i parlamenta i naroda ne sme biti posrednika.
Pazite šta dalje reče kralj: ''Parlamentarni red i sav naš politički život dobijaju sve više negativno obeležje, od čega narod i država imaju za sada samo štete.''
Šta on kaže za parlamentarizam i za parlament? Na ovo posebno skrećem pažnju jer pridajemo značaj parlamentu i kontroli službi bezbednosti. ''Parlamentarizam, koji je kao političko sredstvo po tradiciji moga nezaboravljenog oca, ostao i moj ideal, počele su zaslepljene političke strasti zloupotrebljavati u toj meri da je postao smetnja za svaki plodni rad u državi.''
Šta ovo beše? Šestojanuarska diktatura. On kaže - ne može između njega i naroda i parlamenta više biti posrednika. Ovo govorim zbog toga što ovaj biro ne sme imati takve ingerencije. Ko se imalo razume u službu bezbednosti - nadležnost Biroa za koordinaciju, dajući mu prerogative da može da se bavi operativnim radom, znači preuzima ingerencije i Saveta, a čak i neke nadležnosti predsednika Republike. Taj biro, molim vas, mnoge stvari radiće da i sam predsednik Republike neće znati šta radi.
Zato smatramo da je nadležnost Biroa nedopustiva ovako kako se predlaže. Mi smo protiv ove institucije jer će ona imati samo štetne, a ne korisne posledice po državu Srbiju i njen narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 12. je, takođe, problematičan, neprihvatljiv, apsolutno po njemu ne može niko da postupa. Ko bude postupao kršiće direktno i Ustav i zakon koji je vezan za njegovu primenu. To je telo, mogu vam reći, kome moraju svi da dođu na poklonjenje, zapamtite. Pitajte one operativce i pitajte ljude iz službi bezbednosti, tom birou svi moraju da dođu da polože račune, kao kralju.
Intencija ovog zakona jeste da se sve službe stave pod kapu vladajućih partija i praktično izvrši ukidanje prerogativa Odbora za odbranu i bezbednost. Ovo govorim zbog toga što ovo telo koje se predlaže u stvari preuzima ingerencije Odbora za odbranu i bezbednost.
Ovaj predlog zakona, dame i gospodo narodni poslanici, uvodi Savet za nacionalnu bezbednost, Biro za koordinaciju, Kancelariju Saveta, čime se skupštinski nadzor praktično svodi na nulu. Kada pogledate ko ulazi u sastav tog tela, Biroa, između ostalog, jeste i Republički javni tužilac. Šta će u bezbednosnoj instituciji republički tužilac? A nemate predsednika Vrhovnog suda. Onda nismo ravnopravni. Dakle, zakonodavna i izvršna vlast i sudska nisu ravnopravni.
Prema tome, Republičkom javnom tužiocu ovde nije mesto. Zašto se ovo predviđa da bude republički tužilac tu? Da se nađe pri ruci i ako Biro bude odlučio za pola sata, naći će onog u Vranju, ili u Leskovcu, ili u Subotici i taj će biti uhapšen po nalogu Biroa, jer je odmah pri ruci našao se Republički javni tužilac. On upravo služi za te kratkoročne i dnevne upotrebe u konkretnom slučaju.
Njemu mesto u Birou nije. Ako jeste, onda molim, trebalo je da bude i predsednik Vrhovnog suda. Sada vidite ovde, ovo je širok pojam. Protiv sam Biroa, znam šta to može da bude. To će biti institucija koja je vrlo opasna, ljudi, hapsiće vas ko zečeve, vi nemate pojma šta oni mogu da rade.
Kažem vam, hapsiće ljude, operativne obrade će vršiti, prisluškivati, snimati, tajno pratiti, oni mogu čak da odrede koga treba likvidirati. Molim vas, to vi ne znate, ali sve je moguće. Ne kažem da će konkretno neko to uraditi, ali, ne daj bože, može neko da se nađe i to čak da uradi, to je vrlo opasno.
Valja verovati da u toj službi upravo rade razumni ljudi. Ne daj bože da dođu neki koji mogu da zloupotrebe ovu funkciju i ovu instituciju, i da na taj način država bude suočena sa šestojanuarskom diktaturom. Zbog toga smatramo, dame i gospodo, da amandman treba prihvatiti, koji je predložen ispred poslanika SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta je problem ovde? Reći ću vam nešto iz iskustva, što vi ne znate. Udba je imala specijalne fondove. Tim specijalnim fondovima samo je rukovodio načelnik Udbe. Načelnik Udbe je trošio sredstva iz specijalnog fonda, i to budžetska sredstva. Šta je radio sa tim sredstvima? Plaćao je doušnike koji će da cinkare građane Republike Srbije, pa je to 1966. godine naišlo na oštru osudu. Zbog toga je ta služba doživela veliki brodolom.
Ovo što je rekao kolega Martinović, gospodine ministre, nisam siguran, vi ste iskusan i dobar pravnik, ovo što je rečeno na strani 4, razdeljak IV, razlozi za sprovođenje ovog zakona, valjda treba da se kaže: sredstva za sprovođenje ovog zakona. Dame i gospodo, predlagači zakona, na stotine zakona ste predlagali, predlaže se i dalje, ali kažete: sredstva za sprovođenje ovog zakona jesu potrebna ili nisu potrebna.
Pazite, kakva je kontradikcija između člana 14. i obrazloženja? U obrazloženju, kako je rekao kolega Martinović, za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Međutim, u članu 14. se kaže: "Sredstva za rad saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije". Da se razumemo, ovo ne može nikako da se ispegla, da se uklopi i da se ispravi. Nema šanse.
Tačno je da će trebati sredstva za rad Saveta da se obezbede iz budžeta. Onda je moralo da se kaže da će se obezbediti sredstva iz budžeta, ali pošto će ovaj zakon stupiti uskoro na snagu, onda je moralo da se kaže da će biti potrebna tolika i tolika sredstva iz budžeta ove godine, a za narednu godinu će se planirati iz novog budžeta ili iz rebalansa, što reče kolega.
Međutim, ponavljam, kontrola ovih finansijskih sredstava mora biti jaka, mora da podleže finansijsko-budžetskoj inspekciji Republike Srbije. Zašto? Da ne bi doživeli ono što je bilo 1966. godine. Sigurno je da će tih sredstava morati da se obezbedi iz budžeta. Prema tome, ovo nije dobro regulisano. Gospodine Markoviću, čudi me kako je vama promaklo da se ovo ne ispravi.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušao sam kolegu i gospodina ministra Markovića. Ali, gospodine Markoviću, vi ste čovek koji je proučavao pravo, diplomirani pravnik, advokat dugogodišnji, ali moram da vam kažem, niste se bavili, niti ste ikada imali priliku u životu da radite u službi bezbednosti, da radite u javnoj, pa ni državnoj bezbednosti.
Moram da vam kažem - nešto što je nemoguće odbraniti, ne treba braniti. Bili ste samo 5% korektni kada ste rekli - ovo je bila greška daktilografa. Nemojte tako, nemojte sad da nadrljaju daktilografi. Ovo nije greška pera, ovo je skandalozna greška. Sa ovim se ne izlazi pred Miloša.
Gospodine ministre, zakon koji treba da reguliše i da objedini rad tri službe morao je da sadrži 50 članova i da bude sve prošnirano. Kako kaže Nemac - dvaput proši, bolje drži.
Gospodine ministre, vi ste i priznali, jer ste uhvaćeni u problemu. Ovaj zakon nije dobar. Sadrži svega 22 člana. Pošto ste uhvaćeni u problemi, sada ću vam reći jedan primer. Zakon nije dobar. Nemojte nekome da kažete kako je ovo dobar zakon, zbog vaših budućih planova i vaše karijere.
Imao sam prilike da moj milicioner sedamdeset i neke godine, pozornik, vrši pozorničku službu i vidi jednog provalnika, provalio u samoposlugu. Milicioner prepozna tog provalnika, zna ga da je povratnik, više puta provaljuje u prodavnice, uđe milicioner i pita ga - dobro Karlo, šta je? On kaže - nesreća na poslu. To je nesreća na vašem poslu u kojem ste se vi našli.

Narodni poslanici, u članu 16. predlagač zakona normira: ''Narodna skupština obavlja nadzor nad radom službe bezbednosti neposredno i preko nadležnog odbora Narodna skupština (u daljem tekstu: Odbor). Odbor naročito: nadzire ustavnost i zakonitost rada službi bezbednosti, nadzire usklađenost rada službe bezbednosti sa strategijom nacionalne bezbednosti, strategijom odbrane i bezbednosno-obaveštajne politike Republike Srbije, nadzire poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu službe bezbednosti...''
Da vam ne bih oduzimao vreme dragoceno, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je politička frazeologija koja suštinski ne znači ništa, a suštinu zamagljuje. Kada uporedite, dame i gospodo, član 16. sa članom 19, na koji ćemo kasnije doći, videćete da ovo što se ovde propisuje i predlaže da je to samo jedna opšta frazeologija, nešto što neće moći da bude primenjeno, jer ga derogira član 19. predloženog zakona.
Zbog toga, dame i gospodo, smatramo da je narodni poslanik Ilić Radiša detaljno objasnio, obrazložio i pružio valjane dokaze i obrazloženje da je taj amandman pravno moguć, da je prihvatljiv i da ga treba apsolutno prihvatiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 19. je vrlo značajan i o njemu bih samo ukratko želeo da dam nekoliko napomena. Šta to znači - pripadnik bezbednosti sa prikrivenim identitetom? Znam šta je saradnik, znam šta je pripadnik službe bezbednosti, ali pripadnik sa tajnim identitetom nije bio poznat našoj službi. Nije isključeno, kao što je rečno, da i među nama nema onih koji su sa prikrivenim tajnim identitetom.
Dame i gospodo, što se tiče člana 19, alineja 7, obratite pažnju ona je vrlo značajna, jer prema ovom članu, direktor službe bezbednosti dužan je na zahtev Odbora za bezbednost da omogući članovima odbora pristup u prostorije službe, dozvoli im uvid u dokumentaciju, obratite pažnju, da dozvoli uvid, ali koju, pruži podatke i informacije o radu službe i odgovori na njihova pitanja u vezi sa radom službe.
Šta je ovde problem, šta je sporno, šta je uskraćeno odboru? Članovi odbora ne mogu od službi bezbednosti tražiti podatke, one koje je gospodin Arsić napomenuo, o identitetu sadašnjih i budućih saradnika. Slažem se da ne može sve biti javno i da se u svakom slučaju svi saradnici ne obelodane. Ne mogu dati podatke o pripadnicima sa prikrivenim identitetom, trećim licima kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da šteti.
Međutim, kada je sledeća stvar u pitanju, zašto, ovo je vrlo važno za poslanike. O akcijama koje su u toku, skrećem pažnju ponovo, zašto Odbor za bezbednost i Narodna skupština ne mogu da znaju koja je akcija u toku, a tiče se države, premijera ili predsednika Republike?
Molim vas, ako je bila akcija u toku, prvi i drugi put, na kraju i treći put, da je bila akcija pripremana za ubistvo premijera Zorana Đinđića, zašto niste obavestili Odbor za bezbednost, zašto nije Narodna skupština obaveštena? Da li je tačno da je služba znala da se priprema?
Zašto se nije sprečilo i zašto služba unutrašnjih poslova, tj. Odbor za odbranu i bezbednost ne bi imao saznanja o tome koje su akcije u toku, pogotovo ako su u pitanju akcije u kojima se priprema ili na nekoga atentat, otmica ili napad na ustavno i državno uređenje. U tim slučajevima Odbor mora biti obavešten.
Šta ćemo ako pojedinac propusti, promakne mu, ne obavesti nadležne organe da je moguće da dođe do katastrofalnih posledica? Zbog toga smatramo da je Odbor za odbranu i bezbednost ovim zakonom uskraćen da kontroliše rad službi bezbednosti.
U članu 19. se kaže – direktor službe dužan je, na zahtev Odbora, da pruži određene podatke.
Međutim, da li će da pruži podatke o tajnom praćenju? Neće, nemojte se nadati. Da li će da pruži podatke o tajnom snimanju lica i objekata? Neće. Da li će da pruži podatke o tajnom prisluškivanju telefona, prostorija i automobila? Neće.
Da li će da pruži podatke koji kompromituju određena lica? Da li će da pruži podatke o ucenama određenih lica? Da li će da pruži podatke ko se mešao u porodične odnose? Da li će da pruži podatke o tajnom pretresu stanova, bez dozvole nadležnog državnog organa, tj. bez suda? Da li će da pruži podatke o tajnom pregledu pisama i ostalih pošiljki? Neće pružiti. To je ono gde SRS smatra da je nužno uspostaviti neposrednu, ali čvrstu i jaku kontrolu.
Kada je u pitanju saradnja sa međunarodnim službama bezbednosti i organizacijama, to je vrlo značajno pitanje. Međutim, ne moraju se znati detalji, ali se moraju znati principi saradnje, metodi saradnje i načela na kojima se ta saradnja zasniva.
Ne može se reći – mi ćemo sarađivati sa stranim obaveštajnim službama ili stranim organizacijama. To nije dovoljno. Mora da se zna, da zna parlament i Odbor za odbranu i bezbednost koje su to tajne organizacije. Ovde ne sme biti tajni. One mogu da deluju, ali samo u okviru svog mandata.
Mi do sada ne znamo da je bilo te saradnje, ali ako jeste, treba reći. SRS samo zna da se otvoreno sarađivalo jedino sa zločinačkom haškom organizacijom, tj. zločinačkim Haškim sudom. I Soroš je strana organizacija, ali profitabilna. Sa takvim organizacijama služba ne može da sarađuje.
Prema tome, SRS jeste za punu i potpunu kontrolu, i mi nemamo u ovom zakonu uporište da nadležni odbor vrši kontrolu. Svakako će sada gospodin ministar da ispriča da je ovo dobar zakon od 19 – 20 članova, reguliše odredbe, kao što smo rekli, tri važne službe koje su morale da budu normirane daleko preciznije, opširnije i podrobnije. Ovako ovo je jedan zakon.
Samo znam jedno, da će ovaj zakon da traže upravo pripadnici službe bezbednosti da se mora hitno menjati. Ovo ni primenu neće dočekati, zbog toga što se ovde pripadnici službe, i vojne i civilne, ne mogu snaći i ne mogu obavljati svoje poslove i zadatke po Ustavu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog ovog zakona nije dobar i mi ga nećemo prihvatiti, što se tiče SRS, nećemo za njega glasati. Moram reći da ovaj predlog zakona ne mogu da poprave ni amandmani, a ne može ni hiljadu stručnjaka. Ne može hiljadu stručnjaka ovo iz mrtvih izvući, jer se radi o jednom predlogu zakona koji više liči na zakon o terorizmu, nego na zakon o obaveštajnim službama. Ovo je zakon kao što je bio darovni ustav i meni ovo nagoveštava da je u toku priprema za novogodišnje praznike, ovo liči na jedan novogodišnji paketić.
Da pođemo redom. Član 1. stav 2, ova formulacija u stavu 2. je vrlo problematična: "U Republici Srbiji zabranjeno je osnivanje i rad službi bezbednosti mimo odredaba ovog zakona". Možda, dame i gospodo, neki u ovoj skupštini i u ovoj državi znaju da smo imali mimo zakona određene službe, a možda imamo i trenutno, pa im se ovde formalno sa jednim papirom preti da više ne mogu da deluju kao obaveštajne službe na teritoriji Republike Srbije. Valjda se podrazumeva da niko ne može osnivati bilo kakve obaveštajne službe mimo onoga što propisuje zakon.
Kako je trebalo u stavu 2. člana 1. formulisati i definisati ovu odredbu? Dame i gospodo, ovako možete na sve članove dodavati da je u Republici Srbiji zabranjeno osnivanje drugih saveta za nacionalnu bezbednost, da je u Republici Srbiji zabranjeno osnivanje biroa za nacionalnu bezbednost, da je zabranjeno osnivanje kancelarije za rad saveta i da ne nabrajam. Dakle, na svaki član ovaj stav je mogao biti dodat.
Šta je problematično u članu 2. predloženog zakona? Kaže: "Službe bezbednosti deluju na osnovu i u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata, strategije nacionalne bezbednosti, strategije odbrane i utvrđene bezbednosno-obaveštajne politike Republike Srbije." Gospodine ministre, ovog puta bih učinio jedan izuzetak da siđem sa govornice i da vas sačekam da SRS i njenim narodnim poslanicima objasnite i da nas upoznate na osnovu kojih će to drugih propisa i opštih akata da deluju službe bezbednosti. Da li možete, gospodine Markoviću, da odgovorite na ovo moje pitanje? Ne možete? Ako postoji u zakonu normirano da će delovati u skladu sa Ustavom i zakonom, to se podrazumeva i to mi je jasno, ali mi nije jasno koji su to drugi propisi i opšti akti. Možete da odgovorite, gospodine ministre? Da pozovemo, gospodine potpredsedniče, direktore obaveštajnih službi da nam dođu i kažu na osnovu kojih drugih propisa i opštih akata će oni da deluju. Ovo preti velikim brojem zloupotreba, jer onaj ko bude primenio ovaj zakon će se pozivati na neki drugi propis, a ne na zakon i Ustav. Zbog toga je to vrlo opasno i problematično.
Gospodine ministre, vi niste u stanju da odgovorite na ovo pitanje zbog toga što nemate saznanja o tome koji će se drugi propisi primenjivati, a da za njih ne zna parlament Republike Srbije. Stvar je problematična. Da li su to uredbe, da li su to naredbe, da li su to obavezujuće instrukcije, da li su to pravilnici, da li su uputstva ili bilo koji drugi akt? Kada je u pitanju bezbednost države, ona mora biti pod kontrolom naroda i države i ne može niko da krije neke propise i propisuje mimo parlamenta i da ih da nekome ko treba da ih upotrebi u toku primene, jer to nije ustavna kategorija. Ko se god od Ustava udalji, to je vrlo opasna stvar po demokratiju u državi. Neće biti demokratije u ovoj državi ako ovo ostane kako jeste, a ovaj zakon treba da bude ogledalo demokratije, sa Zakonikom o krivičnom postupku.
Vi jeste sada, dame i gospodo poslanici iz vladajuće većine, na vlasti, sutra nećete biti. Dame i gospodo, šta da radimo onda? Naći ćete se u situaciji da će neki od direktora nadležnih službi propisati takav opšti akt po kome će da vas prate, da vas hapse, da vas ucenjuju, da čine sve što je protivustavno, a oni smatraju da im je dozvoljeno.
Dakle, dame i gospodo, građani Srbije, vi nemate saznanja po kojim propisima će službe bezbednosti da vas kontrolišu, prate, snimaju, prisluškuju, da prisluškuju vaše telefone ili prostorije, da vas ucenjuju, hapse i da ne nabrajam dalje, i da kontrolišu druga sredstva opštenja. Građani Srbije nemaju mogućnosti da saznaju. To je vrlo opasno, vrlo problematično. Ovo govorim zbog toga što poznajem te službe, jer sam u njima radio. Ovo pitanje je veoma važno zbog brojnih mogućih zloupotreba, a bilo ih je, vi dobro znate.
Zakonodavno telo, to znači Narodna skupštine Republike Srbije, neposredno ili preko nadležnog odbora mora da kontroliše sve službe bezbednosti u ovoj državi. Ovo je, po nama, ključno pitanje, na kojem insistiraju narodni poslanici Srpske radikalne stranke.
Dalje, dame i gospodo, ko predlaže i gde se usvaja strategija nacionalne bezbednosti i strategija odbrane? Ko je taj ko predlaže i ko je taj ko donosi odluku i usvaja i proglašava da se upotrebi? Gospodine ministre, da li možete da nam odgovorite ko je taj ko tu strategiju utvrđuje? Da, ja nemam pojma, a vi pa znate. Gospodine Markoviću, to vi pričajte onima koji su ovaj nakaradni predlog zakona napisali i predložili Skupštini.
Šta znači to što je predloženo u članu 2. stav 2. Predloga zakona - politički neutralno? Da li se ta neutralnost odnosi na unutrašnje političke odnose tih službi, da li se odnosi na koalicione političke partnere ili govorimo o političkoj neutralnosti prema opozicionim političkim strankama ili, pak, govorite o političkoj neutralnosti spolja, prema drugim državama? Šta vam ovaj termin znači? Tražim odgovor na ovo pitanje, jer mi nije jasno.
Da li ćemo se prema drugim zemljama, ovo je vrlo važno pitanje, dame i gospodo, i njihovim obaveštajnim službama ponašati neutralno ili ne? Da li ćemo na osnovu toga određivati i operativni rad naših službi bezbednosti, pa ćemo da kažemo da imamo neutralan stav prema zemljama Evropske unije, pa samim tim ne možemo obaveštajno delovati prema tim zemljama? Onda možda nećemo ni prema Americi, jer vi iz aktuelne vlasti težite i grabite ka NATO paktu, a možda nećete ni prema Rusiji, koja nam svesrdno pomaže da sačuvamo Kosovo i Metohiju. Gospodo, sumnjam da ćete tu vašu neutralnost koju propisujete usmeriti u pravom pravcu. Možete je samo usmeriti prema Tamilskim tigrovima.
Mi danas živimo u veoma opasnom vremenu, koje skoro nikada nije bilo opasnije za Srbiju kao državu i njen narod. Postavljam pitanje da li ćemo tu neutralnost pokazati kada je u pitanju suverenitet, teritorijalni integritet i bezbednost naših građana, kada je u pitanju teritorija Kosova i Metohije? Hoćemo li i tu neutralnost da pokažemo, da nas ne interesuje Kosovo i Metohija? Srpska radikalna stranka i te kako poklanja pažnju, zalaže se i ne da da bilo ko Kosovo i Metohiju uzme.
U članu 2. stav 3. Predloga zakona predlažete: "Pripadnici službi bezbednosti ne mogu biti članovi političkih stranaka." Postavljam pitanje i tražim odgovor, ko i u kom postupku utvrđuje činjenicu da li je neki pripadnik službe bezbednosti član neke političke stranke i kako se to utvrđuje? Postavljam pitanje - kako se utvrđuje da li je neki pripadnik službi bezbednosti član neke političke stranke?
Da li se to, dame i gospodo, utvrđuje ličnim izjašnjavanjem pripadnika i da li se to utvrđuje izveštajima svih političkih stranaka u Republici Srbiji? Da li taj pripadnik može biti član neke strane ili domaće nevladine organizacije ili neke strane i vladine i nevladine organizacije?
Idemo na Ustav. Šta kaže Ustav o tome, u članu 21, ima li ovde diskriminacije po političkom uverenju građana? Pravo na rad reguliše se i u članu 60. Ustava Republike Srbije. Postavljam pitanje – da li je pripadništvo nekoj političkoj stranci protivustavna kategorija? Nije. Ako je to ustavna kategorija, onda čovek može da se politički angažuje, naročito kada su u pitanju operativci i niži službenici u tim službama. Postavljam sledeće pitanje – da li ovaj princip važi i za rukovodioce službi bezbednosti tj. šefove ovih službi, direktore službi bezbednosti? Jer, u dosadašnjoj praksi je utvrđeno da partije na vlasti i te kako kontrolišu službe bezbednosti dovodeći na rukovodeća mesta upravo članove svojih partija, počev od prvih čelnika koji vode ove službe, do običnih šefova na lokalu.
Međutim, ovde se oštrica usmerava prema onim običnim činovnicima, prema sitnim operativcima koji su inače najmanje pripadnici, članovi vladajućih ili opozicionih stranaka. Imam saznanja da je DOS 500 pripadnika izbacio iz Službe dolaskom na vlast, a da je primio 300 novih, iz političkih stranaka.
U raspravi o pojedinostima ću govoriti kada je u pitanju nacionalni sastav i kada je u pitanju mesto i uloga opozicije. U ovom predlogu zakona opozicije nema, a u uporednom pravu i u susednim državama na čelu ovih institucija i radnih tela nalaze se ljudi iz opozicionih stranaka. Hvala vam.

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi samo da skrenem vašu pažnju, da se podsetimo kako je to regulisano u uporednom pravu, kakav je predsednički sistem u svetu, pa bih ukratko, ako mi dozvolite, dao nekoliko napomena.
Predsednički sistem je ustavno uređenje u kome su, načelno, oštro podeljene zakonodavna i izvršna vlast. Šefu države poverena je izvršna vlast, a parlamentu je poverena zakonodavna vlast. Šef države, načelno, ne može uticati na položaj i rad parlamenta. Međutim, u svim predsedničkim sistemima postoji otvoreni ili zaobilazni put da predsednik posredno ili neposredno utiče na rad parlamenta. U odnosu na to kakav položaj i uticaj ima predsednik na rad parlamenta, razlikujemo: čist predsednički sistem, s jakim predsedničkim i superpredsedničkim ingerencijama i sistemom.
Predsednički sistem je dao novu osnovu, načelnu i tehničku, za individualni oblik šefa države kao nosioca celokupne izvršne vlasti i istorijski je proizašao iz monarhije.
Dame i gospodo, američki predsednički sistem vam je dobro poznat. Ustav iz 1787. godine je regulisao i ojačao položaj predsednika SAD.
Položaj i funkcija predsednika u čistom predsedničkom sistemu. Predsedniku republike, koga bira narod, koji je samo njemu i odgovoran, poverava se samo i isključivo izvršna vlast. On načelno ne može uticati na rad parlamenta. Međutim, predsednik podnosi parlamentu predloge zakona i predloge mera da bi putem poruka i izjava stigle pred parlament.
U predsedničkom sistemu s jakim predsednikom on ima više ovlašćenja nego što mu teorijski i po logici ustavnoga režima pripada. Tako npr. predsednik Brazila može staviti svoj veto na predlog zakona. Pored toga, u predsedničkom sistemu s jakim predsednikom daje se mogućnost predsedniku da zahteva ponovan pretres o zakonskom predlogu ili usvojenom zakonu, da donosi ukazno zakonodavstvo i traži sazivanje parlamenta.
Ovakva slična ovlašćenja su još izrazitija, a pravo predsednika je veće - u superpredsedničkim sistemima.
U predsedničkim sistemima šef države je i vrhovni komandant oružanih snaga. Predsednik postavlja funkcionere uprave i njihov međusobni odnos u zavisnosti od ostalih ovlašćenja koja ima kao šef države. U predsedničkom sistemu, kao i drugim uređenijim sistemima, šef države je predsednik države i njenog suvereniteta i vrši poslove kao što su predstavljanje zemlje u međunarodnim odnosima, vođenje diplomatskih razgovora, sklapanje ugovora, akreditovanje diplomatskih predstavnika. Ustavi ne ističu vanredna ovlašćenja u nekim zemljama.
U predsedničkom sistemu s jakim predsednikom, a osobito u superpredsedničkom sistemu, jer je to obuhvaćeno opštim i uobičajenim ustavnim ovlašćenjima, izuzetno se predviđa pravo šefa države da u slučaju potrebe, po sopstvenoj oceni dakle, može doneti takve akte koji će u ratnim ili drugim situacijama suspendovati pojedine odredbe pojedinih zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada ću se osvrnuti na Predlog zakona o predsedniku Republike. Prvo što primećujem i imam ozbiljnu primedbu na član 2. ovog predloga. ''Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem.'' Međutim, norma bi morala da bude preciznija, da tu stoji: predsednik Republike Srbije - dakle, ovde mora doći ta reč.
Dalje, dame i gospodo, kada je u pitanju član 8. Obezbeđivanje predsednika Republike. Ovakvo obezbeđenje i ovakvu mašineriju nema ni engleska kraljica, nema ni predsednik SAD, Francuske, Engleske, Rusije i drugih zemalja.
Molim vas, član 8. Obezbeđivanje predsednika Republike glasi: ''Predsednika Republike i članove njegovog domaćinstva...'', e sad se postavlja pitanje ko ulazi u članove njegovog domaćinstva, koje osobe, koja lica, ''...obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama predsednika Republike i propisom koji donosi Vlada''. Dame i gospodo, ovo je neprihvatljivo. Znate li koliko će taj predsednik Republike da košta? Jako puno. Al' on će da košta i ide na štetu poreskih obveznika, penzionera, invalida i ostalih.
Kada je u pitanju nespojivost, poslanici SRS imaju određeni stav. Kakav je stav poslanika SRS-a i same stranke, kada je u pitanju spojivost i nespojivost ovih funkcija, to je rekao šef poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić. Ja ću vas podsetiti na to da je u članu 55. Ustava Savezne Republike Nemačke predviđeno da predsednik Republike ne može istovremeno imati razne funkcije. SRS je preko svog šefa, gospodina Tomislava Nikolića, izrazila svoj stav da u tom slučaju, ko je kandidat SRS-a, neće istovremeno obavljati funkciju predsednika političke stranke.
Sećam se, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, koliko ste za vreme predsednika Miloševića stavljali primedbe da je on bio i predsednik Republike, SRJ u to vreme, i predsednik političke stranke. SRS je protiv takvih stavova, takve politike i takvog mišljenja. Zašto? Zato što će predsednik Republike (danas je predsednik iz DS, sutra će biti iz Radikalne stranke, što je sasvim prirodno i normalno, ili iz neke druge stranke) celokupan sistem i celokupnu svoju mašineriju, moći da stavi u funkciju svoje političke stranke.
Zbog toga je šef države - šef države i sve drugo je otpalo. I on sa drugim stvarima nema da se meša i ne može da utiče na bilo koji način, posredan ili neposredan.
U članu 56. Ustava Savezne Republike Nemačke propisano je čak da predsednik Savezne Republike Nemačke polaže zakletvu, ali polaže zakletvu odmah i može da je polaže i na verski način. Na kraju te zakletve, svega što obećava i čime se zaklinje, on kaže: Tako mi boga!
Razrešenje − i tu ima određenih spornih stvari, na koje je ukazao šef poslaničke grupe gospodin Tomislav Nikolić.
Ali, kada su u pitanju ovlašćenja (iz uporednog prava ukazujem), u članu 60. Ustava Savezne Republike Nemačke normirano je koja su ovlašćenja predsednika Savezne Republike Nemačke. Između ostalog, on u pojedinačnom slučaju u ime savezne države daje pomilovanje. Međutim, u odredbi člana 24. Predloga zakona o predsedniku Republike u stavu 3. kaže se: ''daje pomilovanja''. Dame i gospodo, predsednik Republike nema pravo i nema ovlašćenje da daje pomilovanje. Može samo da se kaže: pojedinačna pomilovanja. Ova odredba je trebalo da bude jasna – donosi pojedinačan akt za pomilovanje određenog lica. To je u uporednom pravu tako regulisano.
Dame i gospodo, kada su u pitanju odredbe o prestanku mandata, moram da vas podsetim da je ovde 11 članova našlo mesto, trećinu
odredaba ovoga zakona sada sadrže odredbe koje daju određena prava i privilegije budućem bivšem predsedniku. Ta prava i privilegije su za SRS apsolutno neprihvatljiva. Stotine miliona poreskih obveznika mogu da odu na ove troškove i na ove privilegije.
To je ono na šta vam ukazujemo, da se troškovi poreskih obveznika iz one kožne torbice kojom rukovodi ministar finansija, kako Francuzi kažu, moraju strogo kontrolisati, moraju troškovi da se svedu na najmanju moguću meru.
E, sad gledajte, molim vas: pravo na počasni naziv, pa pravo na naknadu plate, pa pravo na vraćanje na rad, pa pravo na mesečno primanje po prestanku prava na naknadu plate, pa pravo na posebno mesečno primanje, pa pravo na Kancelariju, pa pravo na rad Kancelarije, njegovih savetnika, pa pravo na obezbeđenje... Prestao predsednik da bude neko u ovoj državi i on ima sledeća prava kada je u pitanju obezbeđenje. ''Bivši predsednik Republike ima pravo da ga obezbeđuju policija i Vojska Srbije''. Molim vas, evo kaže - čak i Vojska.
Ostala prava po prestanku mandata: ''Bivši predsednik Republike ima pravo na diplomatski pasoš. Kad god je u inostranstvu u svojstvu bivšeg predsednika Republike, bivši predsednik Republike ima pravo na zaštitu, pomoć i usluge diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije. Bivši predsednik Republike ima pravo na pristup arhivama iz vremena dok je bio predsednik Republike''.
E, sad gledajte jednu stvar, vrlo zanimljivu. Vidite kakav je položaj i status. Kaže: ''Položaj predsednika Republike koji je razrešen''. Recimo, taj predsednik Republike mogao je da napravi neku grešku koja može da bude i nenamerna, može da bude da je počinio grešku iz nehata, i on je razrešen i nema ova prava koja ima predsednik kome je mandat istekao.
Kaže: ''Predsednik Republike koji je razrešen nema prava koja po ovom zakonu ima bivši predsednik Republike''. Ovo je sasvim pogrešno i naopako. Ovako bi trebalo da bude i za predsednika kome je prestao mandat - nema prava koja je imao kao predsednik Republike. Onda poreski obveznici i građani Srbije neće da plaćaju nešto što ne moraju, a neko da ima korist. I ko je ovde izvukao korist? Izvukao je korist onaj kandidat koji je bio jedan mandat, ili možda godinu-dve, ako se raspisuju vanredni izbori i dođe do nekih promenjenih okolnosti, izbori dolaze i taj čovek ostvaruje određena prava.
Da ne govorim o tome koja sve prava, pojedinačno, ima predsednik posle mandata, jako puno ovlašćenja i privilegija. Ne bih vas zamarao, ali to su stotine miliona koje mogu da proizađu. Šta će bivšem predsedniku Republike da obezbeđuje spremačicu i dadilju, njegovu suprugu da vozi na pijac mercedes Vlade Republike Srbije? To ne sme da se dozvoli. To plaćaju poreski obveznici, to plaćaju građani.
Sinoć sam imao promociju jedne knjige prof. dr Vojislava Šešelja u Kovinu. Jedna penzionerka mi prilazi i kaže: Gospodine, mogu li nešto da vas pitam? Rekoh: Izvolite, gospođo. Kaže: Evo vam ček, ja primam penziju 4.000.
E, pa znate šta, samo kad kresne ''audi 8'', kada ga upali i pređe kilometar, već je jedna plata jednog invalida i poreskog obveznika koštala. Smatramo da su ove privilegije zaista privilegije, koje nemaju čak ni engleska ili holandska kraljica.
Dame i gospodo, nema ministra da ga pitam zašto u Predlogu zakona o izborima za predsednika Republike nema kaznenih odredbi. Ovaj zakon morao je da sadrži kaznene odredbe. Iz kojih razloga? Šta će se dogoditi i šta se događa?
Trebalo je predvideti: ko predsedničkom kandidatu ili političkoj stranci za potrebe kampanje omogući protivpravno korišćenje objekata, finansijskih sredstava, vozila, tehničkih sredstava i druge imovine MUP-a, drugih ministarstava i državnih organa, pravosudnih organa, javnih preduzeća i ustanova, privrednih organizacija u kojoj je država većinski vlasnik, vozila i tehnike Vojske i vojnih organa i organa lokalne samouprave - kazniće se za krivično delo najmanje godinu dana.
U ovom predlogu je morala ova odredba da bude sadržana i ugrađena. Zašto? Dame i gospodo, neću da kažem sada, jedan je funkcioner iz jedne demokratske stranke rekao ovako - nemojte nam dirati direktora direkcije, znate li vi koliko je on dao miliona za kampanju.
Znate, ovo su radovi zbog čega moraju da budu određene sankcije. Može svaka partija sutra da zloupotrebi svoj položaj.
Dame i gospodo, šta je nadalje trebalo predvideti u ovom zakonu? Ko iz organa i organizacija protivpravno vrši pritisak (a vi znate da smo imali te pritiske) ili uticaj na opredeljenje zaposlenih u tom organu gde neki funkcioner ili moćnik, ili koji je kandidat za ovu ili onu listu, odnosno birača, da izađe ili ne izađe na izbore, pozove ga na odgovornost zbog glasanja ili neizlaska na glasanje, ili zahteva od njega da kaže kako je glasao, ili zašto nije glasao, kazniće se takođe za krivično delo, a kazna ne bi trebalo da bude manja od godinu dana.
Dame i gospodo, ako mi dozvolite, veliki broj građana nam se javlja. Meni je u poslednje vreme stiglo bezbroj pisama u kojima traže povećanje plata zaposlenih u pravosuđu, kojima je obećano neko povećanje koje niko ne razume. Sindikat pravosudnih organa, odnosno zaposlenih je zaključio neki sporazum i zaključak, međutim taj zaključak apsolutno nije jasan i od toga zaposleni u pravosuđu neće imati nikakvu vajdu.
Ponovo ističem da se javljaju građani i po pitanju štrajka u školama u Srbiji. Male su plate prosvetnih radnika, penzioneri i invalidi kukaju da su im male penzije. Situacija je, dame i gospodo, veoma ozbiljna. U svakom slučaju, ovim kategorijama naših građana mora se pokloniti maksimalna pažnja. Plate ove sirotinje i mučenika koji imaju pet ili deset ili petnaest hiljada treba da budu povećane i samo se na taj način dokazuje da je jedna vlast i demokratska i uspešna. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje potpredsedniku Vlade Republike Srbije, da mi kaže: kada će povećati plate prosvetnim radnicima?
Veliki je broj škola koje trenutno ne rade, u štrajku su. Plate prosvetnih radnika su izuzetno male. Mi iz SRS-a smatramo da treba povećati plate prosvetnim radnicima jer su zaslužili. Oni vaspitavaju naše mlade generacije i, prema tome, treba im obezbediti odgovarajuću egzistenciju.
Zbog toga postavljam pitanje: Da li ćete da im povećate plate? Da se prekine štrajk, da deca krenu u škole, a radnici u prosveti su zaslužili veću platu.
Gospodine potpredsedniče, više puta se odbornička grupa SRS u Pančevu obraćala predsedniku opštine gospodinu Srđanu Mikoviću da nam dostavi podatke o tome da li je izvršena budžetska inspekcija budžetskih sredstava budžeta opštine Pančevo za 2004, 2005, 2006. i 2007. godinu. S obzirom na to da je u pitanju oko deset milijardi dinara, mi smo tražili da nam se dostavi izveštaj o tome da li je budžetska inspekcija republičkog Ministarstva finansija izvršila budžetsku kontrolu - da podnese izveštaj i da ga da odbornicima. Mi smo se više puta obraćali Skupštini i predsedniku SO Srđanu Mikoviću, ali nismo dobili odgovor.
Zbog toga sam prinuđen da kao narodni poslanik, jer me građani često pitaju šta je bilo sa upotrebom budžetskih sredstava, o njihovom namenskom korišćenju i, s druge strane, korišćenju rezervi iz budžeta, postavim pitanje: Ko je korisnik rezerve iz budžeta i da li su podneli izveštaj o namenskom utrošku tih određenih sredstava?
Gospodine potpredsedniče Đeliću, za 2006. godinu opština Pančevo se zadužila 320.176.000 dinara, a za 2007. godinu 410.648.000 dinara. Postavljam pitanje i, molim vas, tražim odgovor od Vlade, da mi Vlada odgovori, pošto opština ne odgovara, lokalna vlast neće da da odgovore: Da li je opština Pančevo iz budžeta davala sredstva na štednju, pod kojim uslovima i kojim bankama?
S druge strane, isto tako da da izveštaj kod kojih banaka se zadužila i pod kojim uslovima.
Kamata koja je zaračunata i ugovorena na sredstva koja su data na štednju, po nekim našim saznanjima, daleko je manja od sredstava za kredit. Prema tome, ne vidimo zašto je bilo nužno da se sredstva deponuju kod banaka kao štednja, a da se istovremeno od banaka traži kredit. To nama nije jasno, pa tražimo da Vlada u okviru svojih ovlašćenja ovo pitanje razjasni.
Postavljam pitanje: Koliko je iz budžeta Vlade plaćeno u vidu naknade štete građanima koji su nezakonitim i nepravednim odlukama sudova i sudija isplaćeni za 2004, 2005, 2006. i 2007. godinu, zaključno sa 1.11.2007. godine?
Gospodine potpredsedniče, nije tu gospodin Milosavljević, ministar poljoprivrede, trenutno najveća pljačka u Srbiji jeste davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta. Možda vi u Vladi, i vi kao potpredsednik ne znate, ali na terenu se zna, mogu da vam kažem da su velike malverzacije. Kako idu tenderi, kako idu konkursi za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta, pokazaću vam na primeru, a proverite kod Ministarstva za poljoprivredu kako olako daje saglasnosti.
Stari Tamiš, poljoprivredno dobro u Pančevu, ima oko 3.000 hektara. Izlicitirana je cena 110.000 po hektaru godišnje. Međutim, drugi je po redu. Sada se priča, neprovereno je, da ovaj prvi odustaje, a na njegovo mesto dolazi ovaj drugi, čija je cena oko 10.000 dinara. Šta je sa razlikom?
Velike su malverzacije. Najveća pljačka je sada trenutno u davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta. Nije se omogućilo da se te parcele poljoprivrednih gazdinstava isparcelišu na tri, četiri, pet, deset ili dvadeset hektara, a u tom slučaju bi se mogli i seljaci javiti.
Mogu da vam kažem, kod građana je ogromno nezadovoljstvo jer ta zemlja koja se daje tajkunima, na hiljade hektara, upravo jeste veliki deo oduzete zemlje.

Završiću. Postavljam još jedno pitanje da ne bih drugi put. Ili ću morati drugi put?

Dame i gospodo, gospodine potpredsedniče Đeliću, vama se obraćam, gospodine Đeliću, jutros sam dobio zvaničan izveštaj od sekretara finansija opštine Pančevo u kojem kaže da je ukupno ostvareni prihod budžeta za 2006. godinu 2.780.250.000 u čemu je kreditno zaduženje 320.176.000, a za 2007. godinu je budžet 3.341.162.000, u čemu je kreditno zaduženje 410.486.000. Neću sada nikoga da optužujem, ali želim da dobijem izveštaj jer birači traže, građani traže da provere da li je to korišćeno namenski ili nije namenski.
Drugo, mogli ste da vidite da sam izneo, zašto se opština zadužuje a daje sredstva na štednju. Da vidimo, koja je kamata bila na štednji, s jedne strane, a koja je kamata ugovorena za kredit.
Dame i gospodo, gospodine potpredsedniče, pre mesec dana postavio sam pitanje, ali nisam dobio odgovor. Ja Vladi postavljam pitanja, dobro je što ste vi tu. Postavio sam pitanje: Kolika je plata u poslednje dve godine bila direktora JAT-a i direktora Aerodroma?
Prema našim saznanjima, direktor JAT-a je imao 16.000 evra mesečno platu, a direktor Aerodroma 12.000 evra, prema nekim kazivanjima. Kada saberete, gospodine potpredsedniče, ove dve plate i uporedite, te dve plate mesečno iznose toliko, ako bi bila deset hiljada plata čistačicama ili deset ili petnaest hiljada dinara onoj sirotinji raji koja radi u raznim institucijama, u upravi ili društvenim preduzećima, da bi 150-200 radnika bilo isplaćeno.
Postavio sam pitanje i tražim odgovor jer insistiram na njemu. S druge strane, sumnjam da se ovo prikriva, a i novine su već pisale.
Što se tiče plata prosvetnih radnika, ja se s vama, gospodine potpredsedniče, ne bih nikako složio. Plate prosvetnih radnika su zaista male. Poslovi koje oni obavljaju su od vitalnog značaja za naše generacije, tj. za decu koja dolaze. Prema tome, plate su male. Pitajte profesore fakulteta, pitajte profesore u srednjim i višim školama, male su im plate, zaslužili su, i mi tražimo da budu veće.
S druge strane, ne znam kako ste postigli sporazum sa sindikatom radnika u pravosuđu. Mogu da vam kažem da čistačica u pravosuđu ima devet i po hiljada platu. Plate administrativnih radnika se kreću 9.000-15.000 dinara. Zalagali smo se, gospodine potpredsedniče, da se osnuje pravosudni fond, fond pravosuđa.
Nemojte da ministar pravde moli ministra finansija jer ministar finansija misli da je ministar pravde džeparoš i sad hoće on njemu da uzme pare da bi upotrebio u druge svrhe. Ne, to nije tačno. Ministar pravde traži da on poboljša položaj zaposlenih u pravosuđu. Mi u pravosuđu imamo većinu časnih i poštenih ljudi koji rade. Tamo se pojedinci bave određenim poslovima koji nisu spojivi sa zakonom. Takvi pojedinci ne mogu više ostati u pravosuđu.
Jedno vrlo važno pitanje. Tu i vi lično možete da pomognete. Zakon o sudskim taksama treba promeniti i sudske takse sto posto preusmeriti prema pravosuđu. Onda biste imali zaista poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu. Kad je u pitanju pravosuđe, smatram da bi ovo bilo vrlo važno.
Gospodine potpredsedniče, postavljam pitanje Vladi: Koliko ima nepresuđenih i nerešenih predmeta u parničnom postupku starijih od tri godine?
U Nemačkoj vam je parnica šest meseci. To sam proučavao u uporednom pravu. S druge strane, ...
(Predsedavajući: Ministar je tražio reč, pa onda vi imate pravo na još pet minuta.)
Postavljam sledeća pitanja: Koliko ima nerešenih predmeta u izvršnom postupku starijih od godinu dana? U koliko slučajeva su se građani Srbije žalili na postupak suda i sudija?
Koliko je Odbor za predstavke i predloge primio predstavki i predloga građana i na šta su se građani najčešće žalili? Kada će Odbor za predstavke i predloge Narodne skupštine Republike Srbije da podnese izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije o tome koliki je broj predstavki i predloga pred taj odbor pristigao? A, odbor je dužan da Narodnoj skupštini podnese izveštaj jednom u toku redovnog zasedanja.
Kada će Narodna skupština Republike Srbije doneti zakon o stranim nevladinim organizacijama?
Koji je status preduzeća Parket u Debeljači, gde su radnici ostali bez ikakvih sredstava? Koji je status fabrike aviona, jedine u Srbiji, koju je neprijatelj razorio 24. aprila 1990. godine? Koji je status fabrike Lola Utva, koja vredi danas 250.000.000 evra, a početna cena je sada, prema mojim saznanjima, a i novine pišu, svega dva i po miliona evra, a radnici se nalaze na ulici?
Molim samo još jednu rečenicu. Planira se da ova značajna fabrika ide u stečaj. Lako je onda, ako ova fabrika ode u stečaj, da tajkuni dođu takoreći džabe do jedne fabrike koja vredi 200.000.000 evra. Hvala vam.

Dame i gospodo, ne samo da je u pitanju fabrika aviona Lola Utva, nego nažalost sedam hiljada radnika stare Utve ostao je bez posla. Šta se dogodilo? Išli su na to da pojedino preduzeće i pogoni idu pod stečaj i da, u toku stečaja i nakon toga, tajkuni dođu, razgrabe i očerupaju staru fabriku aviona Utva, koja je imala sedam hiljada zaposlenih.
Što se tiče ove nove fabrike o kojoj je reč, Lola Utva, to je jedina fabrika aviona u Srbiji, a radi se o gigantu koji može da proizvodi avione boing, a ne samo rezervne delove. Imamo velike stručnjake u Pančevu, zbog toga što je to jedna od najstarijih fabrika, za vreme stare Jugoslavije je bila osnovana, radila za vreme bivše SFRJ i SRJ, ali su nam neprijatelji uništili tu fabriku, jer su je bombardovali raketama iz Avijana 24. marta 1999. godine u 20.15 časova.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne treba dozvoliti da ta fabrika ide u stečaj. Jer, ako fabrika Lola Utva ode u stečaj, onda će tajkuni da je dobiju po jeftinoj ceni i doći ćete u situaciju da radnici koji su zaposleni, da penzioneri neće ostvariti svoja imovinska prava, tj. neće imati pravo na akcije, niti će imati druga socijalna prava zbog toga što će doći neki tajkun i mafijaš i kupiti tu fabriku džabe. A ja vam kažem da ta fabrika danas vredi 250.000.000 evra.
Zbog toga, gospodine potpredsedniče, što ovoj državi trebaju avioni, ovoj državi treba vojska, a vojska bez aviona i avijacije ne može više da tuče neprijatelje. A mi ćemo se sa neprijateljima obračunavati.
I da pravimo avione u Lola Utvi u Pančevu i da se gađamo u vazduhu na bilo kojoj tački zemljine kugle, a ne samo na ovoj teritoriji, kako su nam neprijatelji, ... jeste, jeste, u vazduhu su nas neprijatelji pobeđivali zbog toga što je hiljadu aviona i letova dnevno bilo usmereno na teritoriju Republike Srbije, odnosno SRJ.
Zbog toga moramo biti spremni da imamo avijaciju, da imamo vojsku spremnu i da se možemo jednoga dana braniti od neprijatelja, kako je to Srbija kroz istoriju uglavnom i činila. Ponavljam, bacala je na noge tri carevine: habzburšku, austrougarsku i tursku. Zbog toga Srbija mora imati fabriku aviona i mora imati sposobnu vojsku. Vojsku moramo da oporavimo, moramo da ojačamo i moramo da imamo sigurnost u ovoj državi, a to možemo postići samo ako imamo dobru i jaku armiju. Živeli i hvala.

Bez obzira što se radi o ministru policije, mi ovde moramo da razgovaramo na jednoj ravnopravnoj osnovi. Ministar je došao da položi račune u odnosu na predloženi zakon pred narodnim poslanicima, što je on to i redovno činio, samo sa izuzetkom kada je bio eventualno sprečen.
Dame i gospodo, kao predstavnik SRS želo bih na kraju da skrenem pažnju na odredbe člana 20, o kojima nije bilo reči, u odnosu na broj članova komisije. Imate situaciju sledeću, Ustavni sud Republike Srbije, prema Predlogu zakona, broji 15 članova. Imamo dokaze o tome da je u radu ostalo nerešeno oko hiljadu predmeta. Nakon izbora novih sudija slede hiljade i hiljade žalbi i predmeta koji će se naći pred ovim Ustavnim sudom.
Međutim, dame i gospodo, smatram da je preveliki broj članova komisije. Ako je verovati izveštaju koji ste dostavili u obrazloženju, prema podacima UNHCR da se godišnje nađe pred UNHCR-om od 50 do 100 zahteva za rešavanje, gde u obrazloženju na strani 3 vi obrazlažete i troškove vezane za rad komisije. Dodajem, osam članova i plus predsednik komisije, a administrativne poslove ovoj komisiji pruža i za njih radi MUP. Dakle, to je dodatak operativaca ili administrativnih radnika koji će raditi za tu komisiju. Zbog toga je taj broj preveliki.
Evo šta kaže u obrazloženju Predloga na strani 7: ''Ovi troškovi zavise od neizvesnog broja lica koja će se obraćati sa zahtevom za azil, pa ih zbog toga nije moguće unapred predvideti. Ukoliko bi se posmatrali statistički podaci UNHCR-a koji u okviru svog međunarodnog mandata prima zahteve za azil, broj tražilaca azila se u poslednje dve godine kreće između 50-100 lica, ali su u ovoj oblasti preciznija predviđanja nepouzdana, jer promene tog broja mogu da budu radikalne i neočekivane, zavisno od različitih činilaca iz bližeg i šireg okruženja.''
Dame i gospodo, razumeo sam ovde o čemu je reč. Pretpostavljam da se ovde radi o budućem statusu Kosova i Metohije, bar prema ovome što sam mogao da protumačim. Na Kosovu i Metohiji, pošto je to vrlo aktuelna tema ovde, u Srbiji, usled dugogodišnjeg neprekidnog separatističkog delovanja jednog dela političkih predstavnika albanske nacionalne manjine, veštački je izazvana politička kriza sa ciljem internacionalizacije problema radi pribavljanja međunarodne podrške za ostvarivanje njihovog osnovnog političkog cilja, otcepljenja Kosova i Metohije od Republike Srbije, kako to oni sada sa nekim međunarodnim faktorima imaju nameru i žele da ostvare.
Da se podsetimo, istorijska je činjenica da je Kosovo i Metohija od VI veka, već 1300. godine, kolevka srpske državnosti i kulture, a o čemu svedoči činjenica da se tamo nalazi najveća gustina srpskih srednjevekovnih manastira i drugih spomenika kulture. Do dolaska Turaka na Balkan i okupacije ovog dela Srbije krajem XIV veka na Kosovu i Metohiji je bila srpska prestonica Prizren i sedište srpske Patrijaršije. Već tada je postojala, a i danas jeste, da je Kosovo i Metohija deo Srbije, potvrđeno je čak i Londonskim sporazumom iz 1912. godine.
Dame i gospodo, zbog toga sam želeo samo da se podsetimo da neće biti lako nikome ko bude nasrnuo na ovu Srbiju i ko bude pokušao da otcepi teritoriju, oko 15% srpske teritorije i srpske zemlje. Gospodine ministre, samo sam imao nameru radi podsećanja, a skrenuo sam pažnju, mogao sam između redova da pročitam ovo što vi predviđate, ništa ne isključujem. Ni u kom slučaju sa ovim se ne bih složio, a niti će se složiti SRS, bez obzira koliko to Amerika želela i pokušavala da učini. Srbija će sigurno odbraniti svoje Kosovo, zadržati ga, a živeo Putin, veliki prijatelj velike Srbije buduće.