Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko bi odredbe navedenih članova, koje je kolega prethodno napomenuo, bile usvojene u Predlogu zakona, nastala bi katastrofa u parničnom postupku i naše civilno pravo bi bilo razrušeno do te mere da se više ne sudi po zakonu, nego se sudi po načelnim stavovima ili načelnim mišljenjima i stavovima Vrhovnog suda.
Dame i gospodo, predloženo rešenje u članu 176. u direktnoj je protivrečnosti sa Ustavom Republike Srbije. Pozivam se na član 22. Ustava Republike Srbije, gde svako ima pravo na zaštitu svojih prava i interesa u postupku pred nadležnim organima i nadležnim sudom. Po ovoj odredbi se vidi da nije zajamčeno pravo građanima da će ga ostvariti u bilo nekom drugom zakonu, a da će biti u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Žalba je, pre svega, onda ovde izlišna. Ako nađe za shodno prvostepeni sud, a ovo ne vodi efikasnosti suđenja, ovo vodi ka odugovlačenju sudova. Poznato je da parnice u Srbiji traju šest godina i pet meseci, u proseku.
Imaćemo sada u praksi sledeću situaciju: veliki broj sudija iz prvostepenih sudova, tj. opštinskih sudova neće sada znati kako da rešavaju sporove samostalno i da donose u prvom stepenu odluke, gde god ne budu sigurni da će im odluka ostati na pravnoj snazi. U toj situaciji se otvara mogućnost, ovo će sudije prvostepenog suda, tj. opštinskih sudova jedva da dočekaju.
Gde god nisu sigurni i ne znaju kako treba presuditi, oni će predmet da upute Vrhovnom sudu, mimo okružnog suda kao drugostepenog suda i tražiti pravni stav po određenom pitanju. Pravni stav će da zauzme Veće Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, pošto je ovo civilno pravo, građansko veće.
Šta ćemo imati u tom slučaju? Imaćemo brojne slučajeve, kao što je to uradilo građansko veće kada je, mimo odredaba Zakona o izvršnom postupku, zauzelo načelni stav da Republički javni tužilac, mimo Zakona o izvršnom postupku, može tražiti prekid postupka u izvršnom postupku, radi zaštite nekog pravnog javnog interesa. To je učinilo Građansko veće Vrhovnog suda Srbije 6. aprila 2004. godine.
Dame i gospodo, ako je u pitanju zakon, njega je doneo parlament, njega je doneo zakonodavni organ. Niko drugi ne može da odstupi i da izađe iz okvira zakona. Ko je dao pravo trojici, četvorici sudija građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije da oni svoje načelno mišljenje pretvore u primenu zakona i da daju mogućnost javnom tužiocu da na mala vrata sada ušeta u odredbe Zakona o izvršnom postupku, da se meša u nadležnosti drugih organa, u konkretnom slučaju, redovnih sudija. Sada će to biti slučaj u praksi.
Vrhovni sud jeste ovlašćen da zauzima pravne stavove i da daje svoja načelna mišljenja i načelne stavove, ali samo radi ujednačavanja sudske prakse.
Zato se pozivam na to načelno mišljenje koje je objavljeno u Biltenu Vrhovnog suda Srbije. Jedan bilten - nekoliko sudija Vrhovnog suda krši ustav, krši Zakon o izvršnom postupku, a sada će imati mogućnosti i otvorena vrata. Šta je najgore u ovom slučaju? Najgore je što, ako prvostepeni sud prekine postupak i predmet se dostavlja Vrhovnom sudu, građanin nema pravo žalbe na to rešenje. Da li je to efikasnost suda, da li je to cilj zakonodavca? Ne.
(Predsednik: Vreme.)
Ovo će produžiti trajanje parničnog postupka mesecima, a može biti i godinama. Ko je kriv što u Privrednom sudu u Beogradu imate da godinu i po dana sudija drži predmet u fioci i neće da prosledi žalbu nadležnom sudu. Sudija dve godine neće da zakaže raspravu. Šta je problem?
Nije problem, dame i gospodo poslanici, u zakonu, problem je u nestručnim sudijama i problem je što nema ko da zavede red u pravosuđu. Dakle, bez promene Ustava i novog reizbora svih sudija...
(Predsednik: Upozoravam vas, šest minuta je isteklo.)
Završavam. Dakle, bez donošenja novog ustava i bez reizbora novih sudija, dakle, izbor stručnih i sposobnih i kvalifikovanih i moralnih sudija, ne ubrzava se parnica ni rokovima ni novim propisima. Hvala vam.