Dame i gospodo narodni poslanici, kakva je demokratija u jednoj državi, to se u prvom redu ogleda u tome kakva su prava građana, gledano kroz krivični postupak i druge postupke pred nadležnim državnim organima.
Prema Ustavnoj povelji državne zajednice Srbija i Crna Gora, nakon donošenja ove ustavne povelje prioritet ovog parlamenta i Vlade Republike Srbije morao je biti Ustav Republike Srbije.
Prema Ustavnoj povelji države članice su bile dužne da u roku od šest meseci od dana usvajanja Ustavne povelje donesu nove ustave ili da izvrše izmene i dopune svojih ustava, a istovremeno da upodobe svoje zakone sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju Ustavna povelja želeo bih da istaknem sledeće, usko je vezano, pa bih skrenuo vašu pažnju. O ljudskim slobodama i pravima se danas piše i govori više nego ikada do sada. To ne treba da čudi, jer su ljudske slobode i prava podjednako predmet filozofskih, pravnih, političkih, književnih i drugih istraživanja u svetu.
Ovde treba posebno istaći načelo suverenosti naroda, kao osnovni obrazac za organizaciju vlasti, i vladavine prava i otpor svakom ugnjetavanju i svakom bezakonju i nasilju, kao i torturi. Suštinu pravne države novijeg doba mora da čini neprikosnovenost područja ljudskih prava i ljudskih sloboda. Ta osnovna i neotuđiva prava jesu prava i slobode, prvenstveno shvaćena kao prava pojedinaca naspram države. Zato u pojam ljudskih prava spadaju i ona prava koja se ne duguju državi i njenoj volji.
Zato, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija mora da postane savremena pravna država, koja mora da ispoštuje sva ljudska prava, ako želi da se veže za osnovno načelo liberalne demokratije i načelo vladavine prava.
Dame i gospodo, kada ovo govorim imam u vidu da se u našem parlamentu već skoro četiri godine grubo krše ljudska prava i slobode donošenjem brojnih zakona koji su u suprotnosti sa međunarodnim pravom, suprotno Ustavu Republike Srbije i Ustavnoj povelji državne zajednice Srbija i Crna Gora.
To se posebno manifestovalo uvođenjem vanrednog stanja i mera koje su preduzimane u akciji "Sablja", kada je uhapšeno 12.000 građana Republike Srbije, a ne zna se broj onih koji su bili privedeni na informativne razgovore, imam saznanja da ih je bilo duplo. Među njima računajte da je bilo privedeno i hapšeno najmanje 11.000 svedoka. Hapšeni su ljudi, držani u zatvoru, puštani iz zatvora, a da nikakva procesna radnja prema tim licima nije preduzeta.
Postavlja se ovde jedno pitanje - koliko je uhapšeno? Protiv koliko lica je podneta krivična prijava? Koliko je krivičnih prijava odbačeno i šta je u procesu, odnosno koliko je podignuto optužnica? Ogroman je broj i preko ovoga ovaj parlament, preko svojih organa, ne bi smeo i ne bi trebalo da pređe.
Univerzalna Deklaracija Ujedinjenih nacija, koja je usvojena 1948. godine, usvojena je kao neobavezni pravni dokument. Danas je u pravnom smislu obavezujuća, jer su mnoga prava koja su sadržana u Deklaraciji kasnije uneta u međunarodne ugovore.
Znači, suština ljudskih prava nije sadržana u dokumentima pozitivnog prava, već ona proizilaze iz morala države.
Moderne demokratije, zasnovane na načelima vladavine prava, koriste dragoceno iskustvo koje je sticano još od građanskih revolucija u Engleskoj, Francuskoj i Americi. Zato SRS neće podržati ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, jer se ovim izmenama i dopunama grubo krše osnovna ljudska prava.
Dame i gospodo, kada to kažem imam u vidu u prvom redu Ustav Republike Srbije i usvojenu Povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora. Odredbe čl. 8. do 10. (ljudska i manjinska prava i građanske slobode) u stavu 2. kažu - dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, individualnih i kolektivnih, i građanskih sloboda ne može se smanjivati. A, Srbija i Crna Gora prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda i obezbeđuje njihovu zaštitu, u slučaju kada ta zaštita nije obezbeđena u državama članicama.
Šta će da kaže sada gospodin Marović, i šta će da kaže parlament Srbije i Crne Gore? Po ovoj odredbi Povelje, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da svi verujete u nju i da želite dobronamerno da se ista poštuje, morali bi da reaguju drugi organi, da se ne bi dogodilo da dođe do ovakvih izmena koje sužavaju osnovna ljudska prava i slobode.
Dame i gospodo, zabrinjava i to što neko pokušava da ukine državnu zajednicu Srbija i Crna Gora unapred. Naime, u ovom predlogu izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku na strani 18 stav 1. piše: "Sudbina državne zajednice je neizvesna, tako da se može desiti da i Ministarstvo nacionalnih i etničkih zajednica bude ukinuto". Prema tome, vidite i sami da onaj ko predlaže ovo zadire duboko u opstanak državne zajednice i dovodi u pitanje državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.
Ovaj deo koji sam pročitao iz predloga odnosi se na to koji će državni organ iz poglavlja postojećeg Zakonika o krivičnom postupku, iz poglavlja 32. i 33, izvršavati sada i pružati međunarodno-pravnu pomoć i vršiti ekstradiciju naših građana drugim državama, drugim organima, organizacijama ili izručenje stranaca.
Dame i gospodo, predlog koji sadrži da će to da se odvija i vrši po posebnom propisu i da će to da izvršava posebni organ, stavlja moritoring na ugovor koji je naša država i naša zajednica potpisala sa drugim državama i međunarodnim organizacijama. Dakle, ne može se niko izručiti, nema nikakve saradnje sa međunarodnim sudom, ni sa drugim organima i organizcijama, ukoliko se ne bi brisalo iz postojećeg Zakonika o krivičnom postupku poglavlje o međunarodnoj pravnoj pomoći i o ekstradiciji. Koji je to drugi organ? Koji je to drugi propis? Nije rečeno, jer ga nemamo.
Dakle, nemamo osnovan drugi organ, ne znamo da li će to biti na nivou zajednice Srbija i Crna Gora ili će to biti na nivou članice ove zajednice.
Isto tako kaže se i za propis; nema tog propisa, dame i gospodo, mi taj propis ne vidimo. Šta će biti sa predmetima u međuvremenu? Ko će da rešava predmete ekstradicije i ukazivanja na međunarodnu pravnu pomoć posle usvajanja ovakvog predloga? Neće moći niko. Prema tome, ovde su brojne zablude, brojni problemi zbog čega SRS smatra da ovaj predlog ne treba prihvatiti.
Ovaj predlog ne treba prihvatiti iz više razloga. Kada je u pitanju pritvor, vrsni pravnik koji je sa najboljim ocenama završio Pravni fakultet u Beogradu, gospodin Aleksandar Vučić juče je zaista plastično i detaljno objasnio šta znači produženje pritvora sa dve na četiri godine, šta znači produženje pritvora posle izricanja presude umesto ranijeg rešenja od godinu dana i da se sada ide na dve godine, šta to znači, gde ulazi broj meseci i godina kada se sprovodi istraga.
Osim toga, predlog koji se odnosi na neračunanje rokova u slučaju da se očigledno ide na odugovlačenje postupka ili postavljenje ili imenovanje novog branioca nema uporište, nema pravne logike da se taj period i to vreme ne računa. Zašto? Dame i gospodo, ako je neko nedostupan i ako je odsutan kao okrivljeni, Zakonik o krivičnom postupku predviđa suđenje u odsustvu. Taj institut ne može da se zaobilazi.
Prema tome, ako je neko nedostupan sudu, sud je po zakonu dužan da mu sudi u odsustvu i sudiće mu u odsustvu. Ako je u pitanju postavljanje branioca, nije taj branilac otišao na Mesec, pa ne možemo da nađemo drugog. Drugi branilac se može postaviti po službenoj dužnosti i sud može da obezbedi nastavak suđenja.
Dragi moji drugovi, kolege, poštovane kolege, ovde nije problem u tome, već je problem u efikasnosti suda. Dame i gospodo, problem je u efikasnosti i celishodnosti rada suda. Ukoliko je sud efikasan, nema odugovlačenja postupka. U tom slučaju treba ojačati sudove, treba Vrhovni sud ojačati, odbor za nadzor pri Vrhovnom sudu angažovati, da bude brojčano ojačan i da na taj način efikasnost sudova bude daleko veća nego što jeste.
Zato srpski radikali ne mogu podržati ovaj predlog, iz prostog razloga što se njime zadire u najgrublje kršenje međunarodnog prava i osnovnih i ljudskih prava.
Što se tiče izuzeća sudije ili suda, ne vidim nijedno obrazloženje da se sudija čije se izuzeće traži može naći u veću koje treba da odlučuje da li će se izuzeće prihvatiti ili neće. To je neprihvatljivo. Traži se izuzeće čoveka za koga postoje razlozi za izuzeće. Hoćete da njegov glas bude preovlađujući sutra, odlučujući kod donošenja tog rešenja.
Drugo, šta će se dogoditi kod izuzeća ako se naknadno nakon otvaranja glavnog pretresa otkrije i pronađe novi razlog koji kaže da sudija mora biti izuzet. Prema tome, ni ovaj predlog ne može biti prihvaćen. Može biti prihvaćen, ali neće dobro doneti, gledano sa stanovišta procesnog prava, čak će naneti velike štete pravnoj nauci i našem pravnom poretku.
Dame i gospodo, ne radi se zakon dva meseca. Ja ću vas podsetiti na postojeći Zakonik o krivičnom postupku. Ja sam sa grupom eksperata kao savezni ministar skoro godinu dana radio, ali na ovome sam radio zato što sam angažovao najbolje stručnjake sa pravnog fakulteta, iz saveznog suda, iz Vrhovnog suda, iz Republičkog tužilaštva, okružnih sudova i drugih institucija, dakle, eksperte iz pravne nauke.
Dame i gospodo, nekome može da padne na pamet da kaže da treba da uvedemo telesne kazne, da neke želja mine, kako bi trebalo postupati sa političkim protivnicima. Mogu da vam kažem da je Srpska radikalna stranka bila za to da bude donet nov zakon o krivičnom postupku koji je ocenjen za najnapredniji zakon o krivičnom postupku u Evropi.