Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo inflacije propisa u našoj zemlji u poslednje dve godine. Rekao bih da je ova materija zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima dosta regulisana u Zakonu o obligacionim odnosima, od člana 966. do člana 997. Osim toga, ova materija je jednim delom uređena i Zakonom o izvršnom postupku.
Ako analiziramo predložene odredbe pojedinačno, sa obrazloženjem koje je predlagač dao, možemo konstatovati da je ovo obrazloženje apsolutno neprihvatljivo, jer ga takoreći i nema. Naime, predlagač je predvideo 68 odredbi u zakonu, a na dve stranice daje obrazloženje celokupnog zakona. To nije dopušteno. Predlagač je bio dužan da da valjano, opširno, precizno, jasno, logički razumljivo obrazloženje, da ga narodni poslanici mogu razumeti, a osim toga, da se pojedini pojmovi raščiste, da se razluče i da sutra ovaj zakon može biti primenjiv u praksi bez ikakvih poteškoća.
Od člana 9. do 14. Predloga ništa se ne govori. Zbog toga SRS ukazuje da je Zakon o obligacionim odnosima u glavi DžDžVIII precizno, detaljno razradio ovu materiju, i to: pitanje opštih odredbi; zalaganje stvari i u društvenoj svojini; sticanje založnog prava; sposobnost za sticanje založnog prava; zaloga na stvari već založene i drugom; zaloga za buduću ili uslovnu obavezu; protezanje zaloge na druge obaveze zalogodavaca; zabranjene odredbe; obaveze zalogodavaca; obaveze zalogoprimaca; upotrebljavanje založene stvari; plodovi založene stvari; oduzimanje založene stvari od zalogoprimca; prava zalogoprimaca kada založna stvar ima neki nedostatak; prodaja založene stvari; prodaja stvari založene za potraživanje iz ugovora u privredi; prodaja založene stvari pre vremena i zbog kvarenja ili gubljenja njene vrednosti i njene namene; prodaja založene stvari pre vremena, na zahtev zalogodavca; pravo prvenstvene naplate; redosled založnog prava; prestanak založnog prava; prestanak založnog prava prestankom potraživanja; zastarelost međusobnih potraživanja.
Imamo odredbe u Zakonu o obligacionim odnosima, takođe, na strani 286 u članu 982, koje govore o sledećem: obaveštavanje dužnika i prodaja isprava; davanje i zaloga potraživanja hartija od vrednosti; dužnost čuvanja potraživanja; naplaćivanje i uračunavanje kamata; naplaćivanje založnog potraživanja; prigovori dužnika založnog prava; davanje u zalog drugih prava itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je uložila veliki broj amandmana i poslanici SRS su sa dužnom pažnjom pristupili podnošenju ovih amandmana i razradi ove materije. Ukazujemo da bi valjalo prihvatiti amandmane poslanika SRS, iz razloga što će poboljšati tekst ovog predloga zakona.
Zato smatramo da je potrebno da se upis prava vrši samo na predlog poverioca. Ako to ostavite i omogućite dužniku da sa tim pravom raspolaže, onda ćete dovesti u situaciju poverioca da često može biti izigran, da može biti prevaren, da može i onaj ko vodi registar biti obmanut, shodno Zakonu o izvršnom postupku koji je donet 2000. godine, a predviđeno je...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Odmah ću završiti, molim vas. Predviđeno je da se veća prava daju poveriocu kod naplate svojih potraživanja, jer do sada smo imali, u proteklom periodu do 2000. godine, zaštitu dužničkog lobija i zbog toga sada treba zaštiti poverioca na svaki mogući način da on ne bi pretrpeo štetu.
Zato SRS predlaže da se bez saglasnosti idealnog vlasnika i suvlasnika, ni u kom slučaju ne bi trebalo upisivati založno pravo u odgovarajući registar koji ovde, da kažem još to, nije precizno određen, a prethodno pitanje, donošenju ovog zakona, po mom mišljenju i mišljenju SRS jeste donošenje zakona o registru.