Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8299">Sreto Perić</a>

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka

Govori

Član 3. govori o načelima ovog zakona, a postoje procesni zakoni koji su detaljnije regulisali načela u postupcima, tako da ovo nije bilo ni neophodno. Ovaj zakon je prenormiran, puno opterećen. Evo, u članu 11. ovog Predloga zakona traže se 43 podatka, u članu 26. traže se 92, što znači da se ukupno 135 podataka od podnosioca zahteva. Da li će svi biti vešti da to urade blagovremeno, na vreme i onako kako bi to valjano? Ukoliko ne bude, zaprećene su velike kazne koje su u rasponu od 40 do 50 puta. Da li će ovaj zakon uticati pozitivno na povećanje penzija? Neće. Da li je razvojni? Nije. Da li su svi obavili svoju funkciju, naravno, mislim na pripadnike Vlade Republike Srbije, dugogodišnje pripadnike Vlade Republike Srbije, to ćemo sada da vidimo na jednom konkretnom primeru.

Godine 2001. postojala je u Novom Pazaru jedna tekstilna firma „Opcija doo“. Ona je bila lider malog biznisa sve do 2007. godine, a onda je gospodin LJajić iskoristio svoj uticaj u to vreme, kao ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, pa preko inspekcija koje su bile u okviru tog ministarstva izvršio dodatni pritisak na tu firmu, umrtvio njeno poslovanje, njen potencijal, a zatim je prodao sebi valjda poznatom kupcu, italijanska firma je kupac, da bi od 190 zaposlenih sišli na 50, a danas ta firma ne radi uopšte. E, to je ono o čemu ministri koji su članovi Vlade Republike Srbije moraju da vode računa, ne samo ono danas kako se radi.
Uvažene kolege, dame i gospodo narodni poslanici, imam višegodišnje iskustvo narodnog poslanika, a do jutros nisam znao da poslanici nemaju pravo da podnesu amandman na naslov zakona. Mene to mnogo i ne čudi, ako neko može da se nazove poslanik, krivine od prave ulice napraviti krivu, pa to predloži, odnosno ospori, to onda nije ni iznenađujuće.

Ali, gospodine ministre, s vama bih želeo malo sad malo da debatujem, zvuči lepo Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, a da li ste vi preko poreske uprave kao nadležni ministar proverili da ukoliko se neki preduzetnik opredeli i vlasnik određene radnje, da prima lični dohodak, odnosno zaradu, da on plaća 80% obaveze na svoju zaradu. Znači, na jedan dinar 80% ili 80 para on plati. O kakvoj obavezi Centralnog registra onda mi možemo da govorimo, a ne zaposlene sa nekim malim, neznatnim smanjenjem 58,75%.

Mi srpski radikali znamo zbog čega vi uvodite ovaj Centralni registar. Ne kažemo da je nepotrebno, vi ga uvodite zbog efikasnije kontrole naplate poreskih obaveza. Mi nismo protiv toga da se poreske obaveze plaćaju, da postoji evidencija, da oni koji to ne mogu da urade, da vidi država da li ima mogućnost da im pomogne, a oni koji to ne žele da urade, da budu sankcionisani.

Pošto su nam stavili primedbu da nemamo pravo da predlažemo izmene zakona o kojem mi sada raspravljamo, evo, ja bih, nisam se konsultovao sa mojom poslaničkom grupom, ali vrlo rado odustao i povukao ovaj amandman ako bi mi ministar objasnio da će u ovom Centralnom registru moći da se prepozna da je jedan potpredsednik Vlade vođa narkodilera i mi strahujemo da neće biti još takvi.

Gospodine ministre, ako objasnite da on se vidi u ovom registru, onda ćemo mi odustati od amandmana koji sam ja podneo, pa nećemo ni menjati zakon. Nama će biti sasvim dovoljno i to. Hvala vam.
Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je zakon koji je materijalne prirode i on je regulisao ko su obveznici, ko su subjekti po ovom zakonu. Ovaj Zakon o centralnom registru znači jedan zakon tehničke prirode, koji bi dalje treba da na najbolji način, kad je u pitanju Ministarstvo finansija i finansijska uprava, kontroliše plaćanja doprinosa.

Ja sam već ranije rekao da je to nešto što je i potpuno normalno, ali šta gospodine ministre - vi činite da bi bio obuhvat veći, a da bi se smanjile obaveze? Ne činite zapravo ništa, i možda bi bilo i dobro da vi prestanete zapošljavati toliko koliko ste do sada. Naravno, nemamo mi ništa protiv. Naprotiv, suština jeste da se što veći broj građana Srbije zaposli, ali postavlja se pitanje - gde se oni zapošljavaju, ono kad vi pričate o smanjenju stope nezaposlenosti. Koliko se zaposlilo u Srbiji, a koliko je otišlo negde u inostranstvo? Pa, kao što sad pojedine lokalne samouprave, jer su propustile period u poslednje dve ili tri decenije da grade seoske puteve i sad to pokušavaju da učine da bi zadržale neko stanovništvo na tim područjima. Međutim, oni više nemaju tamo koga da zadrže, a vi i dalje ostavljate na snazi Zakon o ograničenju zapošljavanja, a to o ograničenju zapošljavanja mladih i stručnih, a uopšte se nije ograničilo zapošljavanje odanih pripadnika političkih stranaka koje su na vlasti.

Od ovog centralnog registra mnogo važnije pitanje i za građane Srbije i za nas iz SRS jeste odnos Vlade prema nacionalnom pitanju jer nedopustivo je da potpredsednik Vlade i dalje daje punu podršku onom ko eto DŽudža ili DŽudžević ili Sulejman Ugljaninu, a postoje informacije da je poslanik Sulejmana Ugljanina dobio od Rasima LJajića 100 hiljada evra da bi zastupao ovde njegove interese. Da, drage kolege, on mi je rekao, nije mi pokazao novac, nisam učestvovao u brojanju, ali rekao je skoro kada sam ga pitao – otkud onakve informacije, kaže – ja sam za to dobio 100 hiljada evra. Mi bi trebali mnogo više da se bavimo tim pitanjima, nego nekim od kojih građani Srbije nemaju nikakve koristi.
Dame i gospodo narodni poslanici, obrazlažući ovaj predlog zakona, moram da iznesem jednu konstataciju i nekoliko činjenica.

Činjenica je naravno mnogo, ali vreme ne dozvoljava o svima njima da pričam, ali konstatacija, ja mislim da ovaj zakon građanima Srbije koji je inače kod njih poznatiji kao Zakon o privatnim izvršiteljima, naneo više zla i problema nego Krivični zakon u kome je u pravnom sistemu u Srbiji bila predviđena i smrtna kazna. To je znači jedna konstatacija, a činjenica koliko problema građani Srbije imaju zbog ovog, ću sada pokušati u ovom vremenu.

Znači, etički kodeks o javnim izvršiteljima je donet 2016. godine i on je definisao neke ciljeve i pravce u kojem bi trebali da se ponašaju, odnosno da kreću privatni izvršitelji. Oni podižu veštački troškove i oni nadmašuju, troškovi izvršenja nadmašuju mnogo, nadilaze sam osnovni dug. Zbog čega je to tako? Pa, poznato je da je prvi Zakon o izvršenju i obezbeđenju donet 2011. godine, donela ga je DS. Znalo se tada da određen broj sudija neće, odnosno njihovih istaknutih funkcionera neće više biti u vlasti, pa su pokušali da im obezbede na taj način radna mesta i priča se da je u pretprodaji jedno mesto privatnog izvršitelja koštalo i do 50 hiljada evra. Oni su u početku, da bi što pre svojim gazdama vratili taj iznos, uveli visoke takse za naplatu i realizaciju, to im je kasnije ostalo, kada ima se novac osladio, oni su kasnije nastavili sa tako visokim naknadama da rade.

Vrlo često privatni izvršitelji ne dostavljaju rešenja dužnicima. Kače na oglasnim tablama u sudu, tako da građani nisu u prilici ni da vide i ne mogu blagovremeno da intervenišu, odnosno da podnesu prigovore. Izvršitelji umesto materijalne odgovornosti i sudske odgovornosti sankcionisani su samo prekršajnim kaznama, odnosno disciplinska odgovornost koju vodi Komora. To je zaista besmisleno. Razrešenje izvršitelja nema uticaja za dužnika, znači ukoliko je on napravio grešku i ukoliko bi bio razrešen, to nije uopšte od značajnog uticaja za dužnika.

Šta je dalje veoma važno da vas podsetim. Samo na neke naslove koji su u poslednje vreme bili vrlo često prisutni u našoj štampi, a to je - izvršitelji im prodali kuću, decu izbacili napolje na hladnoću, u Kragujevcu kuća od 170 kvadrata prodata za 5.500 evra, dug od 5.000 evra, ovo su vrlo često, odnosno odnos dužnika prema banci narastao na 70.000 evra, u Nišu za 14.000…
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, pa ovaj član 3. je urađen na niskom, amaterskom nivou, ako ste ga pročitali, pretpostavljam da jeste, mogli ste i sami da zaključite. Ovde se priča o načelu prioriteta, a zapravo se u jednom i po stavu govori o ciljevima, a samo pola stava je reč o prioritetu.

Znači, jednom zakonu prethode ciljevi, a onda kasnije se prave prioriteti, što je neko vremensko prvenstvo koje treba da se zna i da se uradi.

Ovde svoj deo posla na profesionalan način nije obavilo ni sektor ili služba za pravne poslove u MUP, kao što ni Sekretarijat za zakonodavstvo, odnosno Republički sekretarijat, zakonodavstvo, koji utvrđuje, unapređuje, prati provođenje propisa, objavljivanje nije uradilo ništa i mi smo zbog toga osetili veliku potrebu, inače to je i stav SRS da dodamo bar još jedan prioritet ovde, a to je da se prizna diplomatski status članovima srpsko-ruskog prijateljstva.

Mi imamo potrebu da to uradimo, evo, i malopre kolega Đorđe Komlenski je rekao, kad je ona žena, majka, već ne znam šta je bila, upitala – jeste li vi Amerikanci? Ako jeste, nemamo poverenja, ako ste Rusi imamo veliko poverenje.

Vi volju građana Srbije, čini mi se stavljate na neko poslednje mesto, ona za vas nije važna, a u određenim momentima, kada vam to zatreba, kažete – a koliko građana se izjasnilo i poklonilo poverenje ovom režimu? Možda i jesu, ako vi ovakav odnos nastavite da razvijate prema njima, onda se postavlja pitanje do kada će oni da tolerišu vas.

Ovo je bila jedna polemika, gospođo Kuburović, koju sam hteo sa vama da podelim, ali imam jedno konkretno pitanje za vas. Znači, mi insistiramo, pitanje nije teško, samo ako vi želite da odgovorite, a već posle petog, šestog dana, morate imati odgovor na to pitanje, ako niste sami bili spremni da ga ovde ponudite, da iznesete pred poslanike SRS i pred srpsku javnost morali ste da pitate predsednika Vlade, a ono glasi prosto, jednostavno, potpuno precizno – šta će se desiti ukoliko Rasim LJajić i Sulejman Ugljanin naprave koaliciju posle održanih izbora 4. oktobra, da li će on i dalje biti potpredsednik Vlade Republike Srbije i biti ministar u Vladi Republike Srbije. Očekuje odgovor. Hvala.
Mi smo predložili da se naslov iznad člana 4. briše. Zato, naravno, ima dovoljno razloga.

Gospođo ministar, ja bih sa vama želeo samo da razmenim, odnosno da vam postavim jedno pitanje – da li vi imate telefon? Ako imate, ja vam ga neću uzeti, ako nemate, ja vam ga neću kupiti. Ali, bilo bi dobro da imate telefonski aparat i da se čujete sa predsednikom Vlade, da vidite ovo pitanje koje postavljaju poslanici SRS, a javnost u Srbiji je zainteresovana za to, u kom pravcu to ide i kada, predsednik Vlade i predsednik Republike, kada i na koji način misle da reše to pitanje?

Vi vrlo često iz skupštinske većine postavljate pitanja – ko se s kim udružio i izjednačavate one koji su nastali pre nekoliko godina ili nekoliko meseci, sa onima koji su zaista naneli veliku štetu Srbiji. Pokazano, potvrđeno.

Verovatno oni koji se udružuju u taj Savez za Srbiju, oni su svi isti. Ali, kako to uspešno branite? Vi morate da postavite i pitanje – da li potpredsednik Vlade i ministar u Vladi Republike Srbije želi da pravi koaliciju sa nekim ko nije … (Isključen mikrofon.)
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, SRS želi aktivno da vodi debatu sa vama vezano za ovu temu iz prostog razloga što posledice koje se javljaju nakon vanrednih rizika, katastrofa mogu da budu velike.

Ovaj zakon će staviti van snage Zakon o vanrednim situacijama i vi ga nazivate, u jednom delu naslova zakona stoji, Zakon o smanjenju rizika. To bi možda moglo da se kaže da je prilično adekvatan započet naslov ovog zakona ali ne do kraja celishodno i zbog toga smo mi intervenisali u samom naslovu zakona.

Vanredna situacija uglavnom nastaje kao nepredvidiva posledica više sile. Međutim do vanrednih situacija vrlo često može doći i ljudskim delovanjem, ako se vrši uvećan promet narkotika, pogotovo ako to, postoje osnovane sumnje, rade ljudi koji su članovi Vlade to je jedna izuzetno vanredna situacija.

Možda treba preventivno razmisliti kako i tu treba da deluje Ministarstvo unutrašnjih poslova, vi ste ministar u tom ministarstvu i kako i na koji način to treba da rešimo.

Ovde je tačno što su moje kolege istakle, treba obratiti posebnu pažnju na preventivno delovanje da do ovih posledica ne bi došlo jer preventivno ulaganje u bilo kojoj oblasti mnogo će pojeftiniti, odnosno ponekad može i da se izbegnu posledice koje kasnije prouzrokuju nesrazmernu štetu i ne samo u materijalnom pogledu, nego čak i ljudski životi kada su u pitanju.

Dakle, mi moramo ozbiljno da vidimo kako se boriti i protiv ljudskog faktora koji vrlo često dovodi do vanrednih situacija i ja moram samo da vas podsetim, u Srbiji postoji veliki broj starih škola, one nisu napuštene, rade sa veoma malim brojem učenika. One su neuslovne i to ne mogu reći da je manji problem, ali ja evo imam primer jedne škole u kojoj se nedavno desio požar. Bila su odobrena sredstva za intervenciju samo na krovnoj konstrukciji. Sada kada se desio požar, on nije samo uništio krov, uništeni su i drugi delovi te škole.

Sredstva za pokrivanje ili prepokrivanje su bila odobrena, ovde bi možda u sektoru za vanredne situacije trebalo videti kad stigne takav zahtev da se to ne čekaju one procedure koje su uobičajene kada je sve normalno. Imamo vanrednu situaciju, govorimo o Zakonu o vanrednim situacijama pa bi možda bilo dobro da vanredno ubrzano delujete da se taj problem prevaziđe.

Ja ću u kasnijim diskusijama bliže reći o kojoj školi se radi i gde treba ta intervencija. Hvala.
Samo jedan mali osvrt na ovo što je rekao kolega Savić, on je dobro obavešten čovek, ali ovog puta nema pravu informaciju. Evo, kolega Mirčić i ja smo dobili informaciju iz Vlade, mislim da je zbog toga ministar Nedimović došao da nam saopšti da je gospođa Mihajlović podnela ostavku. Sve ove dane nama je ličilo na tako nešto, a gospodina Nedimovića politika hoće. Prosto, ja se sećam kad je čovek bio narodni poslanik da je to radio onako odgovorno i možda ste vi i pravi čovek za ovu temu koju ja želim malo da prokomentarišemo, pošto ste ministar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Juče sam načuo jednu temu koja je problematična. Lepo je što je Bratoljub urađen i država Srbija je negde oko 5,5 miliona evra u tu investiciju uložila. Dvadesetšestog maja 2017. godine na tom mostu, čak su rekli da ga otvaraju, su bili prisutni predsednik i premijer Republike Srbije i predsednik i premijer Republike Srpske. Tad se konstatovalo da građevinski radovi na premošćavanju reke Drine idu u skladu sa planiranim rokovima. To je bilo potpuno tačno. Evo jedne izjave: „Premošćavanje Drine završeno je. Najteži i najvažniji deo posla u reci i iznad reke, a iz resornog ministarstva su najavili da će most biti pušten u saobraćaj kada svi radovi budu završeni. Završetak je najavljen za 20. septembar 2017. godine“.

Mi smo već 20. septembar 2018. godine ostavili za sebe. Na suprotnoj strani, u Republici Srpskoj nijedan od građevinskih objekata koji treba da se postavi, nije još ni počela izgradnja.

Ja sam zadovoljan ovde kad čujem komentare kolega iz drugih mesta koliko se uradilo. Posebno mi je zanimljivo ovo iz Leskovca, tamo je sve skoro završeno. I iz drugih mesta. Ja to pozdravljam i poštujem. Nemojte biti nepravedni prema LJuboviji, uslovno da kažem i Bratuncu i Srebrenici, jer država Srbija je uložila i pet miliona evra u izgradnju infrastrukture u Srebrenici. Gospodine Nedimoviću, ako možete dati neki od ovih odgovora izvolite.
Gospodine Nedimoviću, nisam ja rekao da nije završen građevinski deo radova, što se tiče Srbije, i da nisu izdate dozvole, ja o tome i ne pričam. Ima mnogo sagrađenih objekata. Investitori su imali novac, uradili ga. Ovde nisam sporio da država Srbija nije to završila i da ne postoji preka potreba, velika potreba za tako nečim kao što je i Kuzmin, kao što su i mnoga druga mesta.

Ovo je 12. most koji se gradi na reci Drini, a sigurno je da ima potrebe, ako ima i mogućnosti da ima i više od toga, ali nije dozvoljeno, šalje lošu poruku Vlada Republike Srbije građanima Srbije, znači gradiće i oni, to što nemaju građevinsku dozvolu to je manji problem. Ne želimo mi da usporimo, ovde se i različito gleda ko je odgovoran. Isti odnos prema odgovornima, odnosno onim koji ne dozvoljavaju da se to uradi na vreme ima Beograd i Banjaluka. Ja sam odmah da vam kažem na strani toga o čemu razmišlja… Isti stav Beograd i Banjaluka.

Mi u SRS imamo takođe taj stav. Sarajevo gleda drugačije. Sarajevo je htelo da iskoristi neke druge nerešene probleme kad je granica u pitanju, ali to je neko morao pre početka izgradnje da zna, da ima u vidu i da se taj problem reši, kako ne bi nastajali dalji problemi.

Drugo, kad sam pominjao ulaganja, kad sam pominjao razvoj nekih drugih mesta, eto, malo na Vladi razmislite i o pristupanju izradi projektne dokumentacije za izgradnju tunela kroz Proslo, kako bi ono o čemu pričamo, 50km skraćenja puta između Sarajeva i Beograda, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Beograda bio kraći. Mislim da će i gospođa Damnjanović pomoći, pošto je ona dugo godina u tom ministarstvu i bilo bi to dobro.
Dame i gospodo narodni poslanici, naša amandmanska intervencija se odnosi na član 3. stav 1. tačka 20), gde smo želeli na prikladniji način da regulišemo pojmove koje tretira ovaj zakon i sama njegova primena.

Međutim, pre toga treba postaviti jedno drugo pitanje. Gospođo ministar, ja mislim da vi niste kompetentni za ovu oblast, ne zato što ste doktor ekonomskih nauka, pre vas ovo ministarstvo je vodio ortoped, nego zbog toga što vi šaljete lošu poruku građanima Srbije, a nalazite se na čelu ministarstva koje je veoma važno i bitno.

Mi smo ovde sve ove dane pričali o građevinskim dozvolama, kako je to neophodno i SRS želi da se ova problematika uredi na taj način. Želimo da što više nelegalno izgrađenih objekata ne budu porušeni, nego da se legalizuju, ali kako vi to možete zahtevati i reći bilo kome da pristupa rešenju problema na taj način, evo ovde kolege drage jedan sjajan naslov „Vratoljub premostio Drinu sa tunelom, Beograd bliži 50 kilometara“.

Ne radi se tu samo o nekoliko gradova LJuboviji, Bratuncu, Srebrenici, nego se tu radi o povezivanju dve veoma velike teritorije, dve države. Ne mislim na Republiku Srpsku, nego mislim na BiH i Srbiju.

Tačno je da je ovaj most otvaran 2017. godine, negde neposredno pred formiranje Vlade, odnosno polaganja zakletve Aleksandra Vučića i vi ste bili tamo. Znate li kako je taj most otvoren? Tako što ne da ne može, nego ne sme niko da pređe.

Više puta, vi nama ovde objašnjavate i dajete jedan odgovor. Ministar za bezbednost u Vijeću ministara BiH kaže potpuno drugačije, Dragan Mehtić kaže da Srbija nije rešila problem ni pregovaračkog tima. Naravno, vi ćete se sada javiti i malo je i bio problem verovatno za rešenje ovog problema zato što su bili opšti izbori u BiH, a sada gospođo ministar, na vama je samo jedna stvar ili da stisnete ili da podnesete ostavku. Mislio sam da stisnete da se reši problem dozvola, ništa drugo. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mihajlović, oblast građevinarstva za SRS je od izuzetne životne važnosti. Na ovoj sednici je deset zakona koje ste vi predložili, mi smo očekivali da će rešenje problema u toj oblasti biti značajnije tretirano i na jedan dobar način rešeno. Međutim, to apsolutno nije tako.

Situacija u građevinarstvu se komplikuje i ona je problematična od Drugog svetskog rata pa na ovamo, a čini mi ste vi zapržili čorbu kada je u pitanju ova oblast i zato SRS zahteva od Vlade da vas sa tog mesta smeni.

Vi niste imali za cilj da pomognete proizvođačima građevinskih materijala u Srbiji, vi ste više želeli da se ovaj propis uklopi u potrebe EU. Dokaz tome je 283 strana, 68 strana se odnosi na ovaj zakon, pa ću ja vama ovo da vratim, vama lično ili u službu da predam ovo što ne treba, što nema nikakve veze sa ovim problemom i standardima u građevinskim proizvodima.

Ja sam predložio i SRS naravno insistira na tome da se ovaj zakon oslobodi suvišnih opterećenja od strane EU, a da njegov naslov glasi – Zakon o proizvodima koji će se koristiti u građevinarstvu, građevinski proizvodi i stambena zgrada, iako vi u nekim zakonima, u Zakonu o planiranju i izgradnji na potpuno drugačiji način tretirate šta je stambena zgrada u odnosu na zakon kojima je trebalo rešavati stambena pitanja po nešto povoljnijim uslovima kada su u pitanju radnici koji rade u oblasti bezbednosti.

Ovo kako vi pokušavate da objasnite da neko jeste za neke privilegije, pa mislim da vi pre svih koristite privilegije koje je moguće da jedan ministar u Vladi koristi, a trebaće mnogo raznih uplata, licenci, taksi, suština je da se određene firme koje su sada mogle i da posluju u ovim uslovima u oblasti građevinarstva u Srbiji, stave pod kontrolu vas kao ministarstva ili SNS, sasvim je svejedno, ali malo se ostavlja prostora za one koji žele da urade nešto, da unaprede oblast u proizvodnji građevinskih materijala, jer vi to gospođo ministar ne dozvoljavate.
Gospođo Mihajlović, mi smo znali da vi ne možete da budete dugo naprednjak, ali to nije naš problem, to je problem onih koji su vas angažovali i forsirali.

U čemu smo mi to prepoznali? U prepodnevnom delu vi rekoste stručnost ispred politike, a mi se sećamo onih bilborda koji su preplavili Beograd i druga mesta po Srbiji kada je mnogo novca potrošeno na taj bilbord, zapravo prao se novac.

Još ste rekli, samo vi to niste mogli da kažete, možda bi svaki drugi ministar u Vladi Srbije mogao reći – s kim si, takav si.

Evo samo da vas podsetim, neću po imenima, s kim ste vi to bili do 2003, 2004. i 2008. godine i to je sasvim dovoljno. I zbog toga smo ovaj zakon morali detaljno da analiziramo. Možda primena ovog zakona ili tajming u kome će on da se primenjuje nije dobar.

Da li treba insistirati na kvalitetu građevinskih, pa kao i svih drugih proizvoda, naravno da treba, i kolege koje govore da je to dobro zbog zaštite životne sredine, naravno da je to tako. Vi ovde uzalud pokušavate nama da objasnite ili da nas ubedite da će ovo dobro doneti mikro građevinskim firmama.

Samo njima ne može doneti dobro, jer to je veliki broj malih firmi koje nemaju mogućnost, kapaciteta da se za relativno kratko vreme snađu ili ulože potrebna sredstva da bi mogli da dođu do određenog kvaliteta građevinskih proizvoda. Mene je malo zabrinulo i nas u SRS kada ste rekli da ste vi primetili da u građevinskoj industriji polako dolazi do rasta BDP, povećana potražnja i prodaja stanova, i to se ne bi moglo osporiti. Prosto, ljudi imaju potrebu da rešavaju svoja stambena pitanja, ali čim ste to primetili, odmah ste se setili jednog zakona, lobirano verovatno iz EU, da bi se naneo veliki i ozbiljan problem, ne samo malim građevinskim firmama, odnosno proizvođačima građevinskog materijala, nego malo i ozbiljniji.

Dakle, kao što je uostalom bilo u oblasti poljoprivredne i prehrambene proizvodnje, tako i ovde. Verovatno će vam mnogo biti lakše da kontrolišete manji broj većih firmi, da zakucate na vrata, da uzmete reket, nego što je to slučaj, ukoliko postoji veliki broj mikro građevinskih firmi koje su manje.
Gospođo Mihajlović, ako vi meni budete uspeli sada da objasnite, može mnogo kraće nego ovo prethodno, za jedan minut šta su dobro doneli veliki trgovinski lanci koji su otvoreni u Srbiji u poslednjih godinu dana i više, to isto ovaj zakon onda mogu da prihvatim i da potpuno razumem.

Pomenuli ste da je prva elektronska dozvola data IKEA. Da li znate da je oko 10.000 proizvoda bilo u njihovom prodajnom asortimanu, a od toga su samo tri bila proizvedena u Srbiji i to je bila daska za sečenje, oklagija i ne znam šta bi treće? Toga se mi i bojimo da će biti i sa građevinskom industrijom. Počeli su ljudi da se snalaze. Naši ljudi su vredni, ali bojimo se da kroz ovaj zakon mnogi neće staviti ključ u svoju bravu.
Gospodine ministre, samo da vas podsetim da vi sedite u 14-oj Vladi od uvođenja višestranačkog sistema u Republici Srbiji i da ste bili u onoj prvoj. Od 14 Vlada do sada, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kao izdvojeno i posebno, imale su samo dve Vlade. Godine 1998. kada je SRS prvi put bila u Vladi i sada 2018. godine, odnosno 2017. godine u Vladi Ane Brnabić.

Da li vama nešto govori, gospodine ministre, činjenica da je SRS prvi put kada je ušla u Vladu imala, ta Vlada, Ministarstvo za zaštitu životne sredine? Te stoga, morate slušati pažljivije primedbe i sugestije poslanika SRS. Mora da znate da su one isključivo dobronamerne. Ja ne mogu da kažem da ste se vi ponašali šarlatanski, to nije tačno, vi ste pratili diskusije poslanika, zahvaljujući, mogu slobodno da kažem, i tolerantnom odnosu predsedavajućih. Govorilo se ovde, ne izvan teme, ne možda strogo vezano za tri člana ovog zakona, nego se govorilo ono što je problem građana Srbije i nemojte da mislite da ste vi više zainteresovani za zdravu životnu sredinu od mene ili bilo koga.

Ja ne znam, možda ću i pogrešiti, kolega Jokić zna, u Valjevu je bio neki Milojko, Milojkova vodenica na reci Gradac, pa to je čovek koji je zaslužio da mu se napravi najveći spomenik u borbi za očuvanje zdrave životne sredine i ako imamo takvu činjenicu, ne možete onda vi da kažete da su reakcije, ne znam, političke prirode. Naše reakcije nisu takve.

Naprotiv, ja želim da vam ukažem i na činjenicu da je veliki broj inspektora u lokalnim samoupravama postavljeno u vreme G17 plus i u vreme DS i nekih drugih kada je trebalo rešiti politička namirivanja i ti ljudi kako tad, tako i danas ili nisu razumeli ili nisu naučili da rade svoj posao i pojavljuju se onda problemi u zaštiti životne sredine. Ne kažem da treba neko iz ministarstva sad da ode i tamo da poubija one inspektore ili ljude koji nemaju ispravan i dobar tretman prema životnoj sredini, ali mora biti vaša aktivnost mnogo ozbiljnija, mnogo snažnija, da se ljudi nauče, da se prevedu pravdi i poznavanju.

Pa, videli ste i vi ste u jednoj izjavi, intervjuu rekli da je zagađenost vazduha od toplana 60%, od industrije 35%, od upotrebe automobila…(Isključen mikrofon.)
Gospodine ministre, ja vas pratim pet, šest ovih radnih dana, i reklo bi se da imate bistar i dubok pogled kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Međutim, vi ste njega iskosili, da ne kažem, iščašili prvog dana vaše komunikacije sa narodnim poslanicima. Mi, članovi SRS, ne možemo to da vam zaboravimo. Možda je bio i lapsus, ali ste vi imali dovoljno vremena da kažete da niste mislili to, da smo mi vas pogrešno razumeli, mada ja duboko sumnjam da to nije bila vaša ozbiljna i prava namera.

Tema - Zaštita životne sredine je vrlo ozbiljna i teška, ali ona ima i svoje lepe trenutke kada se uradi jedna stvar, kada se nešto očisti, kada se nešto zanovi, to je za ponos. Ovo je tema od planetarnog značaja, ali može i da bude dnevna i ja ću uglavnom govoriti na tom dnevnom nivou, odričući se svog zadovoljstva da govorim o onome što su prirodne lepote kraja iz kojeg ja dolazim, a to je Azbukovica, Rađevina, LJubovija, Krupanj, Mali Zvornik.

Vi bi se, kada bi ja razgovarao na takav način, rekli, da, istina, to je lepo i vi uglavnom tako i razgovarate sa narodnim poslanicima i bili bi tu upravu. Na primer Bobija, planinska lepotica, po kojoj je Milojko, Pero vaš i kolega poznati, on je čovek koji je zaslužio sve nagrade iz oblasti zaštite životne sredine. Imamo reku Drinu, koja takođe zaslužuje posebnu pažnju i pominjanje, ali ja ću se odreći u ovom momentu toga, nego ćemo pričati o nekim drugim stvarima.

Vi ste ovde pokušali da pravite dobru komunikaciju sa narodnim poslanicima, da ste ih razumeli, da im se zahvaljujete što daju podršku i to sve tako treba, nije to uopšte sporno, oni mole vas da bude više sredstava za lokalne samouprave, vi se njima zahvaljujete što su razumeli o čemu govorite, to je sve legitimno i u redu. Ali, moraćete mnogo više interaktivne komunikacije sa vašim kolegama, ministrima u Vladi Republike Srbije.

Pred sobom imam udžbenik Čuvari prirode za šesti razred, i ja sada ne ulazim u metodologiju izrade ovog udžbenika, mogu da kažem da je to dosta dobro urađeno, ali treba imati u vidu da je ovo izborni predmet, a morao bi biti obavezan ukoliko, a većina narodnih poslanika je govorila da mi moramo da podignemo nivo svesti. Ovo je dobar način da se podigne nivo svesti. Ovaj udžbenik je 1.350 dinara, ili negde oko 1.350 dinara. Ima ga samo nastavnik koji to predaje, ne traži od dece, ne znam ni koliko dece kaže da žele da pohađaju ovaj čas. To bi bila reforma školstva, profesore Atlagiću, da li je tako, a ne što mi na neke druge načine to radimo.

Dalje, morate još da obratite pažnju na paljenje tih setvenih ostataka. Ne znam na koji način bi mogli da budemo efikasniji, odnosno vi kao Ministarstvo, da budete efikasniji. Ja sam bio samo na jednom predavanju, gde su stručni ljudi iz te oblasti govorili i rekli da je to veoma opasno i sa ekološkog aspekta, a naravno i sa aspekta koje nanosi štetu poljoprivrednom zemljištu. Morali bi mnogo više voditi računa kako da zaštitimo poljoprivredno zemljište.

Trka za prinosima, za obaranjem rekorda, na poljoprivrednom zemljištu, dovodi do uništavanja potencijala zagađivanja čovekove sredine i niz drugih stvari koje donose direktnu štetu.

Gospodine ministre, razmislite o ovoj temi na dnevnom nivou, a kroz neke amandmane još ćemo vam govoriti, kako i na koji način bi trebalo rešavati ove probleme. Hvala.