Dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje ovog amandmana SRS ja ću započeti jednom rečenicom koju sam dobio, odnosno više poruka mi je stiglo od strane građana Srbije, pre svega penzionera. Oni ovako kažu – poslanici vladajuće koalicije ponovo ponižavaju penzionere Srbije, vređajući dostojanstvo, inteligenciju građana Srbije.

U čemu se to sastoji u daljem njihovom komentaru? Oni su prepoznali da ovo nije zakon o povećanju penzija, ovo je zakon koji će dovesti do nelegalnog i protiv ustavnog uzimanja penzija od strane građana Srbije.

Ovde se čulo, to je i legitimno pravo jednog kolege poslanika, to je poslanik Jokić koji kaže – između formule i budžeta, on se opredeljuje za budžet i to je sasvim u redu, ali priroda penzije nije nešto što je solidarno, nije nešto što je onako proističe iz lošeg položaja nekog pojedinca, to je stečeno pravo.

Zbog čega oni kažu da nam se više ne zahvaljuje ni predsednik Republike, ni ministri, ni narodni poslanici, zbog čega to traže građani Srbije? Prosto iz razloga što oni nisu prihvatili. Ovo nije bio dogovor i ugovor sa građanima Srbije, pre svega penzionerima da im se smanje penzije. To je donošenjem jednog zakona učinjeno, uzeto od njih, oni su morali da to prihvate.

Mi smo mogli, odnosno vladajuća većina je mogla na drugi način da ta sredstva koja su uzeta od penzionera nadomesti u fond PIO i da oni ne budu oštećeni. Sećam se jedne izjave predsednika Republike kada jedan podizvođač ili izvođač radova na fontani na Slaviji nije isplatio zaposlene i on je rekao – mi ne možemo da nateramo poslodavca da isplati platu. Da, to je jedan drugi odnos. To bi poslodavac, odnosno zaposleni mogao da ostvari putem inspekcijskih organa i mogao da ostvari putem vođenja sudskog postupka, ali porezi i doprinosi na zarade, to je javni prihod.

Javni prihod se ostvaruje na jedan potpuno drugi način. Država tu ima mogućnost da natera svakog nesavesnog poslodavca da izmiri svoje obaveze i da se isplaćuju penzije.

Drugo, neko je ovde rekao da će uskoro da se smanje porezi i doprinosi na zarade. To je tačno, ali to od vas traže strani investitori, ističe kod najvećeg broja stranih investitora, ističe pet godina koliko su oni bili oslobođeni poreza i doprinosa ili jednog dela obaveza na osnovu ličnih dohodaka. Sada oni da bi ostali i dalje u Srbiji traže od države Srbije da smanji obaveze na zarade, kako bi oni ostali tu.

Mi moramo mnogo više pažnje da posvetimo domaćim investitorima, a penzionere da ne obmanjujemo. Ovde bi moglo, što se vi zahvaljujete, da im se izvinite i da što pre pokušate da im vratite ono što je uzeto bez ikakvog pravnog osnova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri sa saradnicima, podnošenjem ovog amandmana na Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju smo želeli da napravimo jasnu razliku između onog kako vi vidite penzioni sistem i kako vidi Srpska radikalna stranka. Tu je ogromna razlika.

Mi smo rekli da treba da stoji – Zakona o sistemu penziono-invalidskog osiguranja. Zbog čega? Da bismo još jednom naglasili koliko je to važno i bitno.

Penzije nisu nešto što bilo koja vlada, predsednik države, dodeljuje svojim građanima bez nekakvog osnova. To su stečena prava i apsolutno nije moglo da se vrše izmene i dopune, a vi još, da tragedija bude veća, a ja bih rekao i tuga, 2014. godine izmene i dopune ovog zakona nazivate reformama. Reformom se može nazvati, ja to tako razumem, nešto gde se neke nepravilnosti otklanjaju na ozbiljan, dosledan i trajan način, a nikako uzimanjem od građana Srbije ono što su oni stekli.

Način da dođete do određenog iznosa sredstava koji ste ovaj put uzeli od penzionera, odnosno građana Srbije, bilo je više, a mi smo vam ukazivali na njih – smanjite broj agencija, evo dobrog izvora za prikupljanje sredstava. To je bio jedan, ali čini mi se u Srbiji, ukoliko reforme budu na ovakav način sprovođenje, vezano za penziono-invalidski sistem, da bi možda Vlada mogla, odnosno neke zakonske izmene da prepoznaju u našem pravnom sistemu i zaštitnika penzionera Srbije. Čini mi se da bi to bilo efikasnije, a možda i potrebnije, za mnoge penzionere, nego što je Zaštitnik građana Srbije.

Siguran sam potpuno, kao što i kod Zaštitnika građana Srbije postoji veliki broj predmeta iz lokalnih samouprava, a to je iz razloga što vi želite da preslikate sa republičkog nivoa vlast na lokalnom nivou, da je veliki broj obraćanja građana i po osnovu uskraćenih prava iz penziono-invalidskog osiguranja.

Gospodo ministri, veliki broj penzionera kažu od dobrote DOS režima, počev od Zorana Đinđića, preko Zorana Živkovića i na kraju završno sa Borisom Tadićem i sadašnjeg režima njima koža puca.

Naravno, to ne kažu svi i vi vrlo često kažete penzioneri da su imali nešto protiv ovakve reforme penzionog sistema, ne bi glasali, ali ja moram da vas podsetim, drage kolege, ako posmatrate četiri čoveka na ulici, samo je jedan glasao za ovaj režim. Jedan je glasao za neke druge, a dva uopšte nisu izašla da glasaju. To je slika.

Ali, vi 2014. godine penzionere niste ni pitali da li da im uzmete ono što je njihovo. Pa, naravno, glasaće i onog momenta kad SRS bude preuzela odgovornost za građane Srbije, onda će njima i biti bolje, sigurno.

Ovo što nemate način, ne predviđate formulu, kako i na koji način ćete usklađivati ili povećavati penzije, to je veoma opasno. Vi želite i dalje da sa penzijama, sa nečim što je stečeno i što je ustavna kategorija trgujete. Kako i kada? Pa, kad vam bude zatrebalo.

Gospodine Đorđeviću, nema reforme penzionog sistema bez reforme obaveza na zarade. Ja sam vama govorio, ali vi ništa niste preduzeli. Porezi i doprinosi na zaposlene su oko 61%, porezi i doprinosi na poslodavce 71%. Otkud očekivati reformu penzionog sistema ako to ne budemo usaglasili? Gde ovo vodi?

Iskren da budem, mislim da se smanjio broj sive ekonomije, ne zato što ste vi dovoljno efikasni, vi vrlo često kažete - nemate dovoljno inspektora. Nemate dovoljno inspektora koji bi štitili prava građana Srbije, ali zato imate dovoljno inspektora koji globe, koji naplaćuju kazne građanima Srbije. Dajte, napravite jednu celovitu reformu, onda će sigurno biti bolje.

Činjenica koju ste vi iščitali, gospodine Đorđeviću, kolike su bile prosečne penzije, pa ste rekli 209, 208, 211, 228. Da, sad kod vas 228, a u vreme Mirka Cvetkovića 209, iako je to mala razlika, to samo po sebi ne znači ništa. Pitanje je uslova života građana Srbije u tih osam godina. To je jedno.

Još jednu stvar treba znati. Moje kolege iz SRS su govorile kolika je najniža penzija, kolike su penzije poljoprivrednika. Da li znate da penzije poljoprivrednika, koje iznose oko 11.000, da su oni opterećeni zbog velikih obaveza koje su poreske uprave naplaćivale direktno, pa da im se odbija trećina i od tako male i niske penzije? Ne vodite računa o tome uopšte. Vi ste samo spremni da kažete koliko je građana izašlo i glasalo. Pa, glasali su neki pod pretnjom i pod pritiscima, neke iz čiste ljubavi prema politici SNS, ja to neću da osporim, ali pitajte se koliko ima takvih. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ni jedan zakon nije toliko stručan, da bi njegovo usvajanje trebalo da se odvija mimo ovog doma, a provejavalo je od strane nekih kolega, nekih koji nisu lekari po profesiji, da ne bi trebalo o ovom zakonu ni da govore.

Jedno upozorenje Ministarstvu zdravlja, prestanite sa tim da ćemo za tri godine biti lideri u regionu. Mene to neodoljivo asocira na DS, kada su govorili mnogo pre vas da su lideri ili da će biti u nečemu, pa vidite dokle je Srbija danas stigla.

Vi uporno tvrdite da je ovo human gest. Human gest je samo ono što čovek radi dobrovoljno, ne ugrožavajući druge pri tome. Ne može biti humano ako se pođe od toga da postoji pretpostavljena saglasnost za doniranje suvih organa ako je nešto humano, ono je dobrovoljno, a ako se pretpostavlja, onda je obavezno. Ako je obavezno, nije humano, tako da to zaista nema smisla.

Mi se pribojavamo još jedne situacije da se možda i nesvesno, ali nisam siguran, nesvesno uvodi i visok stepen komercijalizacije u zdravstvenim uslugama. Nas na to upućuje u obaveza Uprave za biomedicinu, da mora podnositi izveštaje sa mnogo detalja koje će Evropskoj komisiji da podnosi, a onda to ostavlja mogućnost naknadne trgovine organa koje će neko u najboljoj nameri, ali ako on to želi, jer mi ne želimo na to da utičemo. Ako on dobrovoljno pristaje na to, neka to tako bude, ali zbog čega moga Uprava za biomedicinu da podnosi takve izveštaje.

Saradnja, ako hoćete, oko sticanja nekih novih znanja, ona nije sporna. Ja moram da kažem da mi imamo vrsne lekare koji bi ovu oblast, odnosno transplantaciju mogli da rade, a oni gospodine ministre ističu.

Možda to zna i profesor Đukić, koji nije trenutno tu, da do sada nije bio na adekvatan način regulisana njihova naknada. Kaže da te intervencije radi mimo radnog vremena, čak i ako je to u redovnom radnom vremenu, za njih nije, jer oni imaju neke druge obaveze.

Dame i gospodo narodni poslanici, postignuti rezultati u oblasti medicine svakako se ne mogu zanemariti, oni su veliki, ali bih sve kolege zamolio da malo spustimo ove tenzije. Kada je pre šest godina donet Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva, onda su isto neke kolege o ovome pričale kao o nečemu što je apsolutno nedostižno. Život i napredak u oblasti medicine ide jako brzo, pa će i posle ne znam ni ja koliko vremena videti da ovo nije nešto najbolje što se moglo ostvariti. Ali, da se ide napred, ide se.

Transplantacija tkiva se već radi oko 50 godina i mnoge osobe da ovoga nije bilo ne bi danas možda bile žive. Savremena hirurgija nije samo više ono što leči i odstranjuje bolesne organe, nego se došlo u situaciju da se mogu zamenjivati bolesni organi potpuno zdravim organima i to je dobro. Možda čak i na agresivniji način trebalo bi raditi promociju transplantacije i zamene ljudskih organa, ali ono o čemu se SRS principijelno protivi je, da istaknemo još jednom, ta pretpostavljena saglasnost.

U nekoliko članova u ovom zakonu se govori kako i na koji način može da se odstupi od pravila. Da smo samo prihvatili osnovni princip da to mora da bude pisana saglasnost, onda bi mi izbegli mnoge druge stvari. Ministar je prilikom obrazlaganja ovih zakonskih predloga rekao da je ovo usklađivanje sa evropskim direktivama i, da vas podsetim i praktično da pokažem, ovaj Predlog zakona ima 263 stranice, od toga su 24 koje se odnose na Predlog zakona, a sve ostalo su obrazloženja, pojašnjenja i ove tabele koje se rade vezano za dokazivanje Evropskoj uniji da smo mi čvrsto, odnosno da ste vi čvrsto na tome putu. To je nešto što nama nije potrebno, što mi treba više energije da trošimo kako da obezbedimo bolji zdravstveni sistem za naše građane, a ne da dokazujemo nekome.

Postoji ovde još jedna opasnost, jedan član zakona predviđa da mi moramo izveštaje slati određenim organima Evropske unije. Čini mi se da ćemo od momenta rođenja nekog građanina Srbije biti obavezni da prijavljujemo i tamo negde u Briselu, ili negde, nama to ne treba, mi to ne želimo, uzalud je posao – posao ka Evropskoj uniji. Hvala vam.

Gospodine ministre, vi i određen broj kolega iz skupštinske većine, neosnovano smatrate da poslanici SRS imaju nešto lično protiv vas. Ali, moram da primetim, pogled vam je čudan kada govore poslanici SRS, to bi već moglo da ukazuje na određene probleme koje čovek može da ima.

Zbog čega, gospodine ministre…

Šta?

Ako bi mogli da mi dozvolite da govorim.

Mene baš bije glas pristojnog čoveka, ali to je vaše mišljenje i imate pravo da ga zadržite.

Gospodine ministre, imam konkretno pitanje za vas – zbog čega vi ne verujete građanima Srbije, a od njih tražite upravo obrnuto? Znamo mi da je transplantacija ljudskih organa baš visoko medicinsko dostignuće i da mnogim ljudima to znači i uzalud vi pokušavate da dokažete, odnosno da kažete građanima Srbije da smo mi protiv toga. Ne, to apsolutno nije tačno. Zbog čega se ide da je pretpostavljena saglasnost data, umesto izričite saglasnosti? Pa bi vi na taj način možda podsticali, sada je to malo nezgodno govoriti o ovoj temi, vi bi možda tu podsticali neko takmičenje, podstakli bi ljude da ako je dao njegov komšija, ako on želi da bude donor, da bude i on to. LJudi u humanosti žele da se takmiče, žele jedni drugima da pomognu, a vi to sasecate. Građanima Srbije su dosta privatni izvršitelji, dosta su im notari, vi sada uvodite i pretpostavljenu saglasnost za davanje tkiva i ćelija, za davanje ljudskih organa.

Razlika između SRS i svih drugih je velika i ogromna. Malopre je kolega Milisavljević, čini mi se, kritikovao bivšeg vašeg kolegu ministra zdravlja koji je neku lekarsku intervenciju potražio negde u inostranstvu, ali je zaboravio da je njegova politička stranka, stranka kojoj on pripada, u to vreme podržavala tog ministra. Zašto se tada nismo oglasili? Srpski radikali uvek kada imaju nešto da kažu što nije u interesu građana Srbije, oni to ističu. Da li ćete vi to da promenite ili nećete, vi uvek kažete da imate većinu. Zato, dok je to tako, mi ne možemo da vam se suprotstavimo. Ali, gospodine ministre, Predlog ovog zakona nije dobar i verujte malo građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, šest hiljada memorijala, mnogo je to, mnogo je za jedan narod a da pritom to nije sve. Imajući u vidu ovu činjenicu, mislim da nije moralno, ali još bolje rečeno, drsko i bezobrazno od strane neki poslanika postaviti pitanje – koliko smo ratova devedesetih godina izgubili a koliko dobili? Ako smo vodili odbrambene ratove, ne postavlja se pitanje – koliko smo ih izgubili ili dobili, nego – da li smo spremni da branimo svoju otadžbinu ili nismo. Kosovski zavet bi se mogao primeniti – ne postavlja se pitanje – kolika je snaga, nego koja je svetinja koju mi branimo.

Ovde među vama postoje moje kolege sa kojima smo pre možda desetak godina delili mišljenje i grad Loznica je prvi oslobođeni grad u okupirano Evropi. Oslobođen je 31. avgusta 1941. godine, i već dve decenije postoje kako je SRS sa najvišim funkcionerima, a u to vreme i državnim, učestvovala u postavljanju Spomen biste potpukovniku Veselinu Misiti, gde su naši koalicioni partneri sprečavali da se to završi.

Međutim, to postoji. Postoji jedna spomen ploča na tzv. Jadrovoj kući u Loznici koju je postavilo Udruženje potomaka i učesnika rata, ali zvanično grad Loznica nije na najbolji način prihvatio taj datum – oslobođenje grada Loznice, odnosno dan grada Loznice se slavi i obeležava 16. juna. To je dan kada je Loznica varošica dobila status varošice. Mi srpski radikali smatramo da bi daleko bolje bilo da zato što se to može smatrati, mislim da istoričari kažu, da bi za početak Drugog svetskog rata mogao da se uzme datum 31. avgust 1941. godine. Grad Loznica je jedan lep grad, a mislim da bi u kulturološkom, ekonomskom, turističkom, u svakom drugom smislu mnogo doprinelo razvoju grada i rekao bih, srednjem Podrinja u celini.

Probajte da ovaj problem koji mi kandidujemo, kako bi rekle kolege sa moje desne strane, da to rešimo. Sigurno to zaslužuju žrtve ne samo Drugog svetskog rata, nego svih ratova u kojima su Srbi učestvovali kao obavezni da brane i štite svoju otadžbinu. Hvala vam.

Mi smo predložili da naslov ovog zakona glasi - Zakon o uređenju i za štiti ratnih memorijala. Ovo bi bilo potpunije, pogotovo imajući u vidu sadržaj ovog Predloga zakona. Znači, ovo je celishodno, trebalo je ovaj amandman prihvatiti. Smatramo da savez jedne države čine preci, sadašnje generacije i potomci, a onaj ko zaboravi na svoje pretke, on će sigurno da izgubi i potomke.

Ovim zakonom puno toga će ostati nedorečeno i neće biti rešeno da li postoji potreba da se memorijali urede na celishodan i potpun način. Svakako da postoji. Da smo do sada imali veće poštovanje prema našim precima, odnosno ljudima koji su svojom krvlju platili našu slobodu, mi ne bi dozvolili da na ostrvu Vid ni posle skoro 100 godina memorijalni kompleks ne bude urađen onako kako je to ruski arhitekta projektovao, Nikolaj Krasnov, nego bi bilo urađeno u celosti. Sada su neka udruženja, čak i neki listovi, pokrenuli inicijativu da se prikupe sredstava i da se to uradi na dobrovoljnoj bazi. Ovo je suština na koju je trebalo obratiti više pažnje.

Gospodine ministre, mi imamo puno memorijala koji nisu na pravi način ni održavani do sada. Možda će biti dobro to što će se znati neke nadležnosti između lokalnih samouprava i države Srbije. Veći je odnos tu i pitanje morala kakav ćemo mi imati prema našim precima, prema poginulim, nego to ko će, u krajnjoj liniji, da održava i ostalo. Da smo moralni ljudi, da cenimo svoje pretke, mi bi i bez tog regulisanja, odnosno zakonskog propisa radili. To je čast i ponos da takav odnos, da takav pijetet prema svojim precima pokažemo. Hvala.

Od nas Srba mnogi narodi su učili pismenost i kulturu. Gde su oni sad, a gde smo mi? Nije ni čudo zato što smo mi skloni brzom zaboravu.

Ovaj zakon, odnosno rasprava po amandmanima na ovom zakonu bi trebala da bude takva da i kod onih koji nas gledaju, slušaju izazove određena osećanja da i sami znaju o čemu mi to pričamo.

Ovde je dvostruka uloga i značaj ovog zakona. Jedan je da nikad ne zaboravimo one koji ne smeju da se zaborave. Drugi je da pokušavamo preventivno da utičemo na one koji će možda, ne daj Bože, zatrebati ponovo da stanu na branik otadžbine.

Meni je zadovoljstvo zato što ću moći da govorim o simbiozi, u to vreme, nekih državnih rukovodilaca i srpskog seljačkog naroda, koji su spomen kosturnicu na Mačkovom kamenu podizali, koja je od posebnog značaja kao spomenik kulture. Nalazi se na području opštine LJubovija na koti 924 metra, gde je u to vreme, 1925. godine, ministar građevine pokrenuo inicijativu i osnovao odbor za podizanje te spomen kosturnice. U tom odboru su bili, u to vreme, predsednik Narodne skupštine, bio je Đorđe Vajfert kao guverner Narodne banke u to vreme i negde oko tridesetak članova iz Azbukovice i Rađevine, koji su se odlučili da prave spomen kosturnicu na Mačkovom kamenu. Materijal koji je korišćen za izgradnju te spomen kosturnice je iz sela Kržava i planina iz opštine Krupanj. Oni su ga donosili, dovozili i gradili.

To je bila jedna od velikih bitaka na Drini, gde su posledice bile ogromne, naravno, i po neprijateljsku vojsku a i po Srbe, jer je negde oko 780 poginulih i blizu 5.700 ranjenih ili boraca koji su morali da ostanu izvan stroja. Da ne zaboravim da pomenem da je prilikom izgradnje tog spomenika veliki doprinos dao i veliki srpski prijatelj dr Arčibald Rajs. Da li mi danas imamo takvih prijatelja u svetu? Reći ćete da imamo, da predsednik države radi na tome. Ja lično mislim da situacija nije ni blizu takva kao što je nekad bila, ali mi nemamo dovoljno poštovanja sami prema sebi. Ovde su pomenuti neki ljudi koji su minimizirali srpske žrtve. Pa, to ne smemo, bez obzira ko bi da pomene i bez obzira o kome se radi, ne smemo to da činimo, dovoljno nas drugi osporavaju, pokušavaju da ugroze, ne smemo to sami činiti.

Hvala vam.

Politika Vlade Republike Srbije je skup politika ministarstva, i to ne bi bilo ništa čudno da tu politiku Vlade Republike Srbije ne diktira EU, odnosno Brisel. To se lepo vidi i u ovom predlogu, odnosno članu 3. zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, jer ću ja malo da vam kažem šta je bilo predviđeno u članu 13. važećeg zakona.

Zbog čega je pogubno to? Evo, nastavlja se 18 godina u kontinuitetu. Politika EU se vodi i nema tu neke razlike, ali nema razlike ni između onih podnosilaca pretećeg pisma, odnosno upućenog pretećeg pisma kolegi Vladi Babiću i briselske administracije. Ne postoji apsolutno nikakva razlika. I jednim i drugim su problemi na meti udara građani Srbije i Srbija kao država.

Veliki broj kolega je ovde govorilo da će mogućnost koja je ostavljena, međusobnoj saradnji između lokalnih samouprava, doneti posebno neku veliku korist, a to je i do sada bilo predviđeno i bilo moguće. Neko je pominjao i regionalnu deponiju u Užicu. Ona je, znači, urađena pre izmena i dopuna ovog zakona.

Izmenili ste termin „nevladine organizacije“ „udruženjem“. Valjda su se građanima Srbije Helsinški odbor, JUKOM i slične nevladine organizacije i suviše zgadile, a čini mi se da je kod građana Srbije doprlo do svesti da treba da se efikasnije suprotstavimo politici koja vodi ka EU. Vidite da pojedini ambasadori zemalja EU uslovljavaju i kažu kada Srbija eventualno može da računa na ulazak u EU. Mislim, kada je to uslov, nikad, a SRS je uvek govorila i zagovarala politiku protiv EU.

Dame i gospodo narodni poslanici, uskoro država Srbija Zakon EU. Gospodine ministre, to nije s vama poteklo, to je, kao što sam i malopre rekao, već 18 godina u kontinuitetu i to je nešto što nije dobro.

Član 4. predloga ovog zakona se odnosi na član 20. osnovnog zakona i u prvom, odnosno u Zakonu o lokalnoj samoupravi su bili predviđeni zadaci iz nadležnosti lokalne samouprave, a vi sada to opisujete kao oblasti koje su u nadležnosti lokalne samouprave. To je procesne prirode, jedan član koji neće bitno uticati na poboljšanje uslova u određenim lokalnim zajednicama.

Mi bi mogli u narednom periodu više da iskoristite autoritet ministarstva na čijem ste čelu, pa da kažem i vaš autoritet, da tamo lokalnim samoupravama u kojima se ne živi baš najbolje, gde su, izborni proces je takav kakav jeste, građani su želeli da ih određeni ljudi zastupaju u svojim lokalnim samoupravama, imamo taj izbor ali nema napretka, nema boljitka za građane koji žive u tim mestima.

Probajte malo to da uradite, a jedan od načina, odnosno mesta gde bi trebalo da intervenišete, vi ste rekli da se tu radi o racionalizaciji zapošljavanja, evo mi vam iz SRS kažemo da to nije baš tako. Mi u lokalnim samoupravama nemamo dominantnu ulogu, i ako smo negde učesnici u vlasti to je uglavnom, nigde nismo na mestu predsednika opštine, da mi to zbog sebe tražimo.

U mnogim lokalnim samoupravama zbog načina na koji se sada može vršiti zapošljavanje, govorimo isključivo u situaciji kada je potrebno zaposliti mlade, stručne i kvalitetne kadrove da bi lokalne samouprave koje nisu razvijene mogle da se razvijaju. Procedura koja se koristi je veoma složena i komplikovana, a i u najvećoj meri o tome odlučuje ta vladina komisija, a na predloge vladajućih stranaka, pre svega SNS, a onda iz nekih mesta drugih, ko će biti zaposlen. Probajte da to bude na drugačiji način, da ne bude pod ovim uslovima.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o lokalnoj samoupravi se odnosi na tri grupe subjekata. Ja ću sada ovde izneti taj redosled. To je državna uprava. Naravno, ovde se reguliše šta i dokle može da ide državna uprava i vi ste i rekli u nekim ovim izmenama. Zatim odnosi se na lokalnu samoupravu i rekao bih da je najbitnija grupa ljudi na koje se odnosi ovaj zakon jesu građani Srbije kao neposredni nosioci suvereniteta.

Očekivao sam da će ovde biti više reči o tome šta će građani Srbije dobiti sa ovim izmenama i dopunama zakona. Međutim, apsolutno oni ne dobijaju ništa. Gospodine ministre, vi ste se više koncentrisali na ono što bi odgovaralo EU u tim nekim promenama. Neka istraživanja su i rekla gde se Srbija nalazi na tom putu EU. Znači, mi treba što pre odatle da odemo.

Mene brine jedna druga stvar. Mi ćemo verovatno u narednom periodu imati mnogo crnotravizacije, a to znači da će sve veći broj opština u Srbiji deliti sudbinu Crne Trave. O tome je govorio i kolega poslanik iz SNS. Da je to govorio neko iz SRS, vi bi rekli da priča nešto što se ne dešava u Srbiji. Međutim, treba verovati, to jeste sve tako. Ovamo ste pokušali neke parametre koji su vezani za određen broj stanovnika. Kada je u pitanju opštinsko veće, kada je u pitanju broj pomoćnika predsednika opština, nije to uvek moguće, tu su se morali ugraditi neki drugi korektivni faktori.

Navešću vam jedan primer. Grad Pančevo ima 123.414 stanovnika po poslednjem popisu iz 2011. godine, ima 16 mesnih zajednica. Opština LJubovija, iz koje ja dolazim, ima 14.424 stanovnika i 22 mesne zajednice. Niko nije birao i oni bi bili srećni i zadovoljni da ih ima manje, ali ovde se govori o nečem drugom, odnosno imamo jednu drugu sliku, imamo o tome da je teren malo drugačiji. Tako i ovde što ste uradili, uostalom i broj sudija ne možemo u Srbiji da vežemo za broj sudija u nekim zemljama EU.

Nadam se, gospodine ministre, da ste vi ovde uočili kojim lokalnim samoupravama u narednom periodu treba obratiti više pažnje, da im se pomogne. Ovde postoji određeni broj gradova kod kojih cveta. Šest milijardi suficita nije nešto čime bi se ja hvalio, nije to ni tako loše, ali ukazuje da se radi o nekoj vrsti nesposobnosti. Šta je tu sa budžetom? Da li je on uopšte uravnotežen? Da li je dobro isplaniran ili nije?