Gospodine ministre, mislim da će ova vaša izjava imati refleksije na neke inspekcijske organe. Nisam apsolutno zadovoljan, u ime SRS, jer u zakonu ne piše ni da je dozvoljeno, te stoga uopšte ne bi bio problem da se ovaj amandman prihvati.
Dolazim iz kraja gde postoji tzv. divlja eksploatacija i saglasan sam sa vama da neko ko se bavi eksploatacijom, površinskom, podzemnom ili bilo kojom, u vidu zanimanja, treba da snosi određene sankcije ukoliko to nije u skladu sa zakonom, ali ovo je nešto za šta postoji potreba da se reguliše samim zakonom.
Sigurno će se dešavati da će možda nesavesni inspekcijski organi, u slučaju da čovek počne da vrši eksploataciju za sopstvene potrebe, dolaziti, biće tu maltretiranja... Da bismo to izbegli, predlažemo da se uredno prijavi pre početka eksploatacije i da to bude isključivo u svrhu sopstvenih potreba.

U okviru vremena ovlašćenog predstavnika SRS.
Imajući u vidu predložene procente naknade za eksploataciju rudnog bogatstva, može se samo jedno pretpostaviti. Postavlja se pitanje racionalnog upravljanja rudnim bogatstvom. Gospodine ministre, morate ovde da iznesete motive vašeg ministarstva za ovako male procente naknade. Pretpostavljam da vi znate kakva je situacija u okruženju.
Ako je kod nas prosečan procenat naknade 2%, a znamo da je u okruženju oko 4% (ima i drugih zemalja, gde su ti procenti mnogo veći), onda zaključujemo da sigurno država Srbija obiluje velikim rudnim bogatstvom, a činjenica je, nismo ni siromašni, ali nije to baš tako, ili da smo mnogo finansijski jaki pa nam nisu potrebna ta sredstva, pa, eto, hoćemo da to svedemo na neki minimum.
Gospodin Dušan Marić je u ime Srpske radikalne stranke predložio da se samo za 1% povećaju ovi iznosi, i mislim da je to apsolutno racionalno. Imamo dva uslova. Nigde u okruženju, bar meni nije poznato, naknada za nemetalične sirovine, kao što su laporac, krečnjak, glina, pesak, šljunak, tehnički, građevinski, arhitektonski kamen, ne naplaćuje se po toni i ne ostavlja se... Odnosno, po toni je jedino moguće, ali ne ostavlja se mogućnost vladi da ona to utvrdi, nego je zakonom predloženo koji su to iznosi.
Zbog čega i ovde nije bio predlog koja je naknada za taj deo, već se ostavlja mogućnost Vladi da ona to uradi na kraju poslednjeg kvartala u tekućoj godini za narednu godinu? Ovde lokacijski nije posmatrano, mi ne znamo uopšte kakav koncept Vlade je vezan za ovaj predlog, da li će eksploatacija ovih minerala u Ljuboviji, Sopotu, Barajevu, Trgovištu biti ista. Da li Vlada vidi takvo rešenje ili će možda biti malo drugačije?
Zaista je potrebno, gospodine ministre, da objasnite motive vašeg ministarstva, kao predlagača (odnosno, Vlada je predlagač, ali je sigurno krenulo iz Ministarstva za energetiku), zbog čega se ide sa ovako niskim procentima, pogotovo što ste u jednom momentu predvideli ovaj iznos od 3%, čini mi se, kada se svi troškovi odbiju?
Gospodin Zoran Ostojić rekao je da je naknada u Ruskoj Federaciji za gas i naftu 22%, ako se ne varam, preciznosti radi, 17,5% je naknada za tu eksploataciju.
Ako vam nije problem, ne morate neposredno posle mog kazivanja, da nam iznesete u nekoliko rečenica, voleli bi to i narodni poslanici i javnost Srbije da čuju – kakva je situacija sa mini-elektranama? Šta su problemi? Kako Srbija vidi to? Da li izgradnja tih objekata ima perspektivu u energetskom sistemu Srbije ili ne? Da li oni koji planiraju da ulažu u taj sektor treba da se bave tim ili je to možda, pozivam se na jedan stari termin, promašena investicija, pa da se ne gubi ni vreme, ni energija?
Ovo pitam zato što kraj iz kojeg dolazim, a to je Podrinje (preciznije, Ljubovija), obiluje rečicama na kojima mogu da se grade mini-elektrane, da bi građani mogli da čuju vaš odgovor, ukoliko ste spremni da na to odgovorite. Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Pretpostavljam da ste mi dali reč u skladu sa Poslovnikom, a vezano za repliku. Da li je tako? (Da.)
Javljam se zbog toga što me je gospodin Ostojić pogrešno protumačio. Gospodin Ostojić je narodni poslanik koji je vredan čovek i najčešće iznosi istinite podatke. Ovaj put imam dokument iz kojeg se apsolutno i precizno vidi kolika je naknada za eksploataciju nafte i gasa u Ruskoj Federaciji. Gospodin Ostojić je izneo pogrešan podatak. Ovo je mesto na kojem mora da se govori apsolutna istina, te sam u skladu sa tim rekao koliko to iznosi, istine radi. Nisam imao uopšte nameru da ulazim u polemiku.
Danas imamo na dnevnom redu veoma važan zakon, a to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu. Ova zemlja ima mnogo problema o kojima danas treba da govorimo.
Ne treba da pređemo preko činjenice da će uskoro Srbija da uđe u bezvizni režim, ali šta posle? Hajde da stvaramo preduslove za naše građane da iskoriste tu poziciju, a ne da ovde iznosimo neke neistine. Mislim da je gospodin Ostojić slučajno raspolagao nekim podacima koje nemaju snagu apsolutne istine. Nemam nameru da dalje polemišem sa gospodinom Ostojićem, ali želim da u ovom parlamentu uvek govorimo istinu i da radimo što više u skladu sa potrebama građana Srbije. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, moram da kažem da negujete jedan manir koji poslanici SRS uvažavaju – prisutni ste sve vreme dok govorimo o onome što je na dnevnom redu.
Za nas poslanike Srpske radikalne stranke nema nevažnih tema; ima važnijih, ali nema nevažnih. To pokazujemo i sada. Dolazite u ovaj parlament sa brojnom ekipom, gde promptno možete da reagujete u svakom momentu na ono što vam narodni poslanici kažu. Zaslužujete poštovanje.
Ali, s druge strane, lista ZES – od preko sto narodnih poslanika koji su osvojili na izborima, sada je prisutan samo kolega Bajram Šehović, što je svakako za pohvalu, ukazuje da za određene poslanike ima manje, odnosno apsolutno nevažnih. Gospodin predsedavajući Nikola Novaković, član G17 plus, da je imao nekog da ga zameni, možda takođe ne bi bio tu. To sad nije ni toliko važno.
Ima nešto, gospodine ministre, što moramo da iskažemo, da se ne slažemo sa vama, nismo saglasni – prosto ne mogu da verujem da amandman koji je podnela gospođa Vjerica Radeta... Dobijali smo bezbroj vladinih predloga gde zahtevaju da određeni zakonski akt stupi na snagu u roku kraćem od Ustavom predviđenog. Ako je nekad objektivno i na osnovu Ustava postojao razlog da to bude prihvaćeno, to jeste sada. Bilo je drugih amandmana za koje niste našli za shodno da ih prihvatite, ali to je politika.
Pretpostavljam da ćete od danas povesti mnogo više računa o složenoj situaciji koja vlada u sektoru rudarstva. Ne tvrdim da to niste činili do sada, ali mislim da priča narodnih poslanika Srpske radikalne stranke, koja nije zasnovana na prostom iščitavanju zakonskih predloga, nego se upravo temelji na razgovoru sa ljudima koji aktivno učestvuju u tom sektoru i gde je pomoć ministarstva kojim vi rukovodite i te kako potrebna...
Probajte u narednoj godini, kao što ste i obećali, da cena električne energije ostane nepromenjena, ako je moguće. Ako bude morala da se menja, neka to bude najniži mogući procenat.
Malopre sam rekao da ulazak Srbije u bezvizni režim sam po sebi ne mora da znači mnogo. Ako nema uslova za putovanje, ako nema uslova za skroman i pristojan život, onda mogućnost da neko otputuje ne znači mnogo. Može Vlada da donese uredbu, ili ovaj parlament, da građani imaju pravo da kupe automobil marke „mercedes“, ali ako nema dovoljno sredstava za to, onda takva odluka, takva uredba sama po sebi ne znači mnogo.
Tako i ovo što se juče desilo u Briselu, odnosno preporuka (nadamo se da će to uskoro biti i ozvaničeno), ukoliko ova vlada ne bude radila više u interesu građana, neće mnogo značiti.
Pada malo sumnje zbog toga što baš nijedan od ovih amandmana koje smo danas obrazlagali za vas nije bio prihvatljiv, iako ste u obrazloženjima navodili da ste saglasni sa onim što pričamo, ali ne želite baš da to bude prihvaćeno.
Nije nama bitno da se zna da smo podneli amandman, bitno je da to kroz zakon bar malo doprinese boljem životu građana Srbije. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva unutrašnjih poslova, želim da verujem da nećemo imati više ovakvu situaciju. Ovo je prošlogodišnji predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, koji je ušao u proceduru 28. jula 2008. godine. Njega smo izglasali, Srpska radikalna stranka je glasala za izmene tog zakona, 30. decembra 2008. godine, ako se ne varam. Sada, ali nešto ranije, kasnije je ušao u proceduru, ali ranije raspravljano ovde i glasamo takođe o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Onaj prethodni je imao dva člana, ovaj sada ima tri.
Zadovoljni smo što je Ministarstvo unutrašnjih poslova, pretpostavljam na bazi informacija koje ste dobijali sa terena, u članu 1. primetili da kada su u pitanju pasoši za lica mlađa od 14 godina treba ići sa novim predlogom. Vaš predlog je bio lica do tri godine, od jedne do tri godine. Njihova važnost da bude tri godine. A od tri do 14, njihova važnost da bude pet godina.
Gospodine ministre, niko od nas nije shvatio da licu koje je navršilo tri godine izda se pasoš i važi do 14, nego da je njegova važnost ukupno pet godina. Dakle, sa prvim danom četvrte godine važi će mu do devete i još jedan i tu se završava to.
Amandman koji je podnela gospođa Vjerica Radeta u ime SRS jeste praktično bolji od onog rešenja koje imamo u Predlogu zakona, ali ima jedan mali problemčić koji dolazi od strane ministara iz SPS. Evo o čemu se radi.
Ne bežimo od činjenice da kažemo da negujete jedan manir prisustva u Narodnoj skupštini kada su zakoni na dnevnom redu o kojima govorite. To čine i vaši saradnici. Saglasni ste sa argumentacijom koju iznose poslanici SRS, to sam danas u više navrata imao priliku da se uverim, kada je ovde boravio ministar za energetiku, gospodin Škundrić, apsolutno saglasan ali ima neki problem oko prihvatanja amandmana. To gospodina ministra ne boli uopšte, a građani Srbije će imati korist od toga. Nemojte uopšte nikada da se rukovodite to što je predložila SRS, nego ako je dobro i koristiće građanima Srbije, to treba i prihvatiti.
Pretpostavljam, sami ste priznali da kao po vama ne postoji neka suštinska razlika, ne menja koncept ovog zakona, pa ako je to tako, a jeste i u praksi će se pokazati bolje i onaj elemenat bezbednosti zbog kojeg je gospođa Vjerica Radeta podnela taj amandman, je više zaštićen nego što je to bilo predlogom zakona i to je apsolutan razlog da se amandman prihvati.
Malopre ste u svom obraćanju narodnim poslanicima kazali da ste danas često citirani. Znate, velika je stvar biti ministar Ministarstva unutrašnjih poslova. Zbog toga su vas kolege i citirali.
Moram ovaj put da vas citiram, ali neću se vraćati daleko u prošlost, ne ni u neku bližu prošlost, nego ono što ste rekli danas. Kažete - rušenje zida koji je bio oko Srbije, vezano za viznu liberalizaciju.
Potpuno sam siguran da mislite kao i ja, rušenje zida oko Srbije, ali nije srušen u potpunosti oko Srbije. Zbog građana koji žive na KiM siguran sam da ne mislite, kao što ni ja ne mislim, da Kosovo i Metohija nisu Srbija. To je verovatno nešto što vam se potkralo. Ne tražim ni da ovo posebno objašnjavate, jer skoro da sam siguran da potpuno isto mislimo.
EU ništa nama nije poklonila, Srbiji i građanima Srbije, to je druga rečenica koju ću citirati, vaša rečenica koju citiram. Mi to znamo, uvek i kažemo da je to tako. Prihvatamo i sećamo se da je prošli put neko, da li vi ili neko od vaših saradnika, rekao da je oko 12.500 mesečnih zahteva za izdavanje pasoša, da se sada to povećalo. Prihvatamo i mišljenje građana koji kažu - dobro je da imamo taj pasoš, pa ako budemo mogli da putujemo, putovaćemo, ako ne budemo nećemo ni putovati.
Potpuno sam siguran da će biti određeni broj građana, nadam se, moja želja jeste i želja SRS da takvih, ako već mora da bude, da ih bude što manje.
Isteći će važnost pasošu, a oni neće moći nigde da otputuju, ne zato što ne žele, ne zato što nemaju potrebu da se upoznaju sa nekim svetskim dostignućima, da upoznaju svet, nego zato što neće moći iz finansijskih razloga.
Čuli ste, gospođa Vesna Pešić je rekla da neki ne mogu da odu do Banje Koviljače. Vrlo često sam u svojim izlaganjima kazivao da mnogi Valjevci ne mogu da odu do Divčibara i Užičani ne mogu da odu do Zlatibora, i ako im nikada nisu bile potrebne vize, ne mogu iz razloga što nemaju dovoljno sredstava za život.
Zanima me, gospodine ministre, da li se šta promenilo u odnosu na neki raniji period.
Informacija je iz letošnjeg perioda, našim građanima koji su živeli u južnoj Americi, nije tehnički bilo omogućeno da podnose zahtev i da dobiju putnu ispravu, pasoš tamo, nego su morali da dolaze u Srbiju, što je u svakom slučaju dolazak dobar i za njih i za njihove porodice i za one koji žele da ih vide, ali to su bili dodatni troškovi za njih, otprilike negde oko 1.600 dolara. Da li se sada tu nešto rešilo, da li će u narednom periodu, mislim da bi našim sugrađanima to značilo mnogo. Probajte da tu uradite nešto.
Mnogi ovih dana, pre svega bih rekao politikanti, kažu da je i ovo jedna velika pobeda, da je ovo jedan veliki iskorak prema EU.
Ne bežimo od EU u posmatranju tehničkih unapređenja koje mi u Srbiji možemo da koristimo. U tom smislu ne bežimo. Sve što je moderno i savremeno, hajde da koristimo kod nas, hajde da ga razvijamo.
Oni koji kažu da EU nema alternativu su apsolutno svesni da su svi koji rade u institucijama EU dobro nagrađeni. Nekoliko podataka ću da iznesem. Stoga velika želja evrofanatika da po bilo koju cenu, da po cenu državnosti, po cenu integriteta države uđemo u EU. A šta je motiv? Motiv je novac.
Oni koji ne mogu dovoljno ovde da na nelegalan i nezakonit način obezbede za sebe, pokušavaju da se uhvate u voz koji ide u EU da bi mogli da obezbeđuju, na primer, sledeća primanja: sekretarice i pomoćno osoblje, tek primljeni u radni odnos kada se odbije porez na dobit, imaju zaradu od 4.377,08 evra, prevodioci, istraživači, inspektori, službenici i funkcioneri, na početku karijere, 6.728,66 evra, savetnici i administratori 10.430 evra, šefovi odeljenja 15.000 evra, direktori u sektorima 16.000 evra.
Početkom 2009. godine u institucijama EU je bilo zaposleno blizu 38.000 činovnika.
Iz Kancelarije za pridruživanje EU bila je izjava da je negde oko 7.000 ljudi angažovano na poslovima koji omogućavaju pridruživanje Srbije EU i da bi trebalo negde još oko 3.353 lica angažovati u procesu pridruživanja Srbije EU i čini mi se da je to najveći motiv nekima za brzo grabljenje prema EU. Polako, izvršite analizu svega – šta dobijamo, a šta gubimo? Neki evrofanatici vrlo često kažu da Srbija dobija veliku šansu u korišćenju sredstava iz pristupnih fondova, a ne govore uopšte koliko će to koštati građane Srbije. Ne treba to ispustiti iz vida. Znam dobro da sada govorim o temi koja jeste na dnevnom redu, jer da bi putovali u EU, moramo da imamo pasoše, da bi imali pasoše moramo da donesemo rok o produženju važenja starih pasoša.
Na početku izlaganja sam rekao da mi u SRS-u ne bi voleli da ponovo imamo ovu temu na dnevnom redu. Zakon o putnim ispravama da se menja, zašto da ne, ali ne zbog roka, jer smatramo da zakoni treba da regulišu ono što život nameće, a ne da donosimo takve zakone koji će uništavati živote u Srbiji. Vrlo često nam se to dešava u željama i pokušajima nekih koji nisu dobro razumeli šta Srbija očekuje i kuda ide.
Ne mogu da shvatim neke kolege, ne znam da li sam malo pobegao od teme, ne verujem, oprostite mi ako jesam, kada je šef poslaničke grupe SRS, gospodin Dragan Todorović predlagao u sednici koja je bila pre ove da se po izjašnjavanju o jednoj tački dnevnog reda javno prozivamo. Nije njegova želja bila da pravimo razlike, nego poziv savesti određenim poslanicima, koji su u razgovoru sa nama iz SRS-a ukazivali na sve promašaje i greške, a da budem potpuno jasan i otvoren, ovo kada sam govorio, mislio sam na Statut Vojvodine i Zakon o utvrđivanju nadležnosti za AP Vojvodinu. Hvala vam na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnika Vlade nema, poštovani građani, SRS želi da razvija i da se bolji živi u celoj Srbiji bez izuzetka. Ne želimo da usporavamo razvoj onih koji su već u određenom nivou u odnosu na druge delove Srbije otišli ispred, ali želimo da pokažemo solidarnost, i tamo gde se teško živi da država Srbija pomogne i tim građanima svoje Srbije, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost.
Poštovani građani Srbije, u ovom zakonu Srbije nema, nema je ni u minimumu. Razne su priče da će građani Vojvodine da žive bolje. Govorim o amandmanu na član 53. kojeg je SRS podnela na ovaj zakon, koji kaže da AP Vojvodina uređuje, u skladu sa materijalnim mogućnostima, druga prava u oblasti socijalne zaštite, veći obim prava od prava utvrđenih zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje, kao i druge oblike socijalne zaštite, ako je prethodno u svom budžetu za to obezbedila sredstva.
Upravo sam pročitao ovaj stav člana 53. za koji gospoda iz DS ne mogu da kažu da ne govorim strogo o amandmanu, odnosno da se ne pozivam na član zakona koji ovde piše. Nije suština u tome, poštovani građani, pre svega mislim na vas iz Vojvodine, ovo je jedna navlakuša, da biste vi rekli - pa dobro, taj zakon možda i pije vodu, možda i donosi nama nešto dobro. Ne, on ne donosi ništa dobro.
SRS je dalje podnela još nekoliko amandmana u nizu, koje ću u ime SRS obrazlagati, pa ćemo govoriti o drugim aspektima pogubnosti ovog i ovakvog zakona ne samo za građane Vojvodine, a pre svega za građane Vojvodine, nego za sve građane Srbije.
Beli šengen, jesmo mi i za to, ali ovo je cena belog šengena, ovakav zakon. Trebalo je godinu dana da sve političke stranke koje čine Vladu u ovom momentu prihvate iz raznoraznih razloga, kao SPS, jer danas je njen predsednik, a u ime Ministarstva pravde, na sastanku gde će biti doneta odluka o bezviznom režimu.
Šta građani od toga imaju? To vam je isto kao kada bi Vlada donela odluku da građani Srbije imaju pravo da kupuju automobil "mercedes", a oni nemaju sredstava, neki ni za doručak, a neki možda ni za bicikl.

Poštovani građani Srbije, meni je poslastica da polemišem s narodnim poslanicima DS, a vidim polako se pecaju na ove amandmane koje je SRS podnela.
Zbog čega je poslastica polemisati sa poslanicima DS? Upravo iz razloga što je glavni inicijator ovakvog zakona Boris Tadić i poslanici DS koji ovo dalje treba da sprovedu.
Nenad Čanak je jedan od podizvođača ovog projekta i on nema tu snagu koja bi mogla da u ovom momentu naškodi toliko građanima Srbije. Mene iznenađuje ravnodušnost određenog broja narodnih poslanika, znam šta razgovaramo mimo redovnog zasedanja, i verujte najveći broj poslanika iz DS takođe ima velike primedbe i kritike na ovaj i ovakav zakon.
Vi ste pokušali da kažete da ne treba osporavati veću mogućnost izdvajanja za socijalnu zaštitu. Ko je protiv toga? Naravno da ne treba, nego treba pružiti maksimum.
Srpska radikalna stranka po svom obliku uređenja, po tome kako mi zamišljamo da treba da izgleda Srbija, na dobar i veoma stručan način je govorio narodni poslanik Aleksandar Martinović… Da li smo mi za decentralizaciju? Naravno. U kom obliku? U sledećem – Beograd, u ime države Srbije, Ljubovija, kao lokalna zajednica, Apatin, Alibunar i sve druge opštine direktno.
Na taj način bi sačuvali celovitost naše Srbije i donekle omogućili građanima Srbije da približno jednako žive.
Šta mi imamo? Vi pravite neke srednje nivoe vlasti, a u malim sredinama ukidate sudove, ukinućete i domove zdravlja, obeshrabriti i potpuno obespraviti te građane, i gde će da rade? Jednog dana, osim možda isturenih odeljenja pošte, neke škole, nijedna druga institucija u mnogim malim mestima Srbije neće biti.
Eto, poštovani građani Srbije šta vam DS sprema i kakav život možete da očekujete u narednom periodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, odlično znam da se pecaju ribe, figurativno sam rekao da se neki narodni poslanici upecaju.
Ali, gospođo Kolundžija, kada ćete vi prestati sa vođenjem dvostruke politike? Ovde se radi o izlaganju dve politike. SRS, ono što govori svojim biračima, što govori kada ide po Srbiji, to govori i u ovom cenjenom domu.
Vi ste imali, neposredno pre amandmana ovih koje obrazlažem u ime SRS, nekoliko narodnih poslanika iz DS koji su takođe podneli amandmane na ovaj zakon i nisu želeli o njima da kažu nijednu reč. To čine svesno verovatno, ne ulazim u njihove motive, da bi mogli da kažu – eto, mi smo podneli amandmane, ali sada od toga nema ništa.
Velika je cena ovog zakona, poštovani građani Republike Srbije. Ovaj zakon će omogućiti postavljanje, ne kažem svih, nego i velikog broja i sudija i tužilaca, preko ovog zakona, koji ne zaslužuju i nisu dostojni tih funkcija.
Kako mislite da će se izvršiti postavljanje sudija i tužilaca preko ovog zakona? Zato što će neki narodni poslanici, koji takođe vide velike probleme i promašaje u ovom zakonu, glasati za ovaj zakon, a da im se omogući da Narodna skupština, u delu gde je ona nadležna ili Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca, postavi sudije i tužioce, one koji su poslušni ovom režimu.
SRS se odlučno suprotstavlja ovom i ovakvom zakonu i prava je istina da su poslanici SRS podneli amandmane na svaki od 91 član ovog zakona, kojima predlažemo da se brišu ove odredbe i zakon u celini, jer ovo drugačijim formulisanjem naših amandmana nije moglo da bude uopšte ispravljeno.
Da li smo mi da se u određenim delovima Srbije, koji su razvijeniji, živi bolje? Kako da ne. Poštovani građani Srbije, sa pozicija vlasti, a kad-tad, SRS će razvijenima omogućiti da se razvijaju brže, ali nikada neće dozvoliti da se odvajaju od Srbije.

Član 56. ovog predloga zakona se odnosi na društvenu brigu o deci. Licemerno je govoriti o društvenoj brizi o deci vezano za AP Vojvodinu, kada mi ne vodimo brigu o deci ni u ostalom delu Srbije, odnosno u Srbiji uopšte. Brojni su primeri u Srbiji koji pokazuju na neodgovoran odnos države Srbije prema deca i porodici uopšte.
O kakvoj brizi mi pričamo, kada znamo da nam je 0,9 dece na jedan bračni par? Gde je tu briga o deci? Gde je mogućnost, gde je potreba da se stvaraju porodice, da se šire? Da li vam je poznato koliko u Srbiji momaka od 45, pa i više godina, nisu nikada sklopili brakove, sa veoma malo mogućnošću da ikada dođu u takvu poziciju?
Nije vama ni briga, ni cilj, da pomognete građanima Srbije. Vama je cilj, naravno, ne mislim na sve, veoma mali broj autonomaša je ovde, ali vi pokušavate na jedan način da zavedete veći deo građana, kako bi im predstavili da postoji vaša velika briga za decentralizaciju, za bolji život, a u suštini, od toga nema ništa.
U poslednje vreme, u velikoj meri u tome vam i pomaže vaš koalicioni partner u informisanju, vi skrećete temu sa veoma važnih pitanja u ovom momentu za državu Srbiju i prebacujete je na neke benigne stvari, na neke stvari koje, verujte mi, skoro nikog, apsolutno nikog u Srbiji ne zanimaju. Otiđite malo, prošetajte Srbijom, pa ćete videti šta vam građani kažu na sve ovo što vi pokušavate da uradite. Ovde idete malo perfidno. Objasniću vam kako i na koji način, vezano za sledeći amandman na sledeći član.

Član 57.  Predloga zakona glasi: "AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, u skladu sa zakonom, vrši stručni nadzor nad ostvarivanjem socijalnog rada u ustanovama za decu na teritoriji AP Vojvodina".  
Imam jedno pitanje za vas, gospodo narodni poslanici. Da li će se smanjiti broj ministarstava u Srbiji nakon stupanja na snagu ovog zakona i nakon stupanja na snagu statuta Vojvodine?
Znamo u ovom momentu da vi imate većinu i da smo nemoćni da sprečimo donošenje ovakvog pogubnog zakona, ali da li će se smanjiti broj ministarstava? Da li će se smanjiti broj zaposlenih u ministarstvima u Srbiji kada se budu počele realizovati nadležnosti po ovom zakonu, mnogo ih je, koje su poverene? Sigurno je da neće.
Imali smo na dnevnom redu na sednici Narodne skupštine koja je prekinuta zbog ovakvog zakona, a što je prekinuta, pa imate i rokove do kada morate da donesete ova dva akta, vezano za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na republičkom i na lokalnom nivou.
Da li smo ijednom jedinom rečju govorili o broju zaposlenih na nivou AP Vojvodina? Naravno da nismo. Uvećaće se i u odnosu na ovu. Ovde postoji određen broj političara koji stopiraju ovo, traže najpogodnije vreme. Podseća me malo kao što se u određenom vremenskom periodu 60-tih godina prošlog veka, pojavio određen broj političara sa KiM koji je govorio strpljivo, strpljivo, da se Srbija još finansijski onesposobi i umrtvi, a sve u korist prebacivanja sredstava na KiM.
Tako je i ovde najbolji primer za to, da poslanici SRS ne govore ništa napamet jeste i član 43. Predloga ovog zakona, da ono što treba da se isfinansira ide iz budžeta Republike Srbije i osiromašena mesta, poput Trgovišta, Ljubovije, Malog Zvornika, Krupnja i nekih drugih idu u razvijenija mesta, a sav prihod koji se bude ubrao tamo on će ostati na mestu stvaranja toga.
Ko će od toga koristi imati? Neće građani Srbije, nego oni koji se bave politikom, tzv. politička elita, jer je jedan od narodnih poslanika ovde, kada je bila rasprava u načelu po ovim predlozima, govorio o nekoj političkoj eliti u Srbiji.
Valjda u Srba i svih drugih građana koji žive na teritoriji Srbije nema veće političke elite od poslanika jedne političke stranke koja je rekla da se ovo usvaja zahvaljujući njihovim amandmanima, ukupno pet amandmana, koje su podneli.
Neće vam ovo proći. Građani Srbije su prepoznali vaše namere, i to će biti sigurno kažnjeno u nekom narednom periodu.
Sad ih niko ne pita prilikom izglasavanja ovih predloga akata, ali će se i oni pitati na sledećim izborima, onda ćete videti šta ste radili u ovom mandatnom periodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Bjelobaba, pokušajte da u mom izlaganju ne prepoznate sebe lično, jer zaista vas doživljavam kao jednu od 2.453 buduće sudije u Republici Srbiji. Malo ću samo prokomentarisati vaš dolazak ovde na osnovu jedne odluke.
Želim da kažem da se ovde pokušava, kao što je u starom Rimu, dva i po veka pre nove ere, Senat obavljao izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, i sada se u Srbiji pokušavamo vratiti u to doba. Da vas podsetim, postojala je tada i skupština, skupštinu su sačinjavali svi oni koji su služili vojsku. Mi danas imamo sasvim drugačiju Skupštinu, sasvim drugačiji sastav i sasvim drugačije vojne zakone.
Na osnovu čega temeljim ovakav zaključak ili svoje izlaganje? Veliki je upliv izvršne vlasti u pravosudnoj vlasti? Kako? Pa i u ova dva tela koja možemo nazvati institucijama koje se nalaze u sistemu sudske vlasti, a to su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Za godinu dana, otkako su stupili zakoni na osnovu kojih je trebalo izabrati sve članove u ove dve institucije, vi niste bili kadri ni do dana današnjeg da završite taj posao.
Onda ono o čemu je gospodin Zoran Krasić govorio, postavlja se sa aspekta i pravne struke pitanje: da li neke institucije postoje ako u svom prvobitnom obliku nikada nisu imali onaj broj članova koji su predviđeni ovog puta po Ustavu Republike Srbije?
Ustav Republike Srbije predviđa isključivo da i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca imaju po 11 članova. Pokazaću vam i dokazaću, znate uostalom svi koji ste prisutni u ovoj sali, i najveći broj nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija, da nikada 11. član u Visokom savetu sudstva nije izabran, a bio je predlog od strane Pravnog fakulteta univerziteta u Beogradu da to bude profesor dr Zoran Tomić.
Mi ne pomažemo vama izbor, ali samo kažemo da nije i nikada nije u Državno veću tužilaca predstavnika, ali pazite ne skupštine Advokatske komore Srbije, nego upravnog odbora Advokatske komore Srbije, njihov kandidat nikad nije izabran kao 11. član Državnog veća tužilaca.
Na osnovu toga, objektivno i stručno-naučno se može osporavati postojanje ta dva organa i da li su legitimne odluke i svi predlozi koje imamo ovde u Narodnoj skupštini.
Ako su nepotpuni organi predložili to, tu se ne radi da je bilo izabrano 11 članova, pa je nekom prestala funkcija po bilo kojim osnovama, a na osnovu zakona moguća, mene zanima - na osnovu čega se pojavio veliki vremenski prostor od raspisivanja konkursa za popunu sudijskih funkcija?
On je obavljen 15. juna. Visoki savet sudstva je raspisao konkurs 15. juna, a Državno veće tužilaca za popunu tužilačkih funkcija 19. oktobra 2009. godine i nikad nijedna informacija nije bila potpuno identična - koji broj kandidata se prijavio na konkurs vezano za redovne sudove i sudove posebne nadležnosti u Srbiji?
Barata se sa cifrom od 4.800 u roku predviđenom, a on je bio do 30. jula 2009. godine, plus sve prijave koje su stigle poštom, pa se da zaključiti da ih je bilo preko 6.000, negde 5.200, i zna se da nije bio broj predmeta upisivan prilikom podnošenja tih prijava.
Zbog čega je to rađeno u Visokom savetu sudstva? Gospođa Bjelobaba bi možda mogla da da i pravi odgovor na to, a mi smatramo iz razloga što je bio veliki broj, a davali ste obećanje da će biti sve prijave razmotrene i zbog toga niste stavljali brojeve prilikom prijema tih prijava da bi mogli da manipulišete koliki je tačan broj prijava bio.
Sada ću da prokomentarišem Predlog odluke za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Moram da vam kažem da je jedino izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda predviđen Ustavom, jedan član, to je član 144, posebno je posvećen izboru tog predsednika, odnosno predsednika tog suda.
Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Evo, ovde imamo jednu situaciju koja se u praksi teško može primeniti. Prvi put biramo predsednika tog suda, a njega treba da predloži Opšta sednica tog suda. Kako sada da izlazimo iz tog galimatijasa? Pokušaćemo na ovaj način.
Vi ste doduše mnogo puta do sad uradili nešto što nije u skladu sa zakonom.
Moram da podsetim i vas kolege narodni poslanici i javnost Srbije, nekada je današnji, jučerašnji dan, bio praznik naroda i narodnosti SFRJ, a ove godine 30. novembar će ostati upamćen po nečemu drugom, da je većina u Narodnoj skupštini, nazovite ga kakav god hoćete način, donela odluku o prihvatanju Statuta Vojvodine i izglasavanju Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Ali, i kolega Ranđelović je govorio o tome da treba da donesete odluku o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda i o nosiocima tužilačkih funkcija.
Nije ovo jedina situacija, kao što je sam kolega rekao, kad se u minut do 12 donosile neke važne odluke. I vlade su birane u minut do 12 i građani Srbije nisu imali nikakve sreće od takvih vlada.
Poznato je da će oko 600 sudija ostati bez posla i negde oko 100 tužilaca. Ostaće ih mnogo više, jer će na njihova mesta doći možda oni koji prvi put sad konkurišu na te funkcije, ali kad bi bili primljeni oni koji su bili ranije, to će biti nege oko 600 plus 100 tužilaca, to je negde oko 700.
Zakon je rekao koja su njihova materijalna i novčana prava, a zakon o agenciji, koji će stupiti na snagu 1. januara 2010. godine, koji se odnosi na borbu protiv korupcije, rekao je da ta lica ne mogu u naredne dve godine obavljati advokatske poslove.
Kolega Boško Ristić je rekao da su ispunjeni standardi standardi EU u poštovanju postupka i procedure prilikom predlaganja ovih kandidata. Procedure su mnogo puta ispoštovane, mnogo puta i nisu, ali ono što smo dobijali iz tih procedura nije značilo ništa. Naprotiv, nanosilo je veliku štetu i državi Srbiji i njenim građanima.
Sada imam, gospođo Bjelobaba, jedno pitanje za vas - kako je moguće da gospođa Nata Mesarović predloži vas da vi predložite nju? Zaista, ništa ne izmišljam. Imam ovde u svojim rukama dva akta gde je u jednom potpis gospođe Nate Mesarović, ovlašćuje vas da vi u ime Visokog saveta sudstva predložite nju za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Nije li malo nelogično? Vi ništa niste krivi za to i vama ne stavljam na teret.
Kada se pogleda biografija koja je, istina, štura biografija, Nate Mesarović, moglo bi se zaključiti samo na prvi pogled da se radi o kandidatu koji ima oko 35 godina radnog iskustva i postepeno sve faze u pravosudnom sistemu, od opštinskog do konačno i Vrhovnog suda, ali nema drugih podataka. I to ne važi samo za ovog kandidata, to važi za sve kandidate o kojima mi danas ovde govorimo. Neko se dotakao ove teme i ne može niko da postavi pitanje - šta će biografije pred narodnim poslanicima?
Narodni poslanici donose konačnu odluku o ovome. Pre ovog su bili neki predlozi.
Definitivno ovde Narodna skupština će izabrati predsednika Vrhovnog kasacionog suda i određen broj javnih tužilaca, te stoga minimum što je trebalo uraditi jeste trebalo i neke stručne kvalifikacije i ono što predlaže, odnosno što kvalifikuje ove kandidate, da su dostojni ovih funkcija, o čemu i govorimo.
Ovde se kaže u jednoj rečenici ili u delu rečenice šta je to gospođa Nata Mesarović posebno doprinela, a ne navode se uspeh, počev čak od prvog, čini mi se da je Prvi opštinski sud u Beogradu bio, pa kroz sve ostale sudove, koliko je rešeno predmeta, koliko vraćeno, kakav je njen uspeh u tome, nego se kaže - posebno je doprinela unapređenju saradnje vrhovnih sudova zemalja regiona i visokih sudskih saveta.
Kako je to dokazivo? Šta to znači vama, gospodo narodni poslanici? Da li je to na neki način merljivo? Eto sa koliko zemalja ili sa koliko visokih saveta sudstva je napravljena dobra komunikacija i koji su efekti pomoći pravosudnom sistemu u Srbiji iz ove njene velike aktivnosti.
Sada bih malo prokomentarisao vezano za predloge ovih odluka o izborima javnih tužilaca. Osvrt na kandidata za Republičkog javnog tužioca ne treba posebno, jer čuli ste iz izlaganja ovlašćenog predstavnika SRS, gospodina Zorana Krasića da u stručnim krugovima u Okružnom tužilaštvu u Beogradu ovog kandidata veoma mali broj zamenika tužilaca poznaju.
Predlog odluke o izboru javnih tužilaca za apelaciona javna tužilaštva; imamo za Beograd, imamo za Kragujevac imamo za Niš, a pitam vas šta je sa Novim Sadom?
Da li možda na osnovu danas usvojenog zakona nećete rešavati to mesto. Ne mogu, a da ne prokomentarišem kandidata za apelacionog javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu. O tome je bilo ovde reči, ali svakako želim to da podsetim i da svoju tvrdnju s početka ove priče učinim još argumentovanijom.
Da se u granu vlasti sudstva uvukla politika i izvršna vlast ima dominantu ulogu pokazuje ovaj kandidat Nebojša Budić, koji je bio šef Narodne kancelarije predsednika opštine Prokuplje. Pitam vas da li je ijedan šef kancelarije bio nestranačka ličnost, ako se zna da je sam direktor kancelarije predsednika Republike bio gospodin Dragan Đilas, koji je istaknuti član DS i koji je i šef Gradskog odbora Beograda u toj stranci? Hoće li neko kasnije, zapravo posle mog izlaganja, odgovoriti zbog čega nemamo kandidata za apelacionog tužioca u Novom Sadu?
Više kolega narodnih poslanika je govorilo o teritorijalnoj zastupljenosti, odnosno o kandidatima koji su konkurisali na određenim mestima i mislim da niko ne može dati odgovor na ovo pitanje, pa se kaže, ako to nije Boško Ristić rekao, napravili smo raspored na osnovu prijava samih kandidata.
Znam nekoliko kandidata, rekao bih vrlo kvalitetnih, ovaj moj zaključak, kolege, ne mora ništa da znači, koji su konkurisali na sva mesta i nema ih ovde uopšte. Da li je bio prethodni dogovor da određeni kandidat iz Požege, recimo, ne mislim da osporavam kandidaturu ovog kandidata, konkuriše u Valjevo? Da li mu je pre toga neko rekao - konkuriši u Valjevo, tamo ćeš i biti primljen?
Iz Valjeva idu dva kandidata u Šabac, kako u Osnovno tužilaštvo, tako i u Više tužilaštvo. Prvo sam pomislio kada sam pogledao ovaj predlog da želite da javni tužioci ne budu u mestu stanovanja, možda je to novi standard EU, pa sam onda video da imamo i takvih kandidata, ostaju u mestima gde žive, gde imaju stalno mesto boravišta. Biće otprilike da na ove funkcije birate isključivo podobne.
Ova država, tvrdim odgovorno, ima izuzetne i sudije i tužioce, samo izvršna vlast malo šanse daje tako kvalitetnim. Kako ćete objasniti, posebno se obraćam nekolicini kolega iz DS koji se bave advokaturom, koji su članovi Odbora za upravu i pravosuđe, sedmorica su advokati, kako reče koleginica Vjerica Radeta, kako je moguće da nijedan od kandidata tužilaca koji su do sada proveli deset i više godina u tužilaštvu, i to kao tužioci, a ne zamenici, kako u osnovnim do sada opštinskim i okružnim, nema ih sada na mestima šefova ili, kako bi se reklo, tužilaca u osnovnim i u višim sudovima. Da li znate zbog čega ih nema? Zato što nisu pripadnici DS i nijedan drugi razlog.
Da građani Srbije ne bi pomislili da će baš samo isključivo tužioci biti oni kandidati koji podržavaju ili su simpatizeri DS, pošto znamo da formalno-pravno ne mogu biti članovi stranke, pa nije baš tako. Oni koji su prihvatili da glasaju za Statut Vojvodine i Zakon o utvrđivanju nadležnosti, a pripadaju drugim političkim strankama i drugim političkim opcijama, oni su zauzvrat tražili da nekoliko njihovih kandidata prođu na ta mesta.
Razmišljate li o zakonu o advokaturi i niz drugih pitanja bi se moglo postaviti o vašoj neodgovornosti u ovoj oblasti. Da, i mi smo za reformu u oblasti pravosuđa, ali ovo je apsolutno pogrešan način za sprovođenje reforme u oblasti pravosuđa.

Dame i gospodo narodni poslanici, brojni ministri u odsustvu, imamo na dnevnom redu Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Ovo je, kolega Mikoviću, obraćam se vama zato što ste pre mene govorili, jedan veoma opasan akt.
O njemu ću govoriti sa više aspekata, naravno, on to dozvoljava i podrazumeva. Danas je, koliko ste vi shvatili neozbiljno ovo, ukazuje i činjenica da je danas predsednik Vlade izlagao, pardon izlagao pet minuta i 34 sekunde vezano za ovaj predlog zakona, da bi ministri koji su bili prisutni u toku jednog dela dana počeli da zloupotrebljavaju vreme. To neka im služi na čast.
Moram da se osvrnem i da kažem šta je ovaj akt. Ovo je cena. Čega cena? Cena pobede Borisa Tadića na predsedničkim izborima. Sada nekom treba nešto platiti i vratiti. Pokazaću vam koliko sam u pravu, analizirajući pojedine članove, koliko su suprotni sami sebi, koliko nisu u skladu sa Ustavom i koliko poskupljuju život građana u Vojvodini, za koje se navodno vi, onako baš preterano, puno brinete.
Ovde nije glavni izvođač Nenad Čanak, kako mnogi žele da predstave. On je jedan od podizvođača. Šta on reče danas - izvršenje poreske obaveze je najveći separatizam, tačka. Znači, izvršenje poreskih obaveza je najveći separatizam. (Glas iz sale: Patriotizam je rekao.) Ako je i najveći patriotizam, vi ste na vlasti devet godina.
Hoću samo da vam kažem, namerno sam vam to rekao, da čujem vaš komentar, već devet godina ste na vlasti. Učešće u plaćanju poreza je malo. Zbog čega? Osim što plaćamo kroz promet dobara i usluga, ali na ono što mi privređujemo je veoma mali. Kako i zašto?
Zato što tajkuni nisu u sistemu poreza. Nemate moći i snage da od njih naplatite ono za šta bi oni morali da plate. Drugi građani nisu u poziciji da plaćaju, jer ne rade godinama, kolega Mikoviću. Nemaju obaveza, nemaju mogućnosti, nemaju od čega to da plate.
Vi ne dovodite do stvaranja i jačanja patriotizma, što bi trebalo da bude obaveza svakog građanina, a posebno nas koji sedimo ovde, a posebno Vlade Republike Srbije, nego dovodite nasuprot tome.
Moramo da izrazimo sumnju kada pred sobom imamo ovako opasan akt. Nismo zaboravili vaše izjave iz 2000. godine da je pitanje KiM jedno demokratsko pitanje, koje ćete vi rešiti samo da dođete na vlast. I došli ste, a imamo posledicu tu koju imamo. Ne tvrdim ni ovaj put da je taj problem i to pitanje lako, ali tada kada ste govorili da je to demokratsko pitanje, mi u SRS smo znali da je to veliki i krupan problem ove države.
Sada kažete da to donosi samo dobrobit građanima Vojvodine. Zašto niste probali da recimo ova prava koja će imati građani Vojvodine imaju, zašto vi to niste probali, mi se ne slažemo s tim, objasniću kako mi vidimo decentralizaciju, zašto ova prava niste dali građanima upravnog Mačvanskog okruga, sa svojih osam opština, da oni mogu da odlučuju o svom razvoju, da imaju svoju razvojnu banku i da sve ono za što se vi zalažete kod njih bude eksperimentalno i onda da idemo u realizaciju tog pitanja u Vojvodini?
Znamo mi šta su obaveza po Ustavu i želimo da se pridržavamo toga, ali ovde smo imali jedan obrnut raspored poteza. Valjda je prvo trebala doneti ovaj zakon, pa onda statut Vojvodine. Ovde je bilo obrnuto, usvojen je statut Vojvodine u Skupštini AP Vojvodina, pa je onda na osnovu tog akta, takvog još uvek nepotpunog, urađen predlog ovog zakona.
Samo ću nekoliko stvari, odnosno nekoliko odredaba ovog predloga zakona da iskomentarišem. AP Vojvodina, kao regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti; vređate ostatak Srbije.
Mislim da se u Kragujevcu, odakle je predsednik Okružnog odbora SRS i jedan od potpredsednika Narodne skupštine, gospođica Nataša Jovanović, neguju svetski, evropski i srpski standardi, ali ovde isključujete sve druge. Naravno, mislim da se neguju i u ostalim gradovima Srbije, ali isključujete i sve druge gradove ili oblasti, a dajete to pravo samo Vojvodini.
U članu 4. kažete - teritorija AP Vojvodine ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu i u skladu sa zakonom. Referendum je punovažan pod određenim uslovima. Sada ministri su ovde obrazlažući ovaj predlog zakona rekli - pa na to imaju pravo i lokalne samouprave.
Da, imaju. Ne može jedna mesna zajednica bez sprovedenog referenduma da se pripoji drugoj lokalnoj samoupravi, ali to je apsolutno bezopasno i nema nikakvog problema. Odavde mogu da nastanu razni problemi.
Šta još AP Vojvodina može da uradi? Može da osnuje razvojnu banku AP Vojvodina, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje, poslovanje i organizacija banaka.
Naravno, vi ćete sada reći, u skladu sa zakonom. Da, u skladu sa zakonima, ali to će biti razvojna banka AP i to nema mogućnost nijedna druga oblast ili regija, kako ste vi to ranije govorili.
Šta radi još AP Vojvodina? Daje saglasnost na odluku o proširenju delatnosti ustanova, čiji je osnivač Republika Srbija. Zar vam se ne čini tu da je to protivustavno i protivzakonito, da daje saglasnost AP Vojvodina na ono što je osnivač Republika Srbija? To imate u nekoliko odredaba – u članu 33. i članu 34. predloga ovog zakona.
Član 43. govori o kinematografiji i filmskoj umetnosti. Možda nije mnogo interesantno, ali samo da vam pokažem na koji način neće biti ono što smo mi danas slušali. „AP Vojvodina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kinematografije, vrši inspekcijski nadzor.“
Inspekcijski nadzor se vrši kao povereni posao. U redu, imaju i ostale lokalne samouprave takvu mogućnost. Ali, šta sledi? „Takse i naknade koje se ubiraju na osnovu propisa u oblasti kinematografije prihod su budžeta AP Vojvodine za obveznike čije je sedište na teritoriji AP Vojvodine“. Znači, prihod je AP Vojvodine, a finansira Republika Srbija.
„Društvenu brigu za zdravlje na nivou AP Vojvodine, koja obuhvata mere za obezbeđenje i sprovođenje zdravstvene zaštite od interesa za građane na teritoriji AP Vojvodine, vodi AP Vojvodina, donosi posebne programe zdravstvene zaštite za pojedine kategorije stanovništva, odnosno vrste bolesti koje su specifične za AP Vojvodinu“.
Ovo mi je interesantno – specifične za AP Vojvodinu. Naravno, nisam lekar po profesiji, ali sam konsultovao ljude kojima je to osnovno zanimanje. Nema tamo specifičnih bolesti, mogu da se pojave u tom delu, da nisu tamo negde u drugom delu Srbije, ali one nisu specifične za taj deo kao bolest, kao pojava.
Član 59: „Direktor pokrajinskog fonda imenuje direktore filijale republičkog fonda koji su obrazovani na teritoriji AP Vojvodine“. Odnosi se na penzijsko osiguranje. Znači, direktor pokrajinskog fonda imenuje direktore filijala.
Kada je u pitanju Nacionalna služba za zapošljavanje, ako neko od vas prati, član 66. stav 4 – direktor pokrajinske službe, po sprovedenom javnom konkursu, predlaže direktora Nacionalne službe, kandidata za izbor direktora filijale obrazovane za teritoriju AP Vojvodine.
Ima nešto u čemu se ne mogu složiti ni s kolegama pravnicima, jer ovde stoji „nadležnosti u drugim oblastima“, član 74. Kaže se: „Predlaže mrežu sudova na teritoriji AP Vojvodine“.
Da li neko može da mi objasni, pošto od ministara nema ko, možda može neko od kolega pravnika iz poslaničke grupe ZES, otkud i na osnovu čega predlaže mrežu sudova na teritoriji AP Vojvodine, kad smo mrežu sudova 2008. godine usvojili ovde u Republičkom parlamentu? Kako je sad moguće uspostavljati neku novu mrežu u AP Vojvodina?
Član 88. je ono što sam povezao sa kinematografijom – nadležni republički organi dužni su da preduzmu sve neophodne mere, uključujući i obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava, radi preuzimanja novih nadležnosti AP Vojvodine. Uopšte to nije sporno.
Republika Srbija treba da pomaže i učestvuje u finansiranju svih gradova i opština u Srbiji, ne samo AP Vojvodine. Ali, šta se posle dešava? Prihod ostaje tamo negde.
Praktično država Srbija treba da finansira one koji ne planiraju, i mi odavde ne znamo do kada, da budu jedan čvrst i sastavni i stalni deo ove teritorije.
Kada smo govorili o dva zakona koja su na Trećoj redovnoj sednici ovog zasedanja, o ograničenom ili maksimalnom broju zaposlenih na republičkom nivou i na lokalnom nivou, taj tzv. srednji nivo ili pokrajinski nivo, niko se toga nije dotakao, što znači da ne važi za administraciju Bojana Pajtića ništa od ova dva zakona.
Imaćemo veliki broj zaposlenih, jer ima oko 153 poverena posla, što podrazumeva da onaj broj činovnika u pokrajinskoj administraciji neće moći da obavi novopridodate poslove i imaćemo situaciju da se primaju novi.
Ko će biti primljen? Biće primljeni članovi stranaka koji su na vlasti u AP Vojvodina i niko drugi, a ovamo ćemo na republičkom nivou zadržati 28.400. Građani AP Vojvodine imaće mnogo skuplju administraciju.
Dakle, nije istina da će to biti jeftinije, imaće mnogo skuplju administraciju nego ostali deo građana u Srbiji.
U nekoliko članova govorite o potrebi da se dalje razvijaju prava čoveka i pripadnika nacionalnih manjina, i to je u redu. Niko bolje, i niko jače i ozbiljnije se ne zalaže za jačanje prava, odnosno čak i pozitivnu diskriminaciju pripadnika nacionalnih manjina. A šta za one koji ne žive u Vojvodini, koji njima zakoni omogućavaju ta prava? Stoga ovaj predlog zakona ima različit odnos prema građanima Srbije.
Na kraju, moram da kažem jednu veliku Puškinovu izreku: Svi mi smatramo sebe za jedinice, a druge za nule. Mi ovaj zakon smatramo za dve nule.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, na ovaj neveliki zakon, koji ima ukupno 13 članova, Srpska radikalna stranka je podnela pet amandmana. Videćete da su to vrlo kvalitetni amandmani, amandmani koji imaju za cilj da poprave kvalitet ovog zakona o klasifikaciji, a klasirati znači srediti, složiti, razvrstati po nekom redu i principu.
Procenjujemo da donošenje ovakvog zakona iz praktičnih razloga ima smisla, ali prvi razlog za podnošenje ovog amandmana jeste što Vlada Republike Srbije nastoji da predlaganjem zakona i u narednom periodu oduzme deo nadležnosti Narodnoj skupštini Republike Srbije. Videćete na koji način to radi.
Nekad je senat, ali dva i po veka pre nove ere, bio zakonodavno, izvršno i sudsko telo; imao je određene konzule kojima je mogao preneti u nadležnost i uvođenje vanrednog stanja, kao i jednog od konzula proglasiti i diktatorom.
Srpska radikalna stranka se odlučno suprotstavlja tome. Ne želimo da ono što je u nadležnosti, po Ustavu i po određenim zakonima, bude preneto u nadležnost Vlade. Izražavamo sumnju da će jednog dana Narodna skupština Republike Srbije donositi samo naslove zakona, a sadržaj i ostalo će uređivati Vlada.
Ne znam, gospođo ministre, da li vam je ovo smešno, ali pogledajte: „Klasifikaciju, uključujući nazive, šifre i opis delatnosti, propisuje Vlada.“ Mi predlažemo amandmanom da klasifikaciju, uključujući nazive, šifre i opis delatnosti, na predlog Vlade donosi Narodna skupština Republike Srbije.
Klasifikacija je sastavni deo ovog predloga zakona, odnosno, nakon usvajanja, i zakona. Uporište imamo i u važećem Zakonu o klasifikaciji i registru jedinica razvrstavanja. Tako je bilo i u Zakonu koji je donet 1996. godine. Uvažavamo sve zakonske promene od tog perioda pa nadalje. Nama je jasno da je Agencija za privredne registre uzela (preneto je zakonom) ono što je bilo u nadležnosti privrednih, odnosno trgovinskih sudova. Mi želimo da Vlada predloži klasifikaciju i da to postane sastavni deo ovog zakona.
Evropska unija je 2008. godine donela novu klasifikaciju. Mi možemo da ispoštujemo te principe, zapravo Vlada i vi kao skupštinska većina možete da ispoštujete te principe, ali nikad ne možemo da se složimo da ono što bi trebalo da bude u nadležnosti…

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Meni to apsolutno ne smeta, jedino bih vas zamolio da ovo vreme u kojem ste vi govorili ostane Poslaničkoj grupi SRS, a potpuno mi je svejedno što se tiče onih narodnih predstavnika koji ne žele da čuje ono o čemu im govori SRS.
Dakle, mi smo podneli ukupno pet amandmana. Ovo je najvažniji amandman, ostali amandmani su logičan sled ovog amandmana. Od pet podnetih amandmana, na zakon koji ima ukupno 13 članova, samo jedan glasi da se član 11. briše, o čemu će govoriti narodni poslanik gospodin Mirko Munjić, a ostali amandmani daju druge predloge, za koje smatram da ne zadiru mnogo u suštinu, osim ako možete da ono što je u nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije njoj i ostavite.
Nadam se da će biti razumevanja za prihvatanje ovog amandmana od gospođe Dragutinović i da će u danu za glasanje ovaj amandman, kao i naredni amandmani koji su podneti na ovaj zakon, biti prihvaćen. Zahvaljujem.

Mi smo imali najbolju nameru da popravimo kvalitet ovog zakona, te smo u vezi s tim podneli amandman na član 7. stav 3. Predloga zakona o klasifikaciji, koji kaže: „Jedinica razvrstavanja za koju ne postoji obaveza registracije neposredno dostavlja podatke potrebne za razvrstavanje organu nadležnom za poslove statistike.“
Predložili smo da ta obaveza bude realizovana u roku od 30 dana nakon osnivanja jedinice razvrstavanja. Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a u obrazloženju zbog čega ne prihvata ovaj amandman kaže se: „Amandman se ne prihvata zbog toga što jedinica razvrstavanja za koju ne postoji obaveza registracije neposredno dostavlja podatke za razvrstavanje statističkom organu i njihovo razvrstavanje se po pravilu obavlja istog dana.“
To se u odredbama člana 7. stav 3. ovog predloga zakona ne vidi, i nije tačno. Vlada daje ovakvo obrazloženje zato što ne želi da prihvati amandman. Niste vi obavezni to ni da uradite, ali ako hoćete da imamo zakonske propise koji se primenjuju, koji će nekom značiti nešto, onda morate biti malo precizniji. Mora se imati više smisla za one koji će primenjivati ove zakone.
Imam osećaj da je vama cilj samo da kažete koliki je broj zakona, odluka i drugih akata ova skupština usvojila, bez vaše ozbiljne namere da se oni primenjuju, i da vama zakoni, pa ni Ustav ne znače ništa. Imali ste priliku, kolege poslanici, da i u izlaganju naše koleginice Lidije Dimitrijević čujete da vama zakoni i propisi ne znače apsolutno ništa. Pređite na onu praksu koju je imao stari Rim – neka vam Vlada bude i zakonodavni, i izvršni i sudski organ, pa ćete da vidite kojom ocenom i na koji način građani Srbije ocenjuju vaše bahato ponašanje i nekorektan odnos. Trebalo bi mnogo više da se bavite onim što je sada suštinski problem, a to su radna mesta.
Gospođo ministre, dobra je prilika da vam saopštim da sam za vikend razgovarao sa određenim brojem privrednika, koji nemaju ništa protiv PDV-a, protiv sistema PDV-a, ali obratite pažnju malo kada su u pitanju one firme koje uvoze, kako i na koji način se to plaća. Oni su u poziciji da uzimaju kredite, koji su izuzetno skupi, da bi ulagali u obrtna sredstva i da bi na taj način platili PDV državi. U redu je, treba da se plaćaju određeni porezi državi, jer ona od toga funkcioniše, odatle nam i pruža javne i druge usluge, ali treba da preispitate način donošenja određenog zakonskog propisa u određenom vremenu.
Možda to jeste dobro i optimalno rešenje, ali kada se promene okolnosti, razmišljajte malo o tome da bi vaš stav prema privrednim subjektima, prema građanima Srbije trebalo da se menja. Uostalom, zato su se i održali izbori, zato su građani Srbije određenim političkim strankama ukazali poverenje, a vas izabrala skupštinska većina. Ali, vi tamo sedite u ime građana Srbije, a ne zato što je vama lepo. Sigurno vam je tamo mnogo lepo, a kako je građanima Srbije, to će vam reći na sledećim izborima. Hvala vam puno.