Za amandman imam 15 minuta, kada bih išao po Poslovniku imao bih tri, 15 minuta da izrazim nezadovoljstvo, kritiku, neslaganje s tim što gospođa Slavica Đukić želi da ima svoju rezervnu stranku; kada je isteraju iz SPS-a, ona će kod svog Kragujevčanina.
Gospođo Đukić-Dejanović, da vas upozorim, da ne ispadne da vam nisam rekao na vreme, pa da posle imam probleme sa nekoliko strana, prvo i osnovno, ovakvi građani postoji da bi načinili štetu Vojislavu Šešelju.
Da vas obavestim Vojislav Šešelj je od danas dobio još jednu zabranu od 30 dana komunikacije. To je samo zato što ovi postoje u Narodnoj skupštini i što mogu, ovako, da izigravaju nešto – ja sam Bog, ja sam poslanik itd.
Bilo bi opasno za našu javnost kada bi poverovala u ovo što je prethodni govornik rekao. Kada bi javnost poverovala u ovo što je rečeno, onda bismo svi ''obrali bostan'', ne samo u avgustu, nego i u novembru, decembru. To vam pričamo mi iz SRS-a na bazi iskustva.
Verovatno gospođa ministar zna, ta grupa postoji da bi reketirala tajkune, pa jedna grupa tajkuna zastupa njihove interese protiv druge grupe tajkuna, pa kada ih dovoljno stegne, onda ovi drugi tajkuni kažu – nećemo ništa, pustite nas. Onda, kao rezultat te tajkunske svađe, posredstvom ovih naprednjaka, imamo situaciju da se jedan preseli na Dedinje, drugi pravi stan od 250 kvadrata, ništa njima nije dao.
Ovo je samo aparatura za podršku, kao i ovi odbornici, oni se grabe, jadnici, za nešto, razmišljaju, sudovi vraćaju, brukaju se kao ljudi i kao pojedinci. Iz Palilule, došla su ova dva odbornika i kažu –katastrofa ljudi, pa, to je mafija. Bukvalno rečeno, mafija, ali to gospođa Đukić - Dejanović stoički podnosi. Zašto? Zato što još Boris Tadić i Srđan Milivojević to podržavaju. Više niko u ovoj zemlji to ne podržava. Apsolutno niko. Znam za sve prisutne iz DS-a da ne podržavaju ovo i da će to, u krajnjem slučaju, da bude vaša šteta.
Pošto sam gospođi koja predstavlja Vladu obećao, ispunjavam obećanje. Dragi građani da biste shvatili šta je taj budžet i ovaj rebalans, nije to nikakav bauk. To je isti budžet koji vi pravite svakog meseca u kući. Na koliko para mogu da računam, s tim parama mogu toliko i toliko da potrošim, mogu, eventualno, da se zadužim na karticu, na ovo, na ono, ali i to stiže, a znate kako je od kako su došle ove demokratske banke, to kad stigne – pun je plac lizing vozila koja ste oduzeli. Ne mogu ljudi da ih isplaćuju.
Nemojte da se sekirate, u Hrvatskoj se i kravate kupuju na lizing. Ovo vam sve pričam da ne biste napravili grešku. Bugarska više nema šta da privatizuje, imaju haos. Mađari sada preživljavaju tešku krizu. Unapred da vam kažem, prva sledeća zemlja koja će biti na udaru ovoga biće Italija, druga će biti Grčka, treća će biti Španija. Vi to, gospođo, dobro znate, pošto ste radili za MMF. Bili ste, valjda, neki predstavnik njihov, ispitivali ste bonitet itd.
Da bi građani, kao moji koalicioni partneri, koalicioni partneri SRS-a, shvatili šta je to budžet i rebalans, to vam je otprilike ovako – država, odnosno Vlada Republike Srbije želi da projuri nešto kroz Narodnu skupštinu i da to postane zakon. Podnese predlog i mi kažemo da to nije dobro i da treba da se izmeni.
Od kada je višestranačkog sistema, uvek je s ove strane bila vlast i onda se ono što je Vlada predložila ovde izglasa i postane zakon, kao da su ga donele i leva i desna strana. Po tim zakonima, imamo, s jedne strane, ovu levu stranu, gde se skupljaju sredstva, i imamo desnu stranu budžeta, gde se troše sredstva.
Sada da vidimo kako se skupljaju sredstva. Sredstva se skupljaju tako što postoji nekoliko propisa. To je set finansijskih propisa iz oblasti fiskalnog sistema. To su propisi o porezima, svim porezima, propisi o doprinosima, svim doprinosima. Doprinosi nisu izvorni prihod države, ali se usmeravaju prema paradržavnim organima, za tržište rada, zdravstvo, za obavezno osiguranje.
Upotrebljavam reč obavezno osiguranje. Kada neka država propiše obavezu osiguravanja, penzijsko-invalidsko, zdravstveno, za slučaj nezaposlenosti, onda je država garant i ona snosi odgovornost za kompletnu oblast. Ako u ove tri oblasti ne bude dovoljno sredstava po osnovu doprinosa, država je dužna da obezbedi nedostajuća sredstva. Odakle će da ih obezbedi, preko budžeta, a na bazi drugih propisa kojima se skupljaju sredstva. Tu smo završili priču sa MMF-om. Ne mogu oni nikoga u Srbiji da kritikuju što država iz budžeta vrši transfer sredstava, nedostajućih sredstava, za ova tri segmenta obaveznog osiguranja. Zašto? Država je propisala obavezno osiguranje.
Oštrom akcijom SRS-a od 1991. godine, preko 1994, kada je u naš program to ušlo, pre godinu i po dana smo dobili još jedan stub osiguranja, to je tzv. dobrovoljno osiguranje, ali i tu muvaju, da znate. To nije izvorno ona naša kombinacija, o kojoj smo 1994. napisali jednu knjigu, niti je ona kombinacija koju smo ovde zastupali kada su se donosili ti zakoni. Mi smo, praktično, prvi protagonisti tih dobrovoljnih fondova, ali oni to upropašćavaju. O tome ćemo drugom prilikom.
Postoje propisi o porezima koje građani plaćaju, porez na dohodak građana, porez na dobit korporacije, sada imamo i porez na imovinu itd. Tako se formiraju sredstva. Zašto? Da bi država ispunila svoje obaveze. Koje obaveze? Po Ustavu i po zakonu. Kako se ta sredstva planiraju, kažem, upravo, pravu reč – planiraju, to niko živi ne može da pogodi u dinar, ali se planiraju preko nekih stopa, pa se vidi broj poreskih obveznika, pa se vidi koliko će to u masi da bude.
Tu je, naravno, i carina, tu su i druge stvari. Kako su oni kod carine i kod ove stvari planirali? Loše. Zašto loše? Zato što je naše tržište, sa gledišta carinske zaštite, otvoreno kao konzerva za sardine, pogotovo kada čujete onog Đelića kako kaže – niko nije prihvatio ovaj sporazum o pridruživanju, stabilizaciji itd., ali mi ćemo da krenemo sa tom primenom, nezavisno od toga da li su oni ratifikovali. On kaže – otvaram tržište Republike Srbije još više.
Jednostavno, on nije projektovan da učini nešto dobro za Srbiju. Znači, kad vidite Đelića, znajte da je to nešto loše za Srbiju. To što on nešto malo "cicu-micu" i priča, glumi, izigrava, to je druga stvar, to je da vas prevari. Sve što je uradio je loše. To osećate po svom džepu i svakodnevnom životu.
Šta je moguća situacija? Moguća je situacija da ta sredstva što se prikupljaju nisu dovoljna za državne funkcije, ali moguće je da budu i dovoljna, a moguće je da ima i više sredstava.
Nekada, u ''trulo vreme'', kako ovi moderni ekonomisti kažu, ovi što su dobili diplome na nekom tečaju u Segedinu, ili su čekali kod nekog pozorišta da iz oluka ispadne diploma, to je karakteristika, pre svega, ovih iz G 17 plus, oni kritikuju ono što je nekada bilo, a nekada davno je bilo: ako je višak prihoda nad rashodima, to se namenski usmeravalo, ili se vraćalo onome ko je uplatio u odgovarajućoj srazmeri. Ta kategorija više kod nas ne postoji. Kada je došla demokratija, to više ne postoji. Šta god da se prikupi, njima je stalno malo.
Sa sedam hiljada zaposlenih, došli smo na 20 i nešto hiljada. To su vaši podaci, gospođo, džabe okrećete očima. U stvari, došli smo do 260 hiljada onih za koje se iz budžeta obezbeđuju sredstva. To je vaš podatak, na 78. strani, čini mi se, zato što se promenila država, pa nam je došla vojska, pa smo sa sto i nešto hiljada vojnika spali na to da ih imamo manje nego policajaca. Godine 2000. je rečeno da Milošević ima 100 hiljada policajaca, a posle mesec dana Dušan Mihajlović, ministar, reče da imamo 18 hiljada, da nam fali još pet hiljada i da ih obavezno obezbedimo. Sada smo došli na 43 hiljade, čini mi se. Sada imamo i "kornjače", i "žabe", sve imamo u funkciji da se čuva režim. To je sve trošak.
Što se tiče Vojske, katastrofa. Malopre sam vam rekao, jedan avion, dva helikoptera, a Šutanovac će da se slika, nema nikakvih problema. On će s kolegama ministrima da ode u Garmišpartenkirhen i da
se dogovore sve.
Znači, nema teorije da se vrate sredstva. Da li bi ona mogla da se vrate? Mogla bi, kada bi se smanjili troškovi. Ali, oni ne žele da smanjuju troškove države, oni povećavaju troškove države. Jedino tako može da se opravda da smo sa sedam i po hiljada došli na 23 hiljade zaposlenih, baš što se tiče Vlade i ministarstava.
Koga su zaposlili? Svoje. Ko su ti? Mladi, pametni, lepi, eksperti. Koji je efekat njihovog rada? Katastrofa za državu u svakom pogledu. Mi stagniramo, nemamo nikakve koristi od te državne administracije. Kakve koristi imamo? Odete i kažete – donet je ovaj zakon, nešto nije u redu, a on kaže – čekaj da izvadim iz fioke, izvadi iz fioke i kaže – to je loš prevod sa slovenačkog na srpski, nije trebalo ovako, nego je trebalo ovako za restriktivni postupak.
Koji ste vi eksperti? Šta vi znate? Da drpate, ništa drugo. Bukvalno rečeno, da drpate. Da li postoji reproduktivna sposobnost u ovom društvu, da se napravi akumulacija, da se krene s nekim razvojem itd.?
Evo, Beograd osam godina ne može most da napravi. Naravno, grad Beograd ne pravi pare, dobija ih po osnovu poreza itd. Dve godine su pričali o nekom mostu koji je vidljiv, pa nevidljiv, nema ga. Apsolutno ništa nisu u mogućnosti da naprave, ali su u mogućnosti da od građevinskog zemljišta koje vredi hiljadu dignu da to vredi pet hiljada i da se posle proda po ne znam kojoj ceni itd. Znači, mućke, prevare, malverzacije, tu su majstori, to su usavršili. Gde? Na Zapadu. Na kom Zapadu? Nekom trulom, iz vremena prvobitne akumulacije kapitala. To su sada eksperti kod nas.
To sve vi, građani Republike Srbije, plaćate, ne zbog ovih poslanika ovde, ne pita njih Boris Tadić mnogo. To je i zbog Dragana Đilasa, koga kuče nije imalo za šta da ujede pre 10 godina, ali on je u Češkoj napravio 50 i nešto miliona, tako se procenjuje njegovo bogatstvo. Možete da zamislite onog "Idola" Šapera? Ljudi su se krstili u gimnaziji kako je neinteligentan čovek, a njegovo bogatstvo je sada oko 100 miliona evra. Da ne pričam o ovim drugim tajkunima, ko su bili i šta su bili. Kako su oni uspeli?
Imamo i ovog iz Bajčetine, on je znao da poseti dve lokacije: Frušku Goru i Goč. Pazite vi iz Vrnjačke Banje, tamo će sada da bude velika prevara, sada preko nekog svog sponzora, koji ima stovarište, pravi kampanju. Moguće je da poruši sve kuće, da napravi nove hotele za njegove tajkune. Obrali ste bostan vi u Vrnjačkoj Banji ako glasate za ovu grupu građana "Napred, Srbijo".
Vidite, ova vlast nikada neće ići ka realnim finansijama, nikada neće ići ka nečemu što je realno, što je podnošljivo za građane Republike Srbije. Mi ćemo stalno da čujemo koliki je to trošak u odnosu na bruto društveni proizvod, ali šta ima čovek sa Seličevice od nominalnog iskaza bruto društvenog proizvoda? Kakve on veze ima sa bruto društvenim proizvodom? On zna da ono što je napravio ne može da proda, on zna da je bilo u njegovom selu 200 i nešto ljudi, a sada ih ima petoro. On zna da ne može da plati struju. Kakve veze on ima sa bruto društvenim proizvodom i time što će gospođa, vrlo učtivo, da nam objasni o učešću pojedine stavke u bruto društvenom proizvodu, o učešću neke stavke u ukupnim rashodima budžeta, sa rebalansom itd.? Nema vajde.
Cela ova priča o brojkama, o nekim upoređivanjima sa Belgijom, Holandijom, Francuskom, Engleskom, pada u vodu u sukobu sa stvarnošću, a stvarnost u Srbiji nije onakva kakva je u ovim papirima. Ovde se ne poštuje ono što nam Ustav garantuje.