Za razliku od nekih jutros koji su ulazili u intimna osećanja predstavnika predlagača, gospođo Malović, toliko sam svestan, nisam toliko puko, kao što su neki pukli, pa ne mogu da se sastave, samo ću da pričam o Prelogu zakona i o stvarima koji se tiču Ustava Republike Srbije. Nema tih intimnih osećanja u politici, ali čovek ništa ne zna u životu, pa izađe pa vas napadne za intimna osećanja, što ste rekli da se trudite da primenite obaveze koje imate po ustavnom zakonu.
O čemu se radi kod ova dva predloga zakona? Moram da vam kažem da pojedina rešenja pravno-tehnički i pravno-logički su prihvatljiva, ali je stvarno problem što koncept koji se ovde sada gura i promoviše je loš.
Ovaj koncept koji vi gurate, Vlada i te nevladine organizacije, i te asocijacije sa kojima ste radili, praktično dovode naše pravosuđe u stanje totalne blokade, bez obzira na ove rokove što ste ovde napisali. Nešto treba 2009, nešto 2010, i da kažemo neki završni rok da je 1. januar 2010. godine. Ovo gura pravosuđe u stanje blokade, a to ne sme da se desi.
Pojedina rešenja nisu tako loša, ali je koncept pogrešan.
Da ukažemo na nešto što je malopre bilo predmet rasprave ovde. Verovatno postoji velika doza nepoznavanja nekih stvari, pa vrlo često s pravom može neko da posumnja da ustavni okvir nije dobar za jedan kvalitetni zakon. To treba donekle da se prihvati kao jedan od razloga.
Međutim, SRS smatra da postojeći ustavni okvir dozvoljava donošenje vrlo dobrih zakona - dva zakona su u pitanju, jedan se odnosi na sudije, a drugi na Visoki savet sudstva – ili da budem precizniji, postojeći Ustav i odredbe ne smetaju da se napravi kvalitetniji zakon. To sam morao na početku da vam kažem, da shvatite da je trebalo ići dalje i da je trebalo tragati za najadekvatnijim rešenjima.
Juče sam vam objasnio kakva je bila manipulacija, da se mnogo više priča o tome da li će u Vlasotincu, Vrnjačkoj Banji i ovamo i onamo biti opštinski sud ili osnovni sud, nego da se vodi prava rasprava o koncepciji uređenja sudova. Sada ste nešto slično uradili.
U onim odredbama o izboru sudija, kao izbornih članova Visokog saveta sudstva, bukvalno rečeno ste uzeli neka rešenja koja su postojala za izbor članova radničkog saveta OUR-a. Mladi ljudi to ne znaju, po Kardeljevom konceptu OUR radne organizacije, ako se bira radnički savet, sprovodi se upravo ovakav oblik plebiscita, referenduma ili, da budem precizniji, izbora.
Izborna komisija, biračko mesto, svi radnici koji rade u toj firmi imaju izborno pravo, mogu da glasaju, sistem predlaganja, navodno kandidovanje itd, prebrojavaju se rezultati, komisija to priča, saopšti rezultate, novoizabrani se skupe, naprave konstitutivnu sednicu radničkog saveta i radnički savet funkcioniše. Znači, potpuno Kardeljev koncept.
Zašto ste vi to uradili? Vi ste to uradili da bi navodno svetu pokazali kako sudije u Republici Srbiji biraju svoje predstavnike u najvišem organu pravosuđa, koji treba da obezbedi i da garantuje, da ne upotrebim ove bombaste izjave koje ništa ne znače gledaocima, normalno funkcionisanje i zakoniti rad sudija. Tu se vidi ta podvala. Iz te podvale ne može da se izađe.
O tome smo podneli nekoliko amandmana. Nemam nameru u načelnoj raspravi da pričam o našim amandmanima, zato što svaki poslanik ima zaduženje, pa će da objasni na najbolji mogući način zašto jepodnet neki amandman i šta treba da se promeni.
Drugi veliki problem jeste, i to moram da vam skrenem pažnju, opet se vraćam na novi Ustav Republike Srbije - Ustav Republike Srbije odražava državni kontinuitet Republike Srbije. Zašto? On je donet po postupku koji je propisan prethodnim Ustavom iz 1990. godine i to je dobro, to je jedino tako moglo da se uradi. To je odraz kontinuiteta državnosti, vlasti i svega onoga što izvire i što je karakteristika jedne države.
Moram da vam kažem da izraz tog kontinuiteta jeste i sudija, jer on pripada toj sudskoj grani vlasti. Njemu je bila garantovana stalnost i po onom prethodnom Ustavu, njemu se garantuje stalnost obavljanja funkcije i po novom Ustavu. Tu ste napravili grešku u Predlogu zakona - trajnost, kao pojam, trebalo je da izbacite, da ostane samo - stalnost.
To je preneto. Da to nije preneto, onda bi bilo govora o diskontinuitetu. Pustite vi ove priče o kontinuitetu i diskontinuitetu. Nema ga onaj što trese glavom, koji celo svoje političko biće zasniva na diskontinuitetu. Ovde se radi o državi. Kontinuitet postoji. Stalnost sudijske funkcije je bila, nastavila se. Ne sme da se prekida.
Treći, možda i najvažniji argument u svemu ovome, jeste - Ustav Republike Srbije poštuje i priznaje stečena prava. Ne možete stečena prava da ukinete i da kažete - donet je novi Ustav, po novom Ustavu treba neki zakon, vi niste po tom zakonu ispunili neki kriterijum. Šta je sa stečenim pravima? Da vam objasnim o čemu se radi.
Jedna dimenzija kod sudije je vršenje sudijske funkcije i iz toga nešto što se zovu adheziona ovlašćenja, a drugo je činjenica da je čovek u radnom odnosu. Na vreme vam skrećem pažnju, pred našim sudovima i pred Evropskim sudom za ljudska prava, ovaj koncept koji planirate u prelaznim i završnim odredbama skoro svih ovih zakona, kažete - nije reizbornost. Jeste reizbornost, zovite ga kako hoćete, ponovni izbor. Izbor, pa ako onaj ne prođe, ne prođe.
Znači, imate stečena prava. Stečena prava ne smeju da se krše. Da vas podsetim, neko je kršio stečena prava penzionera u jednom delu, neko je kršio stečena prava sudija za prekršaje u drogom delu, pa su svi na sudu dobili to. Ne može Ministarstvo pravde da predloži jedan zakon koji negira principe koje primenjuju sudovi, principe koji izviru iz Ustava i zakona. To je najveći problem.
Nije problem, razrešite sudiju, kada napravite ove organe, razrešite konkretnog sudiju, N.N. sudija ne radi kako treba, nije dostojan, ne postiže normu, ne poštuje stavove sudske prakse pa mu zbog toga padaju presude itd. Sve to možete da radite. To može biti razlog za razrešenje.
Ali, nemojte to da radite na taj način što ćete arogantno da kažete nekom sudiji - vi, gospodine, niste prošli na ovom konkursu za izbor. To ćete da kažete ljudima sa 15, 16, 20, 25 godina radnog staža.
Postavlja se pitanje - šta je radio taj čovek 15 godina? Da li je 15 godina donosio sve falš odluke?
Da vas podsetim, u Odboru za pravosuđe smo, pre nekoliko godina, imali takve situacije da je Veliko personalno veće predlagalo razrešenje sudija, a kada uzmete karton i kada prelistate sve njegove rezultate rada za 2-3 godine, ne znam koliko smo to gledali, gospodine Jojić bolje to zna, videli smo da je uspešniji nego 90% sudija u tom sudu. Onda smo postavili pitanje - zašto ove druge ne razrešite, nego baš tražite ovoga?
Znate, ovo me malo podseća na ovu autonomaško-separatističku tvorevinu u razmišljanju, koja kaže "tačku na pljačku" i "gde su naši novci". To Čanak uvek potegne i kaže "ljudi, to u prevodu znači, bolje da vas kradem ja iz Novog Sada nego ovi iz Beograda, zašto pare da idu samo u Beograd, neka dođu mali i kod nas u Novi Sad".
Šta da se radi principijelno sa tim parama? Isto što i u Beogradu, samo što nije bio Milošević nego će biti Čanak. To je ta velika ideološka razlika. Kao ona velika razlika - ko je veliki, a ko mali lopov. To je zavisilo od toga koliko je bilo kasi, a ne od visine lopova, da li je dva metra ili metar i po. To je ta priča.
Ovo vam je isto, ako je izbor u Narodnoj skupštini, to je politizovano, ako bude kod visokog saveta sudstva, onda će biti u okviru struke. Šta vredi kada ćete u prvom sazivu da ubacite ljude za koje niko neće biti siguran da li oni uopšte ispunjavaju uslove da budu sudije?
Njima priznajete stečeno pravo sudije u prvom izboru. U ovom prelaznom periodu njima priznajete status i stečeno pravo sudije i nikome više, jer svi moraju da idu na konkurs. Odakle, na osnovu čega zasnivate to pravo? Zašto vršite diskriminaciju? Vi ste diskriminaciju ubacili u zakon, da biste blokirali pravosuđe. Sve što radite je u funkciji blokade pravosuđa. Slična rešenja su uradili ovi oko nas i doživeli su katastrofu. Sve što se malo nešto razumelo u pravosuđe, napustilo je sudove, neki su proterani, to moram da vam kažem. Sada imamo ove kablovske televizije, sada možemo da gledamo i Makedoniju, i MH Federaciju, i Hrvatsku, imaju otvorene emisije, raspravljaju šta se desilo, kako se desilo.
Uvek kada se desi neko ubistvo, to mami pažnju, pa onda - šta je sa našim pravosuđem, pa onda se otvara priča i kaže "napravili smo grešku, Tuđman je vršio ovo, ovaj je vršio ovo, uništavano, uništavano". I oni sami kažu da su bolji pravnici u advokaturi nego što su u sudu.
Imate neko iskustvo. To je jedan proces. Ne možemo mi sami da budemo ovde. Na ovom prostoru ovde, vi ga zovete zapadni Balkan, ali na teritoriji bivše SFRJ svi procesi su međusobno povezani. Nešto prvo krene u Sloveniju, pa prebaci se u Hrvatsku, pa posle nekoliko meseci to postane aktuelno u Srbiji.
Vi sada upalite te strane televizije i tačno znate sledećih pet meseci šta će da se radi u Srbiji, otprilike, na bazi toga da zaključite i kakav će biti dnevni red sednica Narodne skupštine. Inteligencija znači da čovek treba, na bazi svog ranijeg iskustva, da se snađe, da ne napravi grešku.
Zašto bi sada pravili greške? Napravljena je greška 2002. godine. Znate svi da je napravljena greška i evo, šest godina niste uspeli da je ispravite, niste uspeli da uspostavite to što je dato kao ideja 2002. godine. Mi još imamo u primeni Zakon o sudovima iz 91. godine u pogledu nadležnosti i još nekim rešenjima.
Rekli ste, Narodna skupština - politizovano, dajte da idemo na profesionalce. I tamo će biti politizovano, još gore će biti tamo politizovano, u startu, što kaže Jojić. Prilikom prvog izbora, slobodno nemoj da jurite korupciju po buvljacima, odite u visoki savet sudstva i tu ćete da pohvatate sve koji će da vrše korupciju. Nije to sad samo to pitanje da li će neko NN da prođe za sudiju, nego da li će interesna grupa, čiji je on eksponent, u tom sudu da prođe.
Kažem vam, sada vodim neke sporove protiv ovih lopova i nailazim na zid ćutanja u sudu. Juče sam pričao, sudija vraća tužbu i kaže "uredite petitum tužbenog zahteva". On 30 godina radi kao sudija i ništa ne zna ili po nalogu ne sme da zna. Vi te probleme ne rešavate ovde.
Neću da pričam o prelaznim i završnim odredbama, pošto tu imamo dosta amandmana, gde ćemo vrlo konkretno da vam kritikujemo neka rešenja. Naravno, kritikovaćemo mnoge druge stvari za koje smatramo da neće biti u funkciji poboljšanja.
Evo, bez namere da izdvajam ličnost, samo da vas obavestim, postoji gospođa Vojka Kukolj i gospodin Zoran Babić, sa teritorije opštine Stari grad. Oni imaju problem sa sudom i sa opštinom Stari grad. U opštini Stari grad verovatno je 12-13 godina, ne znam, možda Milena to zna, predsednik opštine je neka gospođa Mirjana Božidarević, Mira-Božidarka, kako je zovu umetnički.
Stanari jedne zgrade ne mogu da reše problem 16 godina. Čekaju 16 godina prvostepenu presudu. U nekom drugom postupku su nešto uspeli i 13 puta je bilo sudsko izvršenje koje je odlagano. Ovaj gospodin Babić, sa četvoro dece i sa ženom, živi u kobajagi stanu od 18 kvadrata, a ve-ce mu je u hodniku stambene zgrade. Taj problem ne može 16 godina da se reši na sudu. Vrlo konkretan primer.
Dalje, zar vam ne deluje malo čudno da o izboru saveta sudstva odlučuju lica koja imaju krivične prijave ili kojima je potreban status, da glume, navodno, nekog poslanika, kako ne bi ušli u krivični postupak. To bi bilo moralno. Da li bi to bilo normalno? Meni to uopšte nije jasno.
Kako mi možemo da držimo moralne pridike visokom savetu sudstva, a ovde imamo u jednom delu nemoral, neustavno stanje, nezakonito stanje, sve najgore što postoji, čak od čoveka koji se kune. Prekrsti se on, ko da je postao rimokatolik. Prekrsti se, ubije čoveka, ode kod sveštenika i on mu kaže "oprostio sam ti grehe, teraj dalje".
Je l' hoćemo mi da prekinemo to? Da li možemo da sredimo stanje u državi - Narodna skupština, u delu donošenja zakona, gde se pravi okvir za normalan život itd? Da li mi imamo legitimitet to da radimo sa ovakvim stanjem u Narodnoj skupštini?
Slažem se da vama to odgovara, kao članovima DS, ali da li vam odgovara kao narodnim poslanicima koji zastupaju neke građane? Da li je poruka koju vi šaljete tom vašom pasivnošću: "budi nemoralan, drpaj, kradi, otimaj"? Onda se čudite što novine pišu o Narodnoj skupštini najlošije stvari. Nije to krenulo od vas, to je krenulo još od Miloševića, kada je prvi put skinuo imunitet, kada je prvi put hapsio, iznosio poslanike odavde.
Dajte da prekinemo to. Valjda mi ovde treba da se gledamo kao moralne osobe, valjda kada neko od nas izađe ovde da nešto kaže, to mora da ima težinu, kako prema njemu, tako prema građanima, ali tako i prema kolegama s kojima sedi ovde. Mi smo ovde na zajedničkom poslu, uz sve političke razlike, uz sve političke kritike. Mogu da budu žestoke, može neki put da se pretera, ali mora da se zna, da se mi pogledamo u lice.
Na svim izborima pobeđuju građani, a ne mi, ne predstavnici stranaka, nego građani pobeđuju. Bez obzira kako glasaju građani, nikada nisu pogrešili. Ne možemo mi sada da poštujemo volju građana u lokalu, a nećemo da poštujemo volju građana u Narodnoj skupštini. Zašto - što se drma Vlada? Svaka vlada dok se drma, to je bolje, jer zna da je opozicija tu iza vrata, duva. Onda moraju maksimalno zakonite odluke da donose.
Izvukla je ova vlada i pouku iz one rasprave o rebalansu budžeta. Ako ništa drugo, makar su smanjili one nenormalne plate po 450.000, apsolutno nezaslužene. I vi znate da su nezaslužene. Eto, napravljen je jedan korak. To što mi nećemo da podržimo ova dva predloga zakona, naravno, pričaćemo i o tome šta je u ovim predlozima zakona u suprotnosti sa Zakonom o Ustavnom sudu, da znate, ima i takvih odredbi. Doduše, ima i nekih stvari koje su nam promakle u Zakonu o Ustavnom sudu, pogotovo u onom delu gde postoji mogućnost da sudija podnese žalbu protiv odluke visokog saveta sudstva.
O svemu tome ćemo da pričamo u pojedinostima, kada dođu na red naši amandmani, ali bi bilo dobro da saslušate šta pričamo povodom tih amandmana. U krajnjem slučaju, i ako ih ne usvojite, izvucite neku poruku. Najviše se plašim, svi se mi plašimo ovde, da nam sudovi ne budu u funkciji, da neće da funkcionišu. Oni će početi sami sobom da se bave. Već se pravi interesni lobiji.