Danas na dnevnom redu imamo praktično isto ono što smo imali juče, samo što umesto o sudijama sad pričamo o javnim tužiocima i zamenicima javnih tužioca. Nije nikakvo čudo što između zakona o Visokom savetu sudstva i ovog zakona o Državnom veću tužilaca gotovo da i ne postoji neka razlika, princip je u suštini isti. Mislim da bih trošio nepotrebno vreme u načelnoj raspravi kada bih ponavljao praktično ono što sam juče pričao, samo što umesto sudija treba da kažem - javni tužilac.
Ali, ovaj drugi zakon, zakon o javnom tužilaštvu, stvarno je interesantan. Moram da kažem da mnogo više ima osnova, u vezi sa Ustavom Republike Srbije, u ova dva predloga zakona nego u onim zakonima koje smo juče imali na dnevnom redu.
To svakako jeste veliki korak napred ove vlade, što je napokon uspela da pročita nešto što piše u Ustavu. Međutim, zbog same činjenice da se menja mreža sudova, a to prate i tužilaštva, ostaje ona osnovna primedba da će onaj ko vrši vlast praktično imati apsolutnu kontrolu nad javnim tužilaštvima.
Neka vrsta uticaja, neki domen uticaja sigurno mora da postoji, bez obzira na ove odredbe, koje samo lepo zvuče, o nekoj nezavisnosti i samostalnosti. Jer, i položaj tužilaštva u odnosu na sud i na sudije je potpuno drugačiji, i tu mora da ima nekih dodirnih tačaka, ali pitanje je da li je kod ovih propisa pronađena prava mera. Ja mislim da nije pronađena prava mera.
Sad ću početi da čitam nešto iz ovog predloga zakona. Naravno, ne bi bilo dobro da oni koji prate prenos sednice Narodne skupštine ovo shvate komično i da se smeju. Molim i poslanike da se ne smeju kada budem čitao šta su sve napisali u ovom predlogu zakona.
Verovatno će to nekoga naterati da se nasmeje ukoliko ima u vidu postojeće stanje u našem pravosuđu i ovo što oni pišu u predlogu zakona, ali morate da shvatite da DS za ovo što navodi sada u novom predlogu zakona misli da će tako da bude u budućnosti. Jer, oni idu ka tom diskontinuitetu, ne žele da imaju nikakve veze sa mračnom prošlošću Republike Srbije, bez obzira na to što su sa SPS-om u koaliciji, ne žele da imaju nikakve veze sa onim ustavnim, zakonskim rešenjima, iako i danas važe ta zakonska rešenja o javnom tužilaštvu iz 1991. godine, iako je onaj Ustav iz 1990. godine po mnogim detaljima i u mnogim oblastima bio daleko ispred ovog Ustava koji je donet pre nekoliko godina.
Znači, da krenemo prvo od teksta zakletve koju polažu tužioci. Između zakletve i kletve nije razlika samo u onom "za", kao što reče jedan čovek - proaktivan, mada niko ne zna šta to znači. Evo šta polaže kao zakletvu neko ko želi da se bavi javnotužilačkom funkcijom, tekst zakletve glasi, to je član 84. Predloga zakona o javnom tužilaštvu: "Zaklinjem se svojom čašću da ću javnotužilačku funkciju vršiti predano, savesno i nepristrasno i štititi ustavnost i zakonitost, ljudska prava i građanske slobode."
Manje ili više sličnu zakletvu su polagali svi do sada. Ako se uzme tekst zakletve i vidi ovo naše stanje, meni uopšte nije jasno ko je tu pogrešio – da li onaj ko je napisao u zakonu šta ovi treba da pročitaju ili možda ovi ljudi koji su to pročitali, pa se smatra da su dodatno i moralno obavezani da poštuju Ustav i zakon, a u praksi vidimo da se hapse tužioci zbog bliskosti, saradnje ili vršenja nekih krivičnih dela.
Šta znači tekst zakletve? Doduše, imamo zakletve i pred Bogom i u crkvi pa ljudi pogaze te zakletve. Čovek ode u crkvu, klekne, položi zakletvu - tako mi Bog pomogao, zaklinje se čašću, porodicom, decom, budućnošću, prošlošću predaka itd. i dođe u Narodnu skupštinu i kaže - mi smo se podelili, šta vam je.
Znači, između zakletve i kletve samo je razlika u "za". I razlika je u tome da li neko poštuje datu reč ili ne poštuje datu reč. Nema druge razlike.
Neću da vam čitam zakletvu koju polaže predsednik Republike; ona se odnosi na Kosovo i Metohiju, a vidite šta radi. Onda se čudite kada se pojave, navodno, neke kletve. Ima vrlo lepih kletvi. Kaže - dabogda ti Boris Tadić bio predsednik Republike. Da, i tebi se desilo.
Imate drugu kletvu, kaže - dabogda te vozio Aleksandar Vučić; dabogda ti finansije vodio Veroljub Arsić; dabogda ti sekretarica bila Buba. Vidite, to su teške zakletve. Recimo - dabogda te branio od kriminalaca Ivica Dačić. Eto vidite kako se devalviraju zakletve.
Te zakletve treba da imaju neku vezu sa nečim. Naravno, ono što je rekla gospođa, da bi se ostvario ideal demokratskog društva i Evropske unije na ovom prostoru, a to je, kako ste rekli, društvo bez kriminala, ako hoćete društvo bez kriminala, onda ovu vladu smestite u zatvor i neće biti kriminala uopšte. Imam čak i bolji predlog. Pošto predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar policije, ministar vojni itd. imaju ova privatna obezbeđenja, pa je tu bulumenta po 10-15 ljudi, pa kola, pa jedna vila, druga vila, treća vila, sve to možete da rešite, u CZ-u postoji prazan prostor. Predsednika Republike smestite u jednu ćeliju, predsednika Vlade u drugu ćeliju, ministra odbrane u treću ćeliju, ministra policije u četvrtu ćeliju, a ove tužioce, ove sudije što imaju takođe obezbeđenje, u sledeće ćelije; imaju besplatno grajanje, jedan ih čuva i mogu do mile volje da se svađaju a u javnosti neće biti poznato. To su najbolji primeri racionalizacije i smanjenja budžetske potrošnje.
Vidite kako to lepo zvuči kao ideal, kao iluzija i kao nešto što se može nazvati prazno obećanje. Kao što je, recimo, tokom izbora bilo – evo, ugovor sa "Fijatom" 700 miliona, evo, 500.000 zapošljavamo, dižemo penzije 10% i važilo je samo dok se ne završi glasanje. Posle glasanja – ko je to rekao, mi rekli, pa mi ćemo to da uradimo. Evo, oni osam godina tako rade, sređuju naše pravosuđe pošto je sada tačka dnevnog reda pravosuđe, a ono nikad u gorem položaju.
Molim vas, pogledajte kako to lepo zvuči, ali samo lepo zvuči. Kaže se - javna tužilaštva posebne nadležnosti, pa tužilaštvo za organizovani kriminal. Od kad dobismo mi taj organizovani kriminal? Ko nam je napravio organizovani kriminal? Valjda ga je instalirao neko iz inostranstva. Predstavnici tog organizovanog kriminala sarađivali su sa DOS-om i kada je trebalo da se pali i kada je trebalo Mićunoviću da se da 500.000 maraka decembra 1996. godine da bi se očuvali protesti, održali protesti. Posle je, naravno, došao Gonzales pa je sredio ovo, pa sad imamo te tajkune. Nisu bili tajkuni pre 15-20 godina. Ovaj drži ovo, onaj drži ono, sada oni finansiraju, sada su oni sponzori ove nove stranke za razbijanje Srbije.
Imate Tužilaštvo za ratne zločine. Pa, dokle mislite da držite to Tužilaštvo za ratne zločine? Oružani sukobi su odavno završeni. Ni Haški tribunal više ne podiže optužnice. Vi biste stalno da dižete neke optužnice. Protiv koga? Da li je moguće da za osam godina niste završili? Ili želite upravo onaj nemački koncept denacifikacije posle 1945. godine da biste eliminisali političke protivnike? Vi ste, navodno, najlepši i najpametniji itd. To su neke stvari koje se ovde navode. Navode se jer iza ovoga stoje, pre svega, politički interesi onih koji su na vlasti trenutno, a misle da to treba da budu i u budućnosti, jer prosto ne mogu da zamisle da bi ovde mogla da se vrši neka vlast a da ne bude demokratska i proevropska.
Imali ste prilike malopre da čujete od profesora Ranđelovića, ali pogrešno ste shvatili, on je u svojoj diskusiji samo ukazao na to da postoji vrlo dobra pravna istorija na našem prostoru. Ali, vi to nećete da vidite, vi tražite evropska rešenja. Tražite ta evropska rešenja, a Evropska unija se nije izborila sa tim problemima koristeći ta rešenja; niti je Italija pobedila organizovani kriminal, taj organizovani kriminal je dobio neke druge forme. On dobija i kod nas druge forme. Ta forma se svodi na to što će sada kriminal imati svoje političke stranke, svoje predstavnike ovde. Mi smo 2001. godine lepo rekli – svaka država ima mafiju, a ovde mafija ima svoju vlast. Oni se hvale kako su pomagali.
Da vas podsetim na one vaše svedoke saradnike. Zbog statusa svedoka saradnika sada policija prati tog čoveka; on zaključuje ugovor, normalno posluje, i sada kada ode da posluje negde, ljudi vide policiju, pa kažu – ovo je verovatno posao koji moramo da uradimo, moramo da zaključimo.
Obezbedili ste monopol na tržištu svedocima saradnicima. Sećate se svojevremeno, bile su čak i pesme o tome kako Čume asfaltira a Rašeta finansira. Bio je izdat jedan CD, delio sam ovde po Skupštini, pa su se ljudi smejali, Boža, Mlađa itd., sve u narodnim pesmama, prepevane narodne pesme o Demokratskoj stranci i njihovoj vlasti. Rašeta basira, a Čume asfaltira.
Znači, građani, oni žele samo to da održe, sve i svašta ima da napišu u ovom zakonu, da moraju da poštuju Ustav i zakon itd.
Imamo novi Zakonik o krivičnom postupku koji se praktično ne primenjuje. Pogledajte koliko su to dva različita procesa. Pre nekoliko godina je donet novi Zakonik o krivičnom postupku. Istraga je iz suda prebačena u javno tužilaštvo. Sada javno tužilaštvo izvlačite, koncentrišite na 30 i nešto mesta, od možda 120 mesta. To je potpuno obrnuti proces, a navodno će policija, onaj deo policije koji se bavi borbom protiv kriminala, biti pod velikim uticajem i radiće po nalozima tužilaštva.
Podsetio bih vas samo na neke stvari. Recimo, ko je taj tužilac koji bi mogao da primeni odredbu člana 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije? Eto, svaki građanin može da potraži taj zakonik i da vidi da taj član ima svoj naslov, naziv, a to je – Necelishodnost krivičnog gonjenja zbog stvarnog kajanja. To bi otprilike bilo ovako: pošto sam podneo neke krivične prijave i vidim da dobro ide, sad je to došlo kod Prvog opštinskog javnog tužilaštva, ja očekujem da tužilaštvo kaže - podižemo optužnicu, ili da kaže odbacujemo krivičnu prijavu, da bih ja podigao optužnicu posle kao tužilac protiv ovih koji su ukrali mandate cepajući službenu ispravu. Znači, krivično delo je potpuno jasno.
Da li možete da zamislite sad situaciju da javni tužilac kaže - e, nećemo mi da gonimo Smokija zato što je uništio ostavke? Ne znate ko je Smoki? Bili ste mladi 1993. godine, da ste čitali novine bilo bi vam jasno. Neprijatno je da vam objasnim sada to.
Znači, kako bi mogao prvi opštinski javni tužilac da kaže - necelishodno je goniti Tomislava Nikolića za krivično delo uništavanja službene isprave zbog stvarnog kajanja? On se ne kaje. On ovde dođe i kaže - ja sam poslanik. Finansiraju ga ovi mafijaši, Peconi, Zečević, Nicovići, Trgomen, ko god hoćete, to je društvo za reketiranje. Sve će da reketiraju. Kada ćete to da rešite? Evo, dajem veliki doprinos da se reši to. Moj doprinos je krivična prijava. Odbacite krivičnu prijavu, ja gonim dalje. Ali, nećete ni da odbacite, nego vama odgovara ta gluma jer Boris Tadić nalazi za shodno da je gospodin Nikolić omogućio ambasadoru Engleske ovde da napreduje, da postane zamenik ministra inostranih poslova Velike Britanije, jer veliki je posao završio ovde, malo je smanjio ugled Srpske radikalne stranke.
Eto, dragi tužioci, to se od vas očekuje. Dalje se kaže – tužilaštvo je ovlašćeno da pokreće postupke radi ocene ustavnosti i zakonitosti. Da li ćemo to imati? Koliko je, u stvari, tužilac samostalan? On uopšte nije samostalan. Moram da vam kažem, on nikada neće biti samostalan kao što pišete u ovim vašim zakonima.
Kažite mi, kako je moguće da zamenik javnog tužioca dobije dokumentaciju, sprovede istragu, utvrdi da ima elemenata za krivično delo, da postoji osnovana sumnja, da ima dobre dokaze i da podnese optužnicu? Pa neće, on će morati da pita javnog tužioca, ali ako je predmet garagan onda će morati i viši tužilac, a ako je malo veći predmet onda će morati i v.d. republičkog javnog tužioca. Imamo v.d. stanje u sudovima. Imamo v.d. republičkog javnog tužioca. Sada će predstavnici Vlade da kažu – e, kada se donese ovaj zakon, mi ćemo onda u skladu sa Ustavom da izaberemo novog javnog tužioca, odnosno mi, Narodna skupština. To je uslov da bi se izašlo iz ovog vakuum stanja. Nije uslov, samo će biti ono – da sjaše jedan, da uzjaše drugi. Ko je drugi? Taj koji mora da sluša ovo.
Ovo novo rešenje ne razlikuje se od onog Batićevog iz 2003. godine kada je Vlada postavljala. Ovde se samo to rešenje legalizuje tako što se postavlja ovo telo i što se zloupotrebljava većina u Narodnoj skupštini, ništa drugo neće da se promeni. To će biti kao ona dijalektika - zakletva, kletva, i ta srazmera. Tadić se kune u Kosovo i Metohiju, očuvaće ga, a ko mu veruje? Javni tužioci ima da se pridržavaju Ustava, zakona itd., a u Skupštini sede ljudi koji po Ustavu ne bi smeli da budu u Skupštini i u Skupštini treba da ga biraju kao Republičkog javnog tužioca oni ljudi koji ne treba da sede ovde, oni protiv kojih treba da se vodi krivični postupak. To su stvarno neke čudne stvari.
Mi imamo dosta amandmana, kao prostor da iznesemo kritiku i da žigošemo sve negativne pojave, društveno štetne pojave po narod, po državu, po prosperitet ovog naroda, i to ćemo lepo da koristimo. Polazište svih tih priča i kraj svih tih priča jeste Boris Tadić, koji se izdigao iznad Ustava, iznad zakona. On smatra da može sve, i to mimo one zakletve koju je položio.