Posle današnje rasprave, mislim da je svima jasno da je ovo izuzetno dobar i demokratski Poslovnik, jer daje prostora da i predstavnici Vlade čuju argumente zašto opozicija smatra da su pogrešili, a, mada će ovo biti u odloženom prenosu, i oni koji su zainteresovani moći će da čuju i da vide šta se to priprema.
Mislim da ste vi nakaradno shvatili Ustav Republike Srbije i da iz toga ide čitav niz ovih, kako bih rekao, problema, koji ne mogu da se zadrže. Vidite, iz odredbe člana 150. Ustava Republike Srbije, koja se odnosi na nepremestivost sudije, proizilazi, logički, odredba o tome da je nemoguće da Visoki savet sudstva određuje broj sudija i sudija porotnika u sudovima. Ova odredba se neminovno nastavlja na zakon. Nešto što je standard, Ćosić to dobro zna, sve što Ustav kaže da treba da se reguliše zakonom, daje ovlašćenje da se zakonom uredi samo način ostvarivanja nekog prava, a da se ne zalazi u samo pravo.
Gospođa Judita je, sa svojim prijateljima iz stranke, podnela amandman na član 13. stav 3, gde se reguliše jedna situacija da Visoki savet sudstva donosi odluku kojom sudija nastavlja da obavlja svoju funkciju. Međutim, u prethodnom članu, vi ste ne samo interpretirali, nego unakazili odredbu Ustava. Pogledajte član 12. stav 3. Kaže – izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju, bira se na tri godine. To je materija koju je rešio Ustav Republike Srbije.
Ne može da to bude izuzetno, kad je to pravilo. Zašto vi kažete – izuzetno, na tri godine, kada je to regulisano Ustavom, član 146 – lice koje se prvi put bira za sudiju, bira se na tri godine? Pustite vi drugi stav. Kako može da bude izuzetak u odnosu na stalnost funkcije? Zakon nema funkciju da prepisuje odredbe Ustava, jer ako zakon treba da bude Ustav dva, onda nam nije potreban. O tome se radi.
Kažete: ''Ako sud bude ukinut'', a ta materija je već regulisana ovom odredbom člana 150. Ustava Republike Srbije, ''sudija nastavlja funkciju u sudu koju preuzima nadležnost'', odnosno sudska funkcija ne prestaje ako bude smanjen broj sudija u sudu u kome obavlja sudijsku funkciju.
Objasnite mi kako može da dođe do te situaciju. Visoki savet sudstva sada kaže, od 24 ovih sudova, smanjićemo na 23. Vi ste sve predali Visokom savetu sudstva. Kako niste? Jeste li rekli – broj sudija i sudija porotnika određuje Visoki savet sudstva. U članu 10. ste rekli – Visoki savet sudstva određuje koliko će sudija da radi u jednom sudu i koliko će sudija porotnika biti u tom sudu. Ova odredba je logični nastavak toga. Ona kaže – ako se smanji broj sudija, bilo je 50, pa ste rešili, Visoki savet sudstva, da bude 48, šta ćemo sa tom dvojicom sudija?
Ta materija je regulisana zakonom, odnosno Ustavom. Ja sam vam rekao, to je član 150, koji kaže – u slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda. Pa, ne bira se sudija za pretežnu nadležnost nekog suda. Ako je neko sudija, po vašoj nomenklaturi, osnovnog suda, on je sudija osnovnog suda. U kom će odeljenju da radi, na kojim sporovima da sudi, to je stvar unutrašnje preraspodele sudskog poslovnika. Vi sada kažete – ukoliko se deo nadležnosti tog suda smanji, poremeti, a taj sudija je radio u tom delu, postaje višak radne snage.
Sudija nije običan zaposleni. Vi morate da shvatite da sudija, pored onoga što je sudska nadležnost, što je propisano zakonom o uređenju sudova, ima i tzv. adhezionu nadležnost, nadležnost koja potiče iz same činjenice da se neko bavi sudijskom funkcijom.
Do te lekcije možete da dođete ako malo čitate odluke Evropskog suda za ljudska prava. Ovo je ozbiljna tema, ljudi. Vi, kvazinormama, uništavate nešto. Vi ovde šaljete jasnu poruku sudijama da, bez obzira na to da li je izuzetno radio tri godine kao sudija na probnom radu, ili je izabran, kako vi to kažete, da trajno obavlja tu funkciju, a ja ne znam koja je razlika između trajnosti i stalnosti, njemu je garantovano da ne može da se premešta tek tako.
Ne možete vi čoveka da premestite bez njegove saglasnosti, pa ste ovde, u zakonu, ušli u priču – ista vrsta, isti rang itd. Zašto? Nepotrebno. Sve ste vezali za broj sudova, broj sudija, a to ste vezali u nadležnost Visokog saveta sudstva. Vi onda zalazite u pravo sudija na vršenje sudske funkcije. Vi, direktno, ovim zakonom dajete za pravo da se neko meša, potpuno nedozvoljeno, u nešto što ste propisali kao stalnost.
Uzmite sudiju koji je izabran da trajno vrši sudijsku funkciju. Zbog činjenice da će broj sudija i sudija porotnika da određuje Visoki savet sudstva, on je u stanju neizvesnosti, i ko će biti raspoređen, ko će biti upućen u drugi sud, i na osnovu čega.
Ja sam vam čitao malopre odredbe o organizaciji, sastavu, da to mora da se uredi zakonom. Ako nešto mora da se uredi zakonom, to ne znači da se zakonom prenosi ovlašćenje na nekog drugog. Uostalom, sve što bi moglo da bude nadležnost Visokog saveta sudstva, propisano je članom 154. Ono, na kraju, što kaže – i druge poslove u skladu sa zakonom, vi treba isuviše restriktivno da tumačite, a ne da proširujete ovlašćenja iz člana 154. Vi ste proširili ovlašćenja iz člana 154.
Uzmite 154, uzmite 150. i uzmite odredbe čl. 143. i 146, da li možete primenom ovih normi, koje su obavezujuće, ustavne norme, da nađete ovu logiku koju gurate od člana 10, preko člana 12, i evo, sada kod člana 13? Naravno, provocirate ovakav amandman. Potpuno je svesna žena, pošto ima iskustva u sudu, da je ovo što su oni predložili samo pokušaj da se zaustavi ovo što ste planirali. Ti kriterijumi i sve to mora da bude propisano zakonom, a ne da zavisi od Visokog saveta sudstva.
Jednostavno, neke stvari u pogledu prava moraju da se urede zakonom, ne mogu da se spuste na nivo podzakonskog akta, ili da se devalvira tako što bi se iz materije zakona prepustilo nekome, pa neka to bude čak i najviši organ, ako mogu tako da kažem, u pogledu statusa u pravosuđu, kao što je Visoki savet sudstva. Doći ćemo i do tog zakona. Vi ste tu dali neograničena ovlašćenja Visokom savetu sudstva, pogotovo ovom prvom, ili nultom sazivu, sastavu tog visokog saveta sudstva. Ovaj ''nulti'', samo u Bibliji ima, i nigde više.
Zašto ste dali? Da biste unakazili pravosuđe. Vama nije potrebno uređeno sudstvo. To je početak i to je kraj celokupne ove operacije koje se zove set pravosudnih zakona. To, prosto, izvire iz svake odredbe. Neka merila, neki kriterijumi moraju da se urede zakonom. Ne može da se prepusti slobodnoj volji Visokog saveta sudstva, a vi ste to prepustili, koristeći nešto što omogućava jedna vrsta tumačenja ovih nekoliko odredaba Ustava, o kojima sam vam pričao.
Ja ovo pričam sa gledišta Ustava, ne sa svog gledišta, zato što smatram da u Ustavu nije dobro urađeno. Poštujem Ustav, ali smatram da je katastrofa za legitimitet i legalitet sudijske funkcije da sudije na probnom radu, izuzetno, bira Narodna skupština, a za trajno vršenje funkcije – Visoki savet sudstva.
Ako ste išli na to polovično rešenje, mislim da je situacija trebalo da bude obrnuta, da Visoki savet sudstva bira, pa neka budu tri godine na probnom radu, a kada se dokažu, da dobiju legitimitet u Narodnoj skupštini. Međutim, ne, vi želite politički uticaj i dominaciju preko Visokog saveta sudstva, i to onog nultog sastava, koji će da se napravi za nekoliko meseci, gde će sudije da biraju ljudi koji nemaju legitimitet kao sudije, njihov legitimitet se ne zasniva na izborima po zakonu, novom, nego na bazi zatečenog stanja.
To je ta podvala koja se priprema za naše pravosuđe. Ne želim da plašim sudije, oni treba da se drže Ustava i zakona, propisa, i da sude na osnovu propisa, a, naravno, uvek je prisutan i njihov osećaj za pravdu, ali zasnovan na savesnosti, časti i poštenju.
Toga nema ovde. To se sve dovodi u pitanje ovakvim rešenjima. Ovde se strašne poruke šalju sudijama, budućim sudijama, ili, da budem precizniji, kandidatima za buduće sudije – budite dobri, vidite kakva ovlašćenja imamo, vidite šta možemo da uradimo, vidite da ''nulti'' sastav Visokog saveta sudstva može sve i svašta.
Vi ne možete da govorite o slobodnom i nezavisnom sudiji, koji je u osnovi nezavisnog i samostalnog sudstva, ukoliko pitanje njegovog ''radnog mesta'', funkciju sudije tog suda dovodite u pitanje ovakvim odredbama, a ovo se, svakako, dovodi u pitanje činjenicom da broj sudija i sudija porotnika određuje Visoki savet sudstva a ne, zakonom, Narodna skupština.
Zakonom, Narodna skupština treba da to propiše, jer je to u duhu ovog ustava, i po principu stalnosti obavljanja sudske funkcije, i po svim ovim principima i načelima, to su načela UN-a doneta pre 20 godina, koji se primenjuju svuda u svetu. To su minimalna načela koja garantuju samostalnost i nezavisnost sudstva. Počinju od toga što se ustavom ili zakonom propisuje samostalnost i nezavisnost, pa dalje, preko stalnosti sudijske funkcije, preko materijalnog položaja, pa čak i udruživanja sudija, čak i to postoji. To mora da se kaže, mada meni to ne odgovara, ali to mora da se kaže kad se priča o tim standardima, to piše, to je međunarodni standard. Ovde imamo situaciju da se to iskrivljuje.
Naravno, moguća je situacija da se ukine sud. Naravno, moguća je situacija da se nešto promeni, ali to mora zakonom da se konstatuje. Nije sudija, kao običan šloser, na radnom mestu, pa će da mu da Peconi otkaz. Statusno, radni odnos sudije je jedna stvar, a sudijska funkcija je druga stvar. Mi ovde pričamo, pre svega, o ovoj stvari, a to je sudijska funkcija. Ako vršenje sudijske funkcije nema ove garancije o kojima se priča, onda nemamo sudstvo, onda nemamo nezavisan i samostalan sud. Onda imamo partijski sud, koji će, svaki put kada je u Beogradu suđenje, da svrati u Krunsku, da od nekoga dobije tekst kako da izdiktira presudu kada uđe u Palatu pravde.
Ja sam protiv takvog sudstva. Ako ste vi za takvo sudstvo, onda kažite – nas 126 smo za takvo sudstvo, ali kažite jasno da svi građani Srbije znaju za šta ste.