Samo mogu da nastavim gde je gospođa Judita stala. Naravno, podržavam ideju, zamisao i sve što je ona rekla, ali, da bi se realizovalo ono o čemu je ona pričala, nije dovoljno da se samo jedna reč zameni, da se izbaci reč "treba", a ubaci reč "mora". Mislim da je problem daleko veći. Mi već nekoliko godina oštro zastupamo stav da ukoliko želimo da nam sudovi budu samostalni i nezavisni, da bi to bio uslov da rade po Ustavu i zakonu, onda mora da postoji nešto što se zove pravosudni budžet, nad kojim neće ni Vlada, niti bilo ko da drži ruku i da određuje, na kašičicu, koliko će da ide.
Stičem utisak da se neki pokušaji u tom pravcu prave preko Visokog saveta sudstva, ali mislim da to u ovih nekoliko odredaba, od člana 82. do 86, nije na dovoljno precizan način izraženo.
Moram, radi javnosti, da otklonim jednu dilemu koja može da se pojavi, s obzirom na odgovor koji je povodom ovog amandmana dala Vlada. Naravno, svi u ovoj zemlji treba da dele sudbinu ekonomske situacije i socijalne krize, ali imali ste prilike malopre da slušate gospodina Todorovića i videli ste da ovi o kojima je iznosio podatke nemaju nameru da dele situaciju i da na neki način saučestvuju u raspodeli, ako bi se moglo reći, tereta ove krize.
Još ne znamo šta je to svetska finansijska kriza u Srbiji, a nadam se da ćemo taj odgovor dobiti do kraja 2009. godine, jer, koliko vidim, vi od tih nekoliko reči pravite propagandni hit, po sistemu – imamo karatistu - crni pojas sedmi dan, imamo karatistu - crni pojas peti dan i imate mene, koji imam samo kaiš, i sada ja treba s njima da se bijem. Eto, to je ta priča.
Todorović vam je čitao o ovim karatistima sedmi dan crni pojas – po stotine miliona, 50, 60 miliona za reprezentaciju, jadnici ne mogu da se najedu pljeskavice, a ovamo ljudi nemaju ni za hleb.
Ta priča o podeli socijalne krize itd. i ekonomske situacije, ne stoji, to moram da vam kažem. Ta priča, apsolutno, ne stoji, a nije ni čudo, pošto se vi ničega ne stidite. Možete da glasate iz Soluna, iz Bodruma, možete da kradete mandate, što vam je problem da ukradete pare!? To je najmanji problem.
Kako obezbediti tu ekonomsku, ne mogu čak ni reći nezavisnost, niti samostalnost, nego primerenu udaljenost pravosudnog budžeta u odnosu na opšte stanje u društvu?
Verovatno tako što bi se pronašao odgovarajući procenat učešća pravosudnog budžeta u javnoj potrošnji. Kako se javna potrošnja pomera, tako da se pomera i taj iznos, primenom tog procenta učešća, uz sve rizike koje nosi takav način određivanja ukupnih sredstava.
Međutim, moram da vam skrenem pažnju, malopre ste nam pričali o čemu ćete da razmišljate povodom ovih amandmana. Mislim da ne bi bilo dobro da razmišljate, nego bi bilo dobro da nešto uradite. Ako mislite da ta vaša buduća pravosudna straža, u novom konceptu, pravosudna policija ili pravosudno obezbeđenje, asistira prilikom izvršenja van suda, onda ste pogrešili. Za primenu sile i obezbeđenja, da ne bi došlo do nekih nemira, jedino je ovlašćena prava policija.
Sada ću da vam kažem koliko se vi ne uklapate u te evropske standarde. Vidite kako je u Hagu. U Hagu postoji pritvorska jedinica u Ševeningenu i postoji Sud, nalazi se na Čerčilovom trgu. Tamo je straža UN-a, u sudu je straža UN-a. Kada voze pritvorenika, to radi holandska policija, ne radi straža.
Morate da shvatite da je zgrada suda svojevrsno eksteritorijalno područje, kao i svi koji rade rade na tom prostoru, i vi taj prostor treba da obezbedite, da bi se normalno odvijalo suđenje. Tu završite posao, nemojte da širite dalje, dobićete onda i drugu situaciju, da ćete putem tendera da ustupate poslove obezbeđenja.
Kada DS pokušava da bude mnogo pametan, onda strada narod. Primenite rešenja koja već postoje i koja su prihvatljiva. Isto tako, pošto neću da se javljam povodom sledećih amandmana, u vezi s troškovima, pa, molim vas, sve troškove suda možete da svedete na takse, na sudske takse, a ne da ministar propisuje posebne troškove za aktivnosti suda. Po meni je to neprimereno. Za sve može da se pronađe matematika, kako putem taksi da se iskaže, ili putem paušala, što nije problem.
Samo da vam skrenem pažnju na još jednu stvar. Teško onoj državi u kojoj sudski pisar falsifikuje. Samo da vas podsetim, meni se čini da ste vi član RIK-a, pa, RIK je podneo krivičnu prijavu protiv ljudi koji su tokom prethodne izborne kampanje overili izjave nekih lica koja podržavaju neku izbornu listu, a kasnije se ustanovilo da su to umrla lica. Molim vas, ako se to dešava u sudu, o čemu onda mi pričamo? Ako sudija Vrhovnog suda presudi i onda, posle dva dana, čuje da je iz pisarnice izvađena njegova presuda, da su se drugi potpisali i otišlo dalje, o čemu onda mi pričamo? O putu u Evropu?
O tom putu u Evropu pričajte vašoj deci itd., na vašim marksističkim kružocima, ali nemojte nas da lažete. Tako nešto ne vodi u Evropu, ni u Atlantik, ne vodi nigde, a nama je potreban red, ni zbog Evrope, niti zbog Atlantika, nego zbog normalnog života u Srbiji.
Ako želite da regulišete pravosuđe, dajte normalne odredbe. Malopre ste nas zamajavali s nekim podacima o tome da ste postojeću stražu pregledali, pa je 10% pokazivalo neke psihičke probleme. Koliko sudija pokazuje psihičke probleme? Što njih ne vodite na preglede? Šta da pričamo o ovim sudijama koji donose telefonske presude? Oni imaju psihičkih problema, ili imaju materijalnih problema?
Šta bi sa ''stečajnom mafijom''? Veliki broj sudija je na slobodi sada. Beše i onaj "halo, ljubavi" na suđenju, diže mobilni telefon i kaže – halo, ljubavi, imam trenutno neko suđenje i boli me zub, šta već reče. Sada taj sudija treba da bude neki autoritet. Ko može njemu da zaštiti autoritet, ako je on, kao pojedinac, srozao svoj autoritet? Zašto bi neko u nekoj sredini poštovao nekoga zato što je on, navodno, sudija, a on pokazuje te sklonosti? Gde sam tu ja? A gde sam tu ja, kako reče onaj?
Molim vas, ako hoćete da rešavamo probleme, hajde da rešimo, prvo, pitanje uzroka, a ne da se bavimo posledicama. Mi se osam godina bavimo posledicama, a nikako da otklonimo ono što je uzrok.
Zbog toga, nemojte da se čudite. Znam da se vi ničega ne plašite, ali se ničega i ne stidite. To je problem. Sve može kod vas, i krađa mandata, i preglasavanje, i Bodrum, i Solun, i reprezentacija, i ovo i ono, terate vi to sve.
Ovim zakonom nećete obezbediti samostalnost sudstva. Zašto? Zato što će o sredstvima za rad donositi odluku Vlada. Kako će ona da donosi odluku? Činjenicom što će da predloži neki budžet i činjenicom da će nekritička većina da podigne ruke, doduše, sad je nova elektronika, da pipne zeleno dugme i rešen je problem, ali nije rešen problem sa gledišta uzroka, a sa gledišta uzroka vi i ne želite da rešite problem, nego da sudija bude zavisnik. Od koga? Od sedišta DS-a, i kraj priče.
Zašto Petrović nije ministar pravde sada? Zato što je završio posao puštanja ''stečajne mafije'' na slobodu. ''Stečajna mafija'' je na slobodi samo zahvaljujući njemu, zato što je on uslovljavao. Dobar broj primeraka ''stečajne mafije'' se učlanio u neku novu stranku, koja im garantuje da neće biti u zatvoru, da će sve ići kako treba. Naravno da znam, jer imam informacije iz ćelije gde su ležali. Ležali su u ćeliji i znam šta su pričali, znam da je onaj Kljajević, kako beše, maltene, vežbao na vratima, gađao moju sliku, kao, ja sam kriv što je on u zatvoru. Nisam ja kriv, krive su epske pesme koje je pisao. Svima nam je slao epske pesme, sećate se.
Molim vas, kako vi taj problem možete da rešite? Vi možete samo da ga zamaglite. Eventualno, neko ko prati ovaj prenos, ili ovi koji prate prenos, znaju sve to, ali, verovatno, računate na one koji će da pročitaju novine. Ili, sinoćni Dnevnik. Sinoć je na Dnevniku bilo priče o nekim stvarima o kojima Skupština nikada nije ništa progovorila, ali vi ste napravili prilog kako da se dezavuiše Skupština, a da terate vaše kako hoćete preko medija.
Zapamtite jednu stvar, građani u Srbiji sve više gledaju Drugi kanal, gledaju prenose sednica Narodne skupštine, zato što je to jedan mali ventil gde može da se čuje šta se dešava u Srbiji. Toga nema u novinama, nema u drugim televizijskim emisijama, ima samo ovde, i Skupština Srbije je najveći utisak, i to bolni utisak građana Republike Srbije.
Nije nama baš tako lako da iznosimo ove mračne podatke i mračna predskazanja koja su se nadvila nad Srbijom. Ne radimo mi to iz zadovoljstva, nego da upozorimo građane, da shvate šta radi Demokratska stranka, koja se ničega ne stidi, apsolutno ničega, nema stida. Znate šta kažu poslanici DS-a – ne odlučuje na izborima to ko kakav program ima, nego mediji, koliko je ko lep, da li je odelo od 1.500 evra ili 250 evra, da li su cipele od 500 evra ili od 150 evra.
Mi ovde pričamo i molimo sve građane da gledaju Drugi kanal, prenos iz Narodne skupštine, da shvate, kada se pojavi ''Špirtosanin'' na televiziji, uglađen, umackan, pa skupi ručice, pa ovako, onako, pa, blagi osmeh itd., laže vas, građani. Treba da dođe prirodan, onakav kakav jeste, prema svom guberu, koji se razvukao, a taj guber treba da odgovara potrebama i prilikama u Republici Srbiji, jer jedino tako možete da shvatite – sit gladnom ne veruje. Zapamtite, građani Republike Srbije – sit gladnom ne veruje.
Svi ovi lepi, namazani, doterani, koji pričaju na engleskom jeziku o elementarnim stvarima, to rade da bi vas prevarili po ko zna koji put. Onda reče ovde – mi smo pobedili. Jeste pobedili, ali narod nije pobedio, narod nam osiromašio, ne zna gde mu je granica, ne znamo ništa, svi su zbunjeni.
Znam da vas iritira moja rasprava, ali upravo pričam da bi narod video kako vas to pogađa, kako vi kažete da je sve lepo, mazno, fino. Idite u narod, pa kažite da je mazno i fino, vi iz DS-a; nemojte da im se obraćate preko novina i preko televizije, idite u sud, pa objasnite sudijama kako će biti bolje stanje kada se donese ovaj zakon.
Neće, sudije, biti bolje stanje, nego treba da vas uplaše ovim zakonom, sve će da zavisi od DS-a. To je poruka ovog predloga zakona.
Zato nećemo da podržimo ovo. Zato kažem gospođi Juditi, amandman je, u pogledu razloga zbog kojih se predlaže, opravdan, ali ''treba'' i ''moraju'' nije izmena koja će DS da natera da poštuje nezavisno i samostalno sudstvo. Neće. Pa, oni se po hodnicima hvale, šta ćete vi, radikali, na sudu, naši su sudovi. To treba građani Srbije da znaju. Ničega se ne stidi DSS.