Ja ću samo da nastavim tamo gde je Milica stala.
Da znate, gospodo poslanici, javnost u Srbiji, da će budućem republičkom javnom tužiocu, kada bude video kakva je ova mreža, šta će sve da se radi, kakve su nadležnosti, ostati još jedino da mu opadne i to malo kose što ima na glavi, ako uopšte ima.
Problem jeste veliki. Problem je zato što postoji strategija reforme pravosuđa. Ona je naručena, plaćena je iz inostranstva, napravljena pre nekoliko godina; oni koji su tada to morali da prihvate, naravno, demonstrirajući drčnost, za pare, jer je neko sa strane platio tu studiju, to se zove strategija. Sada su napokon svi videli da je to nešto loše, da je to nešto neprimenjivo. Vi ćete, verovatno, nekom akrobatikom, da izglasate i ovaj predlog zakona, uz sva protivljenja poslanika koji pripadaju skupštinskoj većini, ali znajte, ovo neće moći da zaživi. Međutim, da se ne bih ponavljao, ja ću da nastavim dalje.
Samo je prividno Vlada u pravu, kao predlagač zakona, kada kaže – neće doći do većih problema, s obzirom na to da se u tim malim sredinama, gde se po novoj organizaciji gase opštinski sudovi, otvaraju sudske jedinice. Oni nastavljaju kao sudske jedinice. To je, otprilike, odgovor za ''sneg na brdu'' i za neke druge argumente koje čujemo ovde, jer neće doći do te neke seobe sudija. Ali, onda se postavlja pitanje – zašto ne bi mogli dalje da nastave kao sudovi?
Opet dolazimo do onog glavnog odgovora, a on se svodi na sledeće – zašto da imamo sto i nešto osnovnih sudova, sto i nešto predsednika, kada možemo da imamo 30-ak? Lakše je kontrolisati 30-ak nego sto i nešto predsednika sudova. Nije bilo teško da se pogodi šta je pozadina ove i ovakve transformacije.
Međutim, možete da zaključite da tu nema ni racionalizacije. Zašto? Evo, da me ne bi predsednik Narodne skupštine opomenuo, a nemam više para za plaćanje, ja ću uzeti ova dva primera koja su obuhvaćena amandmanom gospođe Milice. Oni se tiču tačke 4. i tačke 13. Tačka 4. se odnosi na Osnovni sud u Valjevu, a tačka 13. se odnosi na Osnovni sud u Kraljevu. Amandmanom se, praktično, predlaže da nema tih sudskih jedinica, nego da se postojeće stanje samo prebaci u novi zakon. Ako uzmemo bilo koji od ovih primera, recimo, sud u Valjevu, i ako želimo da izvršimo neku racionalizaciju, transformaciju, onda je to bilo moguće na bazi analitičke procene svih podataka kojima se meri rad jednog suda, uspešnost sudija, pa da se izvuku neki zajednički kriterijumi i merila i da se, na neki način, definiše opštinski sud u nekom manjem mestu.
Ako na bazi tih anonimnih kriterijuma, njih nema u obrazloženju, opštinski sud pretvorite u sudsku jedinicu, opet niste rešili problem. Moraćete da imate jednog sudiju u sudskoj jedinici koji će da bude organizator posla u sudskoj jedinici. Ako nije predsednik tog malog suda, onda je zadužen koordinator, ne znam kako ćete da ga nazovete. Onda će postojati potreba, verovatno, da jedanput, možda čak i dva puta nedeljno, predsednik osnovnog suda pozove koordinatore iz sudskih jedinica na dogovor o radu, podnošenju izveštaja itd. Prosto, ne verujem da će ta mreža da radi na način kako ste vi zamislili, a i pitanje je da li to može da se šalje, s obzirom na to da se radi o podacima koji imaju neki stepen zaštite.
To što će da se smanji broj sekretarica u sudskim jedinicama, nije reforma koja je nama potrebna.
Moram da oštro protestujem zbog onog argumenta da će se, ako se u malim mestima opštinski sud ugasi i promeni u sudsku jedinicu, smanjiti kriminal u sudu, uticaj, korupcija, koji, po predlagaču, postoje u tim malim sudovima. Argument vam je potpuno pogrešan. Najveća korupcija u pravosuđu je u Beogradu. Teoretski, ne može da postoji veća nego što je ova u Beogradu. To je sistem velikih brojeva. Kako god da primenite neki uobičajeni procenat, da izrazite nešto na tu masu koja postoji u Beogradu, to je u nominalnom iznosu najveće.
Moram da vam skrenem pažnju da niste obratili na jednu drugu stvar vaše usmerenje. Potrebno je nešto uraditi sa manjim sudovima, ali, pre svega, u pogledu kvaliteta suđenja i uslova rada. Mi iz ove vaše transformacije ne vidimo nešto što je neophodno našem pravosuđu.
Ja ću vam dati nekoliko vrlo praktičnih primera. Ovde imamo advokate koji će, verovatno, da klimnu glavom i da potvrde ono što pričam. Mi imamo problem na ročištu. Advokat zastupa, iznosi svoju tezu, onda predsednik veća diktira u zapisnik nešto što njemu padne na pamet. Zašto se ne uvede snimanje sednica, stenogram? Nema onda ni gubitka vremena u ponavljanju nečega što je već jedanput saopšteno. Evo jednog rešenja koje bi moglo da poprilično promeni stvari u našem pravosuđu. Ja vam garantujem da će da spreči korupciju koja postoji kod sudija, jer neće onda sudija da interpretira šta je Batić rekao u sudnici, kao branilac okrivljenog.
Čovek je u dahu ispričao nešto 10 minuta, posle toga sudija treba da diktira i on treba da ispravlja dok ona diktira. Neka se uvede snimanje, stenogram i rešen je problem.
Ne možemo mi od svakog suda da napravimo specijalni. On je specijalni zbog drugih stvari, gospodine Batiću. Doći ćemo i do njega.
Druga vrsta uštede jeste da se napravi vrlo kvalitetan tim oko svakog sudije, da sudije ne nose u cegerima predmete kući, pa na svom privatnom kompjuteru da izigravaju daktilografkinje i sudije. Vi ne želite taj problem da rešite. Vi želite nulti sastav jednog, nulti sastav drugog, da proberete sudije i tužioce, da ih postavite po svojoj volji. Zašto? Da bi se ozakonilo i sačuvalo ovo što mi preživljavamo svakog dana.
Gospođo Đukić-Dejanović, jutros sam vam dao ono pismo zaposlenih u Građevinskoj direkciji Srbije. Ljubazno sam vas zamolio, ako postoji mogućnost, da to umnožite u 250 primeraka, da 21 primerak date novinarima. Na ovo treba da se odgovori. Ne mogu da kažem ni da je ovo tačno, ni da nije tačno, jer niti sam ovlašćen da sprovodim istragu, niti imam vremena da sprovodim istragu. Ima neke dokumentacije o tim ugovorima o čuvanju stanova. Ima posebno poglavlje o ovom novom direktoru, pošto građani stalno šalju svoja zapažanja SRS-u, kritikuju. Mi smo zatrpani materijalom, da znate, jer se ovaj prenos prati i građani su primetili da samo ova strana zastupa njihove vitalne interese. Postoji ona druga strana, koja želi da zabašuri, da ne postoji.
Rukovođenje direktora Grujića, u zagradi piše – DS, zgrada B7, Arsenija Čarnojevića, pa neka firma "Montera", pa neki gospodin Kopčović, ne znam, Batiću, da li ga vi znate, pa onda raspodela nekih stanova, mogu ovde da pogađam neka imena, nešto da pogrešim. Oni kupuju i prodaju stanove. Evo, opet, na 5. strani, svojim bliskim saradnicima je govorio da mora da daje pare DS-u, jer predsednik stranke, gospodin Tadić, mora da daje ministrima po 4000 evra u kešu.
To se uveliko priča po kuloarima. Nisam ovo izmislio, da ne bi neko skočio da ja sada nešto interpretiram.
Imate, na kraju, zaposlene u Građevinskoj direkciji Srbije, koji, jednostavno, ne smeju. Krenula je čistka.
Bilo je i za vreme Zlatanovića, ovog iz G17. I on je pomenut ovde, da znate. Nije ovo samo DS. Ovo je, praktično, odlukom Vlade formirano, 2. novembra 2001. godine, gospodine Batiću, vi ste tada bili u toj vladi. Menjalo se tamo kako je koja stranka na vlasti. Sada oni prodaju i preprodaju stanove. Rade sve i svašta. Ne želim da neko posle protumači da sam išao na ličnost, ali sam vas zamolio da ovo umnožite, date poslanicima da se informišu, da date novinarima, da se krene s tim istraživačkim novinarstvom, jer je ono neophodno da bi se saznala istina. Nije dobro, da kažem da je nemoralno da se sve svali samo na direktora Aerodroma. Ne bi bilo dobro. Ne bismo zadovoljili, pre svega, zahteve i potrebe građana da se čuje istina, da se vidi ko to svojim radom, ponašanjem i na drugi način nanosi štetu.
Apsolutno sam siguran da u procentu korupcije, u procentu nekvalitetnog rada prednjače sudovi u Beogradu, jer to pokazuje sistem velikih brojeva. Mi možemo da emotivno posmatramo sud iz mog mesta, iz tuđeg mesta, pa da iznosimo neke stavove, ali sistem velikih brojeva važi, primenjuje se, daje rezultate.
Verovatno bi ovo bila tema za sve organe koji se bore protiv kriminala, a ne upad u stan, upad u kuću. Na 15 dana se ljudima upada u kuću. Šta se demonstrira? Šta se pokazuje? Nasilje, bukvalno rečeno, nasilje. Kada nasilje potiče od predstavnika državnih organa, mi moramo da postavimo pitanje da li državni organ zloupotrebljava ovlašćenje ili to radi u skladu sa zakonom i propisima. Ako je neko meta na svakih 15 dana, imam osnova da sumnjam da to baš nije u skladu sa zakonom i nemojte da se ljutite kada odavde postavimo to pitanje.
Moram da skrenem vašu pažnju, nalazim se u temi koja je na dnevnom redu. Po ko zna koji put, postavljam pitanje koje se tiče člana 3. stav 3 – da li neki sudija u Srbiji zna da primeni ovu odredbu Zakona o finansiranju političkih stranaka?
Gospođo Malović, ponovo ću da vam pročitam šta je napisano u tom zakonu. Zakon je loš. Prilikom donošenja i objavljivanja tog zakona je, takođe, bila afera, jer je Đelić hteo da uzme pare za knjigu s onom štampom, i s pravilnikom i s onim stvarima, pa je taj zakon menjan. Biserka Živković je, mimo Narodne skupštine, promenila, pa nije bio nadležan ovaj organ, nego drugi organ, pa se Đelić naljutio – kako taj drugi organ, jer je već knjigu štampao. Sve je to opštepoznato. Čim je kod mene u kompjuteru zabeleženo, znači da je opštepoznato.
Da se shvati šta je regulisao član 3. stav 3 – privatni izvori kod finansiranja političkih stranaka su članarina, prilozi pravnih i fizičkih lica, prihodi od promotivnih aktivnosti političke stranke, prihodi od imovine političke stranke i legati.
Da li ovaj stav dozvoljava da politička stranka uzme kredit od neke banke koja je iz inostranstva, a koja radi na našoj teritoriji? Ovo pitanje otvaram zato što imam puno razloga da sumnjam u to kako se finansirala izborna kampanja DS-a. Maheri su osmislili sistem. Izveštaj se podnosi RIK-u, RIK je dao revizorskoj. Oni kažu da nisu za to nadležni, mi to ne znamo da radimo.
Dajte da napravimo jednu istražnu ekipu, sudije, tužioci, da se istraži kako je finansirana izborna kampanja DS-a. Zašto? Jer, kada se pročešlja njihov način finansiranja izborne kampanje, biće jasno kako je i sa drugim političkim strankama.