Radi javnosti, moram da kažem da se ovaj amandman odnosi na član 7. Predloga zakona koji reguliše odeljenja Višeg prekršajnog suda. Naravno, odnosi se na teritoriju opština Preševo i Bujanovac, za koje pokazuje interesovanje gospodin Riza, jer odatle dolazi, ali moram da vam kažem da se taj amandman principijelno ne razlikuje od drugih amandmana. I ovaj amandman sledi onaj prethodni amandman koji je gospodin Riza podneo na član 2. Predloga zakona, pa sada računa da ta dva amandman čine jednu celinu; prvi se odnosi na prekršajni sud, a drugi treba, ako se usvoji, da prati promenu i da se odnosi na odeljenje Višeg prekršajnog suda u Nišu, ali od toga, verovatno, neće biti ništa, pošto je ova većina već odlučila kako će da rešava ove amandmane.
Uopšte, za ovu temu danas – organizacija svih ovih sudova, ja ću da se oslonim i na ovaj amandman, da bi postojala neka veza, kako gospodin Novaković ne bi imao problema s nekim drugim poslanicima posle mene, ali mora da se ukaže na Predlog budžeta za 2009. godinu. Molim vas, obratite pažnju šta je tu sve zapisano.
Znači, u toku 2009. godine, biće postojeća organizacija pravosudnih organa, jer sve ovo što pričamo već nekoliko nedelja verovatno će početi da se primenjuje, po želji predlagača, tek 1. januara 2010. godine.
Znači, u toku 2009. godine ide postojeća organizacija i sada, molim vas, obratite pažnju.
Vrhovni sud sada ima 176 zaposlenih, računa se da će do kraja 2009. godine imati isto 176 zaposlenih. Republičko javno tužilaštvo ima 33 zaposlena, do kraja 2009. godine biće 33. Tužilaštvo za ratne zločine ima 28, do kraja sledeće godine imaće 28. Opštinski organi za prekršaje, to je neki pandan onome što smo danas i ovih dana nazivali prekršajnim sudom, nemoguće je doslovce da se upoređuje, samo kao orijentacija može da se koristi, znači, opštinski organi za prekršaje na teritoriji Republike Srbije sada imaju 2.057 zaposlenih, a do kraja sledeće godine biće 2.079, što znači 22 novih treba da se zaposli.
Molim vas, s obzirom na to, kako rekoše – čuvajte radna mesta, i kako rekoše neki iz Vlade – došlo je vreme da se steže kaiš, ovde vidimo povećanje broja zaposlenih, a kako sam ja razumeo Mlađana Dinkića, danas je neko čitao njegov intervju, rečeno je da je potrebno da se smanji, uopšte, broj zaposlenih u državi. Ovde imamo povećanje i, samo da vam skrenem pažnju, ovde su oni vodili računa i o onima kojima će 2009. godine da prestane neka od ovih funkcija u okviru pravosudnih organa, pa će da se zaposle novi na tom mestu, ali ovde imamo još 22 nova zaposlena.
Idemo dalje. Opštinski sudovi trenutno u Srbiji imaju 6.829 zaposlenih, do kraja sledeće godine imaće 6.865, što znači četrdesetak novih, uz činjenicu da će nekima da prestane sudska funkcija, da će na njihovo mesto biti neko izabran, još novih 40.
Ovo sve pričam da biste shvatili kakva je besmislenost ove transformacije, jer će 2010. godine biti trend otpuštanja, smanjenja, tako ste rekli u obrazloženju predloga svih ovih zakona, da nova šema organizacije pravosudnih organa podrazumeva, čini mi se, negde ste rekli, oko 400 i nešto manje sudija.
(Snežana Malović, s mesta: Sudske straže...)
Doći ću do sudske straže, ona je na drugoj poziciji. Nemojte da se sekirate, nisam zaboravio.
Znači, kod opštinskih sudova imamo povećanje. Ovde pričamo o broju zaposlenih, ja sam se ogradio, nisam rekao sudije, nego broj zaposlenih. Opštinska javna tužilaštva – 627, samo još jedan da se primi u toku sledeće godine. Okružni sudovi – 1.810, a do kraja sledeće godine 1.812. Okružna javna tužilaštva – 279, a do kraja sledeće godine 281. Veće za prekršaje, to je neki pandan svim odeljenjima, plus sedište ovog višeg prekršajnog suda, za sada, taj drugostepeni postupak, a i ova odeljenja i viši prekršajni rade drugostepeni postupak, imamo 91 zaposlenog i tu se ne menja ništa.
Kod trgovinskih sudova, imamo trenutno 843 zaposlenih i neće ni tu da se menja do kraja sledeće godine. Viši trgovinski sud ima 72, toliko će biti i na kraju sledeće godine. Sada ide povećanje, to je nešto novo, s obzirom na onaj nulti sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca; Visoki savet sudstva će da primi novih 50 zaposlenih, a Državno veće tužilaca će primiti 22.
To je, otprilike, postojeća struktura zaposlenih, s tendencijom da to bude do kraja sledeće godine, i tu ćemo videti; od 12.845, biće na kraju 12.980, znači, 55 novih u okviru pravosuđa.
Što se tiče postojećih opštinskih organa za prekršaje, pošto se oni ne menjaju, nastavljaju sledeće godine, oni će da potroše 2,4 milijarde dinara, a što se tiče Veća za prekršaje, ono će u toku 2009. godine potrošiti 174 miliona dinara. To je sada pandan ovoj temi, to sam malo proširio na opštinske sudove za prekršaje i Viši prekršajni sud.
Viši prekršajni sud imaće sedište i još tri odeljenja, da se predmeti ne bi selili u Beograd, razuđeno. Ta logika je donekle, ne mogu reći prepisana, ali na sličan način kao što je karakteristično za drugostepene sudove.
Smatramo da je ovo moglo potpuno drugačije da se uredi. Jutros smo imali prilike da čujemo da je nekoliko poslanika izašlo i da su rekli – ovi iz inostranstva prigovaraju našem pravosuđu i, kada prigovaraju, prevashodno misle na trgovinske sudove, jer, navodno, oni tu ne mogu da završe posao onom brzinom kako to oni žele.
Moram da vam kažem da ta brzina kojom žele da završe posao u nekom od naših trgovinskih sudova nije ista kao u njihovoj matičnoj državi, tamo taj postupak duže traje. Oni kod nas uvek pričaju – turbo brzina, da bi završili posao s autoritetom – strani jezik, strana firma, a kasnije se ispostavi da je ta firma registrovana na nekom aerodromu, u nekoj slobodnoj zoni, samo ima strana imena, strane nazive, a ovi naši se plaše tih stranih imena i naziva, jer čim vide strano ime, još ako neko zavrne na engleski jezik kad uđe u sud, oni kažu – to je sto posto CIA, BIA, MIA.
Pošto oni imaju apsolutni prioritet, sve se završava. Po tom kriterijumu je i ''Sartid'' otišao za 20 i nešto miliona, a država preuzela milijardu i nešto duga. Mislim da je to pogrešna argumentacija kojom se kritikuju naši sudovi.
Međutim, ima jedna stvar, jedno današnje izlaganje je ovde bilo apsolutno neprimereno Narodnoj skupštini. Moram da vam skrenem pažnju da nigde ne piše u našim pravosudnim propisima da se ne sme kritikovati sud, sudije, tužilaštvo ili tužilac. Ako bi se to tako tumačilo, onda bi, praktično, izostala javna kritika i onda se ne zna gde to javnost može da kontroliše šta radi pravosuđe.
Javnost je ovlašćena da kontroliše šta radi pravosuđe. Kad kažem – javnost, ne mislim samo na građane, novinare, poslanike, nego apsolutno na sve. Ne sme da se komentariše tekući sudski predmet, gde je u toku izvođenje dokaza, ili tek treba da se saslušaju neki svedoci, tek treba da se donese prvostepena presuda, tek treba da se završi žalbeni postupak, da se donese presuda po žalbi, ili, ako ide na vanredno pravno sredstvo, eventualno, kasnije, mada nema potrebe za vanrednim pravnim sredstvima. Zabrana komentarisanja, a podrazumeva se da komentarisanje može biti uticaj, traje do pravosnažnosti. Posle pravosnažnosti, sve podleže kritici.
Danas smo imali prilike da slušamo jednog ovde, drži nam predavanja kako ne sme niko da proziva sudiju. Sme da se prozove sudija, ali kad se okonča neki predmet. Kad se okonča predmet, javnost to može da kritikuje.
Ona ne može da promeni sudsku presudu, jer javnost nije u pravosudnom sistemu, nema taj autoritet, ali može da kritikuje, jer kad ne bi bilo te kritike, onda bi bila samovolja u sudu daleko veća nego što je u Vladi Srbije ili nekom drugom izvršnom organu. Čovek je počeo da se hvali kako je dobio neke škole ovde, drži neka predavanja i demonstrira apsolutno neznanje. Kad smo već kod toga, moram da vam skrenem pažnju da kritika javnosti dobija na svojoj težini ukoliko je, u priličnoj identičnoj pravnoj ili činjeničnoj situaciji, samo jedan sud, ili samo jedno veće jednog suda drugačije odlučilo nego u 99% slučajeva drugi sudovi. Onda tu nešto nije u redu.
Javnost, s pravom, može da kritikuje, ali je problem druge prirode. Problem je što je tužilaštvo dužno da takvu informaciju koju dobija od javnosti mora da iskoristi i proveri da li je sve u redu u jednom takvom predmetu, da li ima elemenata nekog krivičnog dela u ovim slučajevima kršenje zakona od strane sudije. To je vrlo teško delo i vrlo teško je dokazivo, jer se, obično, sudije kriju iza tog svog imuniteta i iza svog prava da iznose svoje mišljenje, svoj pravni stav o nekom pravnom pitanju.
Teško je pronaći tu tananu liniju, ali nesumnjivo je da je ta tanana linija prekoračena ukoliko 99% sudova za identičnu pravnu stvar odluči na jedan način, a samo jedan ili dva od 130 i nešto sudova, da svedem to na okružne, daleko manji broj tih sudova nađe da odluči na drugačiji način, suprotno od ostalih sudova, tim pre što je pre nekoliko meseci održano savetovanje na kome su tužioci i sudije dobili jedno vrlo kvalitetno tumačenje kako da primene odgovarajuće odredbe Zakona o lokalnim izborima, pre svega, mislim na čl. 46 do 56.
Nakon savetovanja u okviru pravosuđa kako sudije ubuduće da primene tu odredbu, pošto se prvi put susreću s jednim takvim zakonom, 99% sudova odlučilo je na jedan način, a onda su se našla jedan ili dva, pod nekim uslovima neka bude i tri, okružna suda koji to potpuno drugačije urade, suprotno od nečega za šta bi se moglo reći da je već sudska praksa.
Kad su oni to odlučili, predmet je okončan, konačno završen, on može da se komentariše, jer nemate na šta da utičete, pošto je odluka već doneta. Zabranjeno je da se prethodno utiče, u fazi kad se donosi odluka, a kad je odluka doneta, ako izostane javna kritika, pogotovo u Narodnoj skupštini, koja je verovatno najobjektivnija, onda se postavlja pitanje – šta radimo? Zar treba da pišemo propise kako bi svi bili stranka u nekom postupku? To je nemoguća varijanta.
Što se tiče konkretnog amandmana, verovatno će deliti sudbinu amandmana koji je isti podnosilac dao na član 2. Verovatno neće biti usvojen, ali ako se posmatra kao princip, potpuno je primenjen princip kao za Tutin, kao što je Kenan podneo za Priboj i ovi drugi...
(Predsedavajući: Vreme.)
... amandmani koji su podneti za odeljenja Višeg prekršajnog suda. Hvala.