Naravno, i ovaj amandman sledi istu argumentaciju kao i ostali amandmani na član 4. Predloga zakona, ali moram da kažem da on hvata i neku pravno-logičku vezu s prethodnim amandmanima, pogotovo s amandmanima koji su podneti na član 3. Predloga zakona. Zašto? Zato što član 3. Predloga zakona reguliše sedište i teritoriju osnovnih sudova, a ovaj član 4. se odnosi na teritoriju i sedište viših sudova.
Prosto, Žutić je potpuno u pravu. On je napravio jedan istorijski pregled organizacije i sedišta naših sudova u Republici Srbiji kroz 150 godina naše pravosudne istorije i onoga čime su se rukovodili zakonopisci u prošlosti, ali ovde, stvarno, mora da se pogleda, ovim zakonom se utvrđuje mesto kao sedište nekog suda, i područje, odnosno teritorija na kojoj se prostire nadležnost.
Mogli bismo reći da je ovo zakon kojim se definiše mesna nadležnost sudova i stvarno je veliki nedostatak ovog predloga zakona to što on, u stvari, nema načela, principe na kojima se zasniva. Ako je princip teritorijalna podela Republike Srbije, administrativna podela prema okruzima, onda bi, barem kod osnovnih i viših sudova, morao da bude princip – u svakom okrugu mora da bude najmanje jedan osnovni sud i najmanje jedan viši sud, pa onda možete, na bazi toga, da razvijate neku podelu, mislim i na osnovne sudove, i na sudske jedinice itd.
Ako bi se taj princip prihvatio, onda bi broj osnovnih i viših sudova morao da se poklopi. Da li bi to bilo 34, ili 28, ili 25, nije bitno, ali morao bi taj princip da bude prisutan.
Ovo pričam zbog amandmana Milovana Radovanovića, koji se odnosi na teritoriju Okružnog suda u Nišu. Za tu teritoriju ste rekli – jedan osnovni sud u Nišu i jedan viši sud u Nišu. Ako bismo pošli od pretpostavke da je to princip, onda, verujete, ne bismo mogli da prihvatimo ovo što se dešava, da u pojedinim tačkama člana 4. imate sedište i teritoriju višeg suda određenog tako što zbrajate dva osnovna suda, recimo, Viši sud u Šapcu, za područje Osnovnog suda u Loznici i Osnovnog suda u Šapcu.
Viših sudova imate 26, osnovnih – 34. Ako ste pošli od principa - teritorija na kojoj postoji osnovni sud je ista i na njoj mora da postoji jedan viši sud, onda biste morali da imate 34 viša suda. Vi to niste uradili. Vi ste negde, neke okruge, podelili, negde ste neke okruge spajali i vidi se ovde taj politički uticaj. Šabac je zbog Dušana Petrovića. Dušan Petrović je omogućio da ''stečajna mafija'' bude na slobodi, da se brani sa slobode. Samo zbog toga je prihvatio da bude ministar pravde u prethodnom sazivu, samo da bi se ''stečajna mafija'' pustila napolje.
Sada uzmite priču, kada Boško Ristić bude, po položaju, član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, katastrofa, ljudi, sudije i tužioci, obrali ste bostan.
Taj osnovni princip niste primenili. U jednom od prethodnih zakona, Predlogu zakona o uređenju sudova, definisana je poprilično stvarna nadležnost, u zavisnosti od tipa suda, pa je rečeno – osnovni je skoro uvek prvostepeni, viši je uvek prvostepeni, izuzetno je drugostepeni za neke stvari, u odnosu na odluke osnovnog suda, apelacioni je potpuno žalbeni i da ne idemo dalje.
Sada ćemo imati situaciju da će u Šapcu viši sud, kada postupa kao žalbeni, biti žalbeni za odluke dva osnovna suda, a ovaj niški će biti žalbeni za odluke samo jednog osnovnog suda, u Nišu.
Sve ovo navodim kao primer totalne političke dominacije u formulisanju nečega što je vrlo jednostavno pitanje. To je sedište i područje. Ovim zakonom samo treba da se kaže gde će biti sedište suda i da se definiše mesna nadležnost, da ne bude preklapanja, da za jednu opštinu budu nadležna dva viša suda, konkretno, kada je u pitanju član 4, a kada je u pitanju član 3, da se ne poklapa nadležnost dva ili više osnovnih sudova.
Vidite i sami, kada se ide toliko daleko bez principa, onda se nešto drugo krije iza toga, a krije se ono o čemu smo pričali. Međutim, pošto je slaba dramaturgija za danas, juče su ljudi imali prilike da u ''Dnevniku'' tri puta vide Glavni odbor DS-a iz Subotice. Sudije i tužioci, predsednik Republike Boris Tadić je rekao – prvi zadatak u 2009. godini jeste da uzmete motke i da očuvate svoja radna mesta.
Da ponovim još jednom, zato što je tri puta ponovljeno u istom dnevniku, da se zapamti, znači, Tadić nije rekao – kad mene izaberete, 500 hiljada novih mesta, to je povukao. Nije se ni hvalio da je zaposlio, i to je povukao. Rekao je da je udarila neka kometa zvana – svetska finansijska kriza, i da je zadatak broj jedan...
Demokrate, molim vas, ukorio vas je, imate četiri kontrolna punkta gde se meri vreme, na prvom punktu ste pali. Tu ste pali, jer ste krađu legalizovali u Skupštini, to vas je ukorio. Neće on više da vas trpi. Vodite računa, bićete promenjeni.
Znači, rekao je – odbrana radnog mesta je sveti zadatak u 2009. godini. Sudije i tužioci, molim vas, zapišite datum, rekao predsednik Boris Tadić – svi po jednu motku u kancelariju, da biste odbranili sudijsku funkciju i tužilačku funkciju. Molim vas, poštujte predsednika Republike, nije to mačiji kašalj.
Odbrana radnog mesta, Zeko, to je nalog koji ti moraš da primeniš. Drugi nalog, Zeko, koji si dobio, jeste da kontrolišeš ministre. Ne mogu oni da kradu, pa da brukaju predsednika Republike. Ovako je rekao, tri puta je ''Dnevnik'' to ponovio, da nacija zapamti – odbrana radnog mesta, svako na radnom mestu po pajser, pritku, i da čuva radno mesto, jer predsednik drugačije ne može da garantuje ono što je rekao.
Da mi neko ne zameri, je ga u tome podržavam, teška srca, ali ga podržavam. Šta da radimo?! Vidite kakvi su ovi tajkuni, sad radiš, prekosutra ne radiš, izbaci te napolje. Jeste li videli šta napraviše u Vrbasu oni ljudi koji štrajkuju? To je tako daleko otišlo, da je čovek morao da ode kod Tome. Kada Peconi uzme stvari u svoje ruke, pa tu nema...
Ne može predsednik Tadić da izađe na kraj s tajkunima. Tajkuni, zapamtite, pre mesec dana je donet Zakon o krivičnoj odgovornosti pravnih lica za krivična dela koja su učinila odgovorna lica u pravnom licu. Rečeno je da će taj zakon da stupi na snagu krajem ove ili početkom sledeće godine, odnosno 2010. Zašto? Neće on da dozvoli da se bruka više. Obećao je 500 hiljada novih radnih mesta.
Sećate se kada je Đinđić rekao – mi uvozimo radnu snagu od 2005. godine, to je bila velika izjava. Tadić je obećao 500 hiljada mesta, samo on da pobedi. Sad je rekao – velika kriza, ne možemo to, smanjićemo, redukovaćemo to, ali prvi zadatak je odbrana radnog mesta.
Sudije, branite vaše radno mesto. Tužioci, branite vaše radno mesto, branite mesto, jer je Tadić rekao. Imaju ovi da trče, i četiri kontrolna punkta da ih mere. Na prvom punktu ste pali, ne poštujete Ustav, ne poštujete zakon. Evo ga drugi kontrolni punkt. Nadam se da ćete da obavestite gospodina Tadića.
U Tužilaštvu za ratne zločine postoji tužilac Dragoljub Stanković.
Ne mogu da vam kažem šta su mi rekli za njega i neću da vam pričam, da ne biste skakali da pričam ovo, da pričam ono. Postoji velika sumnja, s obzirom na to da je bio dugo godina u kancelariji sa Vukčevićem, i postoji sumnja s nekim advokatima, razne sumnje postoje. Meni je jedno vrapče šapnulo ovako – ako njega stisnete, a ima već nekoliko advokata u pritvoru, da propriča, inače, on se zarekao da će za milion evra da ode u penziju, ako njega stegnete...
Samo da vas podsetim, potpisao je rešenje da su Janjušević i Kolesar uzorna gospoda i obustavljen je krivični postupak. Kako ne pade meni takav tužilac da i protiv mene obustavite krivični postupak?
Sada ću, gospođo Nado, da vas obavestim. Nema veze s Dragoljubom Stankovićem, ima veze sa mnom. Optuženi su Veljko Odalović, Milutin Mrkonjić, Zoran Anđelković, Aleksandar Vučić. Da li je vođen krivični postupak protiv njih? Protiv mene ste podigli optuženicu. Još mi nije došao onaj pisar da me upiše, da znate. Pošaljite ga, hoću postupak, hoću sve ovo da izvedem na sud, da javnost u Srbiji shvati gde se nalazi kriminal. Zašto sam vam dao ono Mićunovo pre neki dan?
Pozivam sve građane da mi daju dokumentaciju za zloupotrebu službenog položaja, od Đelića, pa nadalje. Tako sam ja završio s Dinkićem. S ove govornice sam mesec dana pozivao, dve i po hiljade materijala je došlo. Kada je video šta se desilo, svi su se zgranuli. Ja pozivam građane da se uključimo u borbu protiv kriminala i da svako postupi po nalogu Borisa Tadića i da očuva, odbrani svoje radno mesto.
Sudije, branite radno mesto.
Gospođo ministar, imate Pušica, Pavlica, Nebojša Pavlović, advokat, advokat Đorđević, da ne ređam sve, nema potrebe. Proverite Dragoljuba Stankovića, zamenika tužioca za ratne zločine. Proverite njegovu karijeru, porodicu, šta su radili, koliko su to, kako kažu danas mladi, oni ''teški'', u kojim predmetima je i koga, kada je bio dežurni istražni tužilac, sve oslobađao. Za vreme "Sablje", on je, jadnik, bežao da ne bude u trijaži, jer ga svi kriminalci znaju. Oni bi rekli – čekaj, kako ovaj naš, kada smo mi njemu platili veliki broj predmeta.
Ja sada iznosim samo insinuacije, da proverim koliko ćete da postupite po nalogu Borisa Tadića, s obzirom na to da vas obaveštavam da je to druga kontrolna tačka. Kod prve kontrolne tačke ste pali. Vodite računa da kod druge i treće ne padnete. Ja vam otvoreno kažem, želim da potonete zajedno s onima koje čuvate u Narodnoj skupštini.
Samo sam vam pomenuo neka imena, ko sve ima krivične prijave, optužnice, da vas podsetim da i protiv njih treba da se vodi postupak, ako se vodi protiv mene. Ja postupak jedva čekam. Ne pozivam se na imunitet, ništa, ništa, samo da napravimo cirkus u sudnici, da narod vidi kakva je to demokratska vlast. Vi slušajte predsednika Tadića.
Od 500.000 zaposlenih nema ništa. Odbrana radnog mesta je sveti zadatak, tako je rekao, vodite računa.
Zašto je to ''Dnevnik'' tri puta dao? Da bi građani shvatili da imaju apsolutnu zaštitu dok je Tadić predsednik Republike.