Dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, Nada Kolundžija nije u sali, očekivao sam da ona bude prisutna ovde i da demonstrira spremnost ZES-a da na jednom primeru se dokaže društvena solidarnost. Tako pre nekoliko meseci reče ideolog DS zvani Dragoljub Mićunović, da je potrebna društvena solidarnost u vreme velike svetske finansijske krize, za koju još nismo dobili odgovor šta ona znači, ali smo čuli od Mlađana Dinkića, pre nekoliko dana je imao monolog u Privrednoj komori Srbije, gde je objasnio da svetska ekonomska ili svetska finansijska kriza je kriza tražnje, a pošto je kriza tražnje, mi ćemo da uvozimo robu, a naša će teško da izlazi sa ove teritorije.
No, da se vratim na ovaj amandman, pa ako vidite Nadu, kažite joj da bi bilo dobro, da smo mi iz SRS spremni da prihvatimo ovaj gnusni amandman DSS-a, pa pošto se mi toliko ne gadimo, ne bi trebalo ni vi da se gadite, već da prihvatite ovaj amandman.
Poštovani građani, da shvatite o čemu se radi. Nikola je to lepo objasnio, samo malo ću to da razjasnim. On predlaže da se na strani rashoda, u okviru člana 1, za dve milijarde dinara smanje rashodi, da to više ne bude 46,4 milijarde na ime rashoda za kupovinu roba i usluga, već da se te dve milijarde podele, pa tako da jedna milijarda ide za dečiju zaštitu, da 500 miliona ide za Fond za mlade talente Republike Srbije, nije to Fond Zoran Đinđić, nego Fond za mlade talente, i da se još nekih 500 miliona planira za rashode, a to je - sportske stipendije.
Pošto smo očigledno riznica vrlo uspešnih talentovanih sportista koji, dok to finansiraju roditelji i klubovi, postižu vrhunske rezultate, a kad treba da se preskoči ona stepenica, da to postane još bolje, onda tu fali neka intervencija, neka mala materijalna pomoć, pa pošto raspolažemo i sa sportskim talentima, da država malo doprinese njihovom razvoju, jer na svim takmičenjima oni idu sa zastavom Republike Srbije.
Zbog toga se mi neki put radujemo, neki put smo tužni, ali ovih 500 miliona treba da pomogne da budemo što radosniji, jer smo mi mala država, mali narod i kada mi pobedimo u nekom sportu ogromnu Ameriku, svima nam je toplo oko srca, pa čak i vama, ministre, siguran sam da vam je toplo oko srca, jer se zasvira naša lepa himna. Vidite kako je Čavić to pre nekoliko dana reprezentovao, jeste da je pretrpeo i kaznu zbog onog "Kosovo je Srbija", ali on gura i dalje, iako su mu obećali stan, pa mu nisu dali. Gura on, voli Srbiju, voli taj sport itd.
Znači, ZES, DOS, dosmanlije, Boris Tadić ne želi da se smanje troškovi tamo gde peru pare na ime usluga i materijala, samo državna administracija. Svaki razdeo ima tu stavku. Znači, on ne želi da se smanji papir, da se smanje toneri, da se smanji, recimo, nešto po ugovoru, da uzmem neki najsvetliji primer za to, a to je ovaj Mile drekavac, Zoran Cvijanović, Mile u tranziciji.
On je u prošloj Vladi bio savetnik potpredsednika Vlade Đelića za reciklažu, tako valjda nešto, on se razume u đubre. Bio je savetnik za đubre jer oni nisu znali kako da ga isplate, pošto je on dao velike zasluge pobedi DS. Ko zna kakvih sve ima takvih likova koji zbog onih zasluga, a odavno se nije palila ni jedna skupština, to moram da primetim, zbog takvih zasluga jednostavno mora to da se plati.
Ne mogu više da plaćaju ovi iz inostranstva, rekli su, mi smo vam pomogli da dođete na vlast, sada ste na vlasti, drpajte šta možete. Zašto bi išli u ambasade pa tamo memorandumom da vam se isplaćuju neka sredstva. Prošli put sam pokazivao te memorandume za Otpor kako su im plaćali neka sredstva da se što bolje i temeljitije sredi Srbija.
Znači, dve milijarde dinara državna administracija ne želi da se odrekne. Međutim, stvarno su duhovita objašnjenja kada se neki amandman ne prihvati. Zamolio bih vas da se ne smejete, ovo je napisala Vlada Republike Srbije, a to je ona vlada koja ima koalicioni kapacitet. Nije to koliki je kapacitet akumulatora nego koalicioni kapacitet, mogućnost dogovora. To više liči na Plavi most. Tamo se isto ne bira, ko god dođe, može. Znači, sa svakim može.
Kaže ovako, u cilju racionalizacije rashoda potrebno dalje smanjenje rashoda za robe i usluge, međutim, predlogom budžeta već je izvršeno značajno smanjenje rashoda, odnosno rashoda za robe i usluge. To je svedeno na nominalni nivo iz 2008. godine, a to smo kritikovali kao da je preterano, tako da bi dalje smanjenje uticalo na izvršavanje funkcija budžetskih korisnika. Vidite, ti ugovori i te usluge moraju da se očuvaju zbog funkcija državnih korisnika, korisnika sredstava.
Međutim, to ne bi bilo sasvim adekvatno, kada je neko pokvaren, on to mora i da manifestuje na razuman način. Nemojte da se čudite. Međutim, "odbijanje amandmana ne znači i negiranje osnova da se obezbede dodatna sredstva za navedene namene u nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike (za dečiju zaštitu, pa Ministarstvo omladine i sporta za mlade talente i sportske stipendije), već potreba da se u suženim bilansnim mogućnostima budžeta za 2009. godinu obezbedi finansiranje nadležnosti u skladu sa tim mogućnostima".
Vidite, primat ima kompjuter, toner, primat ima toalet papir, pelir, fleš, DVD, mobilni telefon, sve to ima primat u odnosu na dečju zaštitu, mlade sportiste, Fond za talente.
Vidite kakav je to način razmišljanja. Daje se prednost materijalnim vrednostima, a to je roba, a negira se nešto što je ljudsko, dete. Dete talenat.
Činjenica da postoji dete, dečja zaštita, dete talenat u nauci, umetnosti, dete talenat kao sportista. Za to nema mogućnosti. Nema. Jasno nam je rekao Boris Tadić, ne sme državna uprava da se odrekne novog Pi-sija, ne sme da se odrekne toalet papira, ne sme da se odrekne olovki, ne sme mobilnog telefona. Ne sme da se odrekne studije koju je napisao Dragor Hiber ili Gašo Knežević ili ne znam ko. To je prioritet.
Naravno, po prirodi, onako pokvaren čovek, dao sam jedan amandman pošto su istekli rokovi, pa sam naveo sve direktive EU, nema ih, ni ministar, ni pomoćnik. Uplašili se zbog onoga što piše - direktiva EU. Tu se oni tresu. Tu im se pantalone tresu, kada im u amandmanu napišete direktiva EU, evo, direktiva Saveta 2003/20s u protežiranju biogoriva i drugih za potrebe prevoza, pa direktiva druga 96. Eto, dao sam im nešto i pozvao se na nešto što je evropski standard. Odmah uhvatili da rade i dobro je ako urade ovo, jer ovo je za biogoriva. Materijalna vrednost kod njih ima primat. Ono što je humano, ljudsko, nema ga. Ne vidi se.
Da je kojim slučajem Fond za talente "Zoran Đinđić" u okviru državnog budžeta ne bi se trepnulo, i rukama i nogama bi glasali. Oni ne kažu, sa ovim sredstvima može da se obezbedi zakonom propisani nivo dečje zaštite. Ne, nego kažu, interesantan predlog o kome valja razmisliti. Kada?
Dete ima pet godina u 2009, a u 2010. godini već ima šest godina. Neko je talenat sada kada treba da mu se pomogne, sledeće godine je već prestareo, neće ga niko. Ovi mladi talenti koji pre neki dan, beše na TV, kaže ne ispunjava kriterijum kod ove balerine, jer, kaže, premlad je.
Premlad. Da je prestar, verovatno bi progledali kroz prste, ali je premlad. Problem je što je mnogo mlad, sazreo i napravio dobar rezultat. Onda je morao, naravno, dobra mama Telekom da interveniše itd.
Sećam se i anonimnih donacija Matematičkoj gimnaziji. Niko ne zna ko su ti ljudi, a pomogli, i to za vreme sankcija. Ne žele to da pričaju. Niti žele da se hvale. Anonimni, koliko, 16 godina, niko ne zna ko je poklonio nekoliko kompjutera našoj deci, koja su nekako kroz onu blokadu otišla na neko takmičenje iz matematike i sve osvojila prva mesta.
Ovo nije amandman koji bi se odnosio na Bulevar Zorana Đinđića, ili Fond "Zoran Đinđić", ovo nije amandman koji se odnosi na bulevar dečje zaštite. Ne znam, dokle vi mislite tom i takvom politikom da nanosite direktnu štetu Srbiji i narodu koji ovde živi i da se pri tom krajnje arogantno ponašate demonstrirajući na prvi pogled bezgraničnu silu da možete sve i svašta.
Da iskoristim još ova dva minuta samo da podsetim građane Srbije, Tadić reče u Subotici da čuvate radna mesta. Znači, pripremite pritke, stavite iza vrata, da čuvate radna mesta, pišite Rasimu Ljajiću, pošto je on na čelu Inspekcije rada, ako vam budu povređena prava.
Pišite mu i ako ne dobijete topli obrok od 1. januara, jer ne samo što je on potpisao u ime Vlade taj sporazum, već je i kao ministar na čelu Ministarstva koje je dužno da poštuje propise, pa makar i on potpisao neki propis.
Čuvajte decu, vodite računa, jer ovo nasilje koje sprovodi Boris Tadić više se ne skriva. Dovoljno je reći da nešto što je materijalno dobro ima vrednost nad nečim što je dete. Bilo bi me sramota da nisam izašao da podržim ovaj amandman, a što se vas tiče, vas ničega nije sramota.