O čemu se radi? Radi se o tome što treba da se poštuje ta proporcija unutar poslaničkih grupa.
Samo da vas podsetim na nešto što je stav vaš, kao vladajuće većine. Postoji u stenogramu. Ja sam to više puta potencirao s ove govornice i pre dva-tri dana je to više puta ponovljeno s one tamo govornice – da je nemoguća situacija da jedna politička stranka koja je učestvovala na izborima, osvojila određeni broj mandata, da njeni poslanici, koji pripadaju jednoj političkoj stranci, budu u dve, tri ili četiri poslaničke grupe.
Odredba našeg poslovnika o poslaničkim grupama govori da je poslanička grupa sredstvo kanalisanja rada, ali ne i institucija, nije subjekat. Imamo na nekoliko mesta u Poslovniku i u nekim zakonima gde se poslanička grupa može javiti kao predlagač nečega, do nekog odbora, kod izbora Saveta Narodne banke, da ne ređam dalje. Mi smo imali skoro situaciju da treba u Revizorskoj instituciji da se menja član, pošto je jedan čovek podneo ostavku, treba da dođe neko drugi, pa je jedna poslanička grupa našla za shodno da predloži kandidata. Biće na Skupštini, raspravljaće se o tome i tako dalje.
Poslanička grupa nije institucija. Nema ni svojstvo pravnog lica. Ona je instrument kako će da se izrazi neka srazmera u pogledu broja poslanika iz iste političke stranke. Tamo gde politička stranka nema pet poslanika, što je minimum, dozvoljava se odgovarajuća fuzija.
Prošli put sam vam rekao, bilo je u našoj praksi nekih izuzetaka, saglasno, dogovorno. U prošlom sazivu, stranka gospodina Čanka nije imala pet, nego je imala četiri poslanika, pa je iz jedne političke stranke jedan prešao i postao član te poslaničke grupe, da bi, po osnovu pripadnosti toj poslaničkoj grupi, ta poslanička grupa od pet dobila elementarno pravo da ima svog predstavnika povodom tačaka dnevnog reda, da on može 20 minuta da priča, da ima odgovarajuću srazmeru prema onoj minutaži od pet sati itd.
Poslanička grupa je tehničko sredstvo. Ništa više van toga. Doveli ste nas u situaciju da se pojavljuju tri imena, kao predložena, i iza tih predloga ne stoji Poslanička grupa SRS-a, ili, kako gospođa Čomić kaže – poslanička grupa, politička stranka koja je zastupljena, pošto je to po njoj isto. Iza tih imena ne stoji SRS. To je problem. To je produženi problem onog prvog problema, onog nultog problema, koji se ne priznaje, a ovo je institucija sistema.
Imali ste prilike da čujete, naš poslanik Milan je čitao, napravio je neku retrospektivu šta se sve dešavalo ranije, kakva je praksa povodom tih mandata.
Imali ste situaciju kada je bio veliki DOS, pa kada je bilo veliko proterivanje. Imali ste situaciju kada je bio G17 plus. Stranka je aktivirala ostavke dva poslanika. Administrativni odbor je to prihvatio. Povela se velika rasprava. Ta dva bivša poslanika su vodila postupak pred Ustavnim sudom. To je put. Politička stranka kao podnosilac izborne liste nema subjektivitet. Ne može da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. U ovakvim stvarima bi se postupak pokrenuo ustavnom žalbom. SRS ne može da kaže da je povređeno pojedinačno pravo. Pojedinac bi mogao da pokrene postupak pred Ustavnim sudom, ukoliko smatra da mu je nezakonito prestao mandat. To je ta podvala koja se uporno plasira ovde.
Sve ćemo da objavimo, nema nikakvih problema, mislim da je i druga knjiga izašla, još dve su u štampi, ovo povodom mandata će, takođe, biti u knjizi. Nikakvih problema nema. Žigošemo sve za istoriju, da ostane zabeleženo kako se ko ponašao, šta je ko radio, kako je šta primenjivao. Prosto se plašim, ako ovaj stil rada postane demokratski standard, da li mi sutra, ako budemo na vlasti, imamo prava da menjamo vaše standarde? Ne delim to vaše razmišljanje, te vaše vrednosti, kako vi to kažete, i Bodrum, i Solun itd.
Ovo mi mnogo liči na Bodrum i Solun. Formalno-pravno, nije napisano u Bodrumu i Solunu, nego je pisano preko puta, kod Nikite Rakića. Ako to postane tekovina demokratije, ako to postane obrazac ponašanja, ako to postane merilo vrednosti, kako biste vi sutra to osporavali nekome ko ga primenjuje? Kaže – izvinite, molim vas, pa u vaše vreme je tako bilo, zašto bismo sada to menjali?
Ne može. Jednostavno ne ide. Ovo je u sukobu sa prirodom. U velikom je sukobu. Počeli smo sa 78 mandata. Sve vreme moramo da imamo 78 mandata. Kada prestane ovaj saziv, moramo da izađemo sa 78 mandata. Demokratska stranka ima toliko. Možete da želite organizaciju po nazivu izborne liste. To je vaša volja, ali ne sme niko da je okrnji. Nemamo Gonzalesa. Nemamo Gonzalesa da, kada bismo ga pozvali da dođe, preti ovde, da zavrće ruke i da kaže – biće bombardovanja ukoliko se ne poštuje itd.
Jedna šamarčina je došla iz Saveta Evrope. Oni na papiru vode jednog čoveka da je član SRS-a. Imali ste prilike mesecima da čujete kako je to njemu odvratno. Ne želi da bude član SRS-a. Što ga terate? Što ih terate da budu naši, kad nisu? Ne žele.
Pojavio se virtuelni novac u Americi. Ovde se pojavilo virtuelno stanje. Kako možete, recimo, Srđana Milivojevića da naterate da bude član neke druge poslaničke grupe? Ne želi čovek. Može da se naljuti na vas, da pređe kod drugih i da odnese svoj mandat. Šta ćete da radite? Bez veze sam uzeo ime, zato što Srećko neće da se naljuti. Bilo koje drugo ime da uzmem, šta ćete da uradite?
Imate problem. Nemate rešenje. Ako pokušavate da ga rešavate u skladu sa zakonom, podsetićemo vas kako ste to rešavali.
Još jedna stvar, pošto se ovo bliži kraju, morate da shvatite jedno. Najveći dokaz u nekom postupku jeste priznanje. Ako čovek prizna ono što je uradio, ne izvode se dalje neki dokazi. Imamo situaciju od septembra, da je s ove govornice i u raznim intervjuima na televiziji, novinama itd., jedan čovek rekao – svi su potpisali ostavke, izjave. To se nalazi kod mene. Neće oni meni da mrdaju tamo, da prelaze iz poslaničke grupe u poslaničku grupu. Pošto taj puč nije uspeo, onda kaže – izvinjavam se. To jeste kod mene, ali sam izgubio.
Nesporno je, gospođo Nado, da ostavke i izjave postoje. Nesporno je da taj pojedinac ne želi da omogući da se to aktivira. To ima svoju dimenziju u vidu optužnog predloga pred Četvrtim opštinskim sudom. Dostavio sam vam dokumentaciju ovde, pre mesec i po dana, u jednoj raspravi, pa sam rekao – izvolite. Slušao sam vas šta ste rekli i postupili smo kako ste rekli.
To ima neku svoju dimenziju, ali morate da shvatite jednu stvar, ako neko iz Administrativnog odbora, prilikom razmatranja ovog zahteva za prestanak tri mandata, postavi pitanje, vrlo rado bi ga uradili, al ga nema papir. Papir, faktički, postoji. On se nalazi u tom priznanju. Imam ga, kod mene je, izgubio sam ga, ne dam ga. Čuli ste pre nekoliko dana šta će da se desi sa mandatom Todorovića, Vjerice, Krasića, Nataše, Gordane ukoliko se sada pojave ostavke i izjave.
Odmah da vam kažem, i za to postoji rešenje. U 328. članu Krivičnog zakonika Republike Srbije postoji stav 2, koji kaže – kažnjava se i za pokušaj. Neka se pojavi to, on je dokazao pokušaj. Država se drži. Skupština se drži. Rad zakonodavnog tela se dovodi u pitanje. Zbog čega? Zato što će američki, engleski ambasador, predstavnik OEBS-a kod koga je išao neko da kuka, da gazi vas iz DS-a zbog ovih mandata.
Ne vas, Nado. Kad kažem – DS, nemojte da mislite da ste to vi, nisam ni ja moja stranka, niste vi, nego institucija. Dobijate pretnje iz inostranstva, tih faktora.
Znate i sami kako je formirana Vlada – malo tajkuni, malo ambasadori iz inostranstva, da se zakuva, da se zamuva. Ovima iz inostranstva ne odgovara ukrupnjavanje političke scene u Srbiji, nego razbijanje, da bude kapilarna, da na sledećim izborima ova stranka ima pet-šest mandata, deset-dvanaest mandata, zavisi koliko procenti iskažu, ova dvadesetak, ova tridesetak. Onda oni mešetare, da Srbija ne izađe iz ovog gliba.
Ne želimo da Srbija bude u glibu.
(Predsedavajuća: 17 minuta, narodni poslaniče, vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi je iskorišćeno.)
Samo još jedna rečenica, gospođo Čomić, znam da nećete da se uvredite.
Svi iz SRS-a moramo da se borimo za naših 78 mandata, svakodnevno, na svakom mestu i povodom svake tačke dnevnog reda.

Gospođo Čomić, ovo je retka situacija kada se ja pozivam na čl. 225. i 226. i tražim objašnjenje, za sve nas verovatno neophodne informacije, a nadam se da ćete i vi deliti moje mišljenje kada bude čuli o čemu se radi.
Vlada Srbije je tokom prošle godine pokušavala da pomogne poljoprivredi i odredila je da se obezbedi neka količina NPK đubriva po regresiranim cenama za poljoprivredu. Kao budući poljoprivredni proizvođač, paor, kako god hoćete da kažete, verovatno i gospodin Milivojević kao diplomirani inženjer poljoprivrede, verovatno kao i Krstin, verovatno kao i Srba, i ovi drugi koji se bave poljoprivredom ili će se u budućnosti baviti poljoprivredom, što je dobar, častan posao, ne mogu da shvatim da neko može da prevari našeg seljaka.
Dobio sam, ruku na srce, gospođo Čomić, obaveštenje od jednog seljaka koji me je lepo obavestio da je ministar Saša Dragin zloupotrebio neki tender i taj posao dao nekoj firmi koja se zove "Fertil". Ona je iz Bačke Palanke, niti znamo ko je vlasnik, niti ko organizuje proizvodnju, niti šta proizvodi, ali se zna da je po 49.000 i nešto dinara po toni prodato to đubrivo Ministarstvu, seljaci su dobili pravo na neki regres od 20, platili još 29.000 po toni, a u tom trenutku na tržištu je cena bila 25.000. Umesto da seljaci kupe tonu po 5.000, oni su plaćali 29.000. U prevodu znači – nemojte da čuvate seljaka i da ga štitite na ovaj način.
Ispada, na bazi ovog pisma koje je poslao jedan seljak, ja ću biti njegov budući kolega kad odem u penziju, sa zadovoljstvom ću da se bavim poljoprivredom, to je časno i moji preci su bili... Ali, ako vi danas prevarite seljaka na ovaj način, i kaže ovaj seljak - 10 miliona evra je direktna šteta Republike Srbije, onda, gospođo Čomić, i vi i ja i svi mi ovde u Narodnoj skupštini, zbog ovog seljaka i zbog onih drugih koji su izigrani na ovaj način, moramo da dobijemo obaveštenje i objašnjenje i od ministra Dragina i od ovih nadležnih komisija, a nadam se da ću imati razumevanja i članova Odbora za finansije da ovo uvrstimo kao tačku dnevnog reda, s obzirom na to da se javne nabavke nalaze u nekoj nadležnosti Odbora za finansije, i da razjasnimo ko to nas vara, krade i ko na ovakav način uništava Republiku Srbiju.
Molim vas, gospođo Čomić, pošto znam da se i vi interesujete za ovu temu, verovatno je i za vas interesantno ko se krije iza te firme "Fertil DOO", koja nije bila najbolji ponuđač, a dobila je posao. Ko je omogućio, ako je ovo tačno, ne verujem, seljaci nikad ne lažu, mislim da je ovo tačno, a nadam se da i vi podržavate ovaj moj predlog i da ćete da se založite da se odgovor, objašnjenje, obrazloženje i dodatni podaci o ovome obezbede ...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Izvinjavam se.

Zahvaljujem, gospođo Čomić. Moram da se pozovem na nekoliko članova našeg poslovnika, pre svega na član 27, ali tu su i član 160, i član 136. i onaj član koji je predmet naše rasprave već nekoliko dana, a to je član 239. Poslovnika Narodne skupštine. Kada kažem član 239. Poslovnika Narodne skupštine, gospođo Čomić, ne mislim na verziju našeg poslovnika od juna 2005, prečišćen tekst, nego mislim na onu verziju do koje se dolazi ukoliko se uzmu i izmene i dopune te odluke iz septembra 2006. godine, što se sve nalazi u onoj velikoj knjizi koju vi imate, gde piše "Poslovnik Narodne skupštine", i to pri kraju te knjižice.
Stičem utisak da vi mene niste dobro razumeli pre nekoliko dana. Pokušao sam na najjednostavniji način da objasnim nešto što nije teško da se utvrdi. Član 239... Evo, i gospodin Moma Čolaković je razumeo o čemu se radi, moji prijatelji iz poslaničke grupe PUPS, moji prijatelji iz DS-a, oni koji sede ovde, i oni su upoznati sa tim i dele moje mišljenje, u ovoj skupštini svi dele mišljenje koje ću ja sada da iznesem.
Ako je gospodin Dulić 2007. godine, kada je bio predsednik Narodne skupštine, 13. juna 2007. godine omogućio da Narodna skupština donese odluku da se izabere, utvrdi sastav devet delegacija, kao što i sad radimo, i da kriterijum ili, da budem precizniji, nešto što mora da stoji u odluci jeste ime i prezime narodnog poslanika... Znači, moramo da budemo apsolutno sigurni za sva imena koja se navode u predlogu odluke da su to narodni poslanici. Druga stvar koja je vrlo bitna jeste da se navede kojoj stranci pripada dotični gospodin ili gospođa. Treća stvar jeste njegov status u delegaciji, da li će biti član ili zamenik člana.
Ako je moglo 2007. godine tako da se uradi, u skladu sa Poslovnikom (moram da vas podsetim, Poslovnik nije promenjen od 2006. godine do danas, ništa se nije promenilo), ne postoji nijedan zakoniti razlog da u predlogu odluke sada pored imena i prezimena predloženog kandidata stoji naziv bilo koje poslaničke grupe. Jer, ovako, gospođo Čomić, proizilazi da vi mene ubeđujete da je, recimo, Vlajko Senić član SPO, a nije, on je član G 17 plus. I u rezultatima izbora i ono što je dostupno javnosti, u svim propisima koji se primenjuju, nakon završenih izbora 11. maja...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Izvinjavam se, da vam ne upropastim ovu lepu kamernu atmosferu u kojoj teče rasprava.
Gospođo Čomić, ja bih vam preporučio da ovo pomerite, ovo može da bude opasno sredstvo, da ne biste nekoga izazvali ovde, pa posle da budu neki veći problemi. Pomerite vi ovu flašicu, neka bude samo čaša ovde.

Gospođo Čomić, mislim da je vrlo važno da vi budete prisutni dok ja pričam. Mislim da je neophodno da vi budete tu zato što očigledno imate političku moć u sali Narodne skupštine i mislim da vi možete da prekratite ovo što je predmet današnje rasprave ili rasprave tokom ovih nekoliko dana. Ako vi nećete, gospođo Kolundžija, nećete da se uvredite ako više puta pomenem vaše ime, jer očigledno ste vi ovde sada predstavnik parlamentarne većine i nečega što predstavlja političku moć u Srbiji, te ako vas budem više puta imenom prozvao nemojte to da shvatite lično, nego kao moj apel da uzmete u razmatranje argumentaciju koju ću u nastavku da iznesem.
Znači, pošto ja hoću sad da rezimiram ovu raspravu, građanima bi moralo jednostavno da bude jasno da je ono što je svakom normalnom čoveku apsolutno jasno postalo sporno za predstavnike većine u Narodnoj skupštini.
Da krenem redom. Dana 11. maja 2008. godine održani su izbori. Nema potrebe da dobacujete, tim pre što to nije interesantno, nije ni doskočica, ni šala, ni nešto inteligentno. Znači, 11. maja su održani izbori. Na izborima su građani Republike Srbije glasali za izborne liste. Postojala je izborna lista SRS - dr Vojislav Šešelj, prvi na listi dr Vojislav Šešelj.
Na osnovu sprovedenih izbora izvršena je raspodela 250 mandata i izborna lista SRS - dr Vojislav Šešelj dobila je 78 mandata. Ti mandati su verifikovani. Kako? Tako što je Republička izborna komisija, kad je dobila spisak predstavnika naše izborne liste, napravila uverenja za 78 narodnih poslanika koji su izabrani sa izborne liste SRS - dr Vojislav Šešelj. Tih 78 uverenja sa tim sadržajem postoje, nalaze se u arhivi Narodne skupštine, jer je na bazi saglasnosti tih uverenja sa izveštajem RIK-a 11. juna 2008. godine u onoj zgradi izvršena verifikacija mandata svih narodnih poslanika i izvršen je čin konstituisanja Narodne skupštine.
Formirane su poslaničke grupe. Način kako se formiraju poslaničke grupe u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine jeste da svi oni koji su članovi jedne političke stranke formiraju poslaničku grupu, i to je praksa, Poslovnik ne dozvoljava da poslanici iz jedne političke stranke imaju dve, tri ili više poslaničkih grupa. Moram, radi istinitog obaveštavanja javnosti, da kažem da je u prošlom sazivu bilo neznatnog odstupanja. Mislim da je jedna od ovih mađarskih stranaka dala jednog poslanika, te je tako gospodin Čanak imao poslaničku grupu od pet, pošto je minimum pet.
Pre nekoliko dana gospođa Čomić je rekla da politička stranka može da ima samo jednu poslaničku grupu, ne može da ima više, jer onda bi to bila svojevrsna zloupotreba Poslovnika. Ako bi politička stranka imala dve ili tri, onda to nije svrha. Poslaničke grupe su tehničko sredstvo rada u Narodnoj skupštini. One nisu institucija.
Moram da vam skrenem pažnju, Zakon o finansiranju političkih stranaka propisuje da one političke stranke koje su zastupljene sa poslanicima u Narodnoj skupštini imaju pravo na deo sredstava srazmerno broju poslanika. Po tom osnovu, SRS svakog meseca dobija odgovarajuću količinu novca, to su tzv. javni izvori, za 78 poslanika. U svim dokumentima Narodne skupštine vodi se i dan-danas da SRS ima 78 poslanika i to ne može da se promeni, jer ako bi to neko danas promenio on bi praktično promenio izveštaj RIK-a, a to je završena stvar. Ta situacija je potpuno jasna.
Taj problem oko mandata postoji. Nastao je praktično od petog ili šestog septembra 2008. godine. Navodno, zbog jednog amandmana neko je podneo ostavku, a posle nekoliko dana je izašao ovde i rekao – ja sam napravio svoju poslaničku grupu.
I dan-danas se i u dokumentima Saveta Evrope i u dokumentima Narodne skupštine tih 20 lica vode kao članovi SRS. Sada vi ovakvim odnosom povodom ove tačke dnevnog reda mene ubeđujete da je Tomislav Nikolić član SRS. Mene ne možete da ubedite, ne možete da ubedite ni javnost, ali ne možete da ubedite ni Tomislava Nikolića, a vi upravo to pokušavate, jer želite da postignete neki cilj.
Bilo je govora od strane gospođe Kolundžije, kao predstavnika većine u Narodnoj skupštini – pokrenite postupak u skladu sa propisima. Mi smo to uradili. Podneli smo dokumentaciju za tri narodna poslanika. Šta želimo? Želimo da se konstatuje da je njima prestao mandat u smislu člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika. Kako? Podnošenjem ostavke. Administrativni odbor ne zaseda i neće još dugo da zaseda, jer oni računaju da su ovako ostvarili neki svoj politički interes. Vi možete da imate politički interes, ali da bi se ostvario vaš politički interes ne sme da krši nijedan propis. Tu nastupa problem.
Zašto su ubačene ove tačke dnevnog reda, ova prva tačka koja se odnosi na izbor, odnosno sastav naših parlamentarnih delegacija u međunarodnim organizacijama? Radi javnosti, na dnevnom redu je devet delegacija, gde mi imamo prisustvo. Mahom se radi o parlamentarnim skupštinama i našim delegacijama koje treba tamo da budu prisutne.
Ja se ne vraćam na to kako je bilo kada je Mićunović samostalno vodio, kada je Predrag Marković samostalno vodio, ali 2007. godine, na sednici održanoj 13. juna 2007. godine, doneta je odluka. Evo, da uporedimo. Recimo, delegacija Parlamentarne skupštine OEBS-a: prvi član Suzana Grubješić, G17 plus, član - šef delegacije. Kako je to sada prikazano u novom predlogu odluke? Isto, delegacija Parlamentarne skupštine OEBS-a, poziv na iste članove Poslovnika, a to je član 239, piše sledeće: Suzana Grubješić, poslanička grupa G17 plus, član - šef delegacije. Znači, nešto što mora da bude identično 2007. je urađeno u skladu sa članom 239, predloženo 2009. godine, i vidimo razliku.
Nekome je delovalo da sam se malo šalio sa gospođom Čomić. Ja sam rekao, tekst člana 239. Poslovnika Narodne skupštine podigao sam na font 18, računajući da svako to vidi. Naravno, ona je, onako retorički, to je njena sklonost i meni je to mnogo simpatično, moram to da vam kažem, rekla – nema povrede Poslovnika.
Radi javnosti, ja moram da pročitam šta je napisano u tome. Ono što se primenjuje povodom ove tačke dnevnog reda je stav 2. Gospođo Nado Kolundžija, čitam zbog vas: "Predlog odluke o sastavu stalnih delegacija iz stava 1. ovog člana podnosi predsednik Narodne skupštine".
Tačno je, Predlog ove odluke je podneo predsednik Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović. Drugi uslov - u konsultaciji sa predsednicima poslaničkih grupa. Neću sada da tumačim zašto je jednina, zašto nije množina kada je u pitanju reč "konsultacija". Verovatno u nekom obliku saradnje konsultacija znači da se čuje mišljenje predstavnika poslaničke grupe.
Da li je mišljenje predstavnika poslaničkih grupa obavezujuće? Nije. Povodom mnogih stvari se čuju različiti predlozi predsednika različitih poslaničkih grupa, pa kad bi sva ta mišljenja, međusobno kontradiktorna, bila obavezujuća, onda nikada predsednik Skupštine ne bi mogao da dođe do nekog svog predloga. Znači, i ta faza je urađena ili, da budem precizniji, rađena je kao dugotrajno trpno stanje šest-sedam meseci.
Onda dolazimo, gospođo Nado Kolundžija, do glavne stvari. Ovo nema veze sa politikom, molim vas, kaže: "vodeći računa o proporcionalnoj zastupljenosti političkih stranaka". Kada smo tu, gospođo Nado, kod političkih stranaka, evo vam šta stoji koje su političke stranke u Narodnoj skupštini.
Gospodine Vlahoviću, vi ste ekspert za kompjutere. Ovde nema političke stranke koja bi se skraćeno zvala SNS. Postoji i razlog, alibi, znate.
Dana 11. maja, kada su bili izbori, nisu ni postojali, znate? Svi znaju da je ta grupa SNS, ta politička stranka osnovana oktobra meseca 2008. godine, 21. oktobra, "šuvarice", jeste. Koji je kapacitet, iz kog dela mi crpimo Predlog odluke? Iz onoga što je bio 11. jun 2008. godine.
Samo da vas podsetim, vi ste, ne vi, ali u ono vreme Narodna skupština je raščistila sa Bogoljubom Karićem oko onih mandata onog momenta kada je on napravio političku stranku. Dok nije imao političku stranku to se nekako tolerisalo. Evo, vidim i neke ljude iz G17 plus. Da se setimo ona dva vaša poslanika.
U uslovima kada Ustavom Republike Srbije... Znači, u Ustavu Republike Srbije iz 1990. godine ne možete naći reči "politička stranka". U Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine na deset mesta stoji "politička stranka" kao ustavna kategorija, kao subjekt političkog života.
Znači, nezavisno od ovoga što nas žulja, a to su oteti mandati, mi moramo da se borimo za mandate. Ko bi sutra glasao za nas, zašto, rekao bi – mi glasamo za vas, a vama neko može da krade. Ma ne dozvoljavamo krađu, je l' vam jasno? Pokrenuli smo dva krivična postupka, teraćemo do kraja dok se ovo ne završi, ali moramo i vas da obuhvatimo. Niste vi kolateralna šteta, vi ste idejni tvorac ovog koncepta, ne vi konkretno.
Ja ću da vam kažem još nešto. Gospodin Todorović vam je rekao neke razloge, možda da se sakrije ko koliku platu ima itd. Ja mislim da je mnogo važniji razlog, znate? Ove igre, što ubacujete ovo, svesni toga da srpski radikali ne mogu da odustanu od toga. Pa ni vi ne biste odustali da vama neko otme mandate. Ne biste odustali. Kako? Đurišić to čuva u sefu, bre, uslovljava. Ako, ja to ne sporim. Vama su građani dali taj broj glasova, taj broj mandata na početku saziva, i na kraju saziva mora da bude taj broj mandata vaš.
Samo da vam skrenem pažnju na jedno. Član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije je potpuno jasan, gospođo Kolundžija, objasnite mlađanom Konstantinoviću. On je verovatno sada zaljubljen, priprema se za svadbu itd. ali mu objasnite. Objasnite mu, član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije kaže da je narodni poslanik slobodan i da može svoj mandat neopozivo da stavi na raspolaganje političkoj stranci sa čije liste je izabran. (Nada Kolundžija, s mesta: U skladu sa?)
Saslušajte me, gospođo Nado, znao sam da ćete to da me pitate. Ali, u skladu sa tim zakonom je 50 poslanika vladajuće koalicije promenjeno. U skladu sa kojim zakonom ste promenili poslanike? Sa Zakonom o izboru narodnih poslanika. Gospođo Nado, ja se ne razumem u slikarstvo, ja se ne razumem u neke stvari, ali malo se razumem u ova drvca.
Ja sam i opštinskom javnom tužiocu dostavio ceo primer, ja se izvinjavam što ću da upotrebim ime i prezime, poslanika G17 Vidoja Petrovića, čija je ostavka konstatovana. On je napisao tamo nešto, sve je to dobro urađeno, ja imam pravno-tehničke zamerke. Srpska radikalna stranka je od svakog svog poslanika uzela neopozivu ostavku i izjavu kojom se, u smislu člana 102. stav 2, stavlja na raspolaganje mandat Srpskoj radikalnoj stranci, i to neopozivo. Neopozivo.
Nemojte, nemojte taj razlog. Gospođo Nado, da vam objasnim nešto najdobronamernije. Vi ste nekoliko puta, čini mi se, u toku prekjučerašnje rasprave izašli ovde, pa ste rekli – raskol, rascep, cepanje, podela itd. u Srpskoj radikalnoj stranci. Prevario vas je taj ko vam je to rekao. Pazite, to je vaše pravo da pričate i ja vam to ne sporim, ali da vam sada objasnim zašto vas je neko prevario.
Prevario vas je neko, jer postoje pravosnažne sudske presude. Odmah ću da vam kažem, na sledećoj tački dnevnog reda imaćemo tog Dejana Đurđevića. On i Oliver Antić su sastavljali neke tužbe za raskid ugovora na lokalnom nivou, znate ono, a sve je to palo u vodu. Znate šta su oni koristili kao argumentaciju – došlo je do faktičkog cepanja SRS. Pa, vi ste izbacili Čedomira Jovanovića iz Demokratske stranke, da li se pocepala Demokratska stranka? Bez veze je što pričam neko ime, nije bitno, da li se pocepala? Nije, nije se pocepala.
Ali, mi imamo, gospođo Nado, pravosnažne sudske presude gde taj vaš argument - raskol, cepanje - ne postoji, apsolutno ne postoji. "Promenjene okolnosti", kao što je pisalo, pa znate šta, ova gospođa koja zastupa ove koji su tražili raskid, ona se jadnica stidi kada se pojavi u sudu. Kaže - neki ludaci sa fakulteta pisali ove tužbe za raskid ovih ugovora, pa ja neću da se brukam da istupam. Namlatiše se para ovi naši advokati, po 30.000 dinara za svaki predmet. Pa, 98% svih mandata u lokalu je vraćeno SRS na bazi sudskih odluka. Ostalo je, da kažem, nekoliko lokaliteta. Pitajte Milana Markovića, nemojte mene.
Sada ću da se vratim na ovu tačku dnevnog reda. Slažem se, imaćemo ona tri mandata. Gospodin Senić je sinoć u emisiji bio u pravu. Rekao je da ovo mora principijelno da se reši. Kako ćemo da primenimo član 102. stav 2? Znači, tamo gde piše "zakon", postoji taj zakon, a to je postojeći Zakon o izboru narodnih poslanika. Naša dva papira koja su potpisali svi poslanici SRS jesu: neopoziva ostavka i izjava kojom se stavlja mandat Srpskoj radikalnoj stranci. Izjava - član 102. stav 2, ostavka - član 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika. Gospođo Nado, sve je čisto.
Samo da vam objasnim jednu stvar. Možda bih mogao i da shvatim ovu situaciju u kojoj se vi kao DS nalazite. Neću da ulazim u ono što je Todorović pričao: Vojvodina, Đilas, njega svi zaobilazite, Miki Rakić, bezbednosne službe itd. Smatram sledeće: da Boris Tadić ovo ne sme nama da vrati. Mislim da je njemu život ugrožen od ljudi iz inostranstva, jer ovaj pokušaj puča u SRS ima veze samo sa suđenjem Vojislavu Šešelju. Gorice, veruj mi, nema druge. Mora da se oslabi SRS da bi se osmislio način kako da se eliminiše i likvidira Vojislav Šešelj u Hagu. Boris Tadić zna da ovo pripada nama, ali ne sme da vrati.
Saslušajte me dobro, ko krene sa đavolom, tikve mu se obijaju o glavu. Da li vam je jasno sa kim su oni sve u kontaktu bili za ovih nekoliko meseci? Mi vam pričamo zato što znamo, Nado.
Znači, ova odluka koju ste vi predložili ne ispunjava formalne uslove da bi se o njoj moglo glasati, zato što nema - pripadnost političkoj stranci, nego ste ubacili imaginarnu kategoriju - poslanička grupa. Pazite, vi možete da sprovedete nasilje, ali nasilje koje sprovodite ovde vratiće vam se na sledećoj tački dnevnog reda, pa će vam se vratiti i na drugim tačkama dnevnog reda, isto formalnopravni razlog.
Da li se sećate kada smo pre nekoliko meseci pričali o tome, ide i taj postupak za zloupotrebu službenog položaja, neke teške pare, neću time da vas opterećujem, kada je izašao čovek i rekao: "Dajte i vi nama iz budžeta za 21 poslanika, a mi ćemo da podmirimo sve dugove". Zašto? Zašto Ministarstvo finansija njima ne plaća? Ne može. Aco, znaš da nije stvar u parama. Ne postoji zakonski osnov.
I pre tri meseca sam vas upozoravao na ovo. Kako ste zamislili da mi odustanemo od ovoga? To je nemoguće. Svi građani u Republici Srbiji nam daju podršku. Mi tražimo 21 mandat SRS. Konkretno, kada je u pitanju predlog ove odluke, tražimo da stavite naziv političke stranke uz svako ime, da bismo glasali o toj odluci. Molim vas, vodite računa, nemojte da pravite podvale. Razumem da ste vi, gospođo Kolundžija, u zabludi. Niste u zabludi? Znači, ovo radite svesno i namerno. Mnogo vam hvala. Vidite, mislio sam da ste u zabludi, a vi ste mi otvorili oči i rekli ste da ovo radite potpuno svesno i namerno.
Pošto sada više nema neukih strana, priznali ste da radite svesno i namerno, nemojte da se iznenadite ako postanete predmet interesovanja u mom kompjuteru. Ko svesno i namerno nešto čini, a zna da to nije u skladu sa propisima, mora u kompjuter, nema druge. Šta znači moj kompjuter? Gledajte večeras prenos suđenja Vojislavu Šešelju, pa će vam biti mnogo jasnije.
Pozivam vas da ovaj predlog odluke povučete i uradite samo u skladu sa članom 239. Poslovnika Narodne skupštine i ništa drugo, da ne biste pogrešili kod sledeće tačke dnevnog reda, da ne biste napravili još veću grešku kod neke od sledećih tačaka dnevnog reda i kako onaj kamen koji nam je izašao iz cipele ne bi postao tako velika stena od koje neko može da potone.

Gospođo Čomić, zapamtite, član 27. Poslovnika, da ne bih morao na kraju ponovo da pričam o tome.
Mislim da se vrlo pogrešno i tendenciozno loše starate o radu na sednicama Narodne skupštine i da se iz toga izvlači i zaključak da loše primenjujete Poslovnik Narodne skupštine. Dozvolite da to objasnim, više zbog javnosti, a vama ovde je sve i te kako dobro poznato.
Specijalno za ovu priliku sam uvećao tekst člana 239. Poslovnika Narodne skupštine i boldovao deo teksta u stavu 2 – proporcionalna zastupljenost političkih stranaka i zastupljenost polova.
Izabrao sam veliki font, iz prostog razloga što ovde nije potrebno ni logičko, ni gramatičko, niti bilo koje drugo tumačenje, ovde je potrebno samo da postoji elementarni vid da ovo može da se pročita.
Naravno, pripremio sam i Odluku Narodne skupštine od 13. juna 2007. godine, to je Odluka o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, identična ovom predlogu odluke, samo, da skrenem pažnju, pored imena narodnog poslanika koji je član neke delegacije stoji njegova stranačka pripadnost. Ovo dostavljam gospođi Čomić, da se oko ovoga ne sporimo, jer je ovo očigledno.
Tu počinje i tu se završava problem današnjeg zasedanja. Problem je izazvala Demokratska stranka, zato što stičem utisak da je ovaj predlog odluke došao iz Bodruma, ili iz Soluna. Niko nema moralno pravo mene da upozori ako aplaudiram ili puckam prstima, a zbog ovakve brutalne krađe nisam doneo odluku da palim Skupštinu, rušim RTS i rušim Beograd.
Kada budete izneli odgovornost onoga ko je zapalio Saveznu skupštinu, ko je premlatio Milanovića, ko je rušio Beograd, onda imate moralno pravo da me upozorite ako izražavam svoje nezadovoljstvo zbog krađe koja se dešava ovde, gde je zabranjena krađa.
Molim vas, na vašem sajtu imate za 21 osobu da su članovi SRS-a i dalje, a oni sve rade da ubiju Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu. Zar to može da radi neki član SRS-a?
Želite da se spasite najobičnijom podvalom, da DSS - NS kažu – naša kvota je zadovoljena, glasaćemo za ovakav predlog odluke. Na taj način želite da prejudicirate pitanje krivične odgovornosti za krađu ostavki, izjava...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Javiću se ponovo, izvinite što sam bio ovoliko ubedljiv.

Gospođo Čomić, nadam se da i gledaoci u direktnom prenosu imaju prilike da čuju neka moja dobacivanja u vidu komentara, gde vam dajem podršku kada se zdušno zalažete za striktno poštovanje Poslovnika Narodne skupštine. Ja sam taj koji stalno dobacuje i kaže – tako, Goco, tako predsedavajući, u pravu ste. Koristim priliku i sada da kažem, uvek vas podržavam kada primenjujete Poslovnik na način kako je to napisano, ali moram, gospođo Čomić, da vam kažem da sam sada izašao pozivajući se na član 27, da vam kažem da ste prekršili taj član.
Jutros sam vam dao ovo, sa fontom slova 18, i rekao da ne treba ni logičko, ni gramatičko tumačenje, samo je potrebno da se vidi. Podelio sam malo i novinarima, neće niko da objavi sutra u novinama. Sada da stanem ispred ove kamere, da ona zumira tekst, da se vidi – Predlog odluke o sastavu stalnih delegacija, iz stava 1. ovog člana, podnosi predsednik Narodne skupštine, u konsultaciji s predsednicima poslaničkih grupa, vodeći računa o proporcionalnoj zastupljenosti političikih stranaka i zastupljenosti polova.
To nije sporno. Mi tražimo proporcionalnu zastupljenost političkih stranaka, a vi nas ubeđujete da je Tomislav Nikolić član SRS. Pozovite Ota Kišmartona, Zankova, Mašića, neka izađu i neka kažu koja su stranka. Ako kažu da su SRS, onda je ova odluka prihvatljiva. Ako kažu da su SNS, onda ste u zabludi, gospodo, činite veliku povredu Poslovnika.
Pokazao sam vam 2007. godine, piše ime i prezime poslanika i kojoj političkoj stranci pripada, ne poslaničkoj grupi. Dobili ste i pismo iz Saveta Evrope, jednog od tih tela, gde se kaže – politička stranka. Ali, vi terate. Zašto? Nećete da spasete nikoga od optužnog predloga.
Gospođo Čomić, ja sam prezadovoljan jučerašnjim vođenjem sednice Narodne skupštine. Već sam dao nalog da se ceo stenogram umnoži da bih ga odneo u sud. Rekli ste da su politička stranka i poslanička grupa jedno isto.
Gospođo Čomić, na sajtu Narodne skupštine stoji za 21 lice da su članovi SRS-a. Vi njih vređate, oni ne žele da budu članovi SRS-a, niti mi želimo da oni budu naši članovi, ali je vama potrebno zbog ''bodrumske politike''. Vi ste nas sada naučili, za ova dva dana, da demokratija ima svoju jedinicu mere, a ta jedinica mere se zove Nada Kolundžija. Neposredna viša jedinica mere je Gordana Čomić. Neposredna viša jedinica mere je Dragoljub Mićunović. Radi publike, da znate, težina se meri na grame, dekagrame, kilograme, a vi ste to preneli na demokratiju.
Ovo nema veze s parlamentarizmom. Ovo je u sukobu s Poslovnikom. Predlog nije sastavljen u skladu s Poslovnikom, gospođo Čomić. Striktno se pridržavajte Poslovnika. Dajem vam apsolutnu podršku, pridržavajte se. Član 239. i stav 2. nije teško da se shvate. Nije teško, gospođo Čomić, biti fin.

Gospođo Čomić, pozivam se na član 27. Poslovnika Narodne skupštine. Smatram da je predsednik Narodne skupštine i svako ko predsedava sednici Narodne skupštine, a povodom ovog pitanja koje je na dnevnom redu, pre svega mislim na prvu tačku predloženog dnevnog reda, izvršio tešku povredu ne samo Ustava, nego pre svega Poslovnika. To nije tehnička povreda organizacije ovog posla, nego još jedan nemerljivi doprinos onih koji vladaju u Republici Srbiji stvaranju opšte konfuzije u političkom životu u Republici Srbiji.
Dok se dešavaju tako negativni procesi u Republici Srbiji, u okruženju, nekome je stalo da prouzrokuje i održava i kontroliše konflikte u Narodnoj skupštini, koja poprilično gubi svoj legitimitet. Imamo orkestriranu kampanju napada od strane medija, imamo situaciju da se izbegava rasprava u Narodnoj skupštini o egzistencijalnim pitanjima ovog naroda.
Setite se samo pitanja izglasavanja rezolucije povodom Kosova i Metohije. Ona je vešto izbegnuta da ne bude na dnevnom redu Narodne skupštine, a onda smo saznali da je vlast pozvala Euleks. Naravno, sutradan je odmah počela da kuka kako Euleks ne poštuje propise, niti pravila UN i da se omogućava nesmetani razvoj i učvršćivanje pozicije, navodno nezavisne države Kosovo.
Iz ovih dosadašnjih izlaganja povodom povrede Poslovnika, svako razuman može da zaključi da je predsednik Narodne skupštine, verovatno u koaliciji sa predsednikom Odbora za spoljnu politiku, učinio ovaj gnusni čin da, praktično, nema ko Srbiju da predstavlja u međunarodnim organizacijama, gde treba da se čuje i srpski glas povodom ovoga što se dešava na Kosovu i Metohiji.
Mislim da nije dovoljno samo da se kaže – neka to nekome služi na čast, već da moramo da primenimo i rigoroznije mere u Parlamentu, jer neko prouzrokuje krizu, održava krizu, kontroliše krizu, kriza u Parlamentu se širi i postaje kriza u celom društvu.
Mora da se prekine sa ovim nelegitimnim statusom, nelegitimnim stanjem u Narodnoj skupštini. Mnogi zahtevi odavno čekaju. Inicijativa za formiranje novih delegacija, za izbor novih poslanika koji će da nas zastupaju u međunarodnim organizacijama odavno je na stolu. Zašto nije rešeno? Zašto nisu rešeni svi problemi koji su prethodno pitanje za današnju raspravu i za današnju sednicu? Nekome je interes da se održava kriza, da se održavaju konflikti, da se narušava politički život, kako bi u tom mraku i u tom glibu neko završio najprljavije poslove. Naravno, po zadatku iz inostranstva, u saučesništvu sa nekima iz ove zemlje.
Molim vas da se u danu za glasanje utvrdi i da se glasa da je predsednik Narodne skupštine, predsedništvo Narodne skupštine izvršilo tešku povredu člana 27, i narušilo elementarne interese srpskog naroda. (Aplauz.)

Nadam se da će Skupština u danu za glasanje da bude u situaciji da odlučuje o tome ko je izvršio potvrdu člana 27. Poslovnika Narodne skupštine, da li predsednik Narodne skupštine ili predsedavajući, koji ga s vremena na vreme menjaju, a povodom ovog pitanja koje je tačka broj 1. na današnjem dnevnom redu.
Mislim da je povređena obaveza staranja o primeni Poslovnika povodom ove 1. tačke dnevnog reda i ukazao bih vam na neke materijalne greške. Imate danas mnogo tih materijalnih grešaka, gospođo Čomić, ne znam šta je.
Prva greška jeste da nismo članovi Saveta Evrope osam godina, mi smo članovi Saveta Evrope od 2003. godine. Samo da vas podsetim, sa gledišta Saveta Evrope desio se jedan veliki presedan, nije se desilo da neka država postane član Saveta Evrope u kojoj je u tom trenutku vanredno stanje.
To se kod nas desilo, za vreme ona tri meseca vanrednog stanja u Republici Srbiji mi smo primljeni u Savet Evrope i to je jedan vrlo specifičan gest.
Drugo, što se tiče izbora naših poslanika i predstavnika, ne samo u Savetu Evrope nego i u svim drugim predstavničkim telima, a tamo se na Zapadu zovu kao parlamentarne skupštine bilo koje međunarodne organizacije, određivanje od strane Republike Srbije ko će da nas predstavlja kao parlament nije pitanje dobre prakse, nego je pitanje koje je uređena članom 239. našeg Poslovnika. U Poslovniku jasno stoji da se o tome donosi odluka u Narodnoj skupštini i, jasno, da mora biti proporcionalno zastupljena svaka politička stranka legalno zastupljena u Narodnoj skupštini.
Kasnije u svim tim parlamentarnim institucijama, kao primer uzeću Savet Evrope, svi ti naši delegati i naši poslanici dele se na parlamentarne grupe u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, pa su neki grupa narodnjaci, drugi su grupa socijalisti, tu se nalazite vi gospođo Čomić, odnosno DS, ima grupa i liberala. Setite se prošle godine da je gospodin Čedomir Jovanović pričao o neophodnosti da neko iz LDP-a, bez obzira na procenat učešća, mora da bude prisutan da bi i ta opcija bila zastupljena u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. To su pravila parlamentarizma. Nažalost, u Srbiji se ne poštuju ta pravila parlamentarizma.
Gospođo Čomić, moram vas da podsetim, vi ste inicirali u leto 2006. godine, sa gospođom Suzanom Grubješić, da Predrag Marković pismom odredi sastav naše delegacije, jer ste vas dve izražavale nezadovoljstvo, ispod časti vam je da budete u delegaciji sa nekim ko je, takođe, predložen da bude član delegacije. Možda i ja izražavam nezadovoljstvo, možda se i meni gadi da budem u istoj delegaciji sa nekim, ali ja nemam pravo na tu vrstu gadljivosti.
Molim vas da u danu za glasanje stavite ovo pitanje na glasanje – da li je predsednik Narodne skupštine povredio odredbe Poslovnika, član 27, odredba o staranju o primeni Poslovnika? Vidite i sami kolike ste materijalne greške učinili objašnjavajući, opravdavajući ovaj nelegitimni status.

Gospođo Čomić, pozivam se na član 104. i molim vas da se u danu za glasanje gospođi Nadi Kolundžiji izrekne opomena za ovo što radi i kako vrši opstrukciju rada Narodne skupštine. Sada ću da objasnim o čemu se radi.
Znate, nešto postoji kao prethodno pitanje i ono mora da se reši. Naravno, rešava se u institucijama sistema.
Samo da vas podsetim, institucije sistema su bile i 2006. godine, pa je neko pitanje bilo rešeno, pa onaj ko nije bio zadovoljan rešenjem tog pitanja doveo je Gonzalesa, pa smo onda čuli velike priče o tome da je demokratija procedura, pa smo sada saznali da je to pravo apsolutne većine, pa smo onda preživljavali svih ovih osam godina procvata demokratije i tu vrstu primitivizma da nam se predstavlja da je velika demokratija kada se glasa iz Bodruma, kada se glasa iz Soluna, kada se otimaju mandata čitavoj poslaničkoj grupi i saznali smo da se demokratija krije u interesima nečega što je personifikacija demokratskog autoriteta.
Tako smo saznali da je nastala individua, amebe, demokrate itd.
Ovde nam se demokratski parlamentarno predstavlja samo ono što je interes jedne male grupe ljudi, koji kažu da su po opredeljenju demokrate, po ideologiji socijalisti, kada dođu u selo onda su patriote, kada dođu na B92 onda su evropejci. Na svakoj lokaciji imaju odgovarajući priču kojom žele da prikriju suštinu kako bi ostvarili svoj goli politički interes, koji nema veze ni sa Ustavom, ni sa zakonom ni sa Poslovnikom.
Ovde se radi o jednoj velikoj manipulaciji. Jedan čovek želi da bude šef delegacije i potreban mu je novi sastav te delegacije. To je prava suština. Neko ovde želi da održi nešto što je nelegitimno. Namerno neću da ulazim u tu temu, za tu temu sam vam pripremio elaborat. Na vašem sajtu Narodne skupštine stoji nešto suprotno od onoga što tvrdi gospođa Nada Kolundžija. Zar je moguće da ne znate strukturu Narodne skupštine, ne znate informacije, ne znate obaveštenja koja šalje Narodna skupština?
Da li ste shvatili šta piše u uverenjima o izboru za narodne poslanike nekih ljudi, sa koje liste su izabrani, koju ideologiju treba da predstavljaju? To vas ne interesuje, jer vam završava posao, a vaš posao sada jeste očuvati konfuziju u Srbiji. Saučesnici ste svega onog najgoreg što se dešava u ovom narodu. Vi ovo stanje tako i održavate.
Aligrudić kaže da je vrlo važna tema na Političkom komitetu. Izlazi čovek iz DS i kaže – nema veze, pusti to, veži mački o rep, to možemo i sutra, možemo i prekosutra.
Zna se koja je snaga prisutna u Narodnoj skupštini. Poštujte tu snagu, poštujte volju birača, poštujte glas svakog birača. Mi ne tražimo 127 mandata, tražimo samo ono što su građani na izborima rekli da pripada SRS i drugih problema nema, ali vi ne dozvoljavate da se realizuje izborna volja građana.
Nemamo šerpe, nemamo pištaljke, ne palimo Skupštinu, za razliku od vas, vi sve to radite i predstavljate da je to izvor demokratije. (Aplauz.)

Gospođo Čomić, ja ću da ukažem na nekoliko odredbi Poslovnika koje su povređene, pa bih vas zamolio, pošto ste sklonim lošim interpretacijama mojih misli i onoga što iznesem sa ove govornice, da vam kažem, počnite od člana 160, pa krenite sa članom 239. stav 2. poslednjih izmena i dopuna Poslovnika Narodne skupštine. Videćete, čitajući te odredbe, a ja ću da iskoristim priliku da jedan deo odredbi pročitam, koliko je pokvarena zamisao današnje sednice Narodne skupštine.
Povodom ove prve tačke dnevnog reda mi imamo najočigledniji primer zloupotreba prava predlaganja neke odluke. Samo da pročitam, član 239. kaže: "Predlog odluke o sastavu stalnih delegacija iz stava 1. ovog člana podnosi predsednik Narodne skupštine, u konsultaciji sa predsednicima poslaničkih grupa, vodeći računa o proporcionalnoj zastupljenosti političkih stranaka i zastupljenosti polova."
Molim vas, o čemu oni mogu da se konsultuju – da li je pravilno izražena proporcija koliko kojoj političkoj stranci pripada mesta u stalnoj delegaciji i koja će od tih političkih stranaka da eventualno napravi gest dobre volje, da ustupi svoje mesto, da bi se zadovoljio uslov zastupljenosti polova ili nešto što je bilo predmet rasprave pre nekoliko meseci, da LDP, kojoj možda prema proporciji i ne pripada neko mesto, ali ona traži u Savetu Evrope odgovarajuće mesto, zbog toga što tamo postoji posebna grupa liberala, pored socijalista, narodnjaka itd.
Ako pogledate predloženu odluku videćete, da se pored imena predloženih kandidata, nalazi samo, navodno, pripadnost po poslaničkoj grupi.
Molim vas, ovde mora da se izrazi pripadnost političkoj stranci. Kada bi se to izrazilo na način kako je to teklo, od podnošenja kandidatura, odnosno lista, rezultata izbora, konstatacije mandata i sajta Narodne skupštine, ja vas na ovo upozoravam već tri meseca, vi ćete lako primetiti da ovde nema neke političke stranke, a vi ste pripadnike te političke stranke ubacili u sastav delegacija.
Građani, znajte zašto je ovo urađeno! Računa se da su neke poslaničke grupe dovoljno drčne da dobiju delegaciju, svog čoveka u delegaciju, pa da se ona na silu izglasa, kako bi se na taj način prejudiciralo neko pitanje koje će neminovno da dođe, a tiče se mandata. To je ista ona podvala, glasa se o budžetu, pa prošla neka sredstva tamo u nekom članu gde je predviđeno zaduživanje, a onda dolaze predlozi zakona o zaduživanju, pa se kaže – e, prošlo je u budžetu, znači da mora da se glasa za ovo.
Ne, ovaj predlog je bio sastavljen u skladu sa članom 239. stav 2. Ovo morate da povučete po službenoj dužnosti! Ukoliko to ne budete uradili znajte da grubo kršite Poslovnik Narodne skupštine, jer ovo nije proporcionalno političkim strankama koje su zastupljene u Narodnoj skupštini.
Kada se kaže proporcionalna zastupljenost političkih stranaka u Narodnoj skupštini misli se na one političke stranke koje su dobile mandate na izborima, a ne na fatamorgana stranke koje ste vi napravili da biste stvarali konfuziju u Srbiji. (Aplauz.)

Gospodine Novakoviću, pošto je očigledno član 104. našeg poslovnika osnov za iznošenje političkih stavova, ja na isti način koristim taj član i pozivam se na njega.
Moram da vam skrenem pažnju na to da je dostojanstvo Narodne skupštine izuzetno ugroženo kada se na nekoj od naših televizija, a naročito na CNN ili BBC, pojavi slika Havijera Solane. Prva asocijacija koja se stvori kod mene i kod svakog čoveka koga ja znam, a prilično ljudi znam, jeste da Havijer Solana kolje našu decu, ubija našu decu, bombarduje Srbiju, uništava sve u Srbiji. Koliko se sećam, on je bio predmet interesovanja, sa još dvadesetak državnika koji su bili na čelu NATO pakta i država koje su članovi NATO pakta; vođen je krivični postupak. I, da bi se omogućilo Havijeru Solani da dođe kao rado viđen gost DOS-a, poništena je presuda i tužilac je kasnije odustao od krivičnog gonjenja.
Hajde sada da primenimo logiku nekih poslanika u Narodnoj skupštini. Da li to znači da su svi građani Republike Srbije sada zbog tog čina potpuno svesni da je gospodin Havijer Solana "milosrdni anđeo", on voli našu decu, obožava Republiku Srbiju i jedva čeka da sanira sve ono što je neki mangup tamo bombardovao? Naravno da nije tako.
Koliko sam informisan, a to su učinile novine, protiv tog malog koji je juče bio u Narodnoj skupštini ne postoji nijedno rešenje kojim se zabranjuje sloboda kretanja. Postoji osnovana sumnja i povodom toga se vodi neki postupak. U uživanju svojih ljudskih prava on je slobodan, samo je limitiran u onom delu kada mora da se pojavi na sudu da bi se tamo raspravilo ono što je konkretno njemu stavljeno na teret.
Molim vas, građani Republike Srbije ovde imaju svoju sigurnu kuću, a to je Narodna skupština. Dečko je bio vrlo pristojan, zahvalio se svim poslanicima i svima u Srbiji koji su stali u odbranu Ustava koji zabranjuje ekstradiciju. Ustav zabranjuje ekstradiciju.
Gospodine Nikola Novakoviću, ja bih vas zamolio da obavestite, ako ne privatno, onda makar službeno, neke narodne poslanike koji nisu obavešteni o jednoj vrlo važnoj činjenici: raspisana je poternica Interpola i za Haradinaja, Čekua i tako dalje. Ukorite sve one međunarodne institucije gde ta gospoda sa Kosova i Metohije idu kao državnici. Podsetite ih da postoji Interpolova optužnica.

Gospođo Đukić-Dejanović, pozivam se na član 27. Ovo oko ulaska u Narodnu skupštinu i emotivnog stanja pojedinih ljudi, stvarno nisam nadležan za te stvari, samo znam da postoji obezbeđenje i ono ne dozvoljava da uđe neko kome je zabranjeno da uđe u Narodnu skupštinu. Doduše, imamo sada situaciju da ulaze i neki koji ne bi smeli da budu ni u sali, ali to je posledica ovakvog tipa parlamentarizma.
Javio sam se zato što je juče u diskusiji jedan navodno poslanik izrekao neke stvari koje, osim toga što nisu istinite, duboko zadiru u nešto što se tiče rada Narodne skupštine.
Samo da vas podsetim, 4. avgusta 2008. godine je Vlada Republike Srbije dostavila Narodnoj skupštini Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2007. godinu. S obzirom da je juče stvarno izvršena svojevrsna dezavuacija i Skupštine i poslanika, zamolio bih vas da, to što je dostavljen Predlog zakona ne znači da postoji zakon, a neko nas je obavestio da nismo obavešteni da završni račun postoji. Ne postoji, postoji samo Predlog zakona o završnom računu. Naravno, i DRI mora nešto da kaže povodom ovoga da bi to došlo na dnevni red.
S obzirom da će poslovnik biti rešen, predlažem da se ovaj predlog zakona o završnom računu budžeta za 2007, pa ako postoji i za 2006, ako postoji predlog zakona i za neku prethodnu godinu, da i to bude na jednoj od sledećih sednica Narodne skupštine, jer, kada se usvoje ti predlozi i oni postanu zakoni, onda ćemo imati definisano kakva je bila potrošnja od strane svih budžetskih korisnika koji se iskazuju u budžetu i onda nećemo biti žrtve proizvoljnog tumačenja lošeg informisanja javnosti. Znači, kada Vlada napravi svoj predlog zakona, to je predlog zakona. Kada to postaje tačno, istinito, obavezujuće? Onog momenta kad Narodna skupština završi raspravu i usvoji zakon o završnom računu budžeta. Vrlo je jednostavno da se shvati. Ali, ja sam razumeo o čemu se radi, neko želi da bude informisan, da nešto kobajagi zna, da obaveštava.
Predlog zakona je nešto što se menja, ljudi. I kod predloga zakona o završnom računu budžeta moguće su intervencije putem amandmana, tim pre što još nemamo izveštaj Revizije, a neko vam predstavlja ovde gotovu stvar. (Predsednik: Vreme, gospodine Krasiću.) Zamolio bih vas da ovaj moj predlog imate u vidu kada sastavljate dnevni red budućih sednica Narodne skupštine.

Gospođo Đukić-Dejanović, pozivam se na član 27. našeg poslovnika. Samo da vas obavestim da, kada izađem za skupštinsku govornicu, ja komentarišem ono što pričaju narodni poslanici, ne komentarišem ono što piše u novinama i što se čuje na ulici. Malo pre sam pričao konkretno o diskusiji jednog poslanika iz DS-a. Moraćete nešto da uradite jer ova vaša tolerancija prema jednom nelegitimnom stanju očigledno ugrožava rad Narodne skupštine.
Nisam ovlašćen ovde da repliciram građanima. Pričao sam o poslaniku DS-a koji je izašao ovde i rekao neke stvari, pa sam zato i koristio Predlog zakona o završnom računu budžeta. Ne komentarišem ono što se čuje u hodnicima, ne komentarišem ono što ima u novinama, osim ukoliko to ugrožava državne interese. Prema tome, vodite računa kada primenjujete član 27, jer vidite da vam promakne poneka podvala.

Gospodine Novakoviću, kada se pozovem na član 27. Poslovnika Narodne skupštine, odmah ćete da protumačite da se to ne odnosi konkretno na vas, nego uopšte na kategoriju predsednika Narodne skupštine i predsedavajućeg, bez obzira ko je u pitanju.
Smatram da ovi događaji, ili ova svakodnevna crna iznenađenja koja nas zapljuskuju, prosto primoravaju Narodnu skupštinu i predsedništvo Narodne skupštine da u formulisanju dnevnog reda, bez obzira da li je u pitanju redovno ili vanredno zasedanje Narodne skupštine, da primat tim aktuelnim temama.
Samo da vas podsetim na neke detalje koji su već odavno opštepoznate činjenice.
Otkad je Vlada, ova nova vlada, preuzela inicijativu povodom Kosova i Metohije i to otela iz ruku Narodne skupštine, a to je od 2001. godine bilo u rukama Narodne skupštine, otkad se izbeglo donošenje rezolucije, naročito tokom 2008. godine, i kad se izbeglo da Narodna skupština, kao reprezent svih građana Republike Srbije, zauzme stav povodom u to vreme najave neke Euleks misije, Vlada je preuzela potpunu odgovornost i za sve ove loše stvari koje se dešavaju.
Vidite koliko je surova naša realnost. Jednog dana diplomatska pobeda, sutradan Crna Gora priznala nezavisno Kosovo. Jednog dana veselje zbog Euleksa, jer će da preuzme ono što radi UNMIK i KFOR, a posle nekoliko dana imamo gotovo zaokružen proces stvaranja nezavisne države Kosovo. Pored priznanja velikog broja država, naročito država članica EU, formiranja parlamenta, preuzimanja zakonodavne vlasti, sada se dobijaju i atributi sile, te se na taj način praktično kompletira definicija nezavisne države Kosovo, koja je stvorena zahvaljujući pre svega pasivnosti, pristanku i činjenici da je neko ušao u neku priču o nekim principima na nivou UN.
Onda stvarno deluje mučno kada čujete ministra za Kosovo i Metohiju (našeg ministra, ili Tačijevog ministra, možda je to još i preciznije) da juče na konferenciji za štampu kmeči i kaže - pa to je suprotno Rezoluciji 1244. Pa, Euleks je suprotan Rezoluciji 1244. (Predsedavajući: Tri minuta.) Hvala vam.

Smatram da je ovaj amandman prihvatljiv i za Vladu. Međutim, verovatno zbog nekih svojih procena i projekcija šta će biti sledeće godine u ovom trenutku to ne prihvata, ali će verovatno sledeće godine morati da ugradi ovako nešto.
Međutim, javio sam se da bih objasnio stav SRS povodom svih ovih amandmana na Predlog ovog zakona. Samo da vas podsetim, otprilike od 2004, 2005. godine, a imate to u stenogramu, možete da primetite da smo uvek kada je bio na dnevnom redu Zakon o porezima na dohodak građana (u to vreme je bio ministar Mlađan Dinkić) tražili upravo ovakvo rešenje.
Samo da svedem na jednu kategoriju, pošto je u Zakonu navedeno više kategorija, uzeću kategoriju, recimo, novčanih depozita građana kod banaka po viđenju. Zašto? Zašto smatramo da to ne treba oporezivati, kamatu pre svega?
Ako uzmemo kretanje u toku godine, pa uzmemo 100 dinara koliko je vredelo na štednji 1. januara i koliko tih 100 dinara plus kamata vredi na kraju godine, onda se postavlja pitanje da li je kamata bila u funkciji da očuva vrednost ili je ta kamata sadržala očuvanje vrednosti i plus neku, da uslovno kažem, zaradu ili dobit? Možda je još bolji primer kada su u pitanju devizni ulozi. Deviza 1. januara prema kursu vredi toliko, 31. decembra vredi potpuno drugačije.
Ovde nije problem šta ćemo uzeti kao jedinicu mere, da li ćemo uzeti valutu, devizu, cenu zlata, cenu robe, vrednost robe. Nije problem u tome šta uzimamo kao sredstvo upoređivanja. Ukoliko kamata na kraju godine garantuje očuvanje novčane vrednosti, onda ne znam šta se tu oporezuje, gde je tu dobit. Nema prihoda, već je samo očuvana vrednost. Do sada smo imali oporezivanje kamate koja je u suštini čuvala vrednost i onda je to preraslo u porez na imovinu, a ne u porez na dohodak građana.
Mislim da je ova mera sada dobra, bez obzira na to što će neko da proziva državu. Moguće je da bude prozivanja. Zašto? Nije sasvim svejedno da li neko ima 1.000 evra na štednji, pa je dobio ne znam koju kamatu ili ima nekoliko stotina hiljada. Generalno je ova mera dobra. Zašto? Zato što novac ulazi u banke i onda može da se ima kontrola i uvid u celinu novčane mase, u svim pogledima. Naravno, kada su sredstva u bankama, ukoliko su sigurne banke, znamo šta to znači za kreditni potencijal i uopšte za razvoj države.
Samo da podsetim, od 2004. ili 2005. smo mi prizivali ovu meru. Nije bilo razumevanja. Ona je sada oročena na neki vremenski period, glavnina ovih mera, ne računam poljoprivredu, prihode po osnovu poljoprivrede, to je potpuno druga tema, tu je apsolutno sve u pravu. Vidite i sami da se to seli od 2005, svake godine se to produžava.
Ima opravdanja zašto se oslobađaju poljoprivrednici poreza na katastarske prihode od poljoprivrede, ima rezona. Mislim da ta mera treba i dalje da ide i zbog toga je i podnet ovaj amandman, da ne bude samo 2010, nego da već sada kažemo da će biti i 2010. godina.
Siguran sam da ćete krajem sledeće ili ove godine da predvidite to. Ne ulazim u to, imate sigurno neki interes zašto sada ne možete da prihvatite, ali je dobro da se čuje ova diskusija, dobro je da se čuju ovi argumenti, dobro je da se čuju ovi razlozi. Na ovom primeru sam vam pokazao, ono što smo pričali 2004, 2005. godine, evo ga, 2009. godine napokon je neko morao da prihvati jer je video da tu postoji odgovarajuća rezerva, moram da kažem, vrlo skromna rezerva.
Možda je i nedostatak ovog predloga zakona što mi nemamo detaljnije obrazloženje. Mislim da Ministarstvo finansija i nije moglo da napravi detaljno obrazloženje zato što ova materija mnogo više pripada Narodnoj banci, da ona na bazi kontrole poslovanja banaka može da kaže šta je štednja, koliki je prosek, kolika je masa, kolika je kamata itd. Ako bi se pravio neki sledeći propis ove sadržine, obrazloženje bi moralo da sadrži taj deo, da mi vidimo koji su efekti, jer za vas je dobar argument da kažete - ovom merom građanima ostaje na ličnoj potrošnji toliko i toliko. Mislim da ste me shvatili.
Bez obzira na to što niste prihvatili ovo, već sada razmišljajte o ovim amandmanima gde smo tražili produženo dejstvo odredaba ovog zakona. Jasno je, odnosi se samo na fizička lica, na ove prihode po osnovu kapitala, kamate itd.
Dobro je što je usaglašeno sa jednim od prethodnih zakona, mislim o porezu na imovinu, kod akcija i kod drugih stvari, i što sada ovo čini neki, ako mogu da kažem, sistem. Međutim, smatram da je sve ovo nedovoljno, nema ovde nekog velikog rezultata, nema nekog velikog efekta, pogotovo ako je tačno, ne daj bože da je tačno, da su građani za ova tri-četiri meseca povukli sa štednje značajnu količinu deviza.
Ako je vraćeno, onda je to dobro, ali mora da se garantuje sigurnost banaka. Bez sigurnosti banaka nema ničega.
Ovo što vam je bilo pre dva dana sa ovom "Elita internacional", to hitno rešite. Javnost ne zna da su nekretnine. Javnost zna, čovek je uplatio 5.000 evra, za nekoliko meseci je zaradio neke pare. Razrešite taj problem. Dok vi objasnite tom čoveku da to nema veze sa bankarskim sistemom, da on nije u sistemu banaka, da nije mogao da se bavi depozitnim poslovima, pojeo vuk magarca. Hitno rešite to. Hitno to rešite, ako hoćete da imate neku sigurnost, jer ovo što je pre nekoliko dana objavljeno mnogo liči na Dafinu i Jezdu, morate da priznate, a pogotovo kada onaj kaže - naše ministarstvo nije dužno da čita novine. Izbegnite, molim vas, takav odgovor.