Ovaj amandman na član 3. će biti interesantan i sa tog užeg aspekta povodom ovog predloga zakona, ali biće interesantan i kao načelno pitanje za sve narodne poslanike i za sve one koji ubuduće razmišljaju o tome da podnesu neki predlog zakona. Biće interesantan i zbog toga što mi nemamo Ustavni sud. Ovim članom se otvara vrlo značajno pitanje.
Konkretno, znači da su predlagači predložili da se u članu 9. stav 2. izvrši jedna izmena koja treba da znači da zaštitnik građana i zamenik zaštitnika građana ne mogu biti članovi političkih organizacija, a sada se menja u političke stranke. Mislim da je to velika greška. Zašto mi u startu osuđujemo nekoga zato što je član neke političke stranke? Zašto bi nekome bila smetnja da se bavi poslovima brige nad ostvarivanjem ljudskih prava pokretanjem odgovarajućih postupaka, izveštaja, zadatkom da skreće pažnju Narodnoj skupštini, Vladi i javnosti na učestale pojave kršenja ljudskih prava, na modalitete, načine kršenja ljudskih prava?
Zašto bi u obavljanju tog posla nekome predstavljalo smetnju to što je on član neke političke stranke? To bi bio neki materijalni razlog za ovaj amandman.
Drugi razlog za ovaj amandman je čisto ustavne prirode, a odnosi se na to što je ovo što vi predlažete u promeni člana 9. u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ustav Republike Srbije u članu 21. daje jednu normu o zabrani svih oblika diskriminacije. Postoji neka mogućnost kada pripadnost nekome, nečemu, posedovanje nečega može biti smetnja za obavljanje neke javne funkcije, ali da li je politička pripadnost kandidata za zaštitnika građana tolika smetnja da on ne može kvalitetno da obavlja posao zaštite ljudskih prava? Smatram da to ne može da bude smetnja, nego samo može da bude prednost za tog čoveka.
Ako bi se prihvatila logika predlagača, onda bih mogao da postavim pitanje zašto je predsednik Republike, koji je takođe državni organ, član neke političke stranke? Zašto je predsednik Vlade član neke stranke? Zašto smo mi članovi neke stranke? Zar smo mi hendikepirani time što smo članovi neke stranke, u odnosu na nekoga profesora nekog fakulteta, koji smatra da izvlači neki legitimitet na bazi toga što je dobio neku diplomu, da on može najbolje da sagledava šta su ljudska prava, a nema dana životnog iskustva?
Zašto ova skupština devalvira članstvo u političkim strankama? Mnogo je iskrenije i mnogo je bolje kada se ide sistemom čistih računa. Ako bi se ova logika prihvatila, onda predsednik Vlade, kada se bude izabrao za predsednika Vlade, mora da podnese ostavku, mora javno da obavesti da je on izašao iz političke stranke. Zašto? Pa, Vlada je državni organ, predsednik Republike je državni organ. Njima ne predstavlja smetnju politička pripadnost pri obavljanju te državne funkcije. To su državni organi i zaštitnik građana je državni organ.
Mislim da je ovo nepotreban uslov koji, u suštini, ništa ne znači. Mogu dve, tri poslaničke grupe, na bazi ovog zakona, da predlože Ustavnom odboru kandidata za zaštitnika građana, da se kunu kako on nije član nijedne političke stranke, što se ne može proveriti, u krajnjem, da pripada nekom bloku nevladinih organizacija, a one su danas sve vladine ili CIA-ine i da dobijemo situaciju kao što smo dobili sa zamenikom sekretara. Bio je u CESID-u, navodno neutralan, objektivan. Kad se stisnulo, videlo se da je član DS. Ne prigovaram nikome ko je član neke političke stranke, ali prigovaram tom maniru skrivalice. Čemu taj manir skrivalice?
Zar je moguće da će poslaničke grupe da predlože nekoga za zaštitnika građana u koga će da budu apsolutno sigurne da nije član nijedne političke stranke? Znajući kako funkcioniše DS, oni će da mu uzmu i krv, da provere da li je to baš ''žute'' boje. To ne sporim, to je njihovo pravo.
Oni smatraju da se na taj način bore za svoje političke pozicije, pa čak i u ovim oblastima gde ne treba da bude političkih pozicija.
Smatram da je ovo diskriminatorski uslov koji omalovažava svakog građanina koji je član političke stranke. Samo da vas podsetim, to što je neko član političke stranke, on se dobrovoljno odrekao dela svoje slobode i ušao je u jedan sistem programa i statuta i nije apsolutno slobodan kao neko ko formalno nije vezan ni za jednu političku stranku, ali to ne smanjuje njegov kvalitet, niti kao stručnjaka, niti kao čoveka koji verovatno želi najbolje u svojoj državi i svom narodu i svojoj porodici.
Sada se postavlja još jedno pitanje koje je možda predlagača malo poljuljalo oko ovih stvari – šta su uzeli za upoređivanje? Da li su uzeli sudije? To su neuporedive stvari. Zaštitnik građana pretežno kontroliše državu i državnu upravu, da li se u donošenju pojedinačnih pravnih akata pridržava Ustava i zakona i temeljnih prava koja pripadaju svakom čoveku? Zaštitnik građana ne sprovodi nikakvu politiku, on se slepo drži Ustava i zakona i treba da žigoše sve redom. Njemu politička pripadnost ne bi mogla da bude nikakva smetnja.
Da ste u zakonu stavili uslov da onog momenta kada bude izabran za zaštitnika građana on zamrzava svoj odnos u političkoj stranci, to bi bilo prihvatljivo, jer se pravi neka pristojna distanca između stranke i trenutne funkcije koju on ima. Samo da vas podsetim, u toku prošlog i pretprošlog saziva niz grešaka je načinjeno u Narodnoj skupštini. Uvek su greške urađene onog momenta kada je ustavnu prazninu, po pitanju ko je predlagač za izbor nekog državnog funkcionera, većina rešavala tako što je kao predlagača određivala neko radno telo ili odbor Narodne skupštine.
Takva je greška napravljena, recimo, kod guvernera Narodne banke. Njega predlaže Odbor za finansije. Mi smo ovde imali igranku dve, tri godine – jedan podnosi ostavku, jednog razrešavaju, drugog biraju itd. i otprilike je situacija bila ista kao ''ja sam izabran i sada podnosim neki papir da više nisam član neke stranke''.
Ajde, sada, Jelašić nema veze sa G17 plus, ajde malo da se smejemo. On je po zakonu nestranačka ličnost, a ko bi rekao da je nestranačka ličnost. Ili da idemo na neke druge funkcije koje su, takođe, na neki način uslovljene time da kandidat ne pripada nijednoj političkoj stranci. Pa pripada političkoj stranci, uzmite, recimo, dobro to se podrazumeva za predsednika Republike, uzmite onog vašeg Čiplića, sudiju Ustavnog suda, vidim da sad njega nešto gurate i predlažete, to vam je loše rešenje, da znate, loše rešenje u pogledu znanja o toj problematici. Znate, mnogo je iskrenije kad bi se ova odredba povukla, odnosno prihvatio ovaj amandman, mi tražimo da se to briše, ništa se ne gubi.
Dalje, prema postojećem Zakonu pravo inicijative ne čak predlaganja, nego inicijative imaju poslaničke grupe. Vidite koliko je to usko, suženo, kandidata za zaštitnike građana mogu, koliko mi ovde imamo – šest poslaničkih grupa, znači šest inicijatora potencijalno je moguće. Ko će biti predložen zavisi od Ustavnog odbora, a ko će ovde biti izabran, pa naravno zavisi od većine. Onda ta većina sad treba da ide po ulici i da kaže – pa da, taj kandidat nije član naše stranke, nema nikakve veze sa nama. Pa, biće opet pogađanja. Zna se da će biti pogađanja, ali zašto mi idemo sa čistim rukama?
Nemoguće je obezbediti čoveka koji je nestranačka ličnost za ovo mesto, apsolutno nemoguće. Mogao bih da vam citiram potencijalne kandidate, svi su u vezi sa demokratskim blokom. Zašto onda u Zakon unosimo odredbu da ne sme biti član nijedne političke stranke? To treba izbaciti iz ovog predloga zakona, odnosno iz ovog zakona, treba usvojiti ovaj naš amandman, čisti su računi i sve je jasno.
Samo da vas podsetim kako se selektivno pristupa u sličnim situacijama. Sećate se kada je Milošević bio predsednik Srbije i predsednik SPS, demonstracije su bile. Sada imamo predsednika Srbije koji je isto predsednik svoje stranke. Milošević je zamrzao svoju funkciju, nije se smanjilo, za ovoga ne znam ni da li je zamrzao svoju funkciju.
Mi smo sada tri meseca imali situaciju da predsednik Republike kao predsednik DS, u liku i dela Dušana Petrovića, pregovara sa predsednikom Vlade o budućoj koalicionoj vladi. Onaj ko treba da predloži kandidata za predsednika Vlade razgovara sa potencijalnim kandidatom za predsednika Vlade iz druge političke stranke po osnovu političke pripadnosti, odnosu osvojenih mandata stranačkih lista, iako istovremeno ima državnu funkciju predsednika Republike. Doduše ovaj drugi je imao onu tehničku funkciju.
To je, po meni, teška zloupotreba koja se desila i zbog toga smo tri meseca imali ovo nagađanje, da li će biti Vlada, neće biti Vlada, oće, neće, i na kraju u pet do 12 se završilo. Zašto?
Zato što je Solani pukao film, uzeo lepak, polepio to i morate da se volite. Ja nemam ništa protiv toga što morate da se volite, međutim, tu nema ljubavi kad je to na silu, a ljubav nije toliko značajna za vršenje vlasti, to moram da vam priznam. Tu su mnogo više važniji neki drugi atributi koji treba da omoguće, treba da imate valjda neki zajednički plan, program, ne onih pet tačaka Koštuničinih, pustite to, i to kad je čitao sve je gledao ovde, nije smeo da pogleda u lice.
Znači, ja predlažem da predlagači ove izmene i dopune ovog zakona prihvate ovaj naš amandman na član 3. to se odnosi na član 9. izvornog teksta, jer dva su krupna razloga.
Prvi i najveći razlog je član 21. Ustava Republike Srbije koji zabranjuje diskriminaciju, a ovo je tako napisano da deluje kao diskriminacija, jer nema nijednog opravdanog razloga zašto bi se neko isključio od mogućnosti da bude kandidat za zaštitnika građana samo zato što je član neke političke stranke. Tvrdim vam da ljudi iz političkih stranaka mnogo savesnije mogu da obavljaju posao zaštitnika građana od ovih, navodno, nestranačkih ili ne daj bože ovih nevladinih.
Da li neko može da zamisli Sonju Biserko kao zaštitnika građana, Natašu Kandić, onu Milićku, ili kako beše Vučo? Ajde molim vas zamislite Vuču kao zaštitnika građana. Koga god je zastupala Vučo u postupku, taj je izgubio postupak. Zastupala je Stevana Lilića, zahvaljujući tome što ga je ona zastupala on je ostao u sudu zabeležen kao plagijator. Da ga je zastupao neki drugi advokat on bi se možda i odbranio, ali kad ga je Vučo zastupala on je izgubio postupak i ostao je zabeležen i na fakultetu i na univerzitetu i u literaturi i u naučnoj literaturi kao najveći plagijator. Onda, on jadnik da bi dokazao da nije plagijator ovde padne u tešku pravnu zabludu sa drugom Hiberom oko ostavke, a onda običan advokat Boško Ristić mora da ih izvlači ovde.
Zamislite sada, recimo, takav nivo, takav kapacitet da bude zaštitnik građana. I još da nas svi ubeđujete kako Hiber i ovi nemaju nikakve veze sa strankama, ili Vučo nema nikakve veze. Čak je i opasnije kod ovih iz nevladinih organizacija. Oni možda malo imaju veze sa vama da bi vas prevarili, ali mnogo više imaju veze sa onima iz inostranstva koji su njihovi pravi sponzori.
Zato prihvatite ovaj amandman, biće dobro, a načelno razmišljajte za sve buduće zakone gde treba da se javi neko predlaganje da li pripadnost političkoj stranci može da bude taj faktor diskriminaciji da neko ne može da bude kandidat.