Na početku moram da objasnim da se član 5. Zakona o izmenama i dopunama budžeta Republike Srbije za 2006. godinu odnosi na stanje duga Republike Srbije i na zaduživanje Republike Srbije u 2006. godini.
Gospodin Marković je amandmanom tražio da se u članu 5. brišu stavovi 2. i 3.
Ja bih samo ukratko obavestio o čemu se ovde radi. U stavu 1. se prikazuje stanje duga Republike Srbije, i po osnovu direktnog zaduženja Republike Srbije, i po osnovu potencijalnih obaveza Republike Srbije, na ime ranijih zakona o zaduženju i garancijama koje je dala Republika Srbija. Inače, stanje duga, radi javnosti, na dan 31. jula 2006. godine, ima neki svoj novčani izraz, numerički izraz u dinarima, ali ja mislim da će građanima biti lakše ako se kaže da je to velika cifra. Pretpostavljam da je ovo devet milijardi 471 milion 20 i ne znam koliko hiljada evra, ili je ovde nešto greškom upisano.
To je veliki dug, da budem jasan.
Vi vidite da se ovo razlikuje od onoga što je u uvodnom izlaganju ovde saopštio gospodin Dinkić o stanju duga, deviznim rezervama itd. On je pokušao da kaže da naš realni dug iznosi milijardu i nešto.
Sve države u deviznim rezervama treba da imaju otprilike onoliko koliko je potrebno za šestomesečno normalno servisiranje spoljnog trgovinskog projekta, a mi imamo to za devet meseci. To je sve nešto epohalno, ali kada se pogledaju ovi papiri i ovi podaci i kakvo je stanje duga, onda se vidi da je to strašno. To je, otprilike, dve trećine bruto društvenog proizvoda Republike Srbije u toku jedne godine. To je opasno. Međutim, u stavovima 2. i 3. se navodi kako će se Republika Srbija u toku 2006. godine zadužiti, tako da po ovome ispada da ćemo u 2006. godini izdati garancije do iznosa od 518 miliona evra. Mislim da čitam pravi stav, a to je stav 2.
Što se tiče stava 3, piše da će Republika Srbija u 2006. godini potpisati projektne zajmove u vrednosti od 201 milion evra. Znači, što ova direktna zaduživanja, što ove garancije, to je 700 miliona evra zaduživanja. Sad svako ko prati ovaj prenos sebi može da postavi pitanje zašto se Republika Srbija zadužuje za tolike pare kada je, recimo, prodala "Mobtel" za milijardu petsto i nešto miliona evra?
Ovo zaduživanje ima neke svoje tranše, pa pare nisu odmah date. Koliko sam uspeo da čujem, mediji su objavili da su kupci "Mobtela" već uplatili te pare. Znam da je malo teško da se te pare troše, jer moraju da se naštampaju dinari i da bukne inflacija. Neki iz inostranstva upozoravaju da to ne može da ide u ličnu potrošnju. Moram da vam kažem da je ovaj nacionalni investicioni plan kojim se hvalite, u suštini, ipak, lična potrošnja, jer i tesaru i zidaru mora da se isplati plata za ono što je radio. U jednom delu izgradnja ima robu, koja u svojoj ceni ima neki rad koji treba da se plati, a i tesar kad se popne, valjda treba da primi platu. Opet ide u neku ličnu potrošnju.
Sad tu imate veliki problem. Nije jasno, ako toliko para postoji, zašto se zadužujete? Ovo su sve vaši podaci, ovo ja ništa nisam izmislio. Nikada Republika bolje nije prošla u prodaji od prodaje "Mobtela", toliko i toliko miliona evra je došlo, nalazi se na žiro računu, milijardu i 500 miliona. Kamo sreće da je 16 milijardi. Što se zadužujete? Ne znam šta to znači. Malo bi ovamo, malo bi onamo. Ne može tako, mora na jednoj stolici da se sedi, ne može na tri stolice, nikako.
Zaduživanje se vrši pod različitim uslovima, uvek se to predstavlja kao da su najbolji uslovi. Nikad niste čuli - ovo je nepovoljan kredit. Uvek je to najbolji kredit, veliki period čekanja dok se krene sa otplatom, sve najbolje. Kada su se donosili ti zakoni o zaduživanju, mi smo rekli - nemojte da uvodite Srbiju u neke robovlasničke odnose.
Formalno-pravno, vlasnik nepokretnosti ne može da bude stranac, ali po osnovu zaduženja je on, faktički, vlasnik.
Zašto toliko zaduživanje, kad su rezultati dobri? Na to mora da se odgovori.
Samo da vas upozorim na jednu stvar. Kada je Čaušesku obavestio svoju naciju da više ništa ne duguje Svetskoj banci, MMF-u, Pariskom klubu, Londonskom klubu, CIA mu je organizovala puč i ubijen je, uz direktan prenos iz Srbije. Da vas možda neko ne plaši - ako sve izmirite, ako se ne zadužujete, bićete eliminisani?! Kažite ako je to tako. Onda ćemo da vas lečimo od svih strahova, a sada ćemo da vas kritikujemo, jer nema logike ovo što predlažete: imamo para, ali moramo da se zadužujemo. Kako to? Onaj ko ima para, on ih daje u banku da bi što više zaradio po osnovu kamate. Nas veliki ekonomski ekspert uči da imamo para, ali ne znamo šta sa njima da radimo, pa ćemo da se zadužimo ponovo.
Nešto tu nije normalno, nešto je tu za doživotno, da li u ludnicu, da li u zatvor, nema druge. Ne znamo o čemu se radi, samo znamo da ovde može sve i svašta da se napiše. Može da se napiše i - rudnik, može da se napiše i - autoput, može ovo, može ono, šta god hoćete.
Sad samo da podsetim javnost da smo, i kada se donosio Zakon o javnom dugu, upozoravali Vladu Republike Srbije šta će to u praksi da znači i kakve će posledice da ima. Smeškali su se, rekli – vi radikali, vi samo pričate i ništa ne radite. To Dinkić sada koristi protiv radikala - radikali samo pričaju i ništa ne rade. Mi smo opozicija, mi ne možemo da uzmemo motke i da vas bijemo ovde u Skupštini, nego da vas upozoravamo rečima, da nas poslušate, da ne pogrešite. Iskusniji smo, stariji smo, više volimo državu i narod. To smo dokazali i to svaki put dokazujemo. Ako tražite da radimo, onda nam kažite kako mislite da treba da radimo. To vam je slab izgovor.
Veliki je broj gubitnika u tranziciji, ali građani Republike Srbije treba da znaju da zbog ovog nekontrolisanog zaduživanja vi od 1.
više nećete biti u Vladi, a onda ćete, kao Đelić, da se hvalite: "u moje vreme je bilo dobro". A šta je bilo dobro? Da li je neko razmišljao o deci, o unucima, o čukununucima? Niko o tome nije razmišljao. "Drži vodu dok majstori odu".
Zašto se mi zadužujemo kad ste na poklon dobili 6,5 milijardi? Građani Republike Srbije su 24. septembra 2000. godine obavešteni da DOS ima 6,5 milijardi na granici, kako reče Batić. To je onaj što je rekao da su u Skupštini samo dve zastave zapaljene, da nije izgorela zgrada. Gde su te pare? Gde su 4,5 milijarde sa Kipra? Mi još nismo dobili odgovor. Samo citiramo vas. Velimir Ilić je išao da kontroliše i rekao da to Dinkić zna. Batić je otišao da kontroliše i kaže da Dinkić nešto muva.
Dinkić je otišao, prvi put, i rekao: "Ima, milijardu i 600 odmah dolazi". Otišao drugi put, pokupio one obrasce 10-54 i rekao: "Biće nešto". Otišao treći put, pročitao izveštaj veštaka Haškog tribunala, Norvežanina, o stanju sredstava bivšeg predsednika, ličnih sredstava, to se nije ni pojavilo više u Hagu, a četvrti put kad je došao rekao je: "Tih para nema, zaboravite".
Sada mi objasnite kako razuman čovek da pronađe istinu. Da li tu negde postoji istina ili je između, po etapama. Čak je i knjiga o tome objavljena. Da vas podsetim, bio je u toj ekipi i neki Bogavac iz DB-a, pa je bio i neki prijatelj koji je tamo držao te račune itd.
Zašto dug, zašto kad imamo, kad smo bogati, zašto se zadužujemo? Znamo da 35 odsto od onoga za šta se zadužujemo ide na konsalting i druge usluge stranom partneru. Da se, možda, mi ne zadužujemo kao država zbog tih 35 odsto apanaže koja treba da se da i da se ostavi u inostranstvu?
Mi nemamo odgovore na ova pitanja, a ne želimo da odgovore tražimo u novinama, jer ova skupštinska govornica i ovaj mikrofon su verovatno, ako se izražava u procentima, 99,9 odsto jedino mesto gde se vodi politika u Republici Srbiji. Mi tražimo da nam se tu odgovori, da nam se ovde polože računi, ne u hodniku, ne u TV emisijama sa nekim emotivnim nazivima, poput "Poligrafa", gde svako ko dođe priznaje da li laže ili ne laže, ili "Retrovizor", gledaš sve obrnuto, od pozadi; kad se pogleda u retrovizor, sve je obrnuto i sve nam prikazuju obrnuto.
Ne, ovde treba da dođu i Vojislav Koštunica, i Boris Tadić, i Mlađan Dinkić, i potpredsednik Vlade i guverner, da svakodnevno podnose izveštaje, podnose račune: zašto se zadužujemo, koliko se zadužujemo, da li postoji projekat, ko je napravio projekat, koliko taj projekat košta, zašto je on neophodan, zašto nismo napravili ekstra višak u budžetu, šta je smetnja, koliko ima ljudi koji žive ispod crte siromaštva, koliko ima dece koja ne idu u školu, koliko ima dece koja ne idu u obdanište, koliko ima porodica koje ujutru razmišljaju kako će taj dan da završe, šta će da jedu, šta će da piju itd?
Ovde treba da se podnese izveštaj, a ne na RTS-u, B92 ili ne znam gde. Ne treba pred nevladinim organizacijama da se odgovara nego ovde da se odgovara, pred poslanicima. Možda neki nisu lepi, možda nisu interesantni, ali su predstavnici naroda sve dok ih neko ne promeni.
Ova govornica je postala sredstvo za medijske manipulacije, sa većinom koju treba ubediti da proguta knedlu i da glasa, i sa publikom, građanima, koji treba da prihvate sve i svašta kao nužnost. Zašto – zato što je neki idiot 2001. godine rekao – mi krećemo iz pepela, a drugi idiot mu je rekao – proglasi bankrot Srbije.
Ja to neću nikada da prihvatim. Krećemo iz pepela kao da nismo ni država ni narod.
Ne mogu Otpor, CESID, fondovi za "otvorena i zatvorena društva" da nas ugase kao narod, da oni na nas utiču sociološki i psihološki i da se mi povlačimo i da padamo u depresiju. Nema depresije, mora da se ide napred. Ovde treba da polažete račune.
Mi smo podneli amandman i očekujemo odgovor na ovaj amandman, razuman odgovor, ne sa parolama – hiperinflacija, zaduživanje. Mi, srpski radikali, zadužili smo Srbiju od 1998. do 2000. godine, ali smo tada bili pod sankcijama, niko nije hteo ni da nas pogleda, a kamoli da pusti naftu ili bilo šta. I mi smo se kao zadužili?! Zatim, drugi dan izlazi Dinkić i kaže – nije tad bilo zaduženje nego je ovo zaduženje iz perioda pre 1980. godine.
Manite te manipulacije, izađite i razložno obrazložite vaše pozicije i vaš stav, s argumentima a ne sa parolama. Parole su za neka druga mesta. Najbolje je kad parole pišete na tarabama.