Na dnevnom redu je predlog Demokratske stranke da se za predsednika Narodne skupštine izabere narodni poslanik Oliver Dulić.
Pre nekoliko sati bilo je stvarno teško onim prvim učesnicima u ovoj raspravi da nešto bliže diskutuju o predloženom kandidatu, jer je na početku izneto toliko afirmativnih stvari, poput obrazovanja, mladosti, upornosti, sklonosti, spremnosti, tako da je većina ljudi u ovoj sali nekako sa sumnjom pristupala ovoj govornici, dok ova rasprava nije uzela neki svoj tok.
Onda se na površini pojavio veliki feler, veliki nedostatak. Pojavilo se nešto što se zove drčnost, gramzivost. U politici je dobro biti uporan, ali ne valja biti gramziv. Predloženi kandidat je našao za shodno da protumači da je ova tačka dnevnog reda rutinska stvar, da je potrebno samo da se on sa svojim likom i delom pojavi za ovom govornicom, izdiktira strateške ciljeve, ne Demokratske stranke, to moram da vam kažem, to su neki tuđi strateški ciljevi. A onda je skrenuo pažnju na nešto što se zove biografija i obrazloženje ovog predloga, te sam stvarno stekao utisak da ovde fale samo još neke šifre, 007 ili biografija CV si-vi za rad u nekim službama, koje su se dokazale da su pričinile veliku štetu ovoj državi.
Naravno, morao sam da obratim pažnju šta je to predloženi kandidat za predsednika Narodne skupštine saopštio u svom uvodnom obraćanju. Očekivao sam u najmanju ruku da će da ponovi onu pesmu iz 91. godine - da će da pledira o toleranciji, o potrebi da se u parlamentu priča, da se čuju različita mišljenja, da se on zaklinje da je samo prvi među jednakima, kako su ga učili. Doduše on je bio mlad, nije mogao da uči od oca demokratije u Srbiji.
Inače to je onaj što je u Saveznoj skupštini rekao - njegovo pravo da priča u Skupštini je toliko jako, da mogu slobodno na kopljima ili na sabljama, vrhovima, da ga nose, da ga bacaju, on se bori za demokratiju do poslednje kapi krvi. I ne leži vraže, kad postade predsednik Skupštine, pokaza na delu kakva je demokratija u praksi.
Tako imamo pocepanu ličnost, kada je u opoziciji on je demokratski iluzionista, a kada je u vlasti, onda se pokazuje kao demokratski praktičar koji za sebe zadržava pravo da je demokratski autoritet. To ekskluzivno pravo je dobio samo Vojislav Koštunica novembra 2000. godine - da on bude demokratski standard, njegova volja da bude demokratski standard. No, da ovo otkačimo pošto je to prošlost.
Šta nismo čuli od predloženog kandidata za predsednika Narodne skupštine? Uopšte nismo čuli da će on da vrši ono što je dužnost predsednika Skupštine - da bude samo prvi među jednakima, da ima ekskluzivno pravo da predsedava sednicom i da predlaže dnevni red, a da sve drugo radi Narodna skupština, 250 narodnih poslanika.
E, sada nam je on pokazao kako to on smatra demokratiju i parlamentarni sistem. Kaže: "Potrebni su neki novi odnosi u Narodnoj skupštini". Nemojte, molim vas, odavno na saksiji postoji rupa. Valjda od Francuske buržoaske revolucije naovamo su se izgradili neki demokratski standardi, pa se zna šta je zadatak vlasti, šta je opozicije, čemu služi parlament, kako se poštuje volja naroda.
Ali, čovek "vozi film" i kaže, on će da promoviše neke nove odnose. S obzirom da dolazi iz tog demokratskog bloka, izrazito žute boje, podsetićemo se koji su to demokratski standardi koje je nekako ova sala preživela, sa onim i prethodnim sazivom Narodne skupštine.
Preživeli su iznošenje, preživeli su da poslanička grupa opozicije ne može da ima potpredsednika Narodne skupštine, jer nema većinu. Preživeli su najveći demokratski standard, nema ga, izgubi se taj, da oni koji nisu glasali za Vladu ne mogu da predlože glasanje o poverenju Vladi, pa se naljuti čovek, izađe napolje i napravi zebru.
Naučili smo da je demokratski standard da predsednik poslaničke grupe DS može, u ime Vlade, da potpisuje garanciju i da pruža garanciju, u ime Zorana Đinđića i Vlade Republike Srbije. Naravno, ne drži se te garancije.
Doživeli smo da predsednik poslaničke grupe vrlo demokratski ode u CZ, omogući posetu, poseti, održava bliske i tople odnose sa nekim ljudima kojima se sudi. Doduše i pre nekoliko dana, pošto smo odavno postali država potrenica, pa se traga za jednim klanom, pa za drugim klanom, pre nekoliko dana dok je bilo ovog previranja bio je jedan slikoviti grafički prikaz nove Vlade, pa je bilo i praznih mesta, NN izvršioci, traže se. To smo pronašli pre nekoliko dana ovde, u demokratskoj proceduri.
Demokratija se u DS zasniva na 126, jer 126-ti može da bude iz Bodruma, iz Soluna, može da bude i sa Marsa, ali je sve to demokratsko zato što potiče od DS. Kako se doživljava demokratija? Čuli ste od oca DS malopre.
Pre nekoliko dana mogli ste i kamenjem, i sačmaricom, i puškama i svim mogućim sredstvima da gađate Tomislava Nikolića, i da kudite neku većinu poslanika, da se Tomislav Nikolić ne bi izabrao za predsednika Narodne skupštine.
Ali, ukoliko je predloženi kandidat DS za predsednika Narodne skupštine, onda je retoričko razmišljanje Gordane Čomić o potrebi tolerancije. Mada to meni nije jasno, jer se tolerancija traži od nekog ko je jači. Glupo je tražiti toleranciju od slabog. Kako tražiti toleranciju od slabog, onda tražite da se on savije, da ga vi bijete još više. Ali, ona traži tu vrstu tolerancije, jer neguje toplinu i ljubav dijaloga.
U toj toplini i ljubavi dijaloga DS zavuče se i OTPOR, finansirani iz inostranstva kao destruktivna snaga, koji su do pre nekoliko godina, možda, uzrokovali promenu jednog ambasadora SAD, Vilijama Montgomerija, jer je on tipovao na njih. Nije mogao da opravda sredstva, a oni se pobiše zbog para. Evo ih njihovi predstavnici su ovde, a sada ćemo za koji dan da vidimo i CESID, nevladina organizacija, objektivna, koja ima šifru 1+1 jednako dva. Zamislite to, to je Lučić izmislio.
Sada ćemo imati još jednog Lučića, imaćemo jednog, nazoviTodorovića, a Periša, čovek koji 30 godina radi ovaj posao, moraće da ustupi mesto novim snagama DS, koji nisu samo u DS, nego u nevladinim organizacijama, destruktivnim snagama, čak u onima koji se hvale da su Aleksa Žunić na političkoj sceni Republike Srbije.
Te snage predlažu ovog mladog čoveka, koji u svojoj biografiji sve više ima nečega što liči na osposobljenog i pripremljenog za neku sledeću etapu, a to su novi ljudi. Tako je rekao gospodin predloženi kandidat, potrebni su novi ljudi. Morali bi da znate da ljude u Narodnoj skupštini određuju samo građani Republike Srbije na izborima. Nećete valjda da menjate ljude?
To smo jedanput videli, kada su profesori Pravnog fakulteta u Beogradu, inače članovi GSS i DS, naprasno pali u tešku neotklonjivu pravnu zabludu. Ko je bio u pravnoj zabludi? Plagijator Lilić i ustavotvorac Dragor Hiber. I onda? Onda su došli novi ljudi. Koliko im je trajao mandat? Do rešenja Saveznog ustavnog suda. Još jedan dokaz kako to izgleda demokratija u izvođenju DS, koja se u praksi ponaša kao Alibaba i 40 razbojnika. Razbojnici. Jeste.
Dalje, kaže predloženi kandidat za predsednika Narodne skupštine, a usput radi se o mladom čoveku koji već mesec dana zuju kroz službe Narodne skupštine, koga, gospodine Mrkonjiću, i vi na sastancima za pripremu sednica Narodne skupštine uvažavate, i ne samo vi, nego i svi ostali predstavnici poslaničkih grupa, pa mu već, maltene, na neki način i priznajete legitimitet izabranog predsednika Narodne skupštine, a što on to još nije.
S obzirom kada su izbori i kada na njima učestvuje DS, onda obavezno gledajte na sat. To smo malopre imali prilike da vidimo, da su ljudi koji nisu poslanici glasali za sebe kao ministre u prodemokratskoj vladi Vojislava Koštunice, koja je opredeljena za evroatlantske integracije, sa namerom da svi članovi Vlade znaju da plivaju, kako se ne bi u Atlantiku udavili.
Naravno, poneki put procuri neka vest u našim novinama da eventualno Srbija može biti primljena u Evropsku uniju kroz verovatno sledećih 23 do 25 godina, s obzirom da je na snazi još uvek čvrsta odluka o zabrani širenja i prijema novih država u članstvo UN.
To kažu demokratski mediji, na čelu sa onim koji je pre neki dan ili sinoć u Ekspo-centru imao godišnju skupštinu HDZ-a.
Dakle, kaže da se izbace uvrede i ružne reči. Gospodine Duliću, važim za najbezobraznijeg poslanika u Narodnoj skupštini. Sebi nikada nisam dozvolio da u javnosti kažem ono što ste vi za ovih nekoliko dana rekli.
Vidite, neki nisu hteli da budu članovi delegacija zato što sam mrzak kao pojava i ne žele da budu sa mnom u društvu. Prošlo je dva dana, pa piju kafu sa mnom. Znate. Mene nikada niko nije pitao, da li je meni zadovoljstvo da budem sa vama.
Naravno, ne želim da se izjašnjavam o tome. Zašto? Zato što nisam ovde svojom voljom, nego zahvaljujući tome što sam poslanik i moram da radim poslanički posao.
Ako vi treba da budete predsednik, pa pokazujete tu vrstu gadljivosti na posao i na ljude, vi ne ispunjavate elementarne uslove. Kako ne bi ispalo da gospodin Dulić ne ispunjava nijedan uslov za izbor za predsednika Narodne skupštine, moram da kažem da ispunjava dva minimalna, i to formalna: narodni je poslanik i ima dovoljan broj potpisa za njegovu kandidaturu. Što se tiče drugih kriterijuma, po meni, ne ispunjava.
A da ne bude zablude, nije to plod moje mašte, to je plod priznanja predloženog kandidata. On je, lepo, čovek izašao za govornicu, niko ga nije ni terao, niko ga primoravao, izašao, otvorio dušu i rekao šta misli i dokazao da suštinski ne ispunjava uslove. Kod njega demokratska struktura ličnosti nije sazrela za tako jaku funkciju.
Pošto su se mnogi plašili Tomislava Nikolića kao predsednika Narodne skupštine, zbog toga što, ne daj bože, da se desi nešto Borisu Tadiću, on preuzima funkciju vršioca dužnosti Republike Srbije. Možete da zamislite u toj varijanti, ne daj bože, gospodina Dulića za vršioca dužnosti predsednika Republike Srbije. Vrlo je opasno kada se neko poigrava demokratijom, pa misli da je to vatrica koja može da se zapali, pa da izgore samo tri zavese i četiri putera.
Malo ću da vas podsetim na neke stvari. Mi smo imali vršalicu dužnosti predsednika Narodne skupštine, da, to je bilo tragikomično kako se obavljala ta funkcija. Ta funkcija se više obavljala po osnovu prisutnosti jednog gospodina upravo na mestu gde gospođa Nada Kolundžija sedi.
Gospođa Nado, zamolio bih vas i predložio vam da se pomerite od tog mesta, jer je to najbaksuznije mesto u ovoj zgradi. Tu je bila Gorica Gajević, Baki Anđelković, tu je Čeda Jovanović sedeo, tu je bio Bojan Pajtić, Aligrudić se spasao jer je on prešao na drugu stranu. Pomerite se odatle, jer tu ima nekih vodotokova i to utiče na mentalno zdravlje lica koje sedi tu. Ovo vam najdobronamernije savetujem.
Zašto? To znaju ovi stariji poslanici, svake godine upozorim nekoga, jer obično sa tog mesta dolaze neke vibracije. Nisu pozitivne, da znate.
Moram da vas upozorim na jednu stvar. Dokle je ona bila vršalica dužnosti, glavni vršilac dužnosti bio je gospodin koji je tu sedeo, vi ste malo dalje sedeli, gospođa Nado. Šta se desilo prilikom onog prošlog saziva? Da li će Maršićanin da bude predsednik Narodne skupštine, da li dragi ministar, ali se desilo da je vršilac dužnosti predsednika Republike bio potpredsednik Narodne skupštine.
A da li znate ko? Vojislav Mihajlović. Doduše, bio je to jedan dan i dve noći. Odmah su ovi iz G 17 plus Predraga Markovića nekako predložili i on je izabran za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Zašto sve ovo pričam? Nije ovo toliko zabavno, da znate, ovo je tragikomično i bolesno, zato što se neko olako igra institucijama i ovde naprosto ne može da se formira demokratski standard. Kada su svi oni koji su polupali dve šerpe i istrošili sve moguće pištaljke, pa posle ostali i bez posla, pošto su došli njihovi na vlast – naravno, paljevina, hulahopke, vidite hulahopke nije stran termin u DS, mislio sam da je to bio izuzetak 2000. godine, a pre nekoliko dana smo čuli da će i vojska ubuduće da nosi hulahopke, jer je ministar Šutanovac pokazivao blagodeti tog novog oblika naoružanja, jeste, jeste, to je novi oblik naoružanja, jer su sveli Vojsku na Kobre koje štite ovoga, to je naša vojska – vidite, kada su svi očekivali nove demokratske standarde, pojavila se mržnja.
Mržnja prema demokratiji, ne mržnja prema političkom neistomišljeniku. Nikada vi iz DS nećete čuti kritiku tuđeg političkog mišljenja ili stava, nego tog pojedinca ili te grupe. To ste imali prilike da čujete 7. maja. Videli ste koji je bes bio. Prosto sam se sekirao, kada se završi onaj izbor, da neke perjanice DS ne kokne infarkt baš na izlazu iz Savezne skupštine, tamo gde je Vlajko Stojiljković izvršio samoubistvo. Pojeli su se iz mesta, što se ono kaže, u sebi su se pojeli, kako to njihovo ne može da prođe.
Gde je tu tolerancija? Gde je tu negovanje javne kritike, debate, sučeljavanja mišljenja? Mi tu imamo samo silu. Imamo silu. Zar možda ovo nije bila prelomna godina kada je trebalo pokazati da i predstavnik opozicije može uspešno da vodi Narodnu skupštinu, zato što bismo ga zakonom o Narodnoj skupštini i Poslovnikom Narodne skupštine obavezali da bude spiker, prvi među jednakima.
Ali, ne. Vama nije potreban predsednik Narodne skupštine koji će da bude spiker. Vama je potreban predsednik Narodne skupštine kao rezervna varijanta koja će da rukovodi, ko će da putuje svetom i da iznosi stavove DS.
Morate da znate, kada DS krene u međunarodnu političku aktivnost, državotvornu ili ovu stranačku, oni imaju samo jednu temu, pomozite da radikali ne dođu na vlast. Druga tema ne postoji.
Pa i ja sam malo bio u tim delegacijama, pa znam kako to tamo zastupaju. Prva rečenica na engleskom, na onda 16 na srpskom, pošto svi oni znaju jezik. U drugoj rečenici, da li biste vi mogli da nam kažete šta mi to treba da uradimo u Srbiji. Nema izvorno našeg interesa, našeg stava, koji bi trebalo da se lobira, da se nametne i da se skrene pažnja da postoji nešto drugačije.
Na kraju, da ne trošim vreme svoje poslaničke grupe, moram da vam skrenem pažnju da nije dobro da čovek koji još nije izabran otvara pitanje televizijskih prenosa. Mada je nedorečeno, kulturološki aspekt sednica, pa onda parlament nije u stanju da odgovori izazovima.
Čovek samo kandidat, već je on zaključio da parlament nije u stanju da odgovori izazovima, a Skupština u prethodnom sazivu, sada ću možda da pogrešim za 20 zakona, ali verovatno preko 270 zakona je doneto, i nijedan se ne primenjuje. Nema primene zakona.
Ovde svako iz tog nevladinog sektora može da promeni dres i da dobije neku funkciju u strukturi državne vlasti, da bude ovlašćen da primi nekoga iz inostranstva, da malo ode u "Sava centar" ili u EKSPO i da mudruju, da oni iznose stavove kao neka agencija ili komisija i onda da javnost obaveste - e, mi ćemo da nagazimo vladu i da tražimo to i to.
Nema državne strukture, nema normalnog vršenja vlasti, a ukoliko demokrata zasedne na mesto predsednika Narodne skupštine, onda ćete, gospodo poslanici i dragi građani Republike Srbije, da vidite tek kako izgleda treća instanca igranke zvana demokratija na način kako to doživljava DS.