Ukinuto je rešenje koje je doneto u upravnom postupku i presudom Upravnog suda  naložen je novi upravni postupak. Sada mi je jasno. Znači, nalazim se na terenu upravne stvari i upravnog postupka.

Prvostepena i drugostepena rešenja o eksproprijaciji donose se u upravnom postupku, donose se pred upravnim organima, a njihovu konačnu zakonitost ceni neko drugi. Neću da ga pomenem. Zašto upravna inspekcija nije izvršila kontrolu kako se sprovodi upravni postupak kad je u pitanju eksproprijacija zemljišta, nekretnina i raseljavanje groblja u Vreocima, s obzirom da su svi argumenti na strani seljaka iz tog mesta? To je odavno javna stvar. Ona može da se uporedi sa činjenicom šta bi se desilo, ne daj Bože, da na teritoriji gde se nalazi Narodna skupština, dole postoje velike količine uglja, da li bi onda policija obezbeđivala rušenje zgrade Narodne skupštine? Šta da radi upravna inspekcija? Zašto se ne oglašava?
Dalje, ovde vam je ideja da se zavede red u pogledu poštovanja Zakona o opštem upravnom postupku. U potpunosti bih vas shvatio da ste ovim predlogom zakona propisali samo formalno procesne aspekte primene Zakona o opštem upravnom postupku. A vi ste napravili svojevrsnu papazjaniju, miks. Istovremeno insistirate na centralizaciji poslova inspekcijskog nadzora kad je u pitanju poštovanje upravnog postupka, a istovremeno stranke vlasti vode postupak decentralizacije, deatatizacije, razgradnje i da ne pričam dalje. A onda dajete odredbu da možete te poslove da poverite Gradu Beogradu, pa znate da Grad Beograd ima recimo Agenciju za reviziju. Oni imaju Agenciju za reviziju. Je li vi znate da postoje toliko agencija koje u opisu svog posla imaju i inspekcijski nadzor? Da li agencija može da ima inspekcijski nadzor? Pa, predali ste većinom glasova ovde. Predali ste.
Zašto pričamo o plišanoj zavesi? Evo napokon je Komunalna policija počela da juri po parkovima ove što šetaju kučiće, da ih teraju da stavljaju korpice na usta. Napokon. Na nije bilo javnosti da se digne zbog ove dece koja su stradala, ni to ne bi radili, a paradiraju. Isto nam je epohalno najavljeno - samo da dobijemo Komunalnu policiju rešili smo pitanje bespravne gradnje. Hajde da vidimo ...

Pa, dobro, gospođo Čomić, ako mislite svakih dva minuta da me prekidate, možete nije to problem, ja se ne ljutim ...

Dobro. Ovo je načelna rasprava i moguća su šira obrazlaganja i poređenja, ona ničemu ne smetaju. Zapamtite, vi ste ovim predlogom zakona propisali da postoji ovlašćenje upravne inspekcije i da kontroliše paradržavne organe, pa čak i one organizacije kojima ne povereno vršenje javnih ovlašćenja. To znači i "Elektroprivreda" i "Vodovod i kanalizacija" i "Telekom".  Tako ste napisali u Predlogu zakona, to stoji. Da li biste onda vi mogli preko upravne inspekcije da rešite problem koji, recimo, jedan direktor "Elektroprivrede" stvara građanima jednog sela  u opštini Ivanjica? Ne možete. Uvek je upravna inspekcija išla po nečijem nalogu. Pogledajmo se  u oči. Da li je za proteklih 20 godina na zahtev nekog građanina upravna inspekcija prekontrolisala kakav je taj upravni postupak povodom te upravne stvari koju je inicirao neki građanin? Nema.
Nema tog izveštaja, nema tog nalaza. O čemu mi onda pričamo? Nisu naši problemi ko radi u državnoj administraciji i kako on primenjuje pravila opšteg upravnog postupka, to može svaki šef odeljenja da zavede u red. Naši problemi su kada dođe sms poruka, naši problemi su kada dođe naredba sa visine, to su naši problemi. Ako vi meni ne verujete, uzmite šta je napisao ovaj gospodin Tadić. Vrvi od predmeta i od slučajeva i situacija kada upravna inspekcija je morala da interveniše, a nijedanput nije intervenisala. Zašto? Zato što je bila sms poruka visokog funkcionera, tu stvar ne diraj, pa se onda iznenadimo kada u nekoj televizijskoj emisiji istraživačkog novinarstva izađu podaci, pa se vidi da to ima neku svoju istoriju koja baš nije bila toliko tajna, naprotiv, bila je poprilično javna i svi su za to znali unapred. Pa naravno da se u ovoj državi najviše stvari rešava u upravnom postupku. Naravno, ali mi uopšte nije jasno odakle vam ideja da vi kontrolišete kancelarijsko poslovanje tužilaštva i suda kada oni imaju svoje više ograne, državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva. Da vi kontrolišete kako se zavodi predmet u sudu ili u tužilaštvu­­? Koja je ta korist za običnog čoveka ukoliko vi kažete - lepo je zavedeno, ali 41 godina taj predmet stoji u sudu?
Prošli put sam vam mahao sa predmetom Dragana Obrenovića iz Niša, koji je oktobra 1971. godine podneo tužbu, a do dana današnjeg ne postoji prvostepena presuda. Četrdeset i jedna godina se vodi postupak, i šta bi tu upravna inspekcija mogla da uradi? Da li je na svake dve godine rasknjiženo i dobio novi broj u upisniku, je li to? Pa za to nam ne treba upravna inspekcija. Upravnoj inspekciji nije mesto u sudu, ali je problem naš što ćuti i Visoki savet sudstva, što ćuti i veće tužilaca.
Okrenite se molim vas, pa pogledajte gospodina Veljka Odalovića. Što ne dođete da proverite odakle 369 zaposlenih u Narodnoj skupštini, kako je moguće da jedan referent u Narodnoj skupštini prima 50% veću platu nego Boris Tadić? Novine su pisale, hajde to rešite. Evo, Veljko bi vam bio zahvalan, on ne može da izađe sa tim na kraj. Rešite taj problem autoritetom inspekcije. To je taj problem kod nas. Evo ga sms.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče to je vaš telefon.)
Moj telefon, Miki Rakić me zove, kaže - preterao si.
(Predsedavajuća: Ometanjem mobilnog telefona može samo pored poslanika čiji je mikrofon uključen.)
To je možda i Boris Tadić, možda se hvali za ovih 130.
(Predsedavajuća: Javite se možda je nešto važno.)
Računam, da predstavnici Vlade mogu da izvrše odgovarajuće korekcije ovog predloga zakona, samo treba da se pojave u prostoriji gde se slavi 130 godina prijateljstva sa SAD i da preuzmete njihova pozitivna iskustva dobre administracije. Uzimajte dobra iskustva, a nemojte da uzimate iskustva bombardovanja, molim vas, to je sledeća tačka dnevnog reda.

Izvinite, molim vas, koliko mi je vremena ostalo?

Ali ipak ću prvo 15 minuta za ovlašćenog predstavnika.
Dobar dan, gospodine Đeliću. Ova prva lekcija sa kalendarom je uspešno završena. Danas je 18. oktobar, nije 11. oktobar. Vidim da pod utiskom kalendara pravite greške.
Da krenemo malo šire, kako ste vi krenuli.
Gospodine Đeliću, nemojte više da napadate Ivicu Dačića i Slavucu Đukić u ovoj skupštini. To nije lepo, vi ste još uvek u koaliciji, da znate, to je prva stvar.
Druga stvar, gospodine Đeliću, nisu radikali napravili dug u Grčkoj, nego Papandreu. On je socijalista, on dolazi na sve promotivne skupove DS i Borisa Tadića. Ovde vas promoviše, kada želite da prikažete vezu sa inostranstvom i pozovete američkog đaka Papandreua i onda se lepo slikate i on 120% zadužio Grčku, to je problem socijalističkog pokreta i socijalističke internacionale, ne problem radikala za ono što se dešava.
Računate da ljudi ne znaju, pa mogu da pobrkaju, ne mogu da pobrkaju.
Da napokon krenemo, gospođo Đukić-Dejanović na Predlog zakona. Tema je Komercijalna banka i ovo zaduživanje, odnosno garancija koju Republika daje za svoju građevinsku direkciju. Zašto to radimo? Da li neko može da mi objasni zašto mi to radimo? Gde piše u Ustavu Republike Srbije ili u bilo kom zakonu da Republika preko državnih organa, paradržavnih organa pravi stanove za tržište?
Gospodine Đeliću, to nema ni u EU, jel tako, klimni glavom? Jeste, tako je. To što će da zaboli, doći će u 59 minutu, neće u 15. Lepo su napisali, izjava o usklađenosti propisa sa propisima EU. Ima strana i po, anketa, i kada se postavi pitanje, da li je sa EU, oni kažu nema, nije, nema, nije. Kako vi sa ovim predlogom zakona, vi nas ne vodite u EU. Vi ste se zakleli da nas vodite EU. Ljudi vam poverovali i zaključili da u Francuskoj postoji građevinska direkcija koja pravi 5000 stanova iz cuga, ovako.
Gospodine Đeliću, da vam ja objasnim, posle ovog popisa na kome Riza Halimi nije učestvovao, utvrdiće se samo delimično istiniti podaci. Gospodine Đeliću, naši prethodni potpisi bili su daleko kompletniji, jer su imali mnogo više pitanja i zahtevali su mnogo više odgovora na materijalni i socijalni aspekt neke porodice i nekog pojedinca.
Gospodine Đeliću, imali smo situaciju da je u Srbiji bilo 20 i nešto posto više stambenih jedinica, nego porodica, a sada vi kažete da za 10 godina nekoliko stotina hiljada manje stanovnika ima u Republici Srbiji, pa se postavlja pitanje, kome su to potrebni stanovi? Možda je pogrešna disperzija. Vi ste krivi. Svakome ste poslali poruku, bolje da budeš socijalni slučaj u Pinosavi, nego gazda na 10 hektara imovine u svom selu.
Ne može niko u selu u Srbiji danas da bude gazda sa 10 hektara imovine. Onda ste posejali oko većih gradova lumper – proleterijat, koji mora da živi, jer zavisi od države i od socijalne funkcije države.
Pošto ste vrlo efikasni u rešavanju ovih problema, da vam skrenem pažnju, Podavalska ulica, raseljena lica sa KiM, nemaju struju već danima, idite, skočite, rešite, pokažite da postoji razlika u Srbiji gde je na vlasti Tadić od KiM, gde je na vlasti Tači.
U čemu se razlikuju oni na barikadama dole i ovi u ovim kampovima, gde demonstrirate veliku humanost. Dolazimo do zaključka da u Zakonu o rebalansu budžeta, poštovani građani Republike Srbije, u okviru člana 3. pod a), to je izdavanje garancija Republike Srbije, pod šest rimsko, Božidare, pobeže mi opet, kaže se, poslovne banke.
Pogledajte gospodo poslanici tačku 11, 14. i 15. Pod 11. – Komercijalna banka, opremanje građevinskog zemljišta, građevinska direkcija Srbije, pod brojem 14. građevinska direkcija Srbije i izgradnja stambeno-poslovnih objekata lokacija "Stepa Stepanović", Beograd, 35 miliona evra, ono prethodno je bilo 20 miliona evra, pa opet građevinska direkcija Srbija sa 25 miliona evra, ulica Ivana Ribara na Novom Beogradu.
Kako se to pravi na toj lokaciji Stepa Stepanović? Lakše vam je da kupite polovan stan u centru nego što ćete da kupite taj i pitanje je kad će da bude završen.
Danas po jeftinijoj ceni možete da kupite stan na tržištu, nego na toj lokaciji, tamo se nudi 1250 do 1300 evra po kvadratu. Koja je to ušteda, kada država pravi stanove? Nema nikakve uštede. Ne postoji nikakva ušteda.
Očekivao sam, ali pobeže Đelić, on mi stalno beži, u izmenama i dopunama Zakona o budžetu, vi ste povodom ovog zakona, o garanciji prema Komercijalnoj banci, napisali milijarda i 898 miliona dinara, odnosno 18,5 miliona evra. Da li je to izmenjeno nekim amandmanom Vlade, kada je u pitanju Zakon o rebalansu?
Zašto? U ovom osnovnom ugovoru o garanciji, vi st napisali dve milijarde dinara, garancija se daje na dve milijarde dinara, a dve milijarde je mnogo više od milijardu i 898 miliona. Ako je u pitanju tehnička greška, ako ste ispravili, nije problem. Stičem utisak da to niste ispravili. Ovo, dve milijarde evra, dve milijarde dinara, to vam je 20 miliona evra, a u Zakonu o rebalansu stoji drugi iznos.
Sada da postavimo pitanje, da li je potrebno to zaduživanje?
Da li to znači da treba država da preuzme investicije? Ne znači. Zašto država pravi stanove. Na osnovu kog člana Ustava, na osnovu kog člana bilo kog zakona ona može da prvi stanove? Nema više te obaveze. I ranije kada je bila neka obaveza nije država imala obavezu nego privredni subjekti, OUR-i, radne organizacije, SIZ-ovi. Ko to želi da se ugradi, jer se zna da u građevini ide 1-2, 1-3, 1-4, 1-5, ako imaš vezu može i 1-7?
Još neki problemi nisu rešeni koji postoje sa situacijama u kojima je država na neki način učestvovala u izgradnji. Šta je sa onom stambenom zadrugom iz Novog Sada koja je likvidirana? Pravila je policijske stanove i izazvan je stečaj. Zašto? Da ne bi na izvršenju uspela ta stambena zadruga protiv Republike, gde je vodila postupak, da namiri svoja potraživanja, pa je onda iz izvršenja predmet izvučen, dat je jednoj sekretarici u jednom ministarstvu i bliska advokatska kancelarija aktivirala je taj predmet ponovo, izazvali stečaj, likvidaciju stambene zadruge.
Šta tu radi država? Zar je moguće da država mora u ugovornim odnosima uvek da bude u pravu, ona je apsolutno nepogrešiva? Jel treba da pravimo socijalne stanove? Treba. Ako treba da pravimo te socijalne stanove, zamolio bih vas da posvetite pažnju ovome što ću uskoro da vam pročitam i videćete okean sredstava na dohvat ruke svakoj vlasti, stoje samo da uzmu i da završe posao. Krenimo redom. Znao je Đelić, zato pobeže.
Podneta je krivična prijava 17. februara 2006. U ime oštećen Aleksandar Lojpur, advokat protiv Mlađana Dinkića, Miroljuba Labusa, Vesne Džinić, Dušana Lalića, Nikole Živanovića, Mladena Spasića, Mire Erić-Jović. To je jedna velika krivična prijava. Imam i dokumentaciju sa nalozima i sve. O čemu se radi? O sredstvima koja su pronađena na Kipru. Ima ovde jedan deo gde se Mlađa hvali, četiri milijarde dolara. Gde su te pare? Evo, neka to Radosavljević završi i rešio je problem. Četiri milijarde, ljudi, šta vam je? Pa, mi za dve godine nemamo tolike investicije iz inostranstva.
To su naše pare, to nisu nikakva zaduženja. Ovo se pokupi, pa se čak i od onih mangupa koji su zaslužni za te stvari naplati i kamata. Ne kažem da ovaj što je podneo krivičnu prijavu protiv ovih ljudi tvrdi da su oni odneli te pare, ne, to ne piše u krivičnoj prijavi, ali piše da su odgovorni za falsifikat, zloupotrebu službenog položaja, pa kada njih stegnete, oni postanu svedoci saradnici kao Đura mutavi, pošto kada je Đura mutavi progovorio promenjen je zakon. Čuli ste juče taj biser. Ovi hvala Bogu nisu mutavi, a kada oni progovore tu će biti milijarde i milijarde. To je normalna vlast mogla da završi za tri godine.
Prvi primer, gospođo Đukić-Dejanović, pare leže, samo da pokupimo i ništa više, nema potrebe da se zadužujemo niti po IDA uslovima niti bilo šta.
Drugi primer, gospodo, rešite problem "Galenike". Evo vam ugovori i ovaj Nenad Ognjanović. Ljudi moji, šta je on brljao. Imam još ovliku dokumentaciju. To neka uzme služba za organizovani kriminal i pare ima da lete sa svih strana, a ne ova varijanta kako da se obezvredi kako bi se nekom cile-mile-lale u privatizaciji omogućilo da "Galeniku" što jeftinije kupi, a "Galeniku" su nameračili mnogi, sećate se još Panića. Zašto su oni toliko zainteresovani za "Galeniku"? Farmaceutska industrija, ljudi.
Gospođo Đukić-Dejanović, kada je DS došla na vlast 5. oktobra, sećate kada su palili ovde, ludovali, šizeli po Beogradu, prva stvar koja je urađena u Skupštini grada – donet je zaključak da se ispita šta je bilo sa 3.416 stanova. Znate ono, Vuk Drašković, onaj zakup na čuvanje, pa ovo, pa ono, pa dodeljivanje, pa su doneli rešenja za neke stanove za koje još ni kamen temeljac nije bio postavljen, a oni su napisali kao da je stan napravljen. To je DOS rekao – raščistićemo sa kriminalom, da se osvetimo Vuku Draškoviću za ono što je izbacio Đinđića 1997. godine da ne bude gradonačelnik. Nemamo nikakvo rešenje. Evo vam tu rešenje. Kako bi bilo lepo socijalnim slučajevima da žive na Dedinju, to je baš prava lokacija za njih. Nemate potreba da pravite, evo velika količina stanova.
Ovo su sve ideje, ne znam zašto vam pomažem, ali eto. Gospođo Đukić-Dejanović ovde imamo projekte agencije za osiguranje depozita, pa imamo projekte namenske za kabinet podpredsednika Vlade za evropske integracije i postoji još toliko projekata gde se iz inostranstva daju sredstva da se nešto završi u upravi ili u društvu. Kada saberete, veliki je iznos. Mi imamo poseban zakon o tim donacijama, da znate, međutim, da li znate šta je problem? U Zakonu o budžetu nema tog zahteva…
(Predsednik: Već ste u petom minutu vremena poslaničke grupe.)
Nastavljam vreme. Jel mogu, gospođo Đukić-Dejanović?
(Predsednik: Možete, nego vas podsećam da počinjete da koristite vreme. Imate pravo.)
Zašto pričam o ovome a ne mogu da vam kažem koji je iznos u pitanju? Zašto to niste prikazali u rebalansu budžeta niti u budžetu u odgovarajućoj koloni, jer morate da znate da postoji kolona sredstva iz budžeta, sredstva iz drugih izvora. Ovo su sredstva iz drugih izvora, nisu prikazana.
Da li znate koliko se sredstava koristi na umne, intelektualne usluge iz inostranstva? Slično kao i u našim kreditima i ovo zaduženje. Trideset pet posto iznosa od svakog kredita nikad se ne potroši u Srbiju, već je Srbija protočni bojler. Navodno je ušlo u Srbiju, a sitnim kanalima izađe prema tetkama, rođacima, stručnjacima, nevladinim organizacijama iz inostranstva i svima onima koji su posredovali da se obezbedi pristup nekom od tih fondova ili nekoj od tih banaka.
Naravno, u raspodeli ministarskih mesta, ukoliko ministar Dulić nema upliv u evro sredstva, pa zašto bi bio slabiji ministar od drugih, on mora da izmisli svoj izvor. Izvor koji je izmišljen je građevinska direkcija i humani ciljevi 5.000 stanova koji će biti skuplji nego što je cena na tržištu. Pazite, dupla šteta se pravi.
Hajde da vidim da li imam još neku ideju kako da sredite ovo stanje. Evo, dajem vam jednu ideju da podignete glas protiv UNMIK, KFOR i Euleks. Juče sam vam čitao presudu suda u Mitrovici gde su osuđeni Srbi zato što su ilegalno prešli državnu granicu republike Kosovo. Euleks, koji je supervizor, nije intervenisao, KFOR nije intervenisao, UNMIK nije intervenisao. Zadužite Bogdanovića, Stefanovića, Jeremića da intervenišu. Zašto? Da li vi znate koliko je bogatstvo Republike Srbije na teritoriji KiM? Ako se samo kaže da Trepča vredi pet milijardi dolara, da ne idem onda dalje. Ko ima pravo da se odrekne tog nacionalnog bogatstva? Ko ima pravo da bude pasivan dok se to otkrije i dok se tome daje neki drugi režim?
Dalje, mesta za uštedu. Sve banke koje posluju u Srbiji, Komercijalna banka je banka sa najvećim učešćem državnog kapitala. Kasnije ću da vam čitam te izveštaje o drugim bankama, da vidite koliko je teška situacija kod nas. Ali, sve banke koje imaju strane nazive u svom imenu moraju, gospođo Đukić-Dejanović, jednim zakonom da se obavežu da sve ono što je veća kamata od kamatne stope koja se primenjuje u njihovim državama, bude predmet ekstra oporezivanja, jer ako se to uradi, onda nećemo imati, recimo,ovakve primere.
Evo, jedan životni primer. Jedan čovek je umro 2006. godine u Kraljevu, imao je neki kredit, 2008. godine je napravljen neki presek, utvrđeno da je dug 30 hiljada, odnosno 12 hiljada dug, a 18 hiljada kamata. Pitala je žena – kako je to moguće, zašto? Rekli su – pa, greška je, platite ovih 12 hiljada i rešen problem. Međutim, nije ona rešila problem, nego za nju nastupa pakao. Zašto? Pa, javlja se EOS Matriks, koji kaže – ma, pustite vi to što je banka. Banka je nama dostavila evidenciju, vi dugujete još ovih 18 hiljada i ide kamata i oni zovu. Naravno, ja sam rekao ženi da obavesti policiju, Telekom, da je ne uznemiravaju telefonom, itd.
Međutim, šta se desilo? Pošto je u penziji, bezizvršno je, znači bez sudskog postupka, ta agencija dostavila spisak i Fond PIO toj ženi uskraćuje svakog meseca pola penzije, a njena je penzija 18 hiljada.
Znači, agencije sa problematičnim sastavom, osnivači apsolutno problematični, tu je i onaj Montgomeri, savetnik za stiropor. Imamo takvih. Oni vršljaju po ovoj zemlji. Oni čak plaše obične ljude. Kada biste zaveli red u bankama, ako je kod njih 6%, sve što je iznad 6% naplaćuju u Srbiji, moraće da plate 99% poreza. Da vidite onda da bi li banka "Inteza" ostala dva dana u Srbiji. Pokupila bi se, nestala bi.
Svake godine oni iznose 450 miliona evra, transferišu dobit odavde i što im je onda teško da finansiraju Republiku sa 16, 17% kamate, a Republika daje prvoklasne hartije od vrednosti, uvek naplative. Gde sme Mirko Cvetković da kaže banci koja ima strani naziv – ne možemo da vam platimo, sačekajte neki rok? To je nemoguće.
Iz mora dobrih rešenja vi ne vadite ni jedno, a iz mora loših rešenja vi pokupite sva loša rešenja, pa čak i zaboravite na kalendar. Donosimo zakon 18. On mora da stupi pre vremena, jer mora da stupi 11. Kako? Znamo da imate 126, ali ne možete kalendar da menjate. Znamo za Gregorijanski, Julijanski, a sada Tadićev kalendar neki patentirate ponovo. Nemojte to da radite. Gde piše da baš vi morate da budete na vlasti? Nigde to ne piše, jedino ako vas nisu ucenili ovi iz inostranstva, pa je baš onako gusto.
Sada, da vidimo da li postoji prostor da se sredstva obezbede za rešavanje svih socijalnih stambenih problema. Idemo redom. Stečaj i likvidacioni postupci koji su u toku, da vidimo koje su banke: Privredna banka a.d. Novi Sad, Beogradska banka Beograd, Invest banka Beograd, Jugobanka Beograd, Beobanka a.d. Beograd, Valjevska banka Valjevo, IK banka Beograd, Astra banka Beograd, Borska banka Bor, Kreditno-eksportna banka u Beogradu, Rai banka u Beogradu, Kontrol banka, Medifarm banka, Gold internacional banka, BC banka u Beogradu. Veliki je materijal, neću da čitam sve, što se dužničko-poverilačkih odnosa, prijavljenih potraživanja stečajnih poverilaca i prijavljenih potraživanja ovih banaka prema trećim licima. Dovoljno je samo da pogledate kako se gazduje sa poslovnim prostorom ovih banaka od strane Agencije za osiguranje depozita, sanaciju i likvidaciju banaka, samo to da pogledate, pa ćete videti da nešto tu nije u redu.
Ako vas to ne ubedi da nešto nije u redu, onda pogledajte izveštaje o okončanim postupcima prodaje kapitala u bankama. Da vas podsetim, prva, Jugobanka Beograd, Novosadska banka Novi Sad, Kontinental banka Novi Sad, Niška banka Niš, Vojvođanska banka Novi Sad, Panonska banka Novi Sad, pogledajte kako su one prodate, za koja sredstva, ko je tu više, ko je manje platio, zašto je više, a zašto je manje platio. Sve može da vam bude jasno.
U takvim uslovima kada oko nas propadaju banke ili sredstva odlaze u ruke kriminalaca i nekih drugih, država pokazuje pasivnost, ali zato pokazuje veliku aktivnost kada treba da se zaduži. Zašto? Da bi Srbija došla u poprilično dužničko ropstvo.
Ako vam je neprijatno da ovo sve istražite, onda bih vas zamolio da istražite recimo sistem firmi Dragana Đilasa, 16 firmi imate, zatim, sistem firmi Srđan Šaper, šest za sada, možda ima više, Nebojša Krstić, on ima dve firme, klijente itd. Onda, bacite pogled na Tucka. To je Tadićev prijatelj iz gimnazije, najveći magnat, član i neke direkcije, drma. Ako vam i to ne bude dovoljno, onda idite kod Dragutina Radosavljevića Gute, direktora Uprave prihoda i potražite od njega podatke koliko se duguje na ime poreza i doprinosa, ko koliko duguje. To je sve dospelo, ne pričam o Monteri, ne pričam o onima koji se gase da bi se zaboravio posao. Tu možete da nađete sredstava verovatno za budžet i po, znači za 2012. i 2013. godinu, ne samo što ćete obezbediti sredstva, nego biste možda mogli malo i da povratite ugled i dostojanstvo vas kao vlasti, ali mnogo više ugled i dostojanstvo svih građana koji se trude da pošteno žive. Hvala, gospođo Đukić-Dejanović.

Omaklo vam se, gospođo Đukić-Dejanović, nije ovo zakon gde se zadužujemo kod NBS, nego kod komercijalne banke, ali znate,  kada navali gorčina – jeste li vi primetili koliko on mrzi SPS? Jeste li primetili? On vas patološki mrzi.
(Predsednik: Zaista ću vas zamoliti da ne činite takve komentare.)
Što?
(Predsednik: I DS i SPS pozivaju i vas, da negujemo iste vrednosti koje su u interesu građana Srbije. Ko to može, može, a ko ne može, ne može.)
Samo pokušavam da negujem istinu, gospođo Đukić-Dejanović. Negujem istinu, ako vam to ne smeta? Mislim, daleko je istina od bilo koje reči koju je rekao prethodnik. Ali dobro, to je sada deo taktike.
(Predsednik: Koristite vreme od replike.)
Međutim, morate da shvatite, gospođo Đukić-Dejanović, u pitanju su teške frustracije. Decembra 2003. godine "Otpor" nije uspeo, jer je projekat Montgomerija potonuo, zato je on i proteran da ne bude ambasador. Onda je Amerika, videćete u jednoj od depeša Vikiliksa, naredila Borisu Tadiću da se mora okružiti sa "Otporom", tako da se primerak sam javlja.

Govorim kao običan narodni poslanik, gospođo Đukić-Dejanović, da se ne biste zbunili.
Drago mi je što je došao gospodin Cvetković. Ne znam zašto mi je baš drago, ali ne volim kada Boža glumi predsednika Vlade, jer onda znamo kakve su posledice.
Gospodine Cvetkoviću, do vas sa leve strane se nalazi gospodin Božidar Đelić. Gospodine Obradoviću, molim vas saslušajte me. Na svim fakultetima na kojima se predaje nešto što su finansije itd, a pre svega mislim na pravni i ekonomski fakultet, jedna od prvih lekcija jeste – sve ono što jeste prihod države i gde se nameću obaveze privredi i građanima, donosi se u toku jedne godine, a primenjuje se sledeće godine. Zašto? Da bi običan čovek mogao da planira buduće aktivnosti, da bi privredni subjekti mogli da planiraju svoje privredne aktivnosti, da on tačno zna kakav će biti porez, koliki će biti doprinosi, koliki će biti PDV, u kojim rokovima će da se naplaćuje itd.
Po toj logici stvari, sve što se menja u propisima koji se tiču, da kažem, šire posmatrano, budžetskog sistema ili sistema javnih prihoda, mogu da se menjaju od januara do juna meseca tekuće godine. Te odredbe se primenjuju od 1. januara sledeće godine. Tako da to uopšte nije praksa onoga što smo čuli, da kada se donosi Zakon o budžetu, menjaju se i poreski propisi. To je nama demokratija u režiji DOS dala.
Gospodine Cvetkoviću, ta demokratija, petooktobarska, dala nam je i situaciju da nemamo završni račun za 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, hajde da vam za 2010. godinu oprostimo. Imamo predloge zakona za 2008. i 2009. godinu i imamo izveštaje revizije. To je, navodno, u proceduri. Ali, postavlja se pitanje kako to da razmatramo ukoliko imamo vakum od sedam prethodnih godina? Nikako ne može da se razmatra.
Član 1. svakog zakona o budžetu i Zakona o rebalansu budžeta jeste značajan. Ali, kada se ti osnovni postulati koji moraju svi da znaju na pravnom fakultetu, Čikiriz, na ekonomskom fakultetu itd, zato se dobija petica. Kolega, dođite u sledećem ispitnom roku.
Od kada je došla demokratija, ponavljači su na vlasti i sve je kod nas moguće. Zato se vrtimo u jednom začaranom krugu i šalje se poruka građanima – dajte samo da uhvatimo pare iz evropskih fondova, daj da uhvatimo pare od kredita itd. i rešiće se problem. Ta logika za proteklih 11 godina nas je i dovela do ove situacije, da smo 27 milijardi evra dužni kao teritorija, bez obzira javni, komercijalni ili privatni dug, a 61 milijardu su, gospodine Cvetkoviću, ovi koji su palili Skupštinu potrošili za ovih 11 godina i Srbija nikada nije siromašnija. Hvala, što mi niste izrekli opomenu.

Gospodine Novakoviću, mi nismo podneli formalno-pravno ni jedan amandman na član 3, ali ovo stvarno zaslužuje pažnju.
Zbog gospodina Cvetkovića moram da kažem da član 3. ima tri dela. Prvi deo, garancije koje će da izda Republika Srbija. Drugi deo – zaduženje Republike Srbije i treći deo, to je stanje duga Republike Srbije, direktne i indirektne obaveze, i pod a) i pod b), takođe se priča o direktnim i indirektnim obavezama Republike Srbije.
Sada bih vam skrenuo pažnju, ukoliko se članom 3. priča o javnom dugu i obavezama ili zaduživanju, u toku 2011. godine, ima tu nekih nelogičnosti u odnosu na budžet i na rebalans.
Krenuo bih redom, a prvo bih krenuo sa nečim što je napisano u budžetu i čega nema ili ima u rebalansu.
Pod a) kaže se ovako – u 2011. godini izdaće se garancija Republike Srbije do iznosa od, to je veliki broj u dinarima, ali to treba da se pretvori u neke strane valute, to je 920 miliona dolara, dve milijarde i sto deset miliona evra i j oš dve milijarde dinara.
Kada to pogledamo i uporedimo sa rebalansom, onda vidimo, pod a) prva kolona – Svetska banka, otišli su Javni putevi Srbije i nekih 100 miliona dolara, pa onda okrenem stranu, pa vidim pod rimsko tri, Evropska investiciona banka, Javno preduzeće "Transnafta", izgradnja sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju, 86,5 miliona evra i to je ispalo, pa je ispala Razvojna banka KFVW, NIP, lokalna samouprava, vodosnabdevanje, projekat broj 3.
Šta je onda ispalo? Pod rimsko pet, strane vlade, Vlada Republike Nemačke, Javno preduzeće "Železnica Srbije", modernizacija i specifikacija pruge Pančevo-Vršac, državna garancija, znači, Vlade Republike Vlade Nemačke, 45 miliona evra. Naravno, to je otpalo, zato što foksdojčeri ne mogu da računaju na povraćaj imovine u Vojvodini. U okviru toga piše – Vlada Republike Poljske, opet za železnicu, pet tačka jedan arapsko, infrastrukturna, vozna sredstva i oprema, 70 miliona evra, to ste odbacili. Odbacili ste i pod rimsko šest – garancije prema poslovnim bankama, pod 11, "JAT Ervajz", "AD Beograd Er BAS", kako se zove, 140 miliona evra. Onda ste izbacili navodno "Fijat", što je ostalo pod rimsko sedam – zajedničko ulaganje Republike Srbije i "Fijat grupe" od 135 miliona evra.
Šta ste još izbacili? Pod "B" – Republika Srbija će u 2011. godini odobriti projektne i programske zajmove do iznosa od – pa veliki broj u dinarima, što kad se prevede u evre jeste dve milijarde i 455 miliona, dalje ima 800 miliona dinara i milijardu i 637 miliona dolara. To su strašno velike cifre. To je direktno zaduženje Republike Srbije.
Pod dva rimsko, gospodine Cvetkoviću, Evropska investiciona banka, Koridor 10 iks, vi kažete broj 10, tu je malo problematično, oko 300 miliona evra. Ali, bilo je pod tačkom 7 aneks 4 od 250 miliona, a to niko živi ne zna šta je.
Pod tri rimsko – Banka za razvoj Saveta Evrope, pod rednim brojem četiri, rešavanje stambenih problema naučnika u Republici Srbiji, 35 miliona evra. Zamislite, Božidar Đelić nas je terao da donesemo zakon gde smo se zadužili ili napravili neki okvirni sporazum za sredstva za nauku i tehnologiju i za rešavanje stambenih potreba naučnika. Znači, 35 miliona evra je otpalo, ne da Evropa da se rešavaju stambene potrebe naučnika, oni moraju da idu u Evropu, da tamo crnče.
Pod pet rimsko – stranim vladama, Vlada Republike Turske, izgradnja auto-puta Beograd-Boljari, 590 miliona dolara. I to ste izbacili. Sada ste me doveli u neprijatnu situaciju kada pričam sa građanima kad će nam biti bolje – da li kad dođu Nemci ili kad dođu Turci? Izbacili ste i Nemce i Turke, šta je to?
Dalje se kaže: "Poslovnim bankama, institucijama, institucionalnim investitorima". Vidite, obveznice pod brojem dva – 700 hiljada, 700 miliona evra, tada je kada se donosio budžet bilo problematično šta je to, ali u rebalansu imamo odgovor za to, gospodine Cvetkoviću. Onda se kaže: "Kredit za programsku podršku budžetu u različitim valutama uz garanciju Svetske banke – 400 miliona dolara". Šta je to, gospodine Cvetkoviću?
Neću da pređem na "v". Zašto neću? Jer kod "v", gospodine Cvetkoviću, koliko ste vi krivi toliko su krivi i ovi svi proevropski. Ja vas branim. Napao vas Velimir Ilić da su nerealni krediti i nerealne kamatne stope. Iste su kamatne stope kao kada je on bio na vlasti i kada su se zaduživali. I ovi proevropski što idu kod ovoga Štefana Filea da doručkuju minjon u pečurkama, isti su oni, samo su možda malo i gori od vas.
Idemo sada na rebalans budžeta. Gospodine Novakoviću, pogledajte sada ovo, šta se dešava u rebalansu budžeta – povećava se zaduženje. Kaže se: "Garancije Republike Srbije koje će da se izdaju u 2011. godini daleko prevazilaze ono što je planirano budžetom". Osnovni problem ovog našeg budžeta i rebalansa budžeta jeste nekontrolisano i neopravdano zaduživanje. Idemo redom.
U okviru "a", gde su garancije, kaže: "Elektroprivreda Srbije, EPS, Projekat Kolubara – 80 miliona. Javite se Kenetu, on ima to sve. Javite se ovima koje ste uhapsili. B 92 javio – 135 miliona evra su pokrali, gospodine Cvetkoviću. Imate zakon da svi oni koji su osumnjičeni, optuženi, još nisu osuđeni. Možete da im zaplenite imovinu, kao što ste to uradili sa Darkom Šarićem, da ne pričam o Miškoviću, o Beku, o onih 17 koji duguju milijarde i milijarde po osnovu poreza i doprinosa. Tu ne samo što možete da uzmete ono što su oni dužni, nego po osnovu krivične odgovornosti možete da ih oslobodite, gospodine Cvetkoviću, ako se to vama sviđa, i aktive. Idemo dalje.
Evropska investiciona banka – potpuno nova zaduženja u rebalansu. Pod rimsko tri, pod arapsko pet, "Fijat", automobili Srbija DOO "Fijat kompakt automobili Srbija" kroz "c", 150 miliona evra. Pa onda pod šest – "Fijat automobili Srbija DOO Fijat kopakt automobili Srbija" kroz "d" – 50 miliona. Pa grad Beograd, izgradnja mosta preko Save sa prilaznim putevima ka mostu kroz "a" – 70 miliona evra. Dalje, grad Beograd, izgradnja mosta preko Save sa prilaznim putevima ka mostu kroz "b" – 90 miliona. Vi se igrate brojevima. Koje to sad zaduženje stvarate građanima Republike Srbije?
Idemo pod četiri rimsko – nemačka razvojna banka, pa pod dva – elektroprivreda Srbije, "bto sistem za polje "b" kroz "c", odlagač za Tamnavu zapadno polje, homogenizacija uglja Kolubara – 65 miliona evra. Što se ne javite Kenetu? Ako ne može Kene, tu je Dragan Đilas koji je napravio aferu "Kolubara".
Pod pet rimsko – stranim vladama, pa pod jedan, Vlada Španije, Vlada Japana, pa pod tri, Češka eksportna banka. Od kad je Češka eksportna banka Češka, gospodine Cvetkoviću? Zašto niste napisali: Vlada Republike Češke? Ne, nego – Češka eksportna banka, za rekonstrukciju i modernizaciju pruge Niš-Dimitrovgrad 120 miliona evra. Mašala.
Poslovne banke pod šest rimsko – Hipo-alpe adria banka AD, opština Kosovska Mitrovica, sever, Zvečan, Zubin Potok, to je onaj vodovod. Pošto u budžetu niste definisali koja je banka, sada ste definisali koja je banka. A znate li ko je "Alpe-adria banka"? To je ona što je 1991. godine finansirala samostalnost Slovenije. A jel znate ko je bio jedan od osnivača te banke? Onaj što su ga ubili u Austriji, Gajder.
U okviru rimskog šest nalazi se "Banka Inteza AD Beograd", "Sosijete ženeral Srbija" itd – održavanje tekuće likvidnosti, 210 miliona evra. Šta je novo? "Galenika AD", refinansiranje postojećih kratkoročnih obaveza. Gospodine Cvetkoviću, evo vam dokumentacija za "Galeniku", s kim su zaključivali ugovore, pogotovo ovaj Nenad Ognjenović, poznat je što je upropastio sve firme gde je bio direktor.
Ljudi moji, država preuzima da sanira kriminal. Zašto se ne javi Miljko Radosavljević kod mene da mu ja dam ovu dokumentaciju. Imam ja puno dokumentacije, gospodine Cvetkoviću. Imam dokumentacije iz koje možete da pokrijete sva kompletna zaduženja. No, idemo dalje. Dalje imamo "Komercijalna banka AD Beograd", ali, to je sledeća tačka dnevnog reda. Ovde imamo novo – "JAT Ervajz", održavanje tekuće likvidnosti, 10 miliona evra. Onda imamo – Građevinska direkcija Srbije, izgradnja stambenog, "Ištvan Bećar Pecaroš", na Novom Beogradu, 25 miliona evra.
Gospodine Cvetkoviću, pod b) u okviru člana 3, vi to dobro znate, samo vas podsećam, šta imamo novo? Opet Koridor iks, 195 miliona. Smanjili sa 300 na 195 miliona. Imamo potpuno novo - aneks zajma za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, rimsko II\A - 50 miliona i aneks zajma za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije II\B - 100 miliona evra.
Šta imamo? Kaže – Banka za razvoj Saveta Evrope. Pod 6, znači to je rimsko III, arapsko 6 – izgradnja stanova. Mašala. Onda imamo program pod Nemačkom razvojnom bankom KFW. Pod rimsko IV, pod arapsko 4 – program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštini srednje veličine Srbija III - 65,5 miliona. Bilo je po budžetu 44,5 miliona. Onda, šta imamo novo? Imamo novo u okviru rimsko VI, pod arapsko 3 – "Sosijete Ženeral Bank", kredit za programsku podršku budžetu uz garanciju Svetske banke, mašala, 292,5 miliona.
Zamislite šta imate pod 5 - kredit za finansiranje reprograma duga prema velikoj Socijalističkoj Narodnoj Libijskoj Arapskoj džamahiriji.
Gospodine Cvetkoviću, kako vidim, Amerikanci vam rasturiše vašeg Gadafija. Šta je tu - 40 miliona evra. Kaže – nabavka aviona za potrebe Vlade. "Bokica" hoće da se vozi sa avionom od 30 miliona evra. Kaže – rekonstrukcija i kupovina zgrade za potrebe diplomatskog konzularnog predstavništva u Vašingtonu, gospodine Cvetkoviću, 7,5 miliona dolara. Šta će vam ambasada u Americi, gospodine Cvetkoviću, šta će vam? Da onaj Vladimir Popović tamo izigrava trećeg sekretara? Onaj na čijoj ste svadbi bili prošle godine, kada je bila Parada ponosa. Kada ste se veselili što srpska policija premlaćuje srpsku omladinu po ulicama Beograda, gospodine Cvetkoviću. Imamo snimljeno kako ste pevali, zajedno sa Borisom Tadićem i Ivicom Dačićem.
Dalje, pod 9. – kupovina poslovne zgrade za potrebe Agencije za borbu protiv korupcije 4,5 miliona evra. Kupujete u Srbiji gospodine Cvetkoviću, ne kupujete u Velikoj Britaniji, ni tamo ne bi bio evro nego bi bila funta. Da vam ne ređam gospodine Cvetkoviću ove crne tačke naše sumorne stvarnosti, gde "peta kolona" uporno zadužuje Republiku Srbiju, kako ne bi mogla da digne glavu od kamata, gospodine Cvetkoviću, za otplatu svih ovih stvari.
Pod v) gde je stanje javnog duga Republike Srbije, nisam hteo da vam čitam, gospodine Cvetkoviću, da se ne bi uplašili građani Republike Srbije, koliko su svako od njih pojedinačno zaduženi.
To je rezultat ove jedanaestogodišnje vladavine "petokolonaških" i "peto-oktobarskih" stranaka. Nazdravlje.

Gospodine Novakoviću, vi znate da je meni izuzetna čast i zadovoljstvo zato što javnost Republike Srbije ima da čuje kada glavni ideolog DS iznosi glavnu argumentaciju DS. Nadam se da se vi, gospodine Novakoviću, ne vređate zbog toga.
Međutim, samo sam hteo da vam skrenem pažnju na jednu stvar. Mi smo navikli ovde da se svašta priča, gospodine Novakoviću. Naravno, meni je veliko zadovoljstvo kada mi poslanici DS ne aplaudiraju, kad uvek dobacuju, a ranije su mi psovali i oca i majku itd, itd. Ali, to nije ni toliko bitno, to je rizik profesije. Da se razumemo, to je potpuno jasno.
Međutim, očekivao sam, gospodine Novakoviću, da ćete vi da reagujete. Ne da branite Zorana Krasića, ne da branite Ivicu Dačića i SPS. Ne, to smo navikli. Kad god ima neko teranje, oni napadnu SRS za sve ono što se dešavalo za proteklih 1.765 godina. Ali, gospodine Novakoviću, da li ste primetili jednu malu nijansu? Rekao je da će žute trake radikali da nose na rukama. Znate, žuta traka na rukama je neka asocijacija koja je vrlo loša. Srbiji to ne treba. Pogotovo žuto – hepatitis A, hepatitis B, hepatitis C i hepatitis D. To je žutica zbog vladavine DS. Ali, asocijacija sa žutom trakom na ruci, gospodine Novakoviću, to trebate vi da osudite a ne ja.

 Gospodine Novakoviću, vi vrlo dobro znate da retko koristim pravo na povredu Poslovnika i na repliku. Zašto? Zato što je ljudima iz DS zabranjeno, od strane Borisa Tadića, da bilo šta prigovaraju kad pričam.
Da vas obavestim o nekim stvarima koje vi možda i ne znate. Vrlo je neprijatno za društvo kada neko vozi automobil a nema vozačku dozvolu, a pogotovo je kod mene lično vrlo neprijatno kad se neko trudi da se penje a nema planinarsku dozvolu. Izbegavam te koji mi se penju, a nemaju planinarsku dozvolu.
Gospodine Novakoviću, ovde postoji jedan sistem koji kreće preko puta, od Mikija Rakića. Sećate se šta sam sve pričao o tom čoveku, alfa i omega, on je predsednik Srbije, a ne Boris Tadić. Svi su me napadali ovde. Međutim, zahvaljujući "Vikiliksu" mi smo dobili depeše i videli ko je Miki Rakić, alfa i omega. On je napravio izdajničku stranku SNS, kako se hvali američkom ambasadoru, šest meseci je radio po nalogu Borisa Tadića, kupovao, muvao, petljao.
Gospodine Novakoviću, rekao sam vam da ga je ona spodoba Vučić 2008. godine dovodio kod mene u Hag, da ga upoznam, kao on je veliki šef kabineta. Gospodine Novakoviću, kada neko meni pokušava da daje repliku ili da negira moje reči, neka se dobro zamisli, jer ako meni ne verujete, verujte vašim prijateljima Amerikancima…

Gospođo Đukić-Dejanović, nikad nisam imao dileme kada je u pitanju stranka gospođe Elvire Kovač.
Oni tvrde pazar i uvek glasaju za rebalans budžeta i za budžet, to gospođa Kovač zna, znaju svi ministri finansija. Oni sad tako malo tvrde pazar, ali se završe. Mada mi kod Rize nije baš jasno da li se popisao na onom popisu, ali dobro, doći će njegov amandman pa ćemo o tome da pričamo.
Nego, ja bih hteo gospođo Đukić-Dejanović da se vratim na ovaj amandman Radojka Obradovića. Formalno pravno nisu ispunjeni uslovi da se Radojkov amandman prihvati. Suštinski ovaj amandman mora da se prihvati, zašto?
Nema ga gospodin Cvetković, pazite. Kada se radi rebalans budžeta, onda se u budžetu menjaju odredbe opšteg dela i posebnog dela, ali po pravilu član 3. gde je stanje javnog duga to se ne menja.
Kod nas se promenio u rebalansu i taj član. Zašto? Zato što smo mi 500 miliona evra zaduženi od 1. januara do danas. I kad sam ih kritikovao i kada sam rekao – nemojte to da radite, stanje javnog duga u onom delu v) treba da se prikaže kao novo početno stanje za 2012. godinu.
I sada, pošto vi to ne pratite, ne znate, ova zemlja duguje 27 milijardi evra. Po svim osnovama, što bankama, što inostranstvu, što unutrašnji, što spoljni dug. U ovaj iznos nisu uzeta u obzir unutrašnja dugovanja, između privrednih subjekata i pogotovo ona dugovanja gde država na početku i na kraju začaranog kruga dugovanja. Zašto ovo pričam?
Ovde ne pomaže multilateralna kompenzacija, ona ne može da izravna, ne može da raščisti bilanse, stanje je mnogo teže nego što neki smatraju. Ako meni ne verujete, pitajte gospodine Cvetkovića, pitajte gospodina Šoškića.
Oni će verovatno, kada se isključe kamere da vam objasne koje je to stanje. Na sve to, treba dodati ono što je Radojko samo načeo, ovde mi nemamo podataka o dugovanjima lokalnih samouprava.
Radi javnosti, mi imamo neke lokalne samouprave koje su naterane od ove vlade da se ne kontrolisano komercijalno zadužuju. I imamo situaciju da neke lokalne samouprave ne računajući plate za radnike lokalne samouprave, četiri sledeća budžeta ne mogu da namire ono što u ovom trenutku duguju. Situacija je daleko teža.
Vi ste se reklamirali 2009. godine, otpuštamo radnike iz lokalne samouprave, pa ste rekli glasajte za nas koji smo na vlasti, mi ćemo da vam dovučemo pare iz budžeta, pa je ostalo 40, 55 milijardi dinara, ne znam tačno koji je iznos, 66 milijardi, koje je Republika po osnovu svih transfera dužna lokalnim samoupravama.
A sad imamo epohalno rešenje, osam milijardi se uzima, daje se lokalnim samoupravama i odmah se hvata Republika za glavu pa kaže – da li će oni to da upotrebe za kapitalne investicije?
Koje licemerje. Koje licemerje, a puna usta, doduše nema ni jednog od ovih iz G 17 plus o decentralizaciji, pogotovo onoj finansijskoj koja će da reši sve probleme lokalne samouprave. Pa će čak i da prave decu u zabačenim selima da se poveća broj građana. I da odmah pošto su krenuli u sistem replika da vam skrenem pažnju. Znači, što se tiče stranke gospođe Elvire Kovač, nemojte da se sekirate oni će da glasaju za to, kao i Nenad Čanak što glasa, date mu pet hiljada evra on napravi kvorum i završi posao.

Samo zbog toga što Vikiliks nije objavio.

Nemate potrebe gospođo Đukić-Dejanović da izričite sankcije. Znate da ja vrlo dobro znam ove stvari, kako funkcionišu. Mnogo ja vas bolje znam nego što vi mislite, ne vas konkretno, nego ovu proevropsku koaliciju, pa Bože moj, idemo redom.
Zašto sam se javio povodom ovog amandmana, gospođo Đukić-Dejanović obratite pažnju da ne napravite grešku, na bazi ovog amandmana gospodina Radojka Obradovića, mogli da pratimo mesečno smanjenje ili povećanje javnog duga i odmah, gospođo Đukić-Dejanović, da vam dam nekoliko konkretnih predloga, kako može da se smanji javni dug.
Ne znam da li ste vi od Veljka Odalovića dobili ovu presudu Opštinskog suda u Mitrovici, potpisala je gospođa koja se zove Zehra Verbovci, 13 vozača su kažnjena novčano zbog krivičnog dela, neovlašćenog prelaza države granice Republike Kosovo. Samo da vas podsetim, UNMIK, KFOR, Euleks, vrše superviziju nad organima nezavisne lažne države Kosovo. Nisu podigli svoj glas zato što to nije državna granica, odmah spuštam, da mi ne koknete opomenu.
Dalje, ima veze sa javnim dugom, samo da me pogrešno ne shvatite, primer iz Kraljeva, 2006. godine jednoj ženi je umro suprug, ostao je neki dug banci Intesa, izmirili su, i sada se javlja EOS Matriks po evropskim standardima koje ste ubacili u našim propisima, Agencija za naplatu potraživanja, zar mi treba da angažujemo privatne agencije, a ima ih koliko hoćete ovde i od domaćeg kapitala i od stranog, Montgomeri ima tri agencije, da li oni treba da naplaćuju dugove?
Kako bi oni naplaćivali dugove od Republike Srbije, koja nije platila za građevinske radove na zgradi Vrhovnog kasacionog suda? To se tiče javnog duga, Republike Srbije, to se tiče svih poreskih obveznika, koji treba i kroz poreze, takse da plaćaju.
Drugo nešto, u kom delu se ogleda deficit ovih naših budžeta za ovih 10 godina od kada nas je Sunce ogrejalo sa DOS-om? Da li se deficit odnosi na penzije, na nabavku roba i usluga, na plate zaposlenih?
Znate li vi da u državnoj administraciji imamo toliko broj zaposlenih koji odgovara standardima veličine ove države prema Evropskim standardima, a cela zapadne Evropa kuka na Briselsku administraciju i Francuska i Nemačka itd? Administracija je prenaduvana.
Naravno, gospodine Čolakoviću, ne dovodi se u pitanje obaveza države kao garant prema penzijama. Pa niste valjda zamislili da bi srpski radikali doveli u pitanje ono što je zakonom propisana obaveza i prema penzionerima i prema socijalno nezbrinutim licima? Ne sumnjate valjda u to?
Postavlja se pitanje - gde su resursi, gde su mogućnosti ovog naroda, gde su mogućnosti ovog privrednog područja?
Gospođo Đukić-Dejanović, preporučio bih vam, a dobili ste, znam, transkripte, video link svedočenja Stanka Subotića - Caneta, evo mogućnosti da se smanji javni dug. Prva stvar, šta kaže ovde - Dragan Šutanovac, ministar vojske potpredsednik, koji inače nije izbijao iz moje firme i koristio je kao svoju, to Stanko Subotić kaže za ovoga. Takođe mi je preneo da je Tadić poručio da me ne želi u Srbiji kao distributera štampe. To kaže Cane, to je ovaj vaš. Evo ga i Miki Rakić- naređuje tužiocu i ministarki Malović da se nađe način da se optužnica proširi i šalju tužioca Radosavljevića…
(Predsednik: Molim vas, držite se dnevnog reda, to nema veze sa smanjenje duga.)
Kako nema? Pa, ako se naplati od ovih kriminalaca koliko se smanjuje dug, toliko se povećava iznos sredstava u budžeta Republike Srbije. Kako vam nije jasno, gospođo Đukić-Dejanović? Pa, to je sistem spojenih sudova. Znate, budžet je sistem spojenih sudova, na jednoj strani je prihod, na drugoj strani je rashod. Kada je isti pritisak onog dela gde su prihodi, isti je pritisak za ovo što su rashodi. Kod nas se dešava nenormalno, sa jednim barom prihoda podižemo na dva bara rashode.
Gospođo Gordana Čomić, podržite me, vi ste fizičar.
Zašto je važan ovaj amandman? Da svakodnevno svakog meseca Republika Srbija zna stanje javnog duga Republike Srbije jer javni dug Republike Srbije nije pitanje samo vlasti, nije pitanje opozicije i vlasti, nije samo pitanje Narodne skupštine i državnih organa, nego svakog građanina Republike Srbije jer on otplaćuje to.
U sledećoj tački dnevnog reda imamo situaciju gde Republika Srbija preuzima da plaća obaveze gde je dala garancije kilavim javnim preduzećima koja ne mogu da ostvare ne profit nego pozitivno poslovanje da bi izmirivali dugove prema inostranstvu. Vi kažete da to nije u vezi? To je sve sistem spojenih sudova.
Zapamtite, gospođo Đukić-Dejanović, voda je glupa, nikad ne ide uzbrdo, jedino kada naiđe na beton.

Moj amandman se odnosi na član 4. Razdeo 35. i Glava 3. tačka 18) Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa. Mi amandmanom tražimo da se to briše. Uvažavamo i ovu situaciju da ste napravili trošak povodom te kancelarije, ali tražimo da se ta sredstva prebace u budžetsku rezervu.
Gospodine Đeliću, moram da vam skrenem pažnju, vi ste potpredsednik koji je zadužen za evropske integracije. Kod vas u kabinetu ove godine će da se potroši 46 miliona dinara, od toga 14,5 miliona za usluge stručnih lica kojima treba da plaćate neku pamet. Ali, gospodine Đeliću, vaša kancelarija, vaš kabinet, ima 8 projekata koji se finansiraju putem donacija. Neću da vas pozivam za one iz 2004,2005,2006,2007, pa i one koji se završavaju 2009. godine, ali kako to da u koloni 10. vi niste prikazali recimo – Projekat, podrška nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije, donacija Kraljevina Švedske, pa drugi Projekat – podrška unapređenju procesa socijalnog uključivanja u Republici Srbiji, donacija Švajcarske konfederacije koju zastupa švajcarska agencija za razvoj, to da se smanje ovi dileri, Šiptari na teritoriji Švajcarske, projekat – izgradnja kapaciteta instrumenata za inkluzivni proces evropskih integracija, Norveška 2010. i 2011. godina, gospodine Đeliću, vi perete pare.
Vi u vašem kabinetu..zevaš, samo ti zevaj, perete pare, dobijate iz inostranstva…