Ali ipak ću prvo 15 minuta za ovlašćenog predstavnika.
Dobar dan, gospodine Đeliću. Ova prva lekcija sa kalendarom je uspešno završena. Danas je 18. oktobar, nije 11. oktobar. Vidim da pod utiskom kalendara pravite greške.
Da krenemo malo šire, kako ste vi krenuli.
Gospodine Đeliću, nemojte više da napadate Ivicu Dačića i Slavucu Đukić u ovoj skupštini. To nije lepo, vi ste još uvek u koaliciji, da znate, to je prva stvar.
Druga stvar, gospodine Đeliću, nisu radikali napravili dug u Grčkoj, nego Papandreu. On je socijalista, on dolazi na sve promotivne skupove DS i Borisa Tadića. Ovde vas promoviše, kada želite da prikažete vezu sa inostranstvom i pozovete američkog đaka Papandreua i onda se lepo slikate i on 120% zadužio Grčku, to je problem socijalističkog pokreta i socijalističke internacionale, ne problem radikala za ono što se dešava.
Računate da ljudi ne znaju, pa mogu da pobrkaju, ne mogu da pobrkaju.
Da napokon krenemo, gospođo Đukić-Dejanović na Predlog zakona. Tema je Komercijalna banka i ovo zaduživanje, odnosno garancija koju Republika daje za svoju građevinsku direkciju. Zašto to radimo? Da li neko može da mi objasni zašto mi to radimo? Gde piše u Ustavu Republike Srbije ili u bilo kom zakonu da Republika preko državnih organa, paradržavnih organa pravi stanove za tržište?
Gospodine Đeliću, to nema ni u EU, jel tako, klimni glavom? Jeste, tako je. To što će da zaboli, doći će u 59 minutu, neće u 15. Lepo su napisali, izjava o usklađenosti propisa sa propisima EU. Ima strana i po, anketa, i kada se postavi pitanje, da li je sa EU, oni kažu nema, nije, nema, nije. Kako vi sa ovim predlogom zakona, vi nas ne vodite u EU. Vi ste se zakleli da nas vodite EU. Ljudi vam poverovali i zaključili da u Francuskoj postoji građevinska direkcija koja pravi 5000 stanova iz cuga, ovako.
Gospodine Đeliću, da vam ja objasnim, posle ovog popisa na kome Riza Halimi nije učestvovao, utvrdiće se samo delimično istiniti podaci. Gospodine Đeliću, naši prethodni potpisi bili su daleko kompletniji, jer su imali mnogo više pitanja i zahtevali su mnogo više odgovora na materijalni i socijalni aspekt neke porodice i nekog pojedinca.
Gospodine Đeliću, imali smo situaciju da je u Srbiji bilo 20 i nešto posto više stambenih jedinica, nego porodica, a sada vi kažete da za 10 godina nekoliko stotina hiljada manje stanovnika ima u Republici Srbiji, pa se postavlja pitanje, kome su to potrebni stanovi? Možda je pogrešna disperzija. Vi ste krivi. Svakome ste poslali poruku, bolje da budeš socijalni slučaj u Pinosavi, nego gazda na 10 hektara imovine u svom selu.
Ne može niko u selu u Srbiji danas da bude gazda sa 10 hektara imovine. Onda ste posejali oko većih gradova lumper – proleterijat, koji mora da živi, jer zavisi od države i od socijalne funkcije države.
Pošto ste vrlo efikasni u rešavanju ovih problema, da vam skrenem pažnju, Podavalska ulica, raseljena lica sa KiM, nemaju struju već danima, idite, skočite, rešite, pokažite da postoji razlika u Srbiji gde je na vlasti Tadić od KiM, gde je na vlasti Tači.
U čemu se razlikuju oni na barikadama dole i ovi u ovim kampovima, gde demonstrirate veliku humanost. Dolazimo do zaključka da u Zakonu o rebalansu budžeta, poštovani građani Republike Srbije, u okviru člana 3. pod a), to je izdavanje garancija Republike Srbije, pod šest rimsko, Božidare, pobeže mi opet, kaže se, poslovne banke.
Pogledajte gospodo poslanici tačku 11, 14. i 15. Pod 11. – Komercijalna banka, opremanje građevinskog zemljišta, građevinska direkcija Srbije, pod brojem 14. građevinska direkcija Srbije i izgradnja stambeno-poslovnih objekata lokacija "Stepa Stepanović", Beograd, 35 miliona evra, ono prethodno je bilo 20 miliona evra, pa opet građevinska direkcija Srbija sa 25 miliona evra, ulica Ivana Ribara na Novom Beogradu.
Kako se to pravi na toj lokaciji Stepa Stepanović? Lakše vam je da kupite polovan stan u centru nego što ćete da kupite taj i pitanje je kad će da bude završen.
Danas po jeftinijoj ceni možete da kupite stan na tržištu, nego na toj lokaciji, tamo se nudi 1250 do 1300 evra po kvadratu. Koja je to ušteda, kada država pravi stanove? Nema nikakve uštede. Ne postoji nikakva ušteda.
Očekivao sam, ali pobeže Đelić, on mi stalno beži, u izmenama i dopunama Zakona o budžetu, vi ste povodom ovog zakona, o garanciji prema Komercijalnoj banci, napisali milijarda i 898 miliona dinara, odnosno 18,5 miliona evra. Da li je to izmenjeno nekim amandmanom Vlade, kada je u pitanju Zakon o rebalansu?
Zašto? U ovom osnovnom ugovoru o garanciji, vi st napisali dve milijarde dinara, garancija se daje na dve milijarde dinara, a dve milijarde je mnogo više od milijardu i 898 miliona. Ako je u pitanju tehnička greška, ako ste ispravili, nije problem. Stičem utisak da to niste ispravili. Ovo, dve milijarde evra, dve milijarde dinara, to vam je 20 miliona evra, a u Zakonu o rebalansu stoji drugi iznos.
Sada da postavimo pitanje, da li je potrebno to zaduživanje?
Da li to znači da treba država da preuzme investicije? Ne znači. Zašto država pravi stanove. Na osnovu kog člana Ustava, na osnovu kog člana bilo kog zakona ona može da prvi stanove? Nema više te obaveze. I ranije kada je bila neka obaveza nije država imala obavezu nego privredni subjekti, OUR-i, radne organizacije, SIZ-ovi. Ko to želi da se ugradi, jer se zna da u građevini ide 1-2, 1-3, 1-4, 1-5, ako imaš vezu može i 1-7?
Još neki problemi nisu rešeni koji postoje sa situacijama u kojima je država na neki način učestvovala u izgradnji. Šta je sa onom stambenom zadrugom iz Novog Sada koja je likvidirana? Pravila je policijske stanove i izazvan je stečaj. Zašto? Da ne bi na izvršenju uspela ta stambena zadruga protiv Republike, gde je vodila postupak, da namiri svoja potraživanja, pa je onda iz izvršenja predmet izvučen, dat je jednoj sekretarici u jednom ministarstvu i bliska advokatska kancelarija aktivirala je taj predmet ponovo, izazvali stečaj, likvidaciju stambene zadruge.
Šta tu radi država? Zar je moguće da država mora u ugovornim odnosima uvek da bude u pravu, ona je apsolutno nepogrešiva? Jel treba da pravimo socijalne stanove? Treba. Ako treba da pravimo te socijalne stanove, zamolio bih vas da posvetite pažnju ovome što ću uskoro da vam pročitam i videćete okean sredstava na dohvat ruke svakoj vlasti, stoje samo da uzmu i da završe posao. Krenimo redom. Znao je Đelić, zato pobeže.
Podneta je krivična prijava 17. februara 2006. U ime oštećen Aleksandar Lojpur, advokat protiv Mlađana Dinkića, Miroljuba Labusa, Vesne Džinić, Dušana Lalića, Nikole Živanovića, Mladena Spasića, Mire Erić-Jović. To je jedna velika krivična prijava. Imam i dokumentaciju sa nalozima i sve. O čemu se radi? O sredstvima koja su pronađena na Kipru. Ima ovde jedan deo gde se Mlađa hvali, četiri milijarde dolara. Gde su te pare? Evo, neka to Radosavljević završi i rešio je problem. Četiri milijarde, ljudi, šta vam je? Pa, mi za dve godine nemamo tolike investicije iz inostranstva.
To su naše pare, to nisu nikakva zaduženja. Ovo se pokupi, pa se čak i od onih mangupa koji su zaslužni za te stvari naplati i kamata. Ne kažem da ovaj što je podneo krivičnu prijavu protiv ovih ljudi tvrdi da su oni odneli te pare, ne, to ne piše u krivičnoj prijavi, ali piše da su odgovorni za falsifikat, zloupotrebu službenog položaja, pa kada njih stegnete, oni postanu svedoci saradnici kao Đura mutavi, pošto kada je Đura mutavi progovorio promenjen je zakon. Čuli ste juče taj biser. Ovi hvala Bogu nisu mutavi, a kada oni progovore tu će biti milijarde i milijarde. To je normalna vlast mogla da završi za tri godine.
Prvi primer, gospođo Đukić-Dejanović, pare leže, samo da pokupimo i ništa više, nema potrebe da se zadužujemo niti po IDA uslovima niti bilo šta.
Drugi primer, gospodo, rešite problem "Galenike". Evo vam ugovori i ovaj Nenad Ognjanović. Ljudi moji, šta je on brljao. Imam još ovliku dokumentaciju. To neka uzme služba za organizovani kriminal i pare ima da lete sa svih strana, a ne ova varijanta kako da se obezvredi kako bi se nekom cile-mile-lale u privatizaciji omogućilo da "Galeniku" što jeftinije kupi, a "Galeniku" su nameračili mnogi, sećate se još Panića. Zašto su oni toliko zainteresovani za "Galeniku"? Farmaceutska industrija, ljudi.
Gospođo Đukić-Dejanović, kada je DS došla na vlast 5. oktobra, sećate kada su palili ovde, ludovali, šizeli po Beogradu, prva stvar koja je urađena u Skupštini grada – donet je zaključak da se ispita šta je bilo sa 3.416 stanova. Znate ono, Vuk Drašković, onaj zakup na čuvanje, pa ovo, pa ono, pa dodeljivanje, pa su doneli rešenja za neke stanove za koje još ni kamen temeljac nije bio postavljen, a oni su napisali kao da je stan napravljen. To je DOS rekao – raščistićemo sa kriminalom, da se osvetimo Vuku Draškoviću za ono što je izbacio Đinđića 1997. godine da ne bude gradonačelnik. Nemamo nikakvo rešenje. Evo vam tu rešenje. Kako bi bilo lepo socijalnim slučajevima da žive na Dedinju, to je baš prava lokacija za njih. Nemate potreba da pravite, evo velika količina stanova.
Ovo su sve ideje, ne znam zašto vam pomažem, ali eto. Gospođo Đukić-Dejanović ovde imamo projekte agencije za osiguranje depozita, pa imamo projekte namenske za kabinet podpredsednika Vlade za evropske integracije i postoji još toliko projekata gde se iz inostranstva daju sredstva da se nešto završi u upravi ili u društvu. Kada saberete, veliki je iznos. Mi imamo poseban zakon o tim donacijama, da znate, međutim, da li znate šta je problem? U Zakonu o budžetu nema tog zahteva…
(Predsednik: Već ste u petom minutu vremena poslaničke grupe.)
Nastavljam vreme. Jel mogu, gospođo Đukić-Dejanović?
(Predsednik: Možete, nego vas podsećam da počinjete da koristite vreme. Imate pravo.)
Zašto pričam o ovome a ne mogu da vam kažem koji je iznos u pitanju? Zašto to niste prikazali u rebalansu budžeta niti u budžetu u odgovarajućoj koloni, jer morate da znate da postoji kolona sredstva iz budžeta, sredstva iz drugih izvora. Ovo su sredstva iz drugih izvora, nisu prikazana.
Da li znate koliko se sredstava koristi na umne, intelektualne usluge iz inostranstva? Slično kao i u našim kreditima i ovo zaduženje. Trideset pet posto iznosa od svakog kredita nikad se ne potroši u Srbiju, već je Srbija protočni bojler. Navodno je ušlo u Srbiju, a sitnim kanalima izađe prema tetkama, rođacima, stručnjacima, nevladinim organizacijama iz inostranstva i svima onima koji su posredovali da se obezbedi pristup nekom od tih fondova ili nekoj od tih banaka.
Naravno, u raspodeli ministarskih mesta, ukoliko ministar Dulić nema upliv u evro sredstva, pa zašto bi bio slabiji ministar od drugih, on mora da izmisli svoj izvor. Izvor koji je izmišljen je građevinska direkcija i humani ciljevi 5.000 stanova koji će biti skuplji nego što je cena na tržištu. Pazite, dupla šteta se pravi.
Hajde da vidim da li imam još neku ideju kako da sredite ovo stanje. Evo, dajem vam jednu ideju da podignete glas protiv UNMIK, KFOR i Euleks. Juče sam vam čitao presudu suda u Mitrovici gde su osuđeni Srbi zato što su ilegalno prešli državnu granicu republike Kosovo. Euleks, koji je supervizor, nije intervenisao, KFOR nije intervenisao, UNMIK nije intervenisao. Zadužite Bogdanovića, Stefanovića, Jeremića da intervenišu. Zašto? Da li vi znate koliko je bogatstvo Republike Srbije na teritoriji KiM? Ako se samo kaže da Trepča vredi pet milijardi dolara, da ne idem onda dalje. Ko ima pravo da se odrekne tog nacionalnog bogatstva? Ko ima pravo da bude pasivan dok se to otkrije i dok se tome daje neki drugi režim?
Dalje, mesta za uštedu. Sve banke koje posluju u Srbiji, Komercijalna banka je banka sa najvećim učešćem državnog kapitala. Kasnije ću da vam čitam te izveštaje o drugim bankama, da vidite koliko je teška situacija kod nas. Ali, sve banke koje imaju strane nazive u svom imenu moraju, gospođo Đukić-Dejanović, jednim zakonom da se obavežu da sve ono što je veća kamata od kamatne stope koja se primenjuje u njihovim državama, bude predmet ekstra oporezivanja, jer ako se to uradi, onda nećemo imati, recimo,ovakve primere.
Evo, jedan životni primer. Jedan čovek je umro 2006. godine u Kraljevu, imao je neki kredit, 2008. godine je napravljen neki presek, utvrđeno da je dug 30 hiljada, odnosno 12 hiljada dug, a 18 hiljada kamata. Pitala je žena – kako je to moguće, zašto? Rekli su – pa, greška je, platite ovih 12 hiljada i rešen problem. Međutim, nije ona rešila problem, nego za nju nastupa pakao. Zašto? Pa, javlja se EOS Matriks, koji kaže – ma, pustite vi to što je banka. Banka je nama dostavila evidenciju, vi dugujete još ovih 18 hiljada i ide kamata i oni zovu. Naravno, ja sam rekao ženi da obavesti policiju, Telekom, da je ne uznemiravaju telefonom, itd.
Međutim, šta se desilo? Pošto je u penziji, bezizvršno je, znači bez sudskog postupka, ta agencija dostavila spisak i Fond PIO toj ženi uskraćuje svakog meseca pola penzije, a njena je penzija 18 hiljada.
Znači, agencije sa problematičnim sastavom, osnivači apsolutno problematični, tu je i onaj Montgomeri, savetnik za stiropor. Imamo takvih. Oni vršljaju po ovoj zemlji. Oni čak plaše obične ljude. Kada biste zaveli red u bankama, ako je kod njih 6%, sve što je iznad 6% naplaćuju u Srbiji, moraće da plate 99% poreza. Da vidite onda da bi li banka "Inteza" ostala dva dana u Srbiji. Pokupila bi se, nestala bi.
Svake godine oni iznose 450 miliona evra, transferišu dobit odavde i što im je onda teško da finansiraju Republiku sa 16, 17% kamate, a Republika daje prvoklasne hartije od vrednosti, uvek naplative. Gde sme Mirko Cvetković da kaže banci koja ima strani naziv – ne možemo da vam platimo, sačekajte neki rok? To je nemoguće.
Iz mora dobrih rešenja vi ne vadite ni jedno, a iz mora loših rešenja vi pokupite sva loša rešenja, pa čak i zaboravite na kalendar. Donosimo zakon 18. On mora da stupi pre vremena, jer mora da stupi 11. Kako? Znamo da imate 126, ali ne možete kalendar da menjate. Znamo za Gregorijanski, Julijanski, a sada Tadićev kalendar neki patentirate ponovo. Nemojte to da radite. Gde piše da baš vi morate da budete na vlasti? Nigde to ne piše, jedino ako vas nisu ucenili ovi iz inostranstva, pa je baš onako gusto.
Sada, da vidimo da li postoji prostor da se sredstva obezbede za rešavanje svih socijalnih stambenih problema. Idemo redom. Stečaj i likvidacioni postupci koji su u toku, da vidimo koje su banke: Privredna banka a.d. Novi Sad, Beogradska banka Beograd, Invest banka Beograd, Jugobanka Beograd, Beobanka a.d. Beograd, Valjevska banka Valjevo, IK banka Beograd, Astra banka Beograd, Borska banka Bor, Kreditno-eksportna banka u Beogradu, Rai banka u Beogradu, Kontrol banka, Medifarm banka, Gold internacional banka, BC banka u Beogradu. Veliki je materijal, neću da čitam sve, što se dužničko-poverilačkih odnosa, prijavljenih potraživanja stečajnih poverilaca i prijavljenih potraživanja ovih banaka prema trećim licima. Dovoljno je samo da pogledate kako se gazduje sa poslovnim prostorom ovih banaka od strane Agencije za osiguranje depozita, sanaciju i likvidaciju banaka, samo to da pogledate, pa ćete videti da nešto tu nije u redu.
Ako vas to ne ubedi da nešto nije u redu, onda pogledajte izveštaje o okončanim postupcima prodaje kapitala u bankama. Da vas podsetim, prva, Jugobanka Beograd, Novosadska banka Novi Sad, Kontinental banka Novi Sad, Niška banka Niš, Vojvođanska banka Novi Sad, Panonska banka Novi Sad, pogledajte kako su one prodate, za koja sredstva, ko je tu više, ko je manje platio, zašto je više, a zašto je manje platio. Sve može da vam bude jasno.
U takvim uslovima kada oko nas propadaju banke ili sredstva odlaze u ruke kriminalaca i nekih drugih, država pokazuje pasivnost, ali zato pokazuje veliku aktivnost kada treba da se zaduži. Zašto? Da bi Srbija došla u poprilično dužničko ropstvo.
Ako vam je neprijatno da ovo sve istražite, onda bih vas zamolio da istražite recimo sistem firmi Dragana Đilasa, 16 firmi imate, zatim, sistem firmi Srđan Šaper, šest za sada, možda ima više, Nebojša Krstić, on ima dve firme, klijente itd. Onda, bacite pogled na Tucka. To je Tadićev prijatelj iz gimnazije, najveći magnat, član i neke direkcije, drma. Ako vam i to ne bude dovoljno, onda idite kod Dragutina Radosavljevića Gute, direktora Uprave prihoda i potražite od njega podatke koliko se duguje na ime poreza i doprinosa, ko koliko duguje. To je sve dospelo, ne pričam o Monteri, ne pričam o onima koji se gase da bi se zaboravio posao. Tu možete da nađete sredstava verovatno za budžet i po, znači za 2012. i 2013. godinu, ne samo što ćete obezbediti sredstva, nego biste možda mogli malo i da povratite ugled i dostojanstvo vas kao vlasti, ali mnogo više ugled i dostojanstvo svih građana koji se trude da pošteno žive. Hvala, gospođo Đukić-Dejanović.