Gospodine Đeliću, očekivao sam da će ministar finansija da brani ovo, pošto mislim da je to njegova materija, on bi mogao i lično da nam objasni neke detalje.
No, da krenemo redom. Prvo i osnovno, ovaj zakon nema ustavni osnov. To što se vi pozvali na odgovarajući član Ustava, sa tačkom 7) "Uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine", izvinite, molim vas, ovaj zakon tu materiju ne dotiče. Ovo nije ni zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa, ovo nije ni zakon o obligacionim odnosima, ovo nije ni procesni zakon kojim se vlasnici štite, odnosno kojim se omogućava da štite svoje pravo svojine. To je prva stvar.
Druga stvar, tema jeste značajna, jer ima svoju istorijsku dimenziju i otvara moralna, pravna, politička i ekonomska pitanja.
Treći detalj, za koji smatram da je vrlo važan, jeste što, sudeći po ovoj vašoj analizi efekata zakona i izjavi o usklađenosti propisa sa propisima EU, ne postoji obaveza Republike Srbije da donese ovakav zakon. Znači, ne postoji ustavni osnov, ne postoji evropska praksa, pošto vi težite tome, ne postoji ništa što bi nas nateralo ili ne postoji ni jedan razlog koji bi bio opravdan da se donosi ovakav zakon i regulišu ova pitanja.
Onda se postavlja pitanje - zašto se to radi? Radi se iz onog prostog razloga što Srbija treba da izvrši samoubistvo kao država. Samo neke naznake efekata ovog zakona jesu: 200 milijardi, prva neka procena, dinara, zatim, 100.000 zahteva i zapošljavanje novih ljudi koji bi radili na tim zahtevima. Ni jedan opravdani razlog da Srbija u ovom trenutku pristupi ovoj avanturi.
Pošto smo imali prilike ovih godina da slušamo sve i svašta oko pojma denacionalizacije, restitucije itd, itd, mali broj gromoglasnih zastupnika ove ideje, ali egzibicionisti po svojoj prirodi, kao i oni egzibicionisti što se šetaju, toliko su agresivni i izgubili su orijentaciju šta koriste kao argumentaciju za svoje nastojanje. Pa se pozivaju na pakt o građanskim pravima koji ne reguliše ovu odredbu, ovu materiju, pa su se onda pozivali na Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, pa su se pozivali na taj Strazbur sa kojim vas vrlo često poneki od ovih poslanika koji je namenski ušao u Narodnu skupštinu zbog restitucije, poput Žike Gojkovića, Nikole Novakovića, a imali smo i ministra Parivodića, nit njega interesuje DSS, on treba da završi posao osiromašenja Republike Srbije po svim šavovima.
I sada svašta se priča o tim međunarodnim standardima, ovde ne postoje međunarodni standardi, ali postoji nešto na šta mi treba da se pozovemo, pogotovo od 2003. godine. Srbija i Crna Gora, a kasnije Srbija postali su članovi Saveta Evrope 2003. godine i taj datum je značajan po vama i za pravni poredak Republike Srbije i evo članstvo nas obavezuje da poštujemo Protokol prvi uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i tamo postoji jedan član koji glasi, gospodine Đeliću slušajte: "Svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, niko ne sme biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava." Ko utvrđuje javni interes? Nadležni državni organi, a šta znači "pod uslovom predviđenim zakonom", ojačava se princip vladavine prava, a sastavni deo tog principa jeste i pravna sigurnost. Ovo nas obavezuje od 2003. godine, odmah da vas podsetim.
Dalje, prethodne odredbe, međutim ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza drugih dažbina i kazni. Dakle, Protokol prvi, član 1. tog protokola ne nameće obavezu Republici Srbiji da se bavi ovim pitanjima. Zašto nas neko tera da se bavimo ovim pitanjima? Pa, zato što je koncept EU da se uništi Republika Srbija, koncept NATO pakta da se uništi Republika Srbija i ovo ima svoj tajming kako Kosovo i Metohija klize otvaraju se druge lokacije, a ovo se tiče prevashodno teritorije AP Vojvodina i činjenice da veliki broj naslednika, bivših pripadnika divizije "Princ Eugen", sprema dokumentaciju jer Nemačkoj je potreban nov životni prostor, ako meni ne verujete pogledajte Histori kanal, pa vidite ko se od nemačkih državnika oblači u iste uniforme kao i Adolf Hitler.
Da vidimo šta kaže Evropski sud za ljudska prava, član 1. Protokola jedan - ne može se tumačiti tako da državama ugovornicama nameće bilo kakvu opštu obavezu da vrate imovinu koja im je preneta pre nego što su ratifikovale konvenciju. Izvinite molim vas, o čemu mi onda pričamo? Ako je nešto završeno 1945, 1946. godine do, kako vi kažete, 1960. i neke godine, a Srbija je postala članica Saveta Evrope 2003. godine, mi nemamo obavezu, niti po Ustavu, niti po Statutu Saveta Evrope. Da li imamo po nekom drugom propisu? Nemamo. Da li smo mi članovi EU? Nismo. Da li su svi članovi EU ispunili ovu navodnu obavezu? Nisu. Poljska nije ispunila i neće da ispuni, Čehoslovačka je krenula 1990. i 1991. godine, i gospodine Đeliću u Čehoslovačkoj tada i kasnije u Češkoj i Slovačkoj bilo je državnika, pa kad su donosili ovaj propis da bi ispravili odgovarajuće istorijske nepravde, oni su udarili i dva sidra. Prvo sidro, državljanstvo. Drugo sidro, prebivalište. I napisali u obrazloženju, ne pada nam na pamet da vratimo Nemcima koji su počinili zlo u Čehoslovačkoj, a vi šta radite? Vi radite kontra, vi radite potpuno obrnuto.
Hajde da vidimo šta kaže taj Evropski sud za ljudska prava. Kažem vam, ne sme da se donese ovaj zakon, a svi koji smatraju da su ugroženi mogu da sviraju u prste pred Evropskim sudom za ljudska prava. Evo stavova Evropskog suda za ljudska prava, gospođo Čomić – lišavanje svojinskog ili drugog prava u načelu je momentalno delo i ne proizvodi trajno stanje lišavanja prava. Kako se to primenjuje u EU? Evo vam dokaz, na brojnim skupovima gde sam predstavljao Republiku Srbiju, opozicioni deo Narodne skupštine sagovornicima iz inostranstva sam pričao o pravu svojine kao svetinji. Svi su aplaudirali, a kad sam njih pitao zašto se to pravo ne priznaje Srbima na Kosovu i Metohiji, zašto se ne priznaje Srbima iz Republike Srpske, sednice su se prekidale. I ti veliki vaši evropejci zaboravili su na pravila koja važe kod njih, znači Srbi imate druga pravila koja EU primenjuje prema vama.
Idemo dalje, članom 1. Protokola broj jedan, nije zajamčeno pravo sticanja imovine i tačno je i o čemu ona pričamo. Treći stav, kaže se ovako – da neka zaštita može da se pruži u meri kojom se osporavaju odluke koje se odnose na imovinu podnosioca zahteva. I ovde ide svojevrsna pravnička dijalektika, postojeća imovina, aktiva, potraživanje i ono što se kod njih zove "legitimno očekivanje". Da li postoji u ovoj zemlji legitimno očekivanje? Ne postoji. Kad će da postoji? Ukoliko vi usvojite ovaj zakon, ni tada neće uspeti pred Evropskim sudom za ljudska prava a to vam ja garantujem.
Dalje, nada da će se priznati imovinsko pravo koje do sada nije bilo moguće primeniti u praksi, ne može se smatrati imovinom. Građani Republike Srbije, znajte od ovog zakona biće isto ono kao od onog Mlađinog, o besplatnim akcijama od 1000 evra, pa smo pre nekoliko meseci imali situaciju da je gospodin Dinkić priznao da u startu od toga nije bilo ništa, već je hteo da njegov dragi kandidat za predsednika Republike pobedi i da još jednom prevari građane.
Ko će imati vajde ukoliko usvojite ovakav zakon? Folksdojčeri i kriminalci, to su dve kategorije. Zašto kriminalci? Kako možete da pričate o nepravdi kad još niste rešili pitanje ko je zapalio Narodnu skupštinu? Odakle vama legitimitet da predlažete rešavanje nepravde od pre 50 godina? Pa, šta je danas Miroslav Mišković, šta je danas Milan Beko, u čemu se oni razlikuju od predratnih zadužbinara, vojnih liferanata, oni koji su zaradili na pasulju? Ko će da oporezuje Božidara Đelića? Došao je ovde, nije imalo kuče zašta da ga ujede, posle dve godine opozicije 11,5 miliona evra. Ko će tu nepravdu da ispravi?
Šta mislite, sedam miliona ljudi ne zna da radi, ne znaju da zarade pare, radili, pa niko nije zaradio 11,5 miliona evra. Kako to može neko preko noći? Pričate o istorijskoj nepravdi. Koliko vi nepravdi proizvodite? Ne daj Bože da se usvoji ovaj zakon, 10 godina poreski obveznici u Srbiji imaju da grcaju. Zbog koga? Zbog malog broja ljudi koji će da završe posao.
Uz put, da vas obavestim gospodine Đeliću, u pravnom poretku Republike Srbije, bilo je i te kako mnogo propisa koji su dozvoljavali denacionalizaciju. Kako to da su samo neki uspeli da izvrše denacionalizaciju? Porodica Domazet u Nišu je sve povratila svoje i nije joj bio potreban ovaj zakon. Zašto? Zato što je Vladimir bio u vlasti, izvršnoj, pa je znao kada opština dodeljuje nekome stan da se ta nepokretnost vraća ranijem vlasniku. Advokati misle da će da se ovajde oko ovog zakona. Ništa neće da se ovajde, 10 advokata iz DS ima da se uključi u ovaj posao. Zašto uništavate Srbiju i ovim zakonom dajete materijal da nas svako proziva i pred Strazburom i na drugim mestima.
Kako ćete ovaj zakon da sprovedete na teritoriji KiM? Baš vas briga. Imate jednu odredbu, kako ćete da tumačite tu odredbu? Kao odredbu Zakona o PDV za promet robe sa teritorijom AP KiM, a onda kada vam zatreba, onda kažete, tamo se dešava mito i korupcija, roba ne ide, nego se pere dokumentacija i vraća se bez PDV na teritoriju Republike Srbije. Ko je to mogao da omogući? Carina, državna bezbednost, vlast i sada ta vlast proziva neke ljude tamo koji na barikadama čuvaju svoj život. To je DS, to su vaši zakoni. O moralnim, političkim i drugim pitanjima neću ni da govorim sada, to ću da govorim u raspravi o pojedinostima.
Molim vas, Evropski sud za ljudska prava uvažava ekonomske interese svake države i kaže, država po principu srazmernosti nije u obavezi da ispunjava neke stvari ukoliko građanima može da napravi takav teret da ne mogu da žive. Vi želite da opteretite ovde, 140 hiljada ljudi treba za mesec dana da izgubi posao i pričate sada neke bajke, pozivate se na istoriju, na neke šuplje priče.
Dalje, protokol kaže, nije nametnuo bilo kakva ograničenja na slobodu države (ne razume se) da određuje obim restitucije. Ukoliko država ne dovodi u pitanje svoje postojanje, i ukoliko želi da reguliše oblast na nekim načelima, ispravljanja nekih istorijskih nepravdi, može da se predvidi restitucija i onda ima mesta primeni protokola, člana 1. Protokola jedan pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Obim zaštite određuje država svojim zakonom, kako ste vi to uradili? Na izvolte, dozvolili ste svakome i strancu i onome ko nema prebivalište ovde. Zašto? Imali smo pre nekoliko dana jedan razgovor povodom ovog spornog člana, a da nije pripadnik okupatorske snage, pa smo postavili pitanja onom malom što je bio do gospodina Đelića.
Kako ćete do da utvrdite? Kaže, ne znamo. Na osnovu čega, potvrde? Ko će da da potvrdu da neko nije bio pripadnik okupatorske snage? Ne znamo.
Zbog toga je promenjen ovaj član sa ovim amandmanom. Uostalom, kakav vam je zakon ako ste na svaki drugi član podneli amandman, vi koji ste ga predložili? Postoji 250 amandmana na ovaj zakon ovde, i nema poslanika koji nije pisao amandman na ovaj zakon. S kojim pravom, šta želite da uradite? Želite da osakatite Srbiju, jer je to uslov, sakata Srbija može da se nada potpisu za kandidaturu. Nikada mi nećemo biti članovi EU, oni od vas traže da završite prljav posao i ovo je jedan od prljavijih poslova i to jedan vrlo težak prljav posao.
Kada sam postavio pitanje oko prebivališta državljanstva, onaj malopre što je sedeo do Đelića, on kaže, postoji sudska praksa. Kakva sudska praksa postoji?
Kaže, Ustavni sud Hrvatske je odlučio. Mi imamo ljude koji se pozivaju na odluke Ustavnog suda Hrvatske koji sede u Vladi, bruka i sramota za ovu Srbiju.
Jak Ustavni sud, a šta je sa onim stotinama hiljada ljudi čija imovina nije vraćena? Oni idu u EU, a baš briga EU što su Srbi proterani sa teritorije Republike Srpske Krajine. Za Srbe na važi princip – privatna svojina, svetinja. Ni stanove ne mogu da povrate. Ako se pojave, odmah ide optužnica.
Evo ga vaš dragi Josipović, najavljuje vam šta treba da radi i u tim uslovima vi donosite ovakav zakon. Ovo treba da vam bude izborni adut za naredne izbore, ovo treba da vam bude vizit karta za EU. Niko u Srbiji ne želi da ide u EU sa ovakvim zakonom, pogotovo što nam otimaju KiM.
Priča sa 17 država, bivša Jugoslavija je zaključila ugovore, misli se na ove okupatorske, na ove sile koje su izgubile Drugi svetski rat i regulisala su se statusna i imovinska pitanja. Međutim, ima sada tri države, ne mogu da protumače sporazum. Taj sporazum između Branta i Tita što ne postoji, ili ga nisu našli istoričari, ovi eksperti ga našli, Boža i njegovi.
Kaže, imamo jedan problem, ne možemo da protumačimo da li su Brant i Tito se dogovorili ili je ovo pitanje ostalo otvoreno. Pošto je ostalo otvoreno, onda se javljaju iz neke druge političke stranke iz Vojvodine, pa kažu nisu svi pripadnici Princ Eugen divizije dobrovoljno išli, neki su pod moranje morali da idu. O čemu pričate, ljudi? Što mrzite Srbiju, što vodite mrtvu trku sa EU, ko će veću štetu da napravi srpskom narodu i mi da vam damo podršku? Ni za živu glavu. Ko će da vam da podršku i pokušavate da dezavuišete one neverne ljude koji misle da nešto može da se ostvari, one ljude za koje se zna da postoji nepravda prema njihovim precima i njih trpate u prvi plan da bi prekrili ovu pozadinu prljavog posla koji se radi.
Prepoznali su ti ljudi to, prepoznali su da je ovo priča o besplatnim akcijama u vrednosti od 1.000 evra.
Vi mislite, u uslovima nemaštine i bede, da će svi da poveruju i da će svih 100 hiljada onih koji su podneli prijavu, a te prijave nisu ni proverene, a tamo ih ima petorica koji su pretendenti na istu imovinu. Biće vremena da pričamo o još nekim pravnim principima, prekluzija, zastarelost, pravna sigurnost, vladavina prava, načelo legaliteta, ali vi to ne poštujete. Vas to ne ograničava, vas to ne rukovodi. Vas rukovodi da li će oktobra, možda u novembru, ako ne bude u novembru, onda može u decembru, što reče Željko Samardžić da neko tamo potpiše. Šta ćemo da imamo od tog potpisa? Ima da nam svane svima kao što nam je svanulo od belog šengena. Ima da nam svane kao od one rezolucije u Generalnoj skupštini koju ste pisali zajedno sa EU, pa je došao Euleks.
Imaćemo koristi od toga što je onaj pre vas dao građevinsku dozvolu da se prave prostorije Euleksa u severnoj, u Kosovskoj Mitrovici.
Građani Srbije, valjda vam je jasno, sve što se predlaže, protiv je naroda, protiv države. Kada bi imali iskrene namere, Miroslav Mišković ni tri minuta ne bi bio na slobodi, Milan Beko ni pet minuta na slobodi, Lutra ni dan na slobodi, da vam ne pričam o vašem Vlahoviću. Đelić, Đelić bi već zbrojao mesec dana pritvora. Ali ne, vi ste podelili Srbiju na 2% izuzetno bogatih koji imaju prava i mogućnosti da se svi njihovi interesi štite.
Šta ćemo da uradimo ako se kojim slučajem desi promena vlasti, pa dođu ovi što ste ih napravili, pa oni kažu, da ispravimo istorijski nepravdu prema Bogoljubu Kariću, pa zakon.
Da ispravimo istorijsku nepravdu prema Darku Šariću, pa se obezbedi 126. Zar je moguće da svako može da kupi 126 ili 127 poslanika i da završi posao. To je vaš princip. Ovde je EU i NATO pakt obezbedila većinu od 127 ili 130, ima tu i rezerve i sprovode se interesi onih koji nam otimaju KiM, onih koji na sred naše ulice postavljaju barikade, pa kažu to je prelaz 31, pa prelaz jedan.
Šta je sa prelazom broj dva do 30? Na sred naše ulice u našem sokaku došli vaši prijatelji i postavili bodljikave žice, a vas baš briga. Vaši su preselili svoje, dali otkaze, a Tači plaća. No, o tome ćemo drugom prilikom.
Oni koji se pozivaju na Evropski sud za ljudska prava čine veliku grešku. To tamo ne može da prođe, ali računaju da će ova većina da izglasa sve. Ovakav zakon o vraćanju imovine ni jedna država iza gvozdene zavese ili bivša socijalistička nije donela.
Neko malo pre reče, kaže – liberalan zakon. Ma, nije liberalan nego je separatističko destruktivan zakon za državu Republiku Srbiju. To je naš problem.