Moram samo da konstatujem, iako se usvoji amandman Dragana Stevanovića, slaba vajda za ceo zakon. Neće zakon ovim amandmanom bitno da se popravi. On svoju nedorečenost koju ima od 1. do 20. člana ne može da otkloni, a i nije svrha ovog amandmana.
Da se vratimo na samu suštinu ovog amandmana. Ako neko podnese tužbu zbog povrede poslovne tajne ili traži određivanje privremene mere ili podnese zahtev da se obezbede dokazi, onda tuženi može da traži, a tužilac kao sredstvo obezbeđenja odvoji neka sredstva kao garanciju da, u slučaju neosnovanog zahteva ili neosnovane tužbe i svega ovoga što se radi, može da se naplati neko potraživanje, ali to potraživanje se, pre svega, svodi na troškove postupka.
Ovde nije rečeno koji iznos, a čuli smo kod privremenih mera da može da se radi o zapleni proizvoda, pa čak može i da se govori o šteti, izgubljenoj dobiti itd. Jednostavno, ovde su se neki građansko-pravni instituti toliko zabrkali da su postali svoja suprotnost.
Sada moram da se vratim opet na početak i da kažem šta je poslovna tajna. To je informacija koja sadrži podatke. Ko odlučuje koji podaci predstavljaju poslovnu tajnu? Vlasnik kapitala nekog privrednog društva. Koje kriterijume on treba da koristi prilikom određivanja poslovne tajne? Sam može da probere. Šta sve može da obezbedi da mu bude poslovna tajna? Može i broj zaposlenih na crno. Sve može da odredi kao poslovnu tajnu.
Slaba je vajda od člana 3, gde se kaže: "Ukoliko informacija sadrži podatke kojima se prikrivaju krivična dela, to ne uživa zaštitu", ali dok se to dokaže, znate koliko treba vremena da prođe. Poslodavac je u međuvremenu završio posao. Šta se tu sve natrpalo, nelojalna konkurencija, dobri poslovni običaji. Ko štiti i ko mora da poštuje poslovnu tajnu? I fizička i pravna lica. Ko može da bude tužilac, ko može da bude tuženi? I fizička i pravna lica.
Na kraju dolazimo do člana 20. Kaznene odredbe i sve privredni prestupi. Gde je ovde javni poredak? Da li je ovo materija javnog prava? Poslovna tajna postala je privatna stvar. Kako ovo može da bude privredni prestup? Privredni prestup može biti nepoštovanje Zakona o računovodstvu i reviziji. Da li je ovaj zakon u istom rangu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji? Nije.
Poslovna tajna to je ono što je odlučio vlasnik kapitala privrednog društva. Doduše u zakonu i ne piše ko, verovatno se pretpostavlja da u skladu sa statutom nadležni organ treba to da odredi. Ovde čak i nema odredbe o toj proceduri kako se dolazi do poslovne tajne. Ovde se polazi od premise da je vlasnik kapitala rekao – poslovna tajna. Dovoljno je samo da on kaže da je poslovna tajna. Dovoljno je da on proceni šta je poslovna tajna. Malo vispreniji advokat u Srbiji ima da ismeje ceo koncept zakona i sve ove iz inostranstva koji su od vas tražili ovakav zakon, jer oni razmišljaju da ovde postoji mnogo tih tajni koje omogućavaju zahvaljujući tim tajnama oni su toliko uspešni, pa banke iznose po 400 miliona evra svake godine, pa verovatno ima neka tajna kako skupe tih 400 miliona evra. Ima još mnogih stvari koje su poslovna tajna sa gledišta privrednog društva, ali nikakva tajna ne bi smela sa državne administracije i državnih organa, jer tamo ih čekamo sa Šabićem, sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Pouka svakome ko bude pod udarom ovog zakona, odmah neka ode kod tužioca i kaže – ja želim da budem svedok saradnik. Zašto svedok saradnik? Informacije koje bi ja vama dao o poslovanju te firme iz inostranstva u Srbiji prevazilaze značaj moje krivične odgovornosti i odgovornosti po osnovu odavanja poslovne tajne, a omogućava državi da sazna kako neko nezakonito zgrće velika sredstva, pa da se otvori čitav sistem koji liči na organizovani kriminal. Može da se spasi tako što će da kaže – kazaću vam koje su firme nameštene da na tenderima učestvuju da bi moja bivša firma dobila posao. Kazaću vam u svakom javnom preduzeću, državnom organu koga plaćaju, ko je zadužen da omogući da prođe na tenderu ta firma iz, ne mora da bude, inostranstva. Znate kako to lepo zvuči u Srbiji kada je na stranom jeziku naziv firme, odmah se tresu svi.
Znači, ovaj zakon otprilike treba da omogući, navodno, ljudima koji su mnogo uspešni, zahvaljujući zvrčki poslovna tajna, da spreče insajdere koji bi odali tu poslovnu tajnu. Oni računaju da ovim predlogom zakona i ova vlast ima interesa. Zašto? Onda ne bi bio "Vikiliks". Ovo je pokušaj sprečavanja "Vikiliksa" i depeša. Sad nisu baš prave depeše, nego neke studije, neke analize itd. Doduše, sve mogu da proglase poslovnom tajnom. Sve. Verujte poslovna tajna se ne nalazi ni u kvalitetu proizvoda, niti u ambalaži, nego se nalazi u onome što omogućava nekome da ima približno monopolski položaj. Ta zvrčka koja mu to omogućava, to je ta poslovna tajna. A to je ta sprega sa onima koji omogućavaju ili odlučuju da neko bude dominantan na tržištu ili da ima monopolski položaj.
Vidite i sami šta se dešava sa tim poslovnim tajnama. Jedan je krenuo sa mobilnim telefonom za dinar, sada svi za dinar daju mobilne telefone. Jedan je krenuo sa keš kreditima, pa sada svi krenuli sa keš kreditima. Jedan dao reklamu kredit 0% kamate, jeste li videli reklame, odmah ovi drugi kažu 0% kamate. Izgleda da nema poslovne tajne između njih. Svi znaju formulu kako se to rešava. Da ne pričam o ovim velikim industrijskim špijunažama itd. Daleko smo mi od tih velikih, da znate. Znate, ona kola se razlikuju samo u žmigavcu, pa su proizvod iz neke druge države. Mi još nismo do tog nivoa došli.
Smatram da je ovde napravljena velika greška, nijedan problem neće da se reši, realno postoji problem da čovek koji je bio na značajnom mestu u nekoj firmi koji je imao puno tih informacija i verovatno su neke informacije i neki podaci predstavljali poslovnu tajnu, možda je to neko i odredio, možda i nije određeno ali se podrazumeva, prelaskom u drugu firmu oni su odneli i ta znanja i te informacije i poprilično ugrozili onu prvobitnu firmu.
Naravno, mi ne možemo da stojimo iza toga da to odobravamo, to nikako ne zaslužuje odobravanje, to na neki način treba da se zabrani, to na neki način treba da se sankcioniše ali ono što smo apsolutno sigurni ovi papiri i ovih dvadeset članova to neće da završi. U tome se ogleda naša primena, na ovaj koncept ovog zakona.
Mi smo pokušali sa nekoliko amandmana da nešto promenimo ali smo svesni situacije da je ovaj nemoguće promeniti. Zašto? Ovde, se prosto nabacuju pravni pojmovi koji u kontekstu više pojmova unutar jedne rečenice stvarno deluju besmisleno i niko živi to ne može da protumači. Verujte mi malo je u poslovnom svetu informacija koje sadrže tehnološke, tehničke podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu.
Mnogi ti podaci su stvar doktrine, a ne odgovarajućeg preduzeća. Nije poslovna tajna kako se pravi visoko lučni most, to svi znaju na Građevinskom fakultetu, pa se javljaju neke inovacije, pa se javljaju neki patenti, pa se otkupi licenca, sve to znači, nema u toj sferi mnogo poslovnih tajni. Danas su se poslovne tajne preselile na ekonomsku, finansijsku, komercijalnu sferu gde mi insajder, gde mi je kanal, gde ću da dobijem informaciju pre vremena. I sada da vas podsetim na još jednu stvar i vi to verovatno znate ali možda i ne smete da pričate i ova blokada, gospođo Čomić za srpsku robu prema Kosovu i Metohiji, ima svoju poslovnu tajnu.