Povodom ove tačke može da se krene sa onom rečenicom – ista meta, isto rastojanje. Prosto je neverovatno koliko su ovi iz Demokratske stranke tvrdoglavi; sedam puta treba da im se ponovi, pa tek osmog puta shvate. Morate malo da slušate. Znate, nije dobro kada posle nekoliko godina prihvatite ono što vam je Srpska radikalna stranka predlagala, jer kada vam nešto predlažemo mi vodimo računa i o vremenu, i o mestu i o drugim okolnostima.
Da bi gledaocima bilo jasnije o čemu se radi, pre mesec dana, kada ste imali vrlo poželjnu atmosferu po novom poslovniku, a to znači skoro praznu Skupštinu, sa jednim poslanikom SRS (a pokazalo se da je i jedan mnogo za vas), na brzinu ste progurali ove propise, između ostalog i izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana.
Radi se o propisu koji je donet još 2001. godine, koji je pretrpeo puno izmena i 2002, i 2004. i 2006. godine. Vidite „Službeni glasnik Republike Srbije“ iz 2009. godine, pod rednim brojem 31, to su neke poslednje izmene.
Obično ste izmene radili kada se donosi zakon o budžetu ili zakon o rebalansu budžeta. Neko greškom smatra da ovaj zakon o porezima na dohodak građana predstavlja nešto epohalno, nešto što će da omogući Vladi da obezbedi velika sredstva i da na taj način finansira to što mi nazivamo javni trošak, javni rashod. Međutim, kada ste poslednji put menjali ove odredbe, pa kada ste se okrenuli, videli ste da nema nikakvog efekta. Zbog one poslednje izmene vi ste ovu oblast preselili u ono što se zove crna oblast – keš na ruke, mimo papira.
Nije samo ova oblast u crnoj zoni. Pitajte u vašim strankama, po vašim procenama, države i onih iz inostranstva koji vas posmatraju, ako vam lakše zvuči ono „monitoring“, šta kažu njihove analize koliko se ukupno prometa nalazi u crnoj zoni.
Mi smo podneli amandmane na ovaj predlog zakona; u stvari smo ponovili amandmane, nešto što smo godinama podnosili, nešto što se tiče normiranih troškova kod umetnika. Znači, nisu to honorarci, nisu to „Kursadžije“, kako neko misli, nego su u prvoj grupi autori vajarskih dela, u drugoj grupi autori slikarskih dela, a tek u trećoj grupi oni koji se bave interpretacijom.
Naravno, Vlada je zaključila da je izgubila podršku umetnika. Neće više Bane Bumbar da ide na konvenciju Demokratske stranke sa Mirom Banjac i da pljuje po radikalima u vreme ćutnje, nego je i njima fluid proradio, pa došlo odozdo gore. I oni kažu – ovo je katastrofa za našu profesiju. Znači, nema više Bajage, nema Mire Banjac, ne možete da nađete umetnika gde ćete da naručite – pljuni Srpsku radikalnu stranku, rešio si problem, imaćeš neku korist.
I, brže-bolje, hajde da Vlada menja ovaj zakon, ulazi u hitnu proceduru da se spasava što se spasiti može. Kako to radite? Radite upravo onako kako smo vam godinama pričali šta treba da se menja u delu koji se tiče normiranih troškova. Radi gledalaca, da se zna, mi predlažemo da se 60% od te naknade koju uzme, recimo, umetnik koji je napravio neko vajarsko delo prizna u te normirane troškove, a ono što ostane da bude osnovica na koju će da se primene stope poreza i doprinosa.
Sve ste vi to odbijali. Čudi me da nema Gorice. Sada ste ovo brže-bolje, po hitnom postupku, da u tom umetničkom svetu, među slikarima, vajarima, glumcima, režiserima, nađete nekoga pred ove izbore ko će da izađe i da kaže – Vlada vodi računa o nama; ova vlada štiti nas umetnike od Vlade. Diana Dragutinović štiti umetnike od Bradića. Naravno da je smešno.
Onda čovek kaže – bitan je princip. Jeste bitan princip, svi obveznici poreza na dohodak građana koliko-toliko moraju da budu izjednačeni, ali ono što ne sme da se dira jeste njihov pravni položaj pred zakonom.
Ovi normirani troškovi su upravo taj instrument, jer je teško izmeriti vrednost umetničkog dela. To rade Kusovac i ovi drugi koji se razumeju, Kadijević itd., mi obični ljudi... Poreski službenici ne znaju to da izračunaju, ali se zna koliko je skupa bronza, koliko je skupo platno, koliko je ulje, četkice. To su ti normirani troškovi.
Ono što je umetnost, što je Bog dao, to nema cenu. Mi podnosimo ove amandmane samo da vi ne biste devalvirali to što je Bog častio nekoga. Bog je častio nekoga da bude veliki glumac. Naravno, ne dozvoljavamo da iko dira u to. Oni su bili protiv nas i pljuvali su nas, za pare koje ste vi njima davali, ali evo, vidite – došlo. Zašto je došlo? Pa, uvek pričamo tu istinu.
Sada, ovo postaje svojevrsna dijagnoza. Kada se kod pacijenta hronično javlja ovakvo stanje, onda se izvlači neka dijagnoza. Na bazi te dijagnoze ide, po medicinskim standardima, i terapija. To je – tri puta po jedna pre jela, kafena kašičica, sa nekim sokom ili sa nekim eliksirom, može i narodna umotvorina, a možete malo da idete i u Crnu Reku, tamo na onu lopatu, jer je i ona efikasna. Matematika se najbolje tako uči.
Sad ću ja, gospođo Dragutinović, da vam to lepo objasnim. Ne Crnu Reku, nego vrlo stručne stvari. Vas poštujem, za razliku od onog koji je juče sedeo tu na vašem mestu. Vidite, udari nas ova svetska finansijska kriza, trese nas devet godina sa nekim stepenom Rihterove, sa 17 stepeni, ali naročito se pojavila za proteklih godinu dana.
Šta je poenta, kako izaći iz te krize? Imamo dva puta. Ova vlada se setila da napravi miks: malo štednja, malo zaduživanje. Malo štednja, prema nekima, promotivno mnogo velika štednja prema svima, a zaduživanje – od malo do malo mnogo zaduživanja, gde god ima para, ti se javi, uzmi, unesi u ovaj naš sistem ovde. Tako smo i dobili pre nekoliko dana onih 800.000.000, ali oni nisu došli kod nas, to je sve u američkoj, engleskoj i nemačkoj centralnoj banci, jer je to garancija da će da se vraćaju krediti.
Gospođo Dragutinović, malopre me stvarno niste shvatili. Nekada je SFRJ, sa 22 miliona stanovnika, dugovala 22 milijarde dolara. Danas Republika Srbija, sa 7,2 miliona stanovnika, duguje 28 milijardi dolara. Kada se uzmu ti brojevi i između njih stave dve tačke, pa onda znak jednakosti pa se izvuče neka srazmera i neka proporcija, to je neki rezultat, a ne vaš doktrinarni stav o tome šta je do 30%, šta je više od 30%, da li je država zadužena ili prezadužena.
Druga stvar, ljudi, opasnost je nastupila. Malopre ste čuli Zorana Nikolića.
Mogli ste da čujete i od gospodina Škrbića, mogli ste da čujete od bilo koga iz ove sale kako je rebalans budžeta dao dobre rezultate u pogledu sredstava koja se vode kao transferna sredstva namenjena jedinicama lokalne samouprave – petnaest milijardi dinara manje. Čuli ste za Šabac, a koliko se sećam, Škrbić mi reče da je kod njega u Apatinu išlo 12.000.000 mesečno, a sada su sveli na četiri miliona. Ili su smanjili za četiri ili sveli na četiri, možda sam ga loše razumeo. Ali, činjenica je da se lokalnim samoupravama iz budžeta manje isplaćuje. Čekajte, kako onda Đilas obećava ovim ljudima da će da im bude bolje ako glasaju za Demokratsku stranku? Kako može da im bude bolje ako im se manje daje? Valjda je bolje ako im se više daje. Vidite, to je ta inverzija preko njegovih 16 medijskih agencija.
Druga vest, eno, jadan Milan Marković juri po Srbiji, treba da otpusti 22.000 ljudi iz lokalne samouprave. Kako vi obećavate zaposlenje u lokalnoj samoupravi? Vi istovremeno i otpuštate i zapošljavate, i to po izboru, građanin može da probere šta želi da čuje. Ako želi da čuje otpuštanje, on će da vam da aplauz. Ako želi da čuje zapošljavanje, on će da vam da aplauz. Nekada je takvu dilemu imao i Nikola Pašić, pa kada su mu rekli i jedni i drugi, on kaže – u pravu si, u pravu si. Kako može i jedan i drugi? Kaže – a i ti si u pravu.
Nešto ste pobrkali tu. Prošlo je to vreme. Sada postoji pojam transparentnosti, javnosti, jasnosti, više ne može čovek da se tek tako sitno prevari. Ovde država asfaltira, a ovde država ljudima seče vodu. Kako to, ljudi, radite? Zašto mrzite ljude? Ne date im da rade na poslu, isterali ste ih, ne date im da rade u trafikama, ne date na pijaci, ne date na kutiji. Šta da rade oni jadnici? Objasnite mi šta da rade.
Ljudi nisu toliko autistični. Nisu svi ljudi toliki mazohisti da uživaju u svojoj patnji. Imaju decu, imaju unuke, moraju da se bore za život. Moraju da se snalaze nekako. Evo kako se Đilas snašao. Evo kako se Đelić snašao, jedanaest miliona. Zašto vi možete da se snalazite, a običan svet ne može da se snalazi? Odakle je vaše pravo na život jače, nego pravo na život drugih ljudi? Kakav je to način?
Sledeća poruka koju daje Đilas – oštro sam ukorio Vladu zbog toga što je smanjila sredstva Beogradu. Ukoliko se ta sredstva ne vrate, kaže da će da podnese ostavku. Kako podnosi ostavku, a ovamo se kandiduje? Kada ste vi pravi? Samo neke podvale.
Obrazloženje kojim odbijate amandmane gospođe Lidije Dimitrijević ste na kraju završili time da ste vi to – optimalno odmerili. Hajde, neka mi neko to objasni. Kao što ovde često čujem – moja ocena i tvoja procena. Onaj ko daje ocene ima neke kriterijume, ima neki kantar koji meri šta je jedan, dva, tri, četiri, pet. Onaj ko vrši procenu, on se bavi vidovnjaštvom; postao je vidovit i kaže – procenjujem da će biti tako nešto itd.
Ovde je novi termin: „optimalno odmereno“. Kada ste rekli 50%, vi ste ga odsekli i rekli ste – pošto smo ga odsekli, to je optimalno, pravilno smo odmerili. Nikada nisam čuo da je demokrata rekao – pogrešio sam. Samo od demokrata čujem, i kada kinu oni kažu – to je demokratski standard, i kada se zakašlju kažu – to je in, to je demokratski standard. Sve je kod vas demokratski standard. Ništa se ne menja u propisima. Jedne godine imamo budžetski suficit, ništa se nije promenilo u propisima, sledeće godine deficit. Katastrofa – majmun u tenku. Ne može tako država da se vodi. Apsolutno ne može.
Ovom izmenom Zakona nećete dobiti glas ni Mire Banjac, jer i ona vidi sa km ima posla, ona vidi da vi ne znate da vozite taj autobus koji se zove vlast Republike Srbije. Ne znate da vozite taj autobus. Samo što nismo otišli u neki jendek. Zašto? Koji je to viši interes? Od onog vašeg prethodnika koji je juče sedeo na tom mestu saznali smo da on više voli NATO nego Vračar. Od onog koji je juče sedeo prekoputa saznali smo da on više voli Olija Rena i Solanu zajedno i EU, nego Srbiju sa Pirotom.
To su poruke koje nam šaljete. Sada šaljete poruku – građani Srbije, morate više da volite Brisel nego svoju ulicu. Ako volite više Brisel od svoje ulice, možda će Đilas da se smiluje i da asfaltira, naravno, bez građevinske dozvole, bez tendera. Koja je funkcija? Da prođu izbori. Zašto? Da prevarimo, da radikali ne prođu, da mi proevropski ljudi, koji nosimo evropske vrednosti... Koja je to vaša evropska vrednost? Nije valjda Evropska unija prepoznatljiva po lopovluku? Nije valjda? Ako jeste, kažite, moramo da se uklapamo.
Ili ponovite onu Đinđićevu priču o NATO agresiji. Vi ne znate, možda niste ni bili članovi Demokratske stranke, Đinđić je lepo rekao – što se tiče NATO agresije, ljudi, pa to je isto kao da ste ušli u kafanu gde se nalazi 19 razbojnika i mi mali, onako sitni, uđemo unutra i kako mi da pobedimo 19 razbojnika. Eto, da bude jedanput i da sam pohvalio Zorana Đinđića, pošto me kritikujete da ga stalno kritikujem. Čovek je bio potpuno u pravu, ali se postavlja pitanje šta mi tražimo pored 19 razbojnika? Šta mi tražimo kod tog Alibabe tamo? Kod vas je Alibaba postao vrednost. To je nešto neverovatno. Danas promeni propis, sutra rikverc. Kad je menjao prvi put – u pravu je, kad menja drugi put – opet je u pravu, i uvek je u pravu. Dokle god je Demokratska stranka u pravu, nama se dešava pustošenje Srbije.
Prođite kroz Prijepolje, ako smete. Prođite kroz Knjaževac, kroz Kovin, to su sve grupacije prevarenih građana. U Kovinu ste čak falsifikovali, pa ste izgubili mandate. Niste znali ni da falsifikujete. Osvojili ste pet mandata manje u koaliciji. Nisu znali kako da falsifikuju, a 5% nevažećih listića. Neverovatno je čime se vi služite, prosto neverovatno!
Verujte, morate u rikverc, to dolazi na naplatu, kad-tad. Biće i septembar, deca kreću u školu, treba da se ispunjavaju obaveze. Nema obaveze. Vi ste dali veliki doprinos razvoju kanibalizma u Srbiji. Čovek pojeo prst. Da li vam je jasno, ljudi? Kanibalizam u Srbiji. Zbog čega? Zbog osećaja beznađa. Javi se u sud da ostvari pravdu, razočara se, tamo doživi još veću nepravdu. Niko neće da sasluša ljude više. Vi ne želite da čujete za ljudsku patnju, za muku. Vi terate građane da obožavaju one koji su nas bombardovali! Da li ste vi normalni, ljudi, šta radite to?
Mi smo pokušali da ovim amandmanima malo popravimo ovaj vaš predlog zakona, da ga ne biste vi popravljali kroz dva meseca ponovo, usvajajući naše ideje, ali, naravno, i da skrenemo pažnju građanima. Ova vlada mi sve više liči na „Putujuće pozorište Šopalović“, samo još fale ljudi koji gutaju zmije, koji spavaju na ekserima; ovo sa vatrom vam dobro ide.
Vodite računa, država je ozbiljna stvar, ona zaslužuje ozbiljne ljude na vlasti, a vi ne samo što delujete, nego se i ponašate vrlo neozbiljno.