Ovo je verovatno jedan od najvažnijih članova, ako uopšte može da se vrši takva gradacija u nekom zakonu, koji je član važan a koji nije važan, ali može se reći jedan od osnovnih članova ovog predloga zakona.
Amandmanom smo tražili da se broj osnivača, i to onaj minimalni broj, poveća sa tri na trideset. Da bi jedno udruženje građana moglo da postoji, da deluje, potreban je veći broj osnivača kao oblik ozbiljnosti te grupe ljudi da žele predano da rade taj posao za koji su u svom osnivačkom aktu naveli da je kohezioni faktor koji spaja ljude povodom neke, računa se, društveno korisne i prihvatljive delatnosti.
Naravno, Vlada neće da prihvati ovo zato što polaze od principa jednina, dvojina, množina, pa množina je već tri. Tri je dovoljno i za organizovani kriminal. Znate i sami, kada se zavode neke vanredne mere i ako se zabranjuje sloboda okupljanja, onda se kaže – ne sme više od tri itd. Ali, pošto su iz tog šinjela, oni su to tako najbolje shvatili i naveli.
Međutim, ovaj zakon generalno ima pogrešnu klicu, koja dominira celim zakonom. Sloboda udruživanja je individualno pravo. Ono je dato građaninu, pojedincu. Pod određenim uslovima to pravo može da ima i maloletnik, naravno, ako je stariji. Ali, u suštini, to je pravo koje se priznaje punoletnim građanima koji su poslovno sposobni i oni imaju prebivalište. To pravo Ustav RS ne priznaje pravnim licima, jer pravna lica nemaju identitet. Pravno lice se samo ne zastupa, nego mora da ima zakonskog zastupnika, tutora. Tako ste obesmislili ovaj predlog zakona, jer ste u isti rang osnivača stavili fizička i pravna lica.
Pravna lica ne mogu da budu osnivači nekog udruženja građana, jer nemaju identitet, personalnost. Kada pravno lice odgovara, kod njega je izmišljena odgovornost. Ona nije izvorna. Čovek sa imenom i prezimenom, sa određenom visinom, težinom i svojom imovinom, jeste nešto prepoznatljivo sa gledišta odgovornosti. Kako ćete pravno lice da oterate u zatvor? Treba da bude odgovoran neko ispred pravnog lica, da bude zakonski zastupnik. Ne može zakonski zastupnik pravnog lica da bude osnivač udruženja građana.
Ovde je pravno lice ubačeno kao sponzor za neka udruženja. Tako se vrši svojevrsna amnestija, odnosno legalizuje se neprirodno stanje.
Čitav kompleks dela Ustava gde se nalazi Deklaracija o slobodama i pravima čoveka i građanina podrazumeva pojedinca kao nosioca određenih prava. Ljudska prava se garantuju pojedincu, a ne pravnom licu. Pravno lice ima svoj pravni interes, legitimni pravni interes.
Predlagači su tu smestili i pravna lica da bi bilo pokrića za to da je osnivač udruženja, recimo, organizacija „Žene u crnom“ i neki Centar za kulturnu dekontaminaciju, koji ima status pravnog lica. Tako se pokriva finansijer koji dobija pare iz inostranstva ili sa strane. Možda sam uzeo pogrešan primer. Nije bitno, u krajnjem slučaju, ali pravno lice ne može da bude osnivač udruženja građana, praktično ne može.
Da bi se osnovalo jedno udruženje građana, bez obzira na to da li su u pitanju hobisti koji pasionirano vole određenu oblast, određenu delatnost, potreban je veći broj osnivača, da dobije svojevrsnu društvenu verifikaciju. Trojica mogu i za kafanskim stolom, a tridesetoro malo teže.
Ne želim da devalviram udruženja građana. Ima nekih koje treba zabraniti i čije osnivače treba oterati u zatvor zbog destruktivnog i protivustavnog delovanja, koje utiču na psihu, svest itd. Ali, ima i onih udruženja građana koja su društveno prihvatljiva i ispunjavaju društveno korisnu funkciju, naročito ona koja se tiču zaštite prava dece ili humanitarnih aktivnosti koje preduzimaju. Predmet naše kritike nisu ta udruženja građana.
Amandmanom smo tražili da se poveća broj obaveznih osnivača. Doduše, u amandmanu nismo napisali ovo u vezi s pravnim licima, ali po logici stvari to mora da se izbaci, jer pravno lice ne može da bude osnivač.
Pod određenim uslovima, za neke vrste udruženja, tačno je da postoji standard da mogu da budu i maloletna lica. Bilo bi dobro da se to kod nas izbaci, ali to ne bi bila smetnja da dete bude član nekog udruženja.
Jedna je stvar kada je neko član udruženja, a druga je situacija kada je u pitanju osnivač, da se razumemo. Maloletna deca su članovi nekog udruženja – „Gorani“, ljubitelji prirode itd. Pitanje članstva je jedno, a pitanje statusa osnivača je potpuno drugo pitanje.
Pošto koristim vreme koje stranka ima, skrenuo bih pažnju na još jedan strašno veliki nedostatak ovog predloga zakona, a on se tiče stranih udruženja koja deluju na teritoriji Republike Srbije. Molim vas, Ustav Republike Srbije garantuje slobodu udruživanja građanima Republike Srbije, državljanima Republike Srbije. Strancima ne garantuje, jer sva statusna prava stranci ostvaruju u svojoj zemlji. Ako su iz Švajcarske, oni pravo, odnosno slobodu udruživanja ostvaruju u Švajcarskoj.
A ako bi hteli da deluju ovde na neki način, onda je moguće da se upiše njihovo pravno lice i njihovo pravno lice treba da se upiše ne kao udruženje građana, nego kao pravno lice, da ima neku verifikaciju kao pravno lice. Ali, mora da poštuje sve naše propise, a ukoliko ne poštuje treba da mu se zabrani rad.
Ne može njima zabranu da daje Ustavni sud Republike Srbije, jer oni ne mogu da imaju isti status kao udruženja građana u Republici Srbiji. Udruženja građana u Republici Srbiji su organizacije građana, a udruženje koje deluje iz inostranstva i koje se upisuje ovde je pravno lice i njega treba tretirati kao pravno lice: kao dopisništvo neke strane agencije u Srbiji, „Rojters“, upisuje se kao pravno lice, Komitet Crvenog krsta, Lekari bez granica, ko zna šta sve postoji. Upisuje se kao pravno lice, posluje kao pravno lice. Ako prekorači ovlašćenja i naruši naše propise, zabranjuje mu se rad, delatnost, ali ne Ustavni sud. Nije to isti postupak.
U domaćim udruženjima građana građani Republike Srbije ostvaruju slobodu koju im garantuje Ustav Republike Srbije. U stranim udruženjima građana koja deluju ovde, gde su upisani kao pravna lica, ne ostvaruju tu slobodu. Oni ostvaruju neku svoju osnovnu delatnost. Opet se pravi svojevrsno zamešateljstvo i stavlja se u isti koš nešto što je nespojivo.
Intimno, imam mnogo razloga da prigovaram što se uopšte registruju strana udruženja građana kod nas, pogotovo ta međunarodna, jer se nisu pokazala da poštuju Ustav RS, nego imaju destruktivnu delatnost, pre svega špijunsku, obaveštajnu, vrbovanje radi tog tzv. policentričnog delovanja da se rasturi ova naša država. To otvoreno kažem. Nebrojeno dokaza postoji za to. To što vlast mora to da toleriše je druga stvar.
Ne sme da bude nadležan Ustavni sud, nego potpuno drugi propisi, koji se primenjuju za pravna lica. Naravno, nisam idealista, znam da će Vlada sa gnušanjem da odbije ovaj amandman i sve naše amandmane, jer ona, u stvari, nije projektovana za Ustav Republike Srbije i za slobodu i prava građana koje garantuje Ustav RS. Oni su još u onoj evrofanatičnoj fazi, u evroatlantskim integracijama, nekritički, po svaku cenu itd. Oni smatraju da je ova varijanta i ovaj tip, „na izvol'te“, nešto što svet prihvata. Svet prihvata, ali građani Republike Srbije osećaju posledice toga što vi sve prihvatate.