Nisam zadovoljan odgovorom zbog toga što svuda u svetu električne, telefonske i raznorazne druge kompanije potrošaču dovode kilovat čas, kubni metar gasa ili bilo koje druge jedinice na kućni prag. To jedino nije slučaj u ovoj zemlji gde se zahtevaju vrlo skupe takse za priključke i jedna procedura koja podrazumeva vreme. Evo vreme je da se zaliva, iako je ovih dana bilo kiše vreme je da se u junu mesecu i avgustu zaliva.
Prema tome tražim i predlažem da Ministarstvo za energetiku odobri Elektrodistribuciji, da joj prizna kao trošak jer oni se pozivaju na vas, šta je u njihovom budžetu predviđeno, da li je dopušteno ili nije, da uz participaciju korisnika, recimo za kopanje jame ili za neke druge troškove, preuzmu da se krene u jedno postepeno širenje mreže distribucije električne energije do ovih korisnika, jer bi od toga imali značajne uštede i koristi, a da ne govorim o tom ekološkom interesu.

Hvala lepo.
Časno predsedništvo, narodni poslanici, žao mi je što je otišao premijer Ivica Dačić, ali hteo sam da čuje i on ove stvari. Srbija se, to smo svi ovde danas više puta čuli, nalazi, što bi rekao narod, u čabru. Zbog toga, mi nemamo mnogo vremena. Podsećam da je vreme nepovratno dobro svih građana, ne samo Srbije nego i sveta i nije svejedno kako se u kojoj zemlji koristi, naime, da li smo produktivni ili ne?
Mogao bih na ovu temu još da dodam neke činjenice, ali nemam mnogo vremena, jer imam više pitanja, a želim da kažem sledeće. Predlažem da se uvedu norme o tome za koje vreme građanin kada podnese bilo kakav podnesak administraciji, Vladi, može da dobije odgovarajuće dozvole, saglasnosti, papire, itd, jer ono što nas odlikuje od drugih zemalja jeste što se ovde beskrajno dugo čeka. Nekada se više čeka na papire, nego što traje izgradnja jedne hladnjače na primer, to ja vrlo dobro znam.
Zato predlažem da Vlada, predsednik i ministri ovde donesete odluku da administracija, a to isto važi i za lokalnu samoupravu, za pet radnih dana mora bilo kom građaninu ili investitoru iz inostranstva, da da odgovarajuće dozvole i saglasnosti.
Ono što nas čini neprivlačnim za strane investitore, to vrlo dobro znate, bilo je o tome više puta reči, jeste upravo to što se u Srbiji, za razliku od nekih drugih zemalja, dugo čeka na te dozvole, saglasnosti, itd.
Sledeće pitanje se u stvari odnosi baš na ovu temu i upućujem ga gospodinu Mlađanu Dinkiću. Pre nekoliko meseci, govorili smo o tome da se IMR rehabilituje jednim kreditom. Gospodin Dinkić je rekao da on ima ideju da se napravi jedna potpuno nova industrija poljoprivrednih mašina, ali ni od tog mog predloga, ni od njegovih ideja do sada nema znakova da je išta učinjeno.
Kod mene su juče bili predstavnici ovog sindikata iz Rakovice i oni kažu da 850 radnika, koji imaju prilično iskustva kako se prave radnici, bi mogli da postanu na tržištu veoma privlačni, pod uslovom da dobiju odgovarajuću podršku.
Gospodine Dinkiću, narod sa podsmehom govori da se podržava konkurencija. Strani investitori dobijaju novčanu podršku, ali za domaće investitore koji bi hteli da ožive, da rade nešto, takve podrške nema.
Na kraju, pitanje za gospodina Gorana Kneževića. Gospodine Kneževiću, kada će biti objavljen neki program…

Dobro.

Hvala lepo.
Zadovoljan sam odgovorom koji je dala gospođa Zorana Mihajlović, ali moram, gospođo, da vam kažem da za postavljanje jednog stubnog trafoa od Novog Slankamena do Krčedina, opština Inđija, kažu tako u Elektrodistribuciji Vojvodine, kaže da je potrebno šest meseci. To je idioterija. Taj stub postoji i samo na njega se okači trafo od 160 kilovata, da oni ljudi mogu da zalivaju strujom, a ne naftom, vodu, voćnjake svoje itd.
Gospodine Iliću, vezano za ovo što ste rekli, juče sam bio u Dudovici i čovek mi kaže da su, a ja to znam kada su u pitanju pčelari, ga naterali da oko farme svinja, nalazi se na kraju sela, podigne stub, zid od metar, do dva i po metra. On je podigao nešto niži i oni ga sada, što kažu, kecaju zašto taj stub nije kao što su oni rekli, dva i po metra itd. To treba izbrisati i izbaciti.
Ekologija. Pa, šta da radi onda Švajcarska, koja u februaru mesecu izveze sav stajnjak? Miriše, ja nisam rekao da smrdi stajnjak, ali niko se ne buni protiv toga, jer od toga mirisa ima dosta hrane da one "Milke" krave jedu, da ima mleka, čokolade, sira, itd.
Na kraju, pitanje gospodinu Kneževiću. Gospodine Kneževiću, do sada nisam video da se Ministarstvo poljoprivrede, kao ni prethodna, bavi zadrugarstvom, udruživanjem malih poljoprivrednika.
Prema popisu koji je obavljen u decembru 2012. godine, imamo 400.000 malih domaćinstava, a dobre zadruge mogu da se izbroje na prstima dve, četiri ruke najviše.
Ima dosta dobrih mogućnosti da ministarstvo i Vlada Srbije, ako je, a treba da jeste, zainteresovana za udruživanje, jer šta ćemo mi da radimo u EU sa malim seljacima…
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Trnavčeviću.)
…da se obnovi i pomogne obnova zadružbenog pokreta. Hvala vam.

Želim da pitam da li će u četvrtak, poslednjeg četvrtka, 30. maja biti prilika da mi narodni poslanici Vladi i ministrima postavimo pitanja? Upozoravam da to nismo imali u aprilu mesecu.
Ta institucija poslaničkih pitanja je veoma važna ne samo za mene, nego i za sve narodne poslanike, kao prilika da javno Vladi i ministrima postavimo pitanja umesto da to činimo nekom prepiskom itd.
U članovima 27, 103. i 205. Poslovnika regulisana je ova materija. Molim predsednika i predsedništvo Narodne skupštine da vode računa tako da sednice u jednoj sednici, poslednjoj sednici bilo kog meseca, počinju tako da se ne dovodi u pitanje to da li će tog četvrtka biti ili ne održana sednica od 16,00 do 19,00 časova, sa mogućnošću da postavljamo pitanja Vladi. Za mene je to veoma važno, ne znam za druge, ali nadam se da govorim i u interesu drugih poslanika. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Vlade, predsedniče Skupštine, drage kolege narodni poslanici, "Pokret bogata Srbija" će podržati ovaj sporazum koji je 19. aprila premijer Ivica Dačić parafirao u Briselu. On je nastao po onoj – bolje išta nego ništa. Međutim, ovim Srbija nije izgubila, ali je dobila formiranjem ove Zajednice asocijacije opština na severu Kosova.
Smatramo da je ovo etapno rešenje i do finalnog rešenja ima još dosta toga da se radi, do trajnog rešenja koje će da podmiri sve potrebe Srba koji žive na Kosovu, nealbanaca, Albanaca, EU, UN, Nemačke, Amerike, Francuske i drugih pokrovitelja i projektanata nezavisne Republike Kosovo.
Ovde sada izlažem formulu za to trajno rešenje. Ona je jednostavna. I ono što je tužno, to sam već izlagao ovde 13. januara ove godine, kada je usvajana Rezolucija o Kosovu, ali je to prošlo bez ikakvog odjeka. Niti je to ocenjeno kao nešto prihvatljivo, niti je odbačeno. Zbog toga sam prinuđen da ovde pred vas izložim sledeću formulu.
Predlažem da tu formulu ova Skupština prihvati i da naloži, odnosno ovlasti premijera Ivicu Dačića da u sledećim kontaktima sa Ketrin Ešton i EU iznese to kao stav ovoga doma. Ona glasi – Srbija sa Kosovom će ući istoga časa u EU, kada ispuni standarde koji vladaju u EU. Na taj način na sto i u opticaj se vraća onaj stav Martija Ahtisarija, koji je rekao, ali to nikada nije prihvaćeno – standardi pre statusa. Da je to poštovano, danas ne bi raspravljali o ovome, jer bi se na KiM razgovaralo o tome – zašto tamo ne vladaju standardi kakvi vladaju u EU?
Dakle, i Srbija i Kosovo će postati članovi EU ukoliko u svoju zakonodavnu i drugu praksu uvedu iste standarde, a to je da svi građani bez obzira na mesto gde žive, sa ove ili one strane granice, bez obzira na nacionalnost, žive pod istim uslovima, sa jednakim pravima i obavezama. U tom slučaju, kada postanemo zajedno sa Kosovom članovi EU, pitanje granice će biti relativizirano do jednog stepena da će biti manje važno da li se granica nalazi na Ibru, u južnom delu Kosovske Mitrovice, ili na Prokletijama gde i treba da bude kada je reč o Albaniji. U tom slučaju bi bila podmirena, kažem, prava i Srba, Albanaca, nealbanaca, svih koji žive na tom prostoru.
Mislim da je ovo pitanje lako rešivo i prihvatljivo. To je, uostalom, ujedno i test za velike sile da kažu šta one žele, da li žele rešenje koje podmiruje interese građana zbog kojih se ovo sve radi ili neke svoje koncepcije i zamisli o tome da stvore neku "Veliku Albaniju", koja će biti protivteža, nova sila, privržena Atlantskom paktu i SAD.
Ima jedna latinska izreka, koja kaže "ubi bene ubi patrija" – tamo gde je dobro, tamo ti je domovina. Ima naših ljudi, na stotine hiljada, koji danas žive u Nemačkoj, treća-četvrta generacija, u Austriji itd, koji su postali građani tih zemalja i doživljavaju je kao svoju iako su ostali Srbi i slave slavu, i upražnjavaju neke druge, ali je njima tamo dobro.
Ako Srbima i Albancima bude podjednako dobro na Kosovu, biće zaista svejedno pitanje suverenosti koje se, uostalom, ulaskom u EU jednim delom i prenosi na evropski parlament, i niko od toga danas ne pravi problem. Setite se samo kakvo je stanje u zemljama Beneluksa – Holandije, Belgije, Luksemburga. Tamo uopšte više ne postoje ni granična ni carinska policija koje kontrolišu promet putnika itd.
Zalažem se za to da sa ovakvim rešenjem i ovakvim stavom ulazimo u EU zajedno sa Kosovom, pod uslovom da se ispune standardi, da se rešavaju i relativizuju sva i mnoga pitanja ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Trnavčeviću.)
Ovo istovremeno znači da se mora, i to treba naglasiti, obaviti istraga ...
(Predsednik: Molim vas, završite.)
Završavam.
Mora se obaviti istraga i sankcionisati sve zločine koji su počinjeni na Kosovu, počev od 1999. godine, kada su pobijeni oni žeteoci, zatim, 23. marta 2004. godine itd.
Molim vas, gospodine predsedniče Vlade, da odgovorite na ovo. Da li je ovo blesavo ili suludo, i da onda zaboravimo na ovakvu ideju, ili bi o ovome moglo da se razgovara? Hvala.

Gospodine predsedniče Vlade, na predlog Pokreta poljoprivrednika i privrednika "Bogata Srbija", prihvatili ste avgusta meseca, a 2. septembra potpisali odluku kojom je imenovan Nacionalni agrarni savet. Od tada za šest meseci, da li ste, gospodine predsedniče, možda dezavuisali sopstvenu odluku, povukli je?
Pitam vas ovo jer je potpredsednik Nacionalnog agrarnog saveta, Danilo Golubović, državni sekretar, bojkotovao rad ovog saveta, u kome je potpredsednik, i imenovao je nekakav svoj savet, kome je dao zadatak da do septembra meseca napiše ono što smo mi već uradili, a to je Nacrt strategije razvoja agrara do 2037. godine.
Molim vas da mi odgovorite da li je ova vaša odluka od 2. septembra, o formiranju i imenovanju Nacionalnog agrarnog saveta na snazi? Da ili ne?

Postoje veliki problemi. Taj njegov bojkot i nagovaranje drugih članova i sejanje sumnje da li smo mi uopšte potrebni itd. doveo je do ozbiljnog zastoja. Ovaj dokument, koji ćete dobiti, nadam se do kraja aprila meseca, u konačnom finalnom tekstu, mogao je da bude znatno ranije gotov. Međutim, u ovoj zemlji se ne ceni vreme uopšte kao jedno opšte dobro, nego se dopušta da ono protiče u sporovima, neslozi itd.
Osim toga, gospodine predsedniče, moram da vam kažem da generalni sekretar Vlade, kao izvršilac vaših odluka, do dana današnjeg nije našao dve prostorije za adresu i sedište Nacionalnog agrarnog saveta, niti su članovi Nacionalnog agrarnog saveta dobili pismeno rešenje da bi u svojim ustanovama mogli da pravdaju službena putovanja iz Novog Sada do Beograda itd.
Prema tome, molim vas, gospodine predsedniče, da generalnom sekretaru, Veljku Odaloviću, date nalog da nađe dve kancelarije za smeštaj Nacionalnog agrarnog saveta i da pošalje rešenja svim članovima, da bi mogli punopravno da nastave i dovrše ovaj rad. Hvala.

Pre svega, želim da vas, gospođo predsedavajuća, upozorim da poštujete vreme. Ako je ova sednica zakazana za 11.00 sati, onda mora da počne u 11.00 sati. To važi za sve poslanike koji su kasnije došli u ovu salu.
Moje pitanje glasi – da li će u četvrtak 28. marta biti sednica od 16.00 do 19.00 časova na kojoj će poslanici moći premijeru i ministrima da postave pitanja? U članu 205. ta mogućnost je uslovljena tekstom ukoliko je sednica u toku.
Predložio sam gospodinu Nebojši Stefanoviću da podesi početak i trajanje sednice tokom nedelje tako da se ne dovodi u pitanje, jer izgubili smo u januaru, februaru priliku da postavimo, za mene, važna pitanja premijeru, a i za njih važna pitanja, koja se tiču građana Srbije.
Dakle, pitanje glasi – da li će u četvrtak 28. marta od 16.00 do 19.00 časova biti prilike da mi, narodni poslanici, koristimo jednu važnu instituciju interpelacije, a to je da postavimo pitanja premijeru i ministrima?

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministri, neznanje je majka straha. Onoga ko ne zna lako je uplašiti. Taj će da podlegne panici, što se dogodilo početkom ove 2013. godine. Tome su doprinele, naravno, i mnoge novine, koje su iz tiražnih razloga namerno prećutkivale suštinu ove pojave, koja je stara i prisutna u svim zemljama gde se gaji ne samo kukuruz, nego i sve žitarice.
Reč je o tome da postoji jedna gljiva, jedan plesan koja se zove "Aspergillus flavus" koja u procesu metabolizma stvara aflatoksin. Taj toksin ne može da se uništi, razgradi na visokim temperaturama, ali može da se odstrani i spreči da dospe u mlečni aparat, u vime i mlečne žlezde krave. Jedan od tih preparata je "Sony" koji su urađeni na principu, odnosno od zeolita, jedne veoma jeftine, neškodljive silikatne materije koja ne košta mnogo, a lako, ako se unese u koncentrat, može da se smanji nivo aflatoksina i drugih toksina o kojima mi ne govorimo, a koji su takođe štetni i za domaće životinje, pa mogu da budu takođe štetni i za ljude.
Ministar i Ministarstvo poljoprivrede je pogrešilo što oktobra meseca 2012. godine, kad se pojavila tvrdnja da je naš kukuruz zaražen ovom gljivom i plesni, a ona je čudna po tome što, za razliku od drugih plesni, veoma se širi, njoj pogoduju upravo visoke temperature kakve smo imali u leto prošle godine, nije reagovala na taj način da je pozvalo stručnjake, poput profesora Marije Škrinjar sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, koja o tome zna sasvim dovoljno, zatim Radmilu Resanović sa Veterinarskog fakulteta, koji bi rekli da može da se smanji prisustvo aflatoksina smanji, reducira na jedan sasvim podnošljiv nivo. O tome ovde uopšte nije večeras bilo reči, nego se i dalje nastavila prepirka o tome da li je trebalo zadržati 0,5 mikrograma ili možda prihvatiti ono što je u EU, 0,05. Dakle, to je jedna velika greška iz koje su nastale ovakve posledice.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Moram da vam kažem da kao novinar nikada nisam pisao ni o svinjskom gripu, ni o ptičijem gripu.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Tranvčeviću. Privodite kraju.)
Dozvolite da vam kažem nisam drugim rečima širio, nego sam išao i pitao te ljude. Kada sam neki dan bio kod gospođe Škrinjar za emisiju "Znanje na poklon", pitao sam - gospođo Škrinjar, da li su vas zvali iz Ministarstva poljoprivrede..

Gospodine Kneževiću, radi se o tome da bi ovo trebalo da se ugradi u Pravilnik o stočnoj hrani, da se, bez obzira na stanje, na incidentne situacije, kakva je bila u 2012. godini, u koncentratu nalazi zeolit zbog toga što je on neškodljiv za životinju i ne dospeva uopšte ni u mleko, ni u meso itd.
Još jednu stvar da vam kažem, gospodine Kneževiću. Stigla je vest da je iz Rusije u plodovima jabuka i drugoga voća nađeni nedozvoljeni recidiv hemijski preparat. Savetujem vam da date nalog da se redovno ispituju ti plodovi, jer ono što je zdravo za stranoga kupca, biće zdravo i za našega potrošača, a nećemo se blamirati i dolaziti u situaciju da nam vraćaju pošiljke ili stavljaju takve teške prigovore. Hvala.

Želeo sam na početku ovog redovnog zasedanja da ukažem na jednu ozbiljnu povredu poslaničkih prava, a 0442o je da poslednjeg četvrtka u mesecu premijeru i ministrima postavljamo pitanja.
U članu 27. Poslovnika, na koji se svi pozivamo, stoji da je predsednik Skupštine taj koji se stara o radu Skupštine u skladu sa ovim odredbama Poslovnika. U članu 205. piše da poslanici imaju pravo da poslednjeg četvrtka u mesecu postavljaju pitanja na sednici premijeru i ministrima ako je sednica u toku.
U januaru i februaru 2013. godine se dogodilo da je sednica završena u sredu, tako da u četvrtak 28. januara i 28. februara nismo imali prilike da upitamo premijera i ministre razna pitanja veoma važna za građane.
Upućuju me ljudi i kažu – pa dobro, postoje i druge mogućnosti itd. Te druge mogućnosti, mogu da vam kažem, to i sami znate, su vrlo problematične zbog toga što postoje PR službe, postoje čitavi prstenovi oko samog premijera i ministra i do sada nisam uspeo da, sa izuzetkom potpredsednika Rasima Ljajića, budem primljen i da kažem, skrenem pažnju na neko važno pitanje.
Zato sam poslao i pismo i telegram Predsedništvu skupštine oko ovoga pitanja, i zahtevam da Predsedništvo skupštine i predsednik vode računa da poslednjeg četvrtka bude sednica u toku, a to se može postići tako ako zasedanje krene, ne u ponedeljak kao obično, nego utorak, sredu i u četvrtak kada se glasanjem ili na drugi način još zaseda i radi, i da nam se pruži prilika da postavimo pitanje, jer vreme, dragoceno vreme, prolazi. Tri meseca će proći kako ću ja imati prilike da postavim pitanja koja su veoma značajna. Hvala lepo.

Današnji Zakon o energiji je jedan od najvažnijih zakona koji svaka zemlja mora da ima i da uredi to pitanje koje uz proizvodnju hrane i poljoprivredu zauzima najviše mesto, od toga zavisi i opstanak jedne zajednice, njegove privrede i privređivanja.
Moram da kažem da je ovaj zakon došao pred nas i narodne poslanike iz jedne škole, jedne radionice koja postoji ovde decenijama, a to je da je pisan jednim jezikom koji, ako nije baš dobar, a ja stalno opominjem, da je standard dobrog zakona jesu deset božijih zapovesti, da je moguće da se na veoma kratak, sažet i za građane jasan način izloži suština pitanja o kome treba da se postigne dogovor i donese pametna i dobra odluka.
U ovom zakonu je u jednom članu, ne znam tačno koji beše, napravljen je pojmovnik, a to je napisano šta znače pojedini izrazi koje će građani da nađu u zakonu. To je isto urađeno u Zakonu o podsticanju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja i ja sam to i rekao na jednoj sednici, ali to nije važno, nije prihvaćeno. Zašto? Zato što, dragi moji, prijatelji narodni poslanici, u ovom domu se broje glasovi, a ne vagaju argumenti i na osnovu toga se donose odluke.
Malo čas, Srđan Miković je izneo predlog da se u dnevni red unese i stavi jedno, po meni, veoma značajno pametno dobro pitanje. Dobio je samo 11 glasova. Da je to isto pitanje poteklo iz možda većinske poslaničke grupe, ja sam uveren da bi prošlo.
Pozivam vas da prilikom razgovora i dogovora, jer mi se ovde dogovaramo da vodimo računa o tome da li je nešto što neko kao ja ili bilo koji drugi poslanik izlaže i predlaže prihvatljivo ili nije prihvatljivo, i da se na osnovu toga određujemo.
Kada je reč o samom zakonu, ja bih morao da kažem sledeće. Prvo, u članu 65. u 34 reči se govori o obnovljivim izvorima energije, apsolutno neprikladno značaju obnovljivih izvora energije. Ja sam seljački novinar 65 godina, ali sam putovao i u nordijske i u druge zemlje, bogate zemlje koje su čak i toplotom pomuženog mleka koje mora da se ohladi pre transporta u mlekaru iskoristili da zagrevaju svoje kuće, koji su doneli takve standarde i materijale za zaptivanje prozora, vrata, podova i plafona, da su postigli standard "zero enerdži haus", kuće koje uopšte ne zavise od električne mreže, nego koriste to što mi svi izdišemo 37 stepeni vazduh, a dovoljno je da mi sedimo u kući u prostoriji u kojoj 24 stepena, itd.
Dakle, o ovom pitanju mora da se posveti znatno veća pažnja. Navešću vam podatak. Srbija je u Šidu 2008. godine napravila fabriku biodizela. Ta fabrika stoji nepokrenuta, konzervirana zato što ranije vlade nisu donele dve važne jednostavne odluke. Prva, da se donese pravilnik o obaveznom mešanju biodizela u klasični fosilni dizel i broj dva, što nije doneta odluka o tome da se ukine akciza i da se ta vrsta goriva učini privlačnom i dostupnom.
Želim da kažem, poštovani narodni poslanici, ova zajednica ljudi koja živi na ovom prostoru koji se zove Srbija, mora da razvija energetsku svest ...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Oprostite, ja moram da kažem još neku reč.
(Predsedavajuća: Samo završite molim vas rečenicu, pošto vam je vreme isteklo.)
Dakle, energetsku svest i da smo svi dužni i da doprinesemo da se i proizvede, a proizvedeno koristi i na razuman način troši. Predlažem da se onoj odredbi od člana 59. do 63. unese da će na svaki kilovat čas prilikom naredne korekcije i to još ove, pre 2014. godine, jedan evro cent biti upotrebljen da se na posebnom računu koristi za finansiranje, na primer digestora za dobijanje električne energije.

Hvala.
Iskoristiću ovu priliku da kažem da u oblasti, evo pre dva dana sam zvao predsednika opštine Kuršumlija i pitao da li je počela da se puni akumulacija selova? Ne. Voda Toplice i ovoga leta će da ode, a na poljima će biti suše. Mogla bi da se ta voda iskoristi delom i za manju proizvodnju energije i za navodnjavanje.
Oko izgradnje ovih digestora za dobijanje električne energije iz stajnjaka, predlažem da se to takođe ima na umu i da se povoljnim zajmovima i kreditima podstaknu ljudi da iskoriste taj izvor, da dobiju struju koja naravno nije jeftina kao klasična ili iz elektrana, ali svejedno, obnovljiva je. Svake godine, svakoga dana te krave balegaju, ima stajnjak od koga može da se dobije metan i da se sagoreva.
Drugim rečima, želeo bih da se radi više na tome, draga gospođo Mihajlović, na širenju i stvaranju te energetske svesti, kakva, uverio sam se, postoji u Danskoj, postoji u nordijskim zemljama. Snimao sam i pokazao da su oni i u klanicama, toplotu kada šure svinje takođe iskoristili i imaju od nje manju potrošnju klasične energije, itd. To je ono što je nama potrebno. Hvala.

Hvala.
Jedna poslovica kaže – ne vredi gluvom šaputati, ni ćoravom namigivati. Ove poslovice se malo, malo pa setim zbog toga što moji pokušaji da neke teme, predloge, potrebe ovoga naroda saopštim onima koji su za to odgovorni, ne daju nikakav rezultat, ali ja sam uporan čovek i ne predajem se lako.
Govorio sam još pre tri godine, bila je tada Verica Kalanović na čelu Nacionalnog investicionog programa, da put od sela Barije do Ruglice u dužini od 25 kilometara, on se nalazi u zoni administrativne granice sa Kosovom, skoro tu blizu, opština Lebane, Leskovac i na tom prostoru, na visini od 1000 metara nadmorske visine, uverio sam se u to, snimio sam i pokazao dokumente, mogla bi da se pokrene proizvodnja sitnog crvenog voća i da taj svet, siromašan svet, toliko siromašan da je opusteo kraj, mogao da vrati, da oživi itd.
Zvao sam gospodina Ljubišu Dikovića, načelnika Generalštaba i on je poslao čoveka iz inženjerije. Oni su spremni da rade na izgradnji tog puta, po ugovoru da se vojsci nadoknadi gorivo, amortizacija, mehanizacija itd. Postavljam pitanje, ne znam ko je nadležan za ovo, da li je to gospodin Velja Ilić, ili svejedno ko, da li će ove 2013. godine početi izgradnja puta Barije – Oruglica? To je velika dobit. Prethodni poslanik je govorio o jednom isto dobrom putu do granice sa Hrvatskom. Upamtite, put je ključ da se jedno područje otvori i da postane aktivno. Bez puta ne može da dođe kamion, da donese đubrivo, niti da natovari tu malinu, kupinu, ribizlu i ostalo povrće, čega bi moglo da bude u hiljadama tona. Hvala.