Prvi put izlazim, verovatno i poslednji, da skrenem pažnju da se Poslovnik Narodne skupštine Srbije krši uzastopno. Uvek ista odredba od iste grupe poslanika SRS.
U stavu 3. člana 80. piše da se kvorum utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje pri ulasku u salu ubacivanjem identifikacione kartice u poslaničku jedinicu. Zašto gospoda narodni poslanici SRS ne izvršavaju svoju dužnost, a najviše oni prigovaraju da se krši Poslovnik. Zašto, gospodo, kršite Poslovnik, zašto ometate ovaj rad Skupštine?
Ponavljam ono što sam juče rekao, izmena ovog poslovnika se upravo vrši zbog vas, da se stane na put vašim zloupotrebama, usporavanju rada ovog parlamenta, nabijanju troškova ovom narodu. Jeste li vi ozbiljni ljudi, poslanici koji predstavljate neke birače, ko ste vi uopšte? Donosite mačke, igračke ovde, podnosite ovakve amandmane koji su maločas citirani.
Molim vas, gospodinu Mihajlovu kao jednom od autora predloga da se ovaj poslovnik izmeni predlažem, evo sa zakašnjenjem, da se u članu 80. stavi, posle ovog stava, novi stav kojim će se reći: "Ukoliko se prilikom utvrđivanja kvoruma elektronskim putem pokaže da u poslaničkim klupama sede poslanici koji nisu ubacili svoju karticu, njima se za taj dan ne isplaćuje dnevnica". Srbe treba udariti po džepu, ovakve.
(Dobacivanje: Sramota...)

 Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, nekada su se Srbi okupljali na svojim skupštinama i radili su, dogovarali se, a nisu uopšte imali poslovnike. Kasnije, sa razvojem parlamentarizma, došlo se do toga da se pravilima utvrdi kako treba da teče jedan narodni dogovor, dogovor narodnih poslanika, i da se tim pravilima ograniči bilo čija samovolja, bilo kog učesnika skupštine, pa i samog predsednika, kome je povereno, koji je izabran za to da vodi tu skupštinu.
Ne znam do u detalje, ali sam uveren da u istoriji parlamentarizma u Srbiji nije bilo ovakvih primera zloupotreba, ispada i ruženja, ne sopstvenoga ugleda, a toga mnogi nisu ni svesni, svoj ugled ruže, nego i ovoga doma, predstavničkog doma, pred građanima Srbije koji su ih birali.
Molim vas, zatražio sam podatke, sa malim zakašnjenjem, ali će biti obelodanjeni podaci, da se od januara 2001. godine napravi statistički pregled - koliko je poslanika za ovom govornicom govorilo, iz koje stranke, da se pokaže da je ta zloupotreba vršena na taj način što je bez razloga, bez stvarnog povoda, reklamirana povreda Poslovnika. Zna se ko je to radio, zna se ko je odstupao od dnevnog reda, koje taj koji nije napustio govornicu, kada je Skupština odlučila da mu je oduzeta reč i da treba da se udalji.
Takođe, zatražio sam podatke iz kojih će se videti koliko je novca potrošeno za naš rad od januara do kraja septembra 2001. godine, da se pokaže i to koliko je ko naplatio dnevnica i putnih troškova, putujući svakog dana iz fiktivnog grada u Beograd i natrag itd. Zna se ko je uzrokovao donošenje ovog predloga za izmenu Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Oni to vrlo dobro znaju. Neću da ih pominjem zbog replike. Vrlo dobro se zna.
(Vojislav Šešelj: Bojiš se!)
Ne bojim se, nego neću. Neću da vam pružim tu priliku.

Oni ne mogu drugačije da oponiraju i da se suprotstave, nego samo znaju da na taj način ometaju, da izbacuju iz ravnoteže onoga ko za ovom govornicom želi da apeluje na sve.
Apelujem na sve - molim vas, urazumite se, poštujte one koji su vas birali, koji su vas poslali u Narodnu skupštinu. Da nije bilo toga što se događalo od januara 2001. godine do današnjeg dana, ne bi bilo ni ovih izmena. Mi smo za ovo vreme propustili da donesemo mnogo važnih odluka, mnogo važnih zakona...
(Tomislav Nikolić: Koje? Kako je ime tim zakonima?)

Rečeno je da će ova rasprava, na osnovu broja amandmana koje su podneli poslanici Srpske radikalne strane, verovatno i nekih drugih, trajati verovatno 100 časova. Sto časova? Koliko košta jedan dan zasedanja ove skupštine? Koji je učinak, koji je rezultat? Da li je to bilo potrebno? Nije potrebno.
Naravno, nisam došao za ovu govornicu sa uverenjem da će ovo što govorim promeniti nečiju svest i ponašanje. Ovo govorim zbog građana Srbije koji ovo gledaju, da upamte koga su poslali u ovu skupštinu i da na prvim sledećim izborima to ne zaborave. Neka pošalju ozbiljne, dostojanstvene ljude, kojima je na prvom mestu interes građana koji ovoga časa pate, koji ne žive onako kako bi mogli da žive.

Poštovane kolege narodni poslanici, sa malim zakašnjenjem izlazim pred vas sa jednim predlogom i apelom, jer su pre mene govorili već neki ljudi, na koje se takođe mogao odnositi ovaj apel i poziv.
Naime, pozivam narodne poslanike opozicije, koji su do 24. septembra vršili vlast u ovoj zemlji, da se danas uzdrže od učešća u raspravi o ovoj tački dnevnog reda. Oni, prosto, nemaju moralno pravo da o tome kažu ijednu jedinu reč, jer mi danas, ili tačnije, od 22. januara pa do dana današnjeg, u stvari raznoraznim zakonodavnim aktima ovde ispravljamo uglavnom greške koje su oni učinili, koje su nama ostavili u nasleđe, a najteža hipoteka je upravo Kosovo.
Molim vas, samo treba da podsetim da je od Gazimestana pa dalje problem Kosova zapušten i ispušten, da je od ovih ljudi koji su danas u opoziciji, dok su još vršili vlast, primenjivana neadekvatna sredstva rešavanja problema Kosova, ona sredstva za koja međunarodna zajednica nije imala uopšte razumevanja, nije htela da ih podrži.
Ja ću da vas podsetim da se iz vaših redova čulo da ćemo poslati...

Iz redova današnje opozicije čula se pretnja da ćemo poslati četiri četničke divizije na Kosovo, da ćemo bombardovati i mi Beč, što je dalo šlagvort njima da nas bombarduju i da preuzmu oni staranje o Kosovu.
Prema tome, mislim da vi nemate moralno pravo da se o ovome danas izjašnjavate i da govorite. Uostalom, znam šta bi moglo da se čuje. Pustite nas, koji nismo krivi za to šta se na Kosovu danas dogodilo, da raspravljamo o ovom zaključku i da pokažemo svetu da, kao što smo, vraćajući se u administrativnu zonu prema Kosovu, sve četiri zone, pokazali jedan smisao za saradnju, za uvažavanje činjenice da svi građani koji žive u ovoj Republici moraju da imaju jednaka prava itd, da ćemo i u pogledu Kosova uspeti da uverimo međunarodnu zajednicu da ćemo sa punim pravom moći da se vratimo, u duhu Rezolucije 1244, da ostvarimo suverenitet nad tim delom Srbije i Jugoslavije.
Hteo bih samo da kažem i to da imam predlog da se u ovom zaključku u tački 3. upiše jedan stav, koji bi mogao da glasi ovako - Narodna skupština traži od Vlade Srbije, traži od Vlade Jugoslavije, da preko svog predstavnika u UN u Savetu bezbednosti zatraži ispitivanje saglasnosti Ustavnih okvira za Kosovo, da ispita saglasnost sa Rezolucijom 1244, kojom se garantuje suverenitet Jugoslavije nad tim delom Jugoslavije, odnosno Kosova.
To je moj predlog, a inače ovako, mi ćemo danas izgubiti dosta vremena u nekoj pukoj, praznoj retorici, koja ne znači ništa i koja bi mogla samo da nam u toj međunarodnoj javnosti, koja pomno prati šta se u ovoj skupštini govori i kakve struje i vetrovi duvaju, samo oteža položaj i da onaj utisak, koji smo već do sada stekli, dole na jugu, u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, pokvari i da uspori čitav taj proces reintegracije Kosova, ne tako brzo, ali jednoga dana.
Evo, to je moj predlog i apel. Hvala.
(Narodni poslanik Vojislav Šešelj traži repliku.)

Poštovane kolege narodni poslanici, počeću sa kraja - ovde smo slušali argumentaciju u prilog ovog predloga zakona, da se dopuni Zakon o poljoprivrednom zemljištu, da je u stvari pametno, korisno, potrebno itd. i da će taj zakon verovatno biti odbijen, samo zbog toga što potiče iz opozicionog tabora.
To je apsolutno neosnovano, netačno i, na kraju krajeva, i ružno, ali u politici je dozvoljeno i to.
Na sednici Odbora za poljoprivredu, kao član tog odbora, rekao sam (a Marjanski nije bio tu, inače čovek za koga imam simpatija, paorski je sin), da je elementarna nepogoda ono što čovek ne može da predvidi, na šta ne može da utiče, a to su npr. uraganski, olujni vetrovi, to je grad, to je suša, to je poplava, to su, dakle, te sile, nebeske sile koje mi ne možemo često ni da predvidimo. Sada, pomoću radara može da se predvidi nailazak nepogode i gradobitnog oblaka, ali u tu kategoriju apsolutno ne spada divlji sirak, kao opasan korov.
Zbog same te ideje zakon je promašen i ne treba ga usvojiti. Svake nedelje sam na putu, juče sam bio i u Bačkoj i u Sremu, i video sam razne stepene useva, veoma čiste, bez ijedne travke, video sam zakorovljene i tako dalje. Sam gospodin Marjanski je ovde naveo podatke o tome da je zakorovljenost oko 20 - 30% i tako dalje. Iz toga sledi pitanje - zašto nisu sve njive zakorovljene? Nisu zakorovljene sve njive, nego njive onih starih ljudi sa istrošenom mehanizacijom, bez snage, bez sredstava da se bore protiv tog korova i drugih korova.
Ima tu i palamida, ima gorušica i tako dalje, koje zaista mogu da umanje rod do 30 ili 50%. U tome je problem i čvor ovog našeg agrara. Selo je ostarilo. Zašto? Mladi su otišli sa sela. Zašto? Niko nije lud, otac i majka su rekli - idi, sine, da se ne mučiš, jer muka je raditi paorski posao koji nije adekvatno, od strane države koja određuje cene, bio plaćen.
Ostarili su ljudi za deset godina, za deset godina je mehanizacija zastarela, mnoga su oruđa istrošena, a osim toga, dopušteno je da se u promet stavljaju sredstva za zaštitu bilja od korova koja su čisti falsifikati. Ti ga prskaš, to mi je jedan čovek pre neki dan rekao, a krompirova zlatica napreduje, umesto da bude uništena. U tome je problem. Ako hoćete da govorimo o terminu - elementarna nepogoda, to je bila ova prethodna vlast koja je deset godina dopuštala da se odvijaju nepovoljni procesi u poljoprivredi, koji su doveli do ovog stanja koje danas imamo.
Gde je rešenje? Gospođa Olga Čurović, nekadašnji sekretar za poljoprivredu Pokrajine Vojvodine, takođe je, nije Lazar Marjanski prvi smislio da to uradi, predlagala da to bude proglašeno za elementarnu nepogodu, ali je to, naravno, odbijeno iz istih ili sličnih razloga o kojima govorim, jer je to bio pokušaj da se narodu objasni kako je to nešto što je palo sa neba i tako dalje, i da se sakrije ko je uzročnik, ko je kriv za to što mi danas imamo njive koje vlasnici ne mogu da obrade i da imamo 80 metričkih centi kukuruza.
Vi znate, ako ne znate, da vam kažem, u institutima, juče sam tamo bio, stvaraju kukuruze koji mogu da rode 12, 14 tona po hektaru, a mi dobijemo, kad dobijemo, pet tona po hektaru, i mi maltene nakrivimo kapu. Zašto? Zato što naš seljak nema ekonomskih osnova, mogućnosti, pariteti su takvi, da može da primeni odgovarajuću agrotehniku. Kad bi mogao da prihvati, onda ne bi bilo divljeg sirka i ne bi uopšte govorili o njemu kao nekoj elementarnoj nepogodi i nekom neprijatelju koji će da nas upropasti. Vidim da ovde ljudi nariču kako će zbog toga propasti selo i poljoprivreda i tako dalje.
Prema tome, pravo rešenje za naš agrar jeste, to sam i predložio, ali su svi šefovi poslaničkih grupa propustili da ova skupština pozove Vladu Srbije da pripremi nacrt dugoročne agrarne politike, u kojoj će biti sve mere koje su potrebne da bi mi postali veliki proizvođači i izvoznici hrane, sa efektom od tri do pet milijardi. Mogu da vam kažem da ni jedna poslanička grupa to nije prihvatila, kao što ni u onom prethodnom sazivu, kada sam bio poslanik, moj predlog nije bio prihvaćen. Ljudi to izbegavaju. Ne znam koji su motivi i razlozi.
(Predsednik: Vreme.)
Što se tiče ovog predloga zakona, o njemu zaista ne treba ni da se raspravlja. Mislim da zbog samog naziva i naslova predloga i ideje da se jedna biljka, koju neko suzbija zato što može, a neki zato što ne mogu, ne tretira i ne izjednačava, recimo, sa jednom olujom koja dođe brzinom od 150 kilometara, poništi sve itd., nego da se okrenemo onim pravim stvarima. Imam simpatija i razumevanja za to što jedan narodni poslanik želi da bude upamćen u analima ove skupštine kao predlagač jednog zakona, kao i njegova poslanička grupa, i tako dalje, ali to nije pravo rešenje, kao što nije bilo pravo rešenje, što sam rekao i gospodinu Banetu Ivkoviću, da se donosi zakon o podršci i razvoju malih i srednjih preduzeća.
(Predsednik: Molim vas da završite.)
Treba da se okrenemo onim pravim stvarima ukoliko želimo dobro, ne poljoprivredniku i seljaku, nego ukoliko želimo dobro sebi. Mi jesmo zemlja sa lepim i velikim potencijalom. Mi smo narod, neka vrsta instrumenta na kojem neko nije umeo da svira, nego je drndao. Plašim se da se to ne nastavi. Zato mi, kao Narodna skupština, kao zakonodavni organ, treba da vodimo računa o tome.
Ako sam upotrebio reč - drndanje, a vi to ponavljate, onda mogu da vam kažem da je vaš doprinos, vaše poslaničke grupe, bio da podržavate jednu vladu koja je radila protiv ovih interesa čitavih deset godina. Zato imamo divljeg sirka. Borite se onda za to da se stvore uslovi, bez vas.

Tačno je da sam rekao da je ova vlast, ranija, prethodna vlast, bila neka vrsta elementarne nepogode, jer je izazvala jednu kataklizmu u poljoprivredi u vidu loše cenovne politike, pariteta itd. Mogu da se utvrde statistički podaci, ima ljudi koji to i pamte, da je sirak u Vojvodini dobio one razmere od onog časa kada je na čelo ove zemlje došla vlast koja je poražena 24. septembra. To je egzaktna činjenica. Kao što uzmete statistički podatak i vidite da je zemljište u parlogu, 270 hiljada hektara je bilo, a prošle godine maja meseca, u ovom domu, tadašnji ministar za poljoprivredu, gospodin Babović, predlažući zakon o dopunskom oporezivanju poljoprivrede, govorio je o tome, zaboravljajući da je to sada 500 hiljada hektara bilo, zbog toga što nije bilo goriva, što nije bilo novca da se kupe mašine, gume, akomulatori itd.
Još jednu stvar dragi prijatelji da vam kažem. Pitanje agrarne politike je ono čime bi trebalo da se bavimo. Vi to svi dobro znate i nemojte koristiti ovaj, unapred neprikladan, zakonski predlog, neprikladan zbog toga što sirak ni u jednoj zemlji nije proglašen do sada za elementarnu nepogodu. Ni u Mađarskoj, ni u Rumuniji, ni u susednim zemljama, u tom istom klimatskom pojasu, pa nemojte ni kod nas.
Ključna stvar kojom mora da se bavi ova skupština, ako želi zaista dobro narodu i poljoprivredi, jeste dugoročna agrarna politika i onda će sve, hvala Bogu, doći na svoje mesto.

Poštovane kolege, narodni poslanici, na inauguracionoj sednici rekao sam da bih želeo da ovaj dom, kao zakonodavno telo Skupštine Srbije ima upravo ovakvih, kao što je ova današnja, inicijativa da poslanici i njihove poslaničke grupe izrađuju nacrte, predloge zakona, koje ćemo mi da razmatramo, a ne samo da razmatramo i usvajamo, ili odbacujemo zakone i pojedine članove, koje podnosi Vlada.
Mi na taj način treba da se potvrdimo kao zakonodavni organ ovog društva. Današnja tema o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća jeste dobra tema za razgovor, ali ne i tema za zakon. Ova zemlja, kao što znaju pravnici, a znaju i drugi, evo, zna jedan novinar, ima oko milion propisa. Mi smo prenormirana zemlja, u kojoj se zakoni, postojeći, uvaženi, koji još nisu ukinuti, ne poštuju, zaobilaze, i manje-više se radi na osnovu improvizacije, ili vlada neka samovolja.
Prema tome, nije rešenje za razvoj privrede, za tu strategiju podrške malim i srednjim preduzećima, da se to sada pretoči u jedan zakon. Mi smo u prošlim godinama imali veliku penetraciju politike i države u privredu, i kao posledica toga velikog mešanja, nasilničkog mešanja, imali smo da su stvoreni veliki mastodonti, privredni organizmi, koji nisu prosto mogli da hodaju i koji su morali da izumru. Podsetiću vas samo na velike kombinate, kao što je PKB, koji se nekada prostirao od Tetova do Rovinja, a smatralo se da je nešto impozantno i da pada u oči ukoliko je po dimenzijama veliko, a ne kakve efekte, kakav profit ostvaruje.
To je bila jedna greška. Kao posledica tog prevelikog mešanja politike i privrede, i države u privredu, imali smo i strukturne disproporcije, koje dan-danas imamo. Pazite, da stvar bude smešnija i neshvatljivija, mi smo država koja i danas ima, valjda, ne znam da li je ugašen, Zavod za društveno ili privredno planiranje, a dogodilo se da smo imali previše klanica, više nego ijedna zemlja u Evropi, da smo imali više klanica, mlekara.
Mi smo, molim vas, i dan-danas zavisni od uvoza nekih sirovina, umesto da smo razvijali tu sirovinsku bazu, mi smo kao sumanuti gradili raznorazna prehrambena preduzeća, i otuda je nastajao jedan sirovinski rat, koji je punio džepove čas jednom partneru, čas drugom partneru.
Mi uvozimo vunu za našu tekstilnu industriju, a dopustili smo da se smanji broj ovaca za oko 800.000, i nikada nije izvedeno oplemenjavanje ovaca, da bi dobili vunu finog, mikronskoga tkiva, itd., što su mnoge druge zemlje oko nas negde i uradile. Mi uvozimo duvan. Znate šta, teško je da se povuče granica između onoga šta je radila prethodna vlast, i šta radi ova. Zbog čega - zato što je nasleđen i nije promenjen činovnički aparat, koji još uvek donosi neka rešenja, ili podrške, koje su potpuno neshvatljive.
Uvozimo duvan, uvozimo nekada i mleko. Molim vas, ovoga časa (razgovarao sam maločas sa gospodinom Radovančevim) dopušten je uvoz mleka koji je zaustavio prodaju domaćih rezervi mleka i usporio isplate seljacima, što je izazvalo sada jednu veliku buru i pometnju.
Prema tome, drage moje kolege narodni poslanici, treba prekinuti sa tim da se država mnogo upliće, da sve normira. Naravno da Vlada Srbije mora da vodi računa o razvoju privrede, i o razvoju malih i srednjih preduzeća, jer će ona najpre da nastanu. Ona će najpre i najlakše da se prilagode svim uslovima tržišta. Vi znate da je u Italiji u industriji obuće 80% cipela izrađeno u fabrikama koje imaju 30-40 radnika. Slična je stvar i u Švajcarskoj.
Mala preduzeća dominiraju, mala preduzeća imaju perspektivu, ali to sve ne mora, to tamo niko nije zakonom uređivao, pušteno je da se privrednici, investitori sami opredeljuju za dimenzije, za lokaciju svoga preduzeća, uz pomoć države koja će da uredi jedan ambijent poreski, kreditni, i naročito zakonodavni, u onom smislu da ovde stvori uslove da bude sigurno ulaganje, bilo domaćeg kapitala, bilo kapitala iz inostranstva.
Prema tome, to je tema o kojoj treba da razgovaramo i da Vladi Srbije, mi, kao jedan zakonodavni organ, treba da ukažemo na bolja rešenja od onih koja ona predlaže, a ne da joj sada, recimo, naturamo jedan zakon o pomoći i podršci razvoju malih i srednjih preduzeća. Ovo što je prethodnik rekao, mislim da je sasvim umesno. Na malim i srednjim preduzećima jeste da se udruživanjem dogovore i da sami osnivaju raznorazne marketinške, raznorazne druge projektne agencije, da se kao jedna grupacija u okviru Privredne komore Jugoslavije postave kao partner s Vladom i da traže nešto više, jednu bolju politiku, jednu politiku u pogledu odobravanja, da se npr. uvede jedan grejs-period za mala i srednja preduzeća koja će da zaposle, i to pogotovu na izvoznim programima, itd. Ali to sve ne mora, nije bitno.
Gospodine Ivkoviću, vi ste predlagač ovog zakona, ja imam potpuno razumevanje za vaše motive, itd, ali nije presudno da to bude pretočeno u jedan nov zakon.
U ovom zakonu i da idemo čak na to da izvršimo popis tih zakona, ko zna kada donetih, da ono što je suvišno, što je preživelo - eliminišemo, da imamo nekoliko dobrih zakona, a ostalo da pustimo inicijativi privrede, ljudi koji će najviše da vode računa o tome da onaj dinar koji ulože donosi profit, da donese zaradu itd. Iz tih razloga ja ću, u najmanju ruku, da se uzdržim prilikom glasanja u vezi ovoga. Mislim da to nije pravo rešenje. Imam simpatija za vaš trud, za vaše želje, ali nije to rešenje koje mi treba danas ovde da usvajamo. Hvala. Ja ga hvalim, a on -replika.

Poštovane kolege narodni poslanici, želim da govorim o jednom od ovih zakona u paketu, a to je Zakon o porezu na imovinu. Kao što znate, u članu 7. je predviđeno da se oporezuje dohodak na poljoprivredno i šumsko zemljište. Kao osnovica uzima se petogodišnji dohodak od tog imanja i oporezuje se po stopi od 40%. Kada se to izračuna, to nije veliki teret. Poljoprivrednici se ne žale na visinu poreskih opterećenja i na doprinose naročito, nego se žale što se njima kao i industrijskim radnicima - ovo bih želeo da čuje i ministar Đelić - ne priznaje amortizacija i plata, lični dohodak i porezi. Jer, kada se tamo radi neki mikrofon ili bilo koji industrijski artikal, u cenu koštanja se uračunaju porezi i doprinosi koje plaća u stvari potrošač. Međutim, to se ne priznaje zemljoradnicima i to je glavni zahtev, to je pitanje kojim mora da se pozabavi ova Narodna skupština i da upozori Vladu da, kada određuje zaštitne cene, uzme u obzir stvarnu kalkulaciju, cenu koštanja i da na osnovu toga utvrdi i paritet sa industrijskim proizvodima.
Ovu odredbu u zakonu shvatam kao i jednu težnju da se u ovoj zemlji posedovanje imanja, poljoprivrednog zemljišta, učini skupim, a obrada jeftina. Na taj način bi se smanjile površine, koje danas imamo u parlogu, jer bi se zemlja koncentrisala u rukama mlađih ljudi, koji mogu da je obrađuju. Malo pre sam razgovarao sa Ivicom Iličićem iz Vajske kod opštine Bač, koji obrađuje 2.200 katastarskih jutara, nećete verovati. I to uzorno obrađuje. 600 je njegovo, 1.600 uzima u zakup i rešava socijalne slučajeva mnogih porodica tamo. To je ono čemu moramo da težimo, uz sve moguće potrese i lomove, koji će iz toga nastati. A oni su već tu. Domaćinstva su ostarela, ljudi nemaju snage, fizičke snage ni novca, a što je najgore nemaju ni motive da obrađuju svoja imanja kako se danas u svetu obrađuju.
Mislim da ovaj zakon zaslužuje podršku svih poslanika ove Narodne skupštine.
Rekao bih nekoliko reči o jednoj činjenici. Ovih dana sam čitao stenografske beleške, a znam, sedeo sam ovde u klupi, šta se ovde događalo. Mogu da kažem da ovde jedna značajna, ali hvala bogu opoziciona po broju, manjinska grupa poslanika izlazi za ovu govornicu sa jedinom željom da ospori sve i napada uglavnom prihodnu stranu, da se smanji ovo, ono, a nigde nije rekao za koliko treba da se umanje plate prosveti, zdravstvenih radnika, da se ponovo vrati dve godine čekanja na materinski dodatak, dve godine čekanja na zemljoradničku penziju, odakle da se podmire te obaveze. To je čista demagogija, to je jeftino kupovanje naklonosti i tako dalje. Imam ovde jedno pismo koje je danas stiglo, uručiću ga kasnije, kada napustim govornicu, predsedniku ove grupe, koja upravo nastupa sa tendencijom da komšiji crkne krava. Uveren da ste vi ovde malopre bili nesrećni što se okupio dovoljan broj poslanika da Skupština nastavi svoj rad.
Nemojte tako. Mi smo svi predstavnici građana, koji su nas birali, poslali nas sa nekom nadom da ćemo kao pametni i razboriti ljudi da se dogovorimo da nam bude bolje, a ne da izlazite ovde bez ikakvih argumenata. (Predsednik: Molim da se držite dnevnog reda.)
Ovo je potpuno u duhu dnevnog reda, jedna molba, upozorenje da se u ovim diskusijama bude malo konstruktivniji.
Posle svega ovog što se događa palo mi je na pamet sledeće - da zatražim ne znam od koga, da li od predednika ili ministra finansija, da se narodnim poslanicima u Skupštini Srbije prizna poseban dodatak na teške uslove rada, jer ni malo nije prijatno, inspirativno slušati ovakve prazne diskusije.

Poštovani narodni poslanici, ja, za divno čudo, nisam podneo nijedan amandman na Agrarni budžet, iako je to oblast kojom se 53 godine bavim. Zašto nisam podneo - nisam podneo zbog toga što smatram da je pravo rešenje za jugoslovenski agrar u tome da ova Narodna skupština pozove Vladu, ministra poljoprivrede, da pripremi jedan nacrt dugoročne agrarne politike, koji ćemo mi ovde da raspravljamo i da utvrdimo.
Nije stvar u tome da se ovde, kao što se vidi iz ovih amandmana, nadmećemo oko toga, da povećamo sve stavke u Agrarnom budžetu, između ostalog za premiju za šećer i mleko, nego u tome da se vodi jedna drugačija cenovna politika, drugačiji pariteti cena. Predlagači toga da se povećaju stavke za premije za mleko ne znaju da ovoga časa mleka ima već u ponudi više nego što je apsorpciona moć našeg tržišta (poslanik iz sale: Nema para.). I to je tačno, i da je pad kupovne moći. Prema tome, ja ću predložiću, sada sam rekao šefu Poslaničke grupe DOS-a, gospodinu Čedomiru Jovanoviću, napisaću jedan predlog i nadam se da ćete iza njega da stanete i vi iz opozicione stranke, da se o ovome povede rasprava.
Mi smo, uostalom, za vreme predizborne kampanje to obećavali i najavljivali. Da se utvrdi agrarna politika u kojoj će biti pariteti cena, zemljišna, vodoprivredna politika, kreditna politika, poreska politika, obnova zadružnog pokreta. Jedna od najvećih bolnih tačaka ovog usitnjenog agrara Jugoslavije jeste u tome što su zemljoradničke zadruge zamrle, što ne postoje, što su potpuno seljaci lišeni svojih demokratskih i svojih ekonomskih prava da upravljaju tim zajedničkim poslovima.
Prema tome, da sam na vašem mestu, od 28 amandmana, 24 su podneli poslanici Srpske radikalne stranke, odustao bih.
Odustao bih od toga i podržao bih ovaj predlog koji će, nadam se, uskoro da bude podnet. To bi mogao da bude i zaključak Narodne skupštine, da pozove Vladu Srbije da negde u junu mesecu, kada prođemo čitavu fazu donošenja novih zakona, to uradimo. To je veoma ozbiljan i dugoročan posao, verujte mi da je to ono što seljaku treba, jedno osećanje sigurnosti, jedno osećanje izvesnosti, jedna jasnoća, šta ga očekuje, sa čime može da računa, šta će se dogoditi ako bude dobro radio, ako bude koristio nauku itd.
Prošla je zima. Verujte mi da nije održano ni 50 predavanja u selima. Da budem neskroman, 20 sam ja priredio i organizovao na raznim mestima. Prema tome, dragi poslanici, da se složimo oko toga pitanja ako nam je na srcu interes naroda i onog jadnog seljaka koji je 10 godina bio čerupan.

Neću da branim sebe ali moram da opomenem sve, pa i  gospodina Slobodana Janjića, da sam  ja samo novinar 53 godine, posmatrač sam, šta se događalo u ovoj zemlji i na selu, posebno na selu. O tome na čijoj sam strani bio, da li sam to podržavao ili kritikovao, postoje pismeni tragovi, postoje emisije, postoji nečije pamćenje. Ja sam, sada ću da otkrijem za one koji nisu znali, pisao one tekstove o Živojku - Radojku , Tašku Načiću i Butkoviću, kojima sam se smejao moćnim glupim vlastodršcima, a to nastavljam da radim i dalje, a branio sam seljaka, pogotovu onog čestitog. Prema tome, nemojte mi pripisivati, kao što je ranije jedan od radikalskih poslanika rekao, baš Slobodan Janjić, da sam ja odgovoran za smanjenje stočnog fonda itd.  Onaj gospodin Gudurić je rekao,  poslanik - to su ljudi koji nemaju argumente, nego onako pričaju, da ne kažem neku drugu reč - da sam ja kriv, šetajući po Srbiji, što se širi bolest ludih krava. Oni ne znaju uopšte - širi se bolest ludih volova.

 Poštovane kolege  narodni poslanici, jučerašnji dan, pomalo i mučan, obeležio je na jedan prijatan i dobar način govor Božidara Đelića, ministra finansija, koga upoređujem i nazivam ga našim novim doktorom Lazom Pačuom.
Dakle, na argumentovani način uverio je, ne samo ovu Narodnu skupštinu, nego i javnost, a jutros sam sreo veliki broj ljudi koji su to potvrdili, uverio je ovu javnost da imamo čoveka koji ume da vodi ove finansije i koji će ovu našu razlupanu lađu, a zna se ko je nju doveo u ovakvo stanje, da izvede, ne ove godine odmah, ne za tri meseca, kako bi neko želeo, da je dovede u jedno stanje da možemo da funkcionišemo kao normalna žava.
Juče se primetilo da je Božidar Đelić zaslužio i čuo veoma dug, iskren, srdačan aplauz i podršku . Nisu aplaudirali poslanici opozicije. Opozicija je stalno prigovarala, izražavala sumnju i ponašala se u duhu onoga čoveka koji kaže: "Daj Bože da komšiji crkne krava". Opozicija želi da ovaj budžet ne uspe, opozicija se ponaša na jedan primitivan način, da oponira sve, pa makoliko to bilo pametno, prihvatljivo i dobro.
Ovde imam zapisnik sa Treće redovne sednice Narodne skupštine, 7. decembra 1999. godine, pretres o budžetu za 2000. godinu završen je za 10 sati, a mi evo tri dana još raspravljamo u načelu. U zapisniku, u stenografskim beleškama, nema uopšte tragova da su neki poslanici, koji to ovde čine, svaki čas reklamirali povredu Poslovnika. Ne, sve je to išlo kao po loju, jer su oni bili poslušnici ovoga režima, čije mi sada prilike i nasleđe moramo da saniramo.
Zašto se opozicija tako ponaša, na takav način - oni žele da ova vlast, koju je izabrala Demokratska opozicija Srbije na izborima, ne uspe, i da se pokaže da su oni jedino pozvani i kvalifikovani da vode ovu zemlju. Sačuvaj Bože i njihovoga vođstva, taj san neće se ostvariti, jer narod ima u svesti teško i bolno sećanje na to - šta su za ovih 10 godina trpeli i doživeli. Ukradeno je svakom građaninu, i onima koji su sahranjeni tamo 1999. godine, decembra, za vreme ljute zime, 10 najlepših godina.
Gospoda iz opozicije je izabrala pogrešan trenutak da bude opozicija. Zašto nisu bili opozicija onda kada je bilo očigledno da ova zemlja srlja u propast, zašto tada nisu rekli, gospodin sa vrha SPS-a, da se tako ne brane nacionalni interesi Srbije. Nijedan nacionalni interes Srbije nije odbranjen. Naprotiv, svi su dovedeni u pitanje, svi su upropašćeni.
Gospodo narodni poslanici iz opozicije, mislim da je trenutak da se setimo da smo mi ovde zbog narodnog dobra. Ovaj narod, koji je možda glasao za ovoga i za onoga, zainteresovan je da se srede prilike, pre svega privredne prilike, a onda posle toga i socijalne prilike. Pa onda, dajte da se o tome razgovara i da se dogovaramo o tome, a ne da, recimo, tražimo neku "dlaku u jajetu" i da osporavamo ono što se ne može osporiti i da ovde gubimo dragoceno vreme. Imamo mi i druga, neću da kažem i pametnija posla, ali ovo kako se do sada radilo zaista nema smisla.
Bilo bi dobro da u nastavku ove sednice pokažemo malo više smisla i da se setimo da smo mi ovde zbog narodnih interesa i poslova, a ne zbog neke naše propale, unapred propale političke ambicije, da se vratimo i da pokažemo da je narod pogrešno glasao. Ne, narod je 23. decembra glasao ispravno, jer je stavio tačku na jednu vladavinu, koja je dovela do poraza.
Nisam pokazao, ovo je statistički godišnjak, koji štampa državna statistika. Državna statistika, naravno, mora često da frizira i ulepšava neke podatke. Ovo je, gospodo poslanici narodne opozicije, teška optužnica za one koji su 10 godina bili na vlasti, koji su vodili ovu zemlju, jer svi pokazatelji, iz industrije, poljoprivrede naročito, pokazuju gde smo se mi srozali, gde smo došli. Neko je za to odgovoran. Nisu to sankcije samo, i NATO, kao što mnogi pokušavaju da objasne. Kriv je onaj što je vodio ovaj brod i oni koji su mu u tome pomagali. Hvala.
(Poslanik Branislav Ivković traži repliku.)

Samo želim da kažem da niste dobro slušali. Evo, jedan poslanik pita da li sam govorio. Nisam rekao da ste primitivni, nego sam rekao da ovde primenjujete primitivne nazore i motive u kritikovanju ovog budžeta i rada ove vlade. To je, vi želite da ne uspe ni ova vlada, da se ne ostvari ovaj budžet i zamisli o sanaciji i ozdravljenju naše fiskalne, socijalne i privredne politike. Zašto? Zato da bi se pokazalo kako su narod, građani na izborima pogrešno glasali. To se, dragi moji prijatelji, neće dogoditi i bolje bi bilo da izvadite klipove iz točkova, jer inače mogu da vam budu slomljene i ruke.

Poštovani narodni poslanici, nisam jedini, verovatno nisam jedini koji je juče, odnosno kada smo pre neki dan dobili poziv za ovu sednicu predviđao upravo ovakav tok današnje sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Znalo se da ćemo čuti ponovo slične žalopojke i brige da se sačuva demokratski duh, koji je odražavao sadašnji Poslovnik Narodne skupštine Srbije. Molim vas, poslanici opozicije žele u stvari da se javnosti predstave kao veliki branioci nečega najdragocenijeg što ima svako društvo, a to je osećaj i smisao demokratije.
Kasno gospodo. Kasno. Kasno, jer vi ste izabrali pogrešan trenutak kada ćete da budete opozicija. Trebalo je da budete opozicija onda kada su se donosile sudbonosne odluke u ovoj istoj Narodnoj skupštini. Vi ste tada, po pravilu, skoro ćutali. Kao što će ova sednica biti uneta u zapisnik i u istoriju, u arhiv Narodne skupštine, tako su unete i prethodne sednice, iz kojih se vidi da su krupna i kapitalna pitanja, kada ste vi bili većina i krojili kapu ovom narodu, završavana 1999. i 2000. godine za tri sata, skoro bez diskusije. Onda niste uopšte imali potrebu, gospodo narodni poslanici tzv. opozicije, da iznesete neke svoje argumente. Donosili ste Zakon o informisanju, Zakon o univerzitetu, Zakon o korišćenju poljoprivrednog zemljišta 2000. godine, jedan glup i stupidni zakon, koji nijednim slovom nije mogao da nađe kontakt sa životom. To je sve prošlo bez ikakve diskusije.
Ima jedna poslovica, narodni poslanici, dragi prijatelji, koja kaže: "Živ mi Todor da se čini govor". To je suština i motiv vašeg istupanja ovde, a ne interes naroda. Vi ste upravo zato i najčešće opominjana poslanička grupa da se ne drži teme, neću da kažem, zbog replike.