Ja bih samo dodao da je amandman imao tu logiku i opštu potrebu da ukaže na postojeći, veoma drastičan problem nedostatka udžbenika, kada je u pitanju nastava na albanskom jeziku, negde u polovini predmeta osnovno obrazovanje. Negde smo na 50% obezbeđenih udžbenika i priručnika, a ostalo još uvek stoji nerešeno. Zamislite, takav problem nismo imali u neko ranije vreme. Bio sam direktor škole, i to srednje, i takav problem pre 20 godina nije postojao, a sada ga imamo u osnovnoj.

Mogu da koristim vreme poslaničke grupe.

Mislite na vreme grupe ili zamenika …

Mogu li sada da nastavim?

Hvala vam.
Znači, zamisao toga je da se ukaže na tu potrebu stvaranja jednakih mogućnosti zbog ovakve trenutne, po meni, neizdržive, katastrofalne situacije kada u osnovnoj školi ne uspevamo da obezbedimo polovinu udžbenika i priručnika na albanskom jeziku. Slična situacija je i u školama u Sandžaku na bošnjačkom jeziku. U srednjoj školi mi imamo, u obrazloženju Predloga zakona da je situacija u celini veoma teška, da su još uvek u upotrebni udžbenici stari preko 20 godina, da ne odgovaraju aktuelnom trenutku, ne odgovaraju društvenom, ekonomskom, pedagoškom razvoju, ali kod manjina u dosta slučajeva ne postoje takvi udžbenici …
(Predrag Mijatović, s mesta: Po amandmanu?)
Amandman upravo o tome govori da se stvaraju jednake mogućnosti …

… u obrazovno-vaspitnom procesu. Tu je smisao amandmana da je zbog aktuelne, trenutne situacije potreban dodatni napor, pa i ojačavanjem odredaba zakona da bi se pospešilo, ubrzalo, da bi proces rešavanja ovog problema bio efikasniji. Hvala.

U odnosu na ove poslednje izjave imam da dodam nisu pročitali naš amandman, jer naš treći amandman ima dva stava, stav 3. i stav 4.
U četvrtom stavu stoji ovako – snabdevanje udžbenicima i nastavnim materijalom, dodatnim nastavnim sredstvima i didaktičko i didaktičko igrovnog sredstva i priručnikom za nastavnike koji se koriste u obrazovno vaspitnom radu na svim jezicima i pismima na kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad i vrši se pod istim uslovima i primenom principa jednakih mogućnosti.
Ja sam o tome govorio, da imamo problem ogromnog nedostatka udžbenika i priručnika i drugih nastavnih sredstava i ukazao sam upravo u tom pogledu da u ovako izuzetnoj situaciji potrebne su posebne mere i u tom stilu je govorio i obrazlagač amandmana, gospodin Kamberi i ja sam samo to dodatno obrazložio. Mislim da je ovo suština, ako stvarno hoćemo iskreno o ovoj problematici da razgovaramo. Hvala.

Hvala gospođo predsednice.
Mi smo veoma jasno predložili da ponuđenom rešenju, da se svake četvrte godine objavljuje javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje udžbenika, dodaje - da u slučaju nastave na jezicima manjina, to bude i dalje na svaku školsku godinu, opet iz razloga koje smo već ovde počeli da elaboriramo, da obrazlažemo, zbog, kažem, veoma teške, nemoguće situacije, nedostatka ogromnog broja pola udžbenika osnovne škole. Ni jednog udžbenika u srednje škole. Situacija je dramatična.
Razumem ovde većinu poslanika da ne znaju tu problematiku i bilo bi pošteno da se ne javljaju ako ne znaju već situaciju.
Ali gospodine ministre, vi veoma dobro znate kakva nam je situacija. Ona je dramatična, dramatično teška i ja ne mogu da prihvatim ova obrazloženja koja su ovde data. I preko člana 12. stav 2, člana 20. stav 6. tačka 4, član 33. stav 10. i ona prelazna odredba 47. stav 2. Jer šta? Sve se svaljuje obaveza na izdavača.
Ako do sada Ministarstvo koje je tu kompetenciju imalo dvadeset i kusur godina, nije rešavalo ovaj problem, mislim da je iluzorno očekivati da će preko noći u jednom objavljivanju konkursa za udžbenike, da će izdavači da reše ovaj problem.
To bi bio po meni, kao da bi išli preko mađioničarskog štapića. Jer, ozbiljan je problem, ne može se rešavati ni za godinu dana, ne može se rešavati ni za četiri godine, i ako na ovaj način ograničavamo samog sebe, znači, Ministarstvo na ovaj način, ovim predlogom, i Vlada, ovim predlogom, iako bude usvojeno ovde od strane Skupštine, apsolutno ograničavamo, onemogućavamo mogućnost da se ovaj problem brže i efikasnije reši. Ovde je suština.
Hteo bih da me neko ubedi, ali ovo što je u obrazloženju ponuđeno, znajući praksu, siguran sam da taj pristup nije ozbiljan. I ne stoji, i onda ćemo stvoriti daleko veće probleme za škole na jezicima manjina i gde imaju ovaj problem koji ja, a najbolje znam problem Albanaca u Preševu, Bujanovcu, Medveđi i, molio bih da oko toga imate daleko veće senzibilnosti, osećaja, da ne stvaramo sami sebi probleme. Hvala vam.

Samo ukratko.
Bili bi najradosniji kad bi se preko ovih postupaka rešio ovaj problem koji je star više od 20 godina.
E sad, u slučaju, evo uzmite samo primer dodatnog udžbenika.
Oni niti mogu u ovom roku o kome ministar sada govori, to je preko člana 42, prelazne odredbe, da će biti objavljeni konkursi, objavljeni oglasi, ali šta ako nemamo nastavne planove i programe, za evo ovde od posebnog značaja, za sve predmete koji su od posebnog značaja za manjine, koji su specifični.
I ako nije pripremljen plan i program, ti možeš objaviti za mesec, dva, tri, taj oglas, ali ne može ni jedan izdavač da reši problem, ne može da izda udžbenik ako ne postoji nastavni plan i program. To je jedan problem.
Ali, ajde ono što je koleginica Čomić malo pre govorila, kakvi su nam prevodi? Ja se bojim da u ovom kratkom vremenu nećemo obezbediti ni iz daleka kvalitetne prevode koji zaslužuju jedan udžbenik ili priručnik, jer to nije neki materijal koji ide za jednu sednicu.
Ako mi ne uspemo u tom roku da sve ovo rešimo, šta ćemo onda? Ja se bojim da ovakvim četvorogodišnjim rokom ćemo blokirati neizdrživu situaciju četiri godine.
Hvala vam.

Hvala gospodine predsedavajući.
U ovom amandmanu u prvom delu koji se tiče stava 4. i tačke 3. već smo govorili, u roku od četiri godine koji je predviđen i kod liste udžbenika i kataloga i tako redom i ne bih dalje ponovio istu problematiku pošto smo već dovoljno o tome govorili.
Tačka 5. tiče se roka kada treba da se prevodi udžbenik koji je u slučaju da u školama manjina na jeziku manjina nema nijednog udžbenika onda se predlaže da to bude udžbenik izdavača koji je dobio najveći procenat, a daje se rok da prevod bude do naredne školske godine. Ovde u amandmanu dat je rok od 90 dana da bi bio kraći period jer mislim da je razumno kad bi rešili problematiku prevoda, obezbeđivanja kvalitetnih prevoda, a ne ovi dosadašnji koji su učestvovali, koji su često bili i sa materijalnim greškama. Mislim da bi moglo da ide to u rok od 90 dana, a ne da se čeka tek naredna školska godina.
Mislim da je ova problematika u tom amandmanu, predlog je bio ovaj. Samo da ja ipak rekapituliram pošto je ovo poslednji amandman. Mislim da će pored pitanja biti dosta mesta i predloga oko načina prevođenja, ali nekako nije se dovoljno dalo pažnje i načinu bržeg, efikasnije za obezbeđivanje dodatnog udžbenika za te posebne, specifične sadržaje i programe manjina i ona situacija koja se može obezbediti udžbenik preko matične države ili kako se sada kaže – iz inostranstva.
Da je to nedovoljno obrađeno, a u situaciji u kojoj su škole na jezicima manjina bi trebalo …

…. je u početnoj fazi predvideti ozbiljnije i tu mogućnost.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ću ukratko u ime Poslaničke grupe SDA-PDD da iznesem mišljenje o Predlogu zakona o udžbenicima.
Prvo bih počeo sa relacijama i odredbama u svim postupcima koji su ovim zakonom predviđeni, i u pogledu utvrđivanja plana udžbenika i utvrđivanja liste odobrenih udžbenika, kataloga, odobravanje udžbenika od strane ministra, izbora udžbenika po školama, je apsolutno u najvećem delu u pitanju koja je uloga nacionalnog saveta nacionalne manjine. I ovo što je već do sada izneto, shodno određenim situacijama i u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i ovde imamo, tu i tamo, nedorečenosti, ili da kažem sukob sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina - da li se daje mišljenje ili je u nivou predloga. Jer, u tom zakonu nacionalnih saveta manjina ipak je prevashodno davanje predloga, a ipak je niži nivo kad se traži samo mišljenje, pa otuda onda ima u praksi problema.
Moram priznati da smo dosta neusaglašenosti sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja već uskladili, jer su ranije bili poprilično oštri sukobi i nedorečenosti. Mislim da i ovde može, preko amandmana, da se usaglase u svakom detalju ili svakoj odredbi gde se takve nedorečenosti ili takvi sukobi pojavljuju.
Ovde se u praksi često javljaju problemi da se ne ide željenom dinamikom u rešavanje veoma zaoštrenog problema obezbeđivanja udžbenika u nastavi na jezicima manjina. Ministar je spomenuo to. Kod određenih manjina su ti problemi blaži, ali ima manjina gde se to javlja u veoma zaoštrenoj formi, verovatno i zbog zakonskih nedorečenosti, zbog nedovoljno kapaciteta nacionalnih saveta nacionalnih manjina, pre svega uz sve nedostatke, ali i odgovarajućih finansijskih sredstava.
Znate, tu se javlja problem i neadekvatne zastupljenosti manjina u Ministarstvu prosvete pa i u ovim drugim najvažnijim organima centralnim koji se tiču rada škola i problematike udžbenika, nastavni program. Mislim na Republički prosvetni savet i na Zavod o unapređivanju nastave.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja je čak i predvideo još onom prvobitnom varijantom 2010. ili 2009. godine, kada je usvojen, tada je lepo bilo predviđeno da ima mogućnosti da Republički prosvetni savet ima stalne komisije koje bi se bavile problematikom nacionalnih manjina. Isto je takođe predviđeno za Zavod za unapređivanje nastave da i tu ima odgovarajućih jedinica organizacionih koje bi se bavile tim specifičnostima, a što bi doprinelo da i problem obezbeđivanja udžbenika u celokupnom lancu koji je zakonom predviđen bi bio kvalitetniji kada bi imali i u zavodu i u Prosvetnom savetu adekvatnu zastupljenost, naravno, uz daleko bolju organizovanost i veći kapacitet nacionalnih saveta nacionalnih manjina da se bave ovom problematikom.
Tako da, kao što se vidi u primeru Nacionalnog saveta albanske manjine, bilo je nekih pomaka, bilo je konkretnih rezultata od 2010. godine, ali dinamika je bila spora. Tu ima mnogo još uvek da se radi, kao što ima i kada su u pitanju škole na bošnjačkom jeziku.
Sada je po meni ovde veoma važno kako amandmanima rešiti u trenutnoj verziji zakona problematičan predlog za manjine, kada je u pitanju rok od četiri godine. U onom delu kada ministarstvo po pravilu, kako kaže, objavljuje javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje udžbenika, pa taj četvorogodišnji period sledi onda i u oblast kada treba napraviti listu udžbenika, isto i kod kataloga udžbenika, pa to onda ide još i kod izbora udžbenika, kada nastavničko veće treba da odredi udžbenike s kojima će raditi ta škola, opet je dat period od četiri godine. Šta kada nema nijednog udžbenika? Znači, prođe taj rok, ta prelomna godina kada se to radi i određena manjina ili više tih manjina nema nijednog udžbenika. Šta onda treba? Da čeka četiri godine. Mislim da je to nelogičnost. Mora se napraviti elastičnije rešenje. U ovakvim situacijama moralo bi se predvideti da bude ta mogućnost svake školske godine. To je jedna oblast u tom pogledu.
Zatim, u članu 3. su lepo predviđene sve četiri vrste udžbenika i četiri načina dolaska do udžbenika za škole na jeziku manjina. Ovde je naročito važan ovaj dodatak uz udžbenike. Ja ne znam u Vojvodini da li se na tom planu nešto do sada radilo, ali evo pitam i Bošnjake. Znam kako je kod Albanaca, još nije ništa urađeno. Tu mislim, naravno, na istoriju, na predmete gde se izučava, gde se uči kulturno nasleđe, tradicija i tako redom. U toj oblasti ni programi nisu sačinjeni, pa onda nema ni tog dodatka udžbenika. Ne znam da li je moguće da se to nešto ojača, da se u narednom periodu preko ovog zakona stvarno krene da se ta odredba realizuje.
Sasvim lepo je ovamo predviđeno i to da ima mogućnosti da se dođe do originalnog teksta udžbenika u državi gde manjine žive, ako imaju sposobne ljude da naprave nove udžbenike. Ali, kakva je situacija trenutno? Verovatno je najefikasnije rešenje i ono preko odobravanja udžbenika izdatih u, do sada je bilo u matičnoj državi, a ovde vidim da se koristi termin - izdatih u stranoj državi. Svejedno, uglavnom, samo što su procedure do sada bile veoma duge, birokratske procedure. Samo udžbenik iz Albanije, pre jedno tri do četiri godine, godinu dana je trajalo. Prvo je trebalo da se prevodi, pa ko zna koje druge procedure i godinu dana je prošlo tada za odobravanje bukvara koji je u to vreme bio donacija Ministarstva prosvete Albanije. E sada, tu je važno, po meni, kada bi bilo kadrova unutar Ministarstva, unutar Republičkog saveta prosvete, unutar Zavoda za unapređivanje nastave koji znaju jezike manjina, onda bi to bilo daleko brže i efikasnije. Ali, situacije je trenutno ovakva kakva je.
Sada idemo na ovu varijantu da se prebacuje odgovornost za prevode izdavačima. I tu sam skeptičan. Do sada smo imali, čak znam i probleme koji su se javili sada trenutno sa Nacionalnim savetom Albanaca, da postoji alergija na prevode, iz razloga što su do sada bili veoma loši prevodi, jer su angažovani nestručni ljudi. Angažovani su ljudi koji maltene kao da rade skupštinske materijale ili opštinske materijale. Takvi prevodioci su do sada prevodili udžbenike. Zna se onda od toga šta je bilo. Iz toga su trebala deca da uče. Tako da, mislim da ne bi smelo da se ostane na ovome, bar znajući dosadašnju praksu. Bez obzira što ministar kaže da će se povećati sredstva kada su u pitanju niskotiražni udžbenici, što je uglavnom udžbenik na jeziku manjine, opet bi po meni bilo nedovoljno da se ostavi sva odgovornost na kvalitet prevoda na izdavača. Mora da ima tu svoju ulogu nacionalni savet manjine, kao i ovi drugi prateći neizbežni faktori, i zavod za unapređivanje nastave da ima odgovarajuću ulogu, da ne bi u školama deci stili udžbenici na dosadašnjem nivou kvaliteta, koji smo nažalost imali.
Dakle, ima dosta da se uradi. Ja mislim da je ova poslednja verzija, koja je nama sada stigla, daleko bolja. U celini gledano, zakon je veoma kvalitetan, ali zbog dosadašnje veoma teške prakse kada su u pitanju škole na jezicima manjina i obezbeđivanje udžbenika za škole na jezicima manjina, treba učiniti dodatne napore da bi se učinilo nešto konkretnije da ova dosadašnja veoma loša praksa konačno počne da se popravlja i da u tom planu obezbeđivanja udžbenika cilj koji se postavlja, da svi imaju jednake uslove i jednake šanse za obrazovanje, konačno u narednom periodu zajedno pokušamo i da ostvarimo. Hvala vam.

Moje pitanje je takođe upućeno predsedniku Vlade gospodinu Vučiću. Tiče se programa mera koje je delegacija Albanaca, zajedno sa Koordinacionim telom, uskladilo i da je u okviru programa usvojen na Vladi 4. juna 2013. godine. Mi smo posle toga imali prilike da razgovaramo sa, mislim 2. jula te godine, gospodinom Vučićem, kao prvi potpredsednikom Vlade, zatim i sa premijerom Dačićem. Sa aktuelnim predsednikom Vlade smo razgovarali prošle godine nakon izbora zajedno sa poslanikom Kamberijem.
Pošto je Vlada taj program, kako se kaže često, od sedam tačaka, zapravo sedam tema, u kojem su bili predviđeni zastupljenost u državnim institucijama, ekonomski oporavak, službena upotreba jezika, pisma i nacionalnih simbola, decentralizacija u pravosuđu i proporcionalna zastupljenost Albanaca u pravosuđu, obrazovanje, kultura, mediji, zdravstvena i socijalna zaštita i bezbednost i mere za uspostavljanje poverenja. Nakon pomenutih razgovora na najvišem nivou, te 2013. godine, Preševo je posetila, imali smo dobar sastanak sa ministarkom zdravlja u to vreme, ali sem toga što smo utvrdili prioritete, sada se može konstatovati da ni jedan od tih prioriteta nije ostvaren, a pre svega bih se osvrnuo da pitanje bolničkog porodilišta još nije rešeno i pored toga što je Vlada, uz pomoć EU, investirala prilična sredstva.
Međutim, još uvek to porodilište nije otvoreno. Zatim je u tom periodu od 2013. godine takođe bio pokušaj sa državnim sekretarom Ministarstva pravde da pokušamo da se spreči nastavak degradiranja ovog područja u oblasti pravosuđa. Počelo je u januaru 2010. godine, kada umesto osnovnih sudova dobili smo jedinice, a zatim je, naravno, i ukinut sud …

Zahvaljujem.
Samo da završim, i tužilaštvo u Preševu, pa postavljam pitanje gospodinu predsedniku Vlade – da li se razmišlja da se konačno ponovo krene sa ostvarivanjem ovog programa?

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine predsedniče, ja se nadam da ćete vi ostvariti najavu i obećanje, da ćete konačno posetiti Preševo i Bujanovac, i da će se time otvoriti nova faza, jer dosada takvih poseta, na tom nivou, koliko ja pamtim, nije bilo. Bar u višestranačkom sistemu.
Što se tiče poštovanja zakona, apsolutno, pa svi smo za poštovanje zakona. Možda za naše područje je pitanje bojkota pojedinih izbora, ali koliko ja znam i praksa nam ukazuje, osam godina sam ovde u parlamentu, čitavo vreme sam opozicija. Manjinski poslanik u opoziciji. Čak i Koordinacionom telu nemamo adekvatan pristup.
Moj je utisak da oni koji bojkotuju, od strane vlasti, određene strukture vlasti su privilegovane. Poruke do sada nisu bile ispravne od strane centralne vlasti.
Zatim, ovim konkretnim pitanjima, ja mislim da porodilište, konačno nakon dve godine, što je sve pripremljeno, ali ne može se kadar preko noći obezbediti. Ako specijalizacije nisu u ranijem periodu obezbeđene, ne mogu se jednim konkursom obezbediti. A još pre godinu i po se razmišljalo o tome da preko kadrova zdravstvenog centra u Vranju da se reši ovaj problem, a evo ga, još se ne rešava.
Što se tiče pravosuđa, ja mislim da jeste, mi smo se sa ministrom Selakovićem sastali, razgovarali, prošle godine o ovim temama. Međutim, poslednji pripravnik u sudskim instancama Preševo-Bujanovac je primljen pre pet godina. Unazad pet godina u ovakvom katastrofalnom stanju zastupljenosti Albanaca u pravosuđu, a pet godina ni jednog pripravnika nismo uspeli da primimo. Prošli put smo se dogovarali da mora konkurs da se objavi za dvojicu sudija, kao i za pripravnike, naravno i za prevodioce jer stvarno, sem u osnovnim sudovima, u višim sudovima, nema prevodioca za albanski jezik.
Oko brojanja, mislim da je stvarno ovo preterano. Onih sedam oblasti koje smo mi kandidirali i Vlada prihvatila, većina ogromna ne zavisi od toga da li zna tačno država koliko Albanaca ima na tom području.