Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je bilo konačno vreme da se ovim zakonima, ovim setom zakona pokuša da se promeni aktuelna veoma teška ekonomska situacija i posledice iz veoma loše dosadašnje privatizacije.
Ovi predlozi koji idu u smeru ostvarivanja ciljeva u daljem postupku privatizacije, pod uslovima, kako se kaže, fer tržišnim uslovima ili u pravcu ostvarivanja socijalne stabilnosti i obezbeđivanje ekonomskog razvoja preko obezbeđivanja očuvanja postojećih radnih mesta i naravno traženja novih radnih mesta, verovatno su to osnovni ciljevi koje ovom reformom treba postići.
U članu 4. Zakona o privatizaciji su predviđeni principi, odnosno načela privatizacije koja su jasna, veoma prihvatljiva. Međutim, veoma je važno kako obezbediti ostvarivanje u praksi ovih principa. Pitanje je kako sprečiti da se ne ponavlja i dalje dosadašnja negativna praksa u kojoj je ranija društvena i državna imovina se prodala u bescenje, što čak ja u ovom pravcu ovde mislim da ono što se spominje, ta privatizacija bez naknada, pa i do sada je bila prisutna. Kada apsolutno sa veoma niskim, smešnim cenama prodate veoma solidne i dobre firme. U ovom slučaju je veoma važno kako sprečiti katastrofalne situacije kada je privatizacija značila otpuštanje radnika, i još više, neispunjavanje osnovnih obaveza za isplatu doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje i stvaranje od radnika veoma teške socijalne slučajeve. Bukvalno su ljudi isterani iz firmi, iz ranijih društvenih preduzeća na ulice.
Kako sprečiti da se uz totalni nedostatak transparentnosti privatizuje imovina kao na primer u slučaju trgovinskog preduzeća „Bratstvo“ u Preševu, da se u konkursu za aukcijsku privatizaciju namešta nezakoniti uslov da kupac mora da ima hotel sa četiri zvezdice? Zamislite, trgovinsko preduzeća, treba da ima hotel sa četiri zvezdice. Na ovaj način sprečeni su zainteresovani kupci iz Preševa koji su i onako koristili pod zakup poslovni prostor ove firme. Zakonskim radnjama ovo preduzeće je prodato kupcu iz Vranja koji je obezbedio sporazum o navodnom zajedničkom poslovanju sa hotelom „Maestral“ u Budvi.
Trgovci iz Preševa su nastavili da koriste poslovni prostor pod daleko skupljim zakupnim cenama, naravno, kod novog gazde, a kasnije su morali da kupuju prodavnice sa tri do četiri puta većim cenama u odnosu na cenu koju je snalažljivi gazda-kupac, sa hotelom od četiri zvezdice, uplatio Agenciji za privatizaciju. Očigledna korupcija iz ovog primera aukcijske prodaje nije bila sprečena i dosadašnjim zakonom, iako sam ja više puta postavljao poslanička pitanja na ovu temu.
Šta da se kaže o firmi „7. juli“ sa 150 radnika u Preševu, koja je prodata privatniku sa svega pet-šest radnika, koji nije uspeo da uspostavi proizvodnju? Za čudo, i nakon poništavanja privatizacije, uspeo je preko partijskih veza da po veoma niskim cenama preko akcija kupi istu firmu. Konačno je uspeo da otera sve radnike i da prebaci sve mašine u sedište svoje firme u Leskovcu.
Još je drastičniji slučaj prodaje „Elektrokontakta“ iz Preševa za svega 2.500 evra, iako se kapital ove firme ceni na preko 500.000 evra.
Nadam se da će se ovim zakonima obezbediti stvaranje uslova za razvoj privrede, jer je to do sada bilo nemoguće. Stvarno je ogromno pitanje kako obezbediti poboljšanje trenutno katastrofalne situacije u kojoj je u opštini Preševo stopa nezaposlenosti sa ranijih 45% porasla na skoro 80%?
Drastičan ekonomski pad i srozavanje i onako nerazvijenih opština Preševo, Bujanovac, Medveđa, pa i drugih susednih slično nerazvijenih opština ovog područja, odvijao se i uz prisustvo vladinog koordinacionog tela, koje se nije uopšte bavilo ovom problematikom. Oni imaju neke interesantnije stvari, neke njihove slobodne ideje, ali sa ovakvim životnim problemima do sada, sa izuzetkom prošle i ove godine, nešto su sa subvencijama privatnike pomogli, ali u procesu privatizacije apsolutno nisu bili uključeni, kao da to apsolutno uopšte nije briga vladinog tela.
Veoma je važno u ovim trenucima kako sprečiti dalje ruiniranje neprivatizovanih firmi, a i firmi koje su išle pod stečaj, koje dugo vremena ne rade. Nakon stečaja, i pored određenih inicijativa, nije uspela da se uspostavi proizvodnja. Izgleda da tu ima neki kratki spoj, nedostatka veze između Agencije za imovinu gde je prešla ova imovina koja je išla pod stečaj, lokalnih samouprava i sudova koji donose odluku za stečaj. Za čudo, i pored interesovanja u tako nerazvijenom području da pokrenu proizvodnju, do sada apsolutno nijedan konkretan korak nije učinjen.
Doduše, u situaciji nakon postavljanja granica sa Makedonijom, nakon nove situacije sa Kosovom, poslovna klima je tu degradirana, daleko je lošija nego u neko ranije vreme kada su takođe ove opštine imale status nerazvijenih, ali nakon ovih, da tako kažem, istorijskih događaja, došlo je do drastičnog devastiranja ovog područja i nije se do sada uspela uspostaviti bar elementarna klima za poslovanje.
Par puta sam ovde postavljao pitanje – zašto samo sa Makedonijom Srbija nema, u budžetu se svake godine daju određena sredstva iz IPA fondova za prekograničnu saradnju sa Hrvatskom, sa Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom, sa svima redom, a sa Makedonijom još uvek nema? Ranije su sve firme sa tog područja imale prirodnu saradnju sa svim firmama u Skoplju, Kumanovu, pa sve do Ohrida. Ako dodamo i sve prepreke koje su u međuvremenu postavljene sa Kosovom, onda je ta nova degradirana situacija u kojoj se do sada nije uspelo ništa konkretno uraditi u prevazilaženju ove katastrofalno teške situacije, da se pokuša bar malo da se poveća zaposlenost, jer stopa od 80% je neshvatljiva za druge sredine, ali je ona veoma prisutna u Preševu.
Nadam se da će se ovim novim zakonskim rešenjima i odredbama stvoriti povoljniji uslovi da se u duhu intenzivnijeg procesa ekonomskog preobražaja, da taj talas dolazi do tog područja i da će se spreči dosadašnji proces ruiniranja i povećanja jaza između ovih drastično nerazvijenih opština u odnosu na neki prosek u državi koji je, doduše, niži nego ranije, ali je ovo područje još drastičnije nerazvijeno. U tom pravcu ova nastojanja pozdravljam i mislim da su ovi predlozi zakona prihvatljivi. Hvala vam.