Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću da zatražim jedno obaveštenje ili pitanje, a počeću od toga da je pre nekoliko dana u svim medijima bila plasirana informacija, kao vrlo značajna, da su se predsednici Skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović i gospodin Čedomir Jovanović dogovorili oko nove sednice Odbora za bezbednost. Naravno, tema je – događanje na severu KiM.
U ime poslaničkog kluba NS tražim da se danas odmah i hitno zakaže sednica Odbora za bezbednost, da bude otvorena za javnost, jer moram da kažem da na prošloj sednici, toliko mogu da kažem jer me obavezuje izjava koju sam potpisao o čuvanosti tajni, da je za tok sednice da bude otvoren za javnost glasala opozicija a vladajuća koalicija je glasala da sednica bude zatvorena za javnost. Danas više nego ikad vidimo zašto je ta sednica trebala da bude zatvorena za javnost. Mi konačno moramo da kažemo istinu tom narodu dole na KiM, da prestane tajno vođenje politike, tajne diplomatije i neka, ja ne znam kako da je nazovem nego lažna nada da mogu da se prevare oni danas koji idu tenkovima na goloruki narod i da to može beskonačno da se odlaže.
Prema tome, Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine, ja mislim da ima ovlašćenja da odmah sazove sednicu Odbora za odbranu i bezbednost i da se konačno kaže istina građanima i severa KiM i svim građanima Srbije. Mi smo ovih dana zapljusnuti medijskom blokadom o tome ko će biti treći na izborima, ko je, gde i kakvu zastavu zapalio, da li je neki koncert poželjan ili nije u Beogradu, a dole se radi o životima ljudi. Ako neko misli, uključujući i mene, da može da pobegne od odgovornosti danas ili sledećih sati ili sledećih dana za ono što će se dogoditi na severu KiM, grdno se vara.
Još jednom apelujem i tražim, jer bi bilo zaista neverovatno da mi raspravljamo o sledećem zakonu koji je ovde, koji nije nevažan, ali u ovom trenutku je mnogo važnije ono što se dešava na severu KiM. Tačno je da u nekim zemljama na svetu se, kako neko reče ovde, građani sukobljavaju sa Vojskom, ovog puta sa KFOR-om i sa NATO-om.
Ono što smo jutros videli na snimcima, jedino mogu onim ljudima da čestitam na hrabrosti, da im dam verbalnu i moralnu podršku i da uradimo ono minimalno šta možemo ovde.
Dakle, tražim i verujem da je to razmišljanje većine narodnih poslanika ovde, tražim vanrednu sednicu Odbora za bezbednost, da dođu najodgovorniji ljudi u ovoj državi, da se niko ne sklanja iza tajnih i zatvorenih sednica i da se kaže istina pre svega narodu na severu Kosova i Metohije, kako neko reče – i deci. Da li je došao dan "d", da li su pređene te crvene linije? Dakle, istina mora da se kaže, koliko god ona bila bolna, koliko god to koštalo oca nacija ili kreatore ove tajne politike nekoga rejtinga. Takva politika nekoga može da košta zdravlja i života i zato istina mora da se kaže. Hvala lepo.

Poštovani gospodine podpredsediče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koji gledate ovaj direktan prenos, pogotovo bih želeo da ovo gledaju građani Čačka, iz opštine Lučani i opštine Ivanjica.
Imam pitanje, odnosno tražim obaveštenje od gospodina Stankovića, ministra zdravlja, od ministarstva koje se stara ili bi trebalo da se stara o zdravlju nacije. Tražim obaveštenje o dešavanjima u zdravstvenom centru u gradu Čačku, u bolnici u kojoj sam ja rođen pre 53 godine.
Šire informacija smo dobili iz medija. Želim da napomenem, za one koji možda nisu čuli ili ne znaju, tamo je bilo ugroženo zdravlje beba. Najnovije informacije koje smo dobili od nekih čelnika iz zdravstvenog centra u Čačku, da ide na bolje, da bebe nemaju temperaturu, ali zvaničnog izveštaja, pošto je proglašena epidemija od gradskog Zavoda za javno zdravlje, nema izveštaja od Ministarstva zdravlja koje je, doduše, poslalo inspekcije, šta je uzrok i šta je razlog proglašenja epidemije?
Želim da napomenem, gospodine predsedavajući, da ovo nije prvi slučaj ovakve vrste koji se dešava u bolnici u Čačku, u zdravstvenom centru Čačka, da sam ja i moje kolege iz Nove Srbije i mnoge kolege ovde, upozoravali na neke stvari koje se dešavaju i koje nisu eminentne za taj zdravstveni centar i za događanja tamo.
Da li treba da podsetim javnost da je nedavno ministar Stanković čak rekao da ima nekih elemenata krivičnog dela, a vezano za način evidentiranja dolazaka zaposlenih na posao. Za one koji ne znaju, uzimani su im otisci prstiju.
Želim da kažem da sam već nekoliko godina, gospodine predsedavajući, govorim vama zato što je to kadar vaše stranke na čelu zdravstvenog centra u Čačku, upozoravao, a tamo smo bili zajedno u onoj narodnoj skupštini. Sada se obraćam i kolegama iz DS, svi ste ćutali kada je naš kolega ovde, dr Kosta Milošević, kao direktor zdravstvenog centra, sa njime imam političke razlike, ali kao veoma uspešan čovek i lekar, i uspešan direktor zdravstvenog centra, smenjen faksom iz Beograda na način na koji se ne smenjuju ni spremačice, a kamoli jedna ugledna ličnost u jednom tako velikom gradu kao što je grad Čačak.
Sve su to, gospodo kolege narodni poslanici iz DS, posledice toga što je na taj način to urađeno. Prema tome, gospodine ministre Stankoviću, ako su vam na neki način skrenuli pažnju da oko vakcina nemate pravo da pričate ko je pravi krivac, pozivam vas da što se tiče proglašenja epidemije u zdravstvenom centru u Čačku, ponavljam, radi se o bebama, date potpune informacije. Očekivao sam, da vam kažem, najiskrenije, vanrednu konferenciju za štampu ministra zdravlja, dolazak u grad Čačak. Dakle, u zdravstvenom centru u Čačku rađaju se bebe, porađaju se, hvala bogu, iz tri opštine. Šta da misle mladi parovi koji čekaju i mlade majke koje tek treba da dobiju decu? Da li da dolaze tu ili da ne dolaze?
Prema tome, u trenutku kada jedna medijska kuća, da joj ne govorim ime ovde, da je ne reklamiram, vodi bitku za bebe, i svaka im čast na tome, dešava se da se u jednom zdravstvenom centru, u jednom tako velikom gradu kao što je Čačak, događaju ovakve stvari. Kad sam već pomenuo "bitku za bebe", gospodine predsedavajući, predlažem vam da se više ne brukamo kao narodni poslanici i da stavite predlog na glasanje u ovoj Narodnoj skupštini, da se donese odluka koliko od naših plata, koje nisu male, pogotovo u odnosu na većinu građana Srbije, mi izdvajamo u taj fond od koga se kupuju inkubatori i gde se vodi ta bitka za bebe. Očekujem da to uradite danas, prema Poslovniku, ili sutra, pošto će raditi Skupština, da svaki narodni poslanik odlukom ove Narodne skupštine izdvoji u taj fond. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, imam jedno pitanje i molbu za obaveštenje od vas gospođo predsednice.
Svedoci smo da ovih dana sudbina naših Srba na KiM, pogotovo na severu Kosova se polako gura u zapećak, u medijski drugi ili treći plan. Želim da dobijem, a čini mi se da bi mnogo bilo važnije da javnost Srbije dobije neka obaveštenja od vas. Pošto sam jedan od članova Odbora za bezbednost koji je na neki način hendikepiran zato što poštujem zakon ove zemlje, zato što poštujem izjavu koju sam potpisao svojim izborom u Odbor za odbranu i bezbednost, a neki to očigledno ne poštuju, pa su neki šefovi parlamentarnih stranaka, koliko sam ja iz medija gospođo predsednice video, najavili razgovor sa vama zahtevajući novu sednicu Odbora za bezbednost. Pošto ne mogu da potvrdim i da demantujem, kažem poštujući zakon ove zemlje da bilo šta kažem šta je bilo na toj sednici Odbora za bezbednost, mogu da kažemo ono što je bilo pre proglašavanja sednice zatvorene za javnost. Prvo, sednicu je zakazala opozicija, građani Srbije da znate, a to se svesno gura u medijski zapećak. Dakle, opozicija i gospodin predsednik Odbora za bezbednost, Dušan Bajatović, je uredno po Poslovniku zakazao tu sednicu. Da sednica Odbora za bezbednost bude proglašena tajnom za javnost glasala je vladajuća koalicija i još po neki, pogotovo oni sada koji prepričavaju ono šta je bilo na toj sednici. Dakle, ponavljam, meni čast, obraz, moral i poštovanje zakona ove zemlje ne dozvoljava, i ako trpim pritisak i od građana i od medija, da kao član Odbora za bezbednost kažem nešto šta je bilo na toj sednici. Pre svega, moram da kažem, poštujući stav gospodina predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, gospodina Bajatovića, koji misli da nije potrebna nova sednica i da bi se ona pretvorila u političku tribinu, to je i moj stav, molim vas predsednice, zbog građana Srbije, zbog Srba na severu KiM, ako je neko zaboravio, oni su i noćas bili na barikadama, barikade postoje i dalje, država Srbija stoji iza tih barikada, makar po izjavama ministra za KiM, gospodina Gorana Bogdanovića. Dakle, građani Srbije imaju pravo na mirne proteste.
Zbog interesa tih građana, zbog javnosti, zbog toga što ne vidim kave tu tajne ima, desilo se ono što nije smelo da se desi, neko je pucao bojevom municijom na civile i zbog toga bih želeo i zaista da ne očekujem iskren odgovor od vas ne bih vas ni ovo pitao, da kažete i poslanicima i javnosti da li je nekih razgovora bilo sa šefovima nekih parlamentarnih stranaka koji su u javnosti najavljivali razgovor sa vama za zakazivanje nove sednice Odbora za bezbednost i da li možete u vezi toga bilo šta da kažete novo građanima Srbije? Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine premijeru ili ministre finansija, mislim da ste ipak u ovom trenutku ministar finansija, poštovani građani Srbije.
U trenutku kada imamo nešto više od 30 dana zakonskog roka da nam stigne budžet za 2012. godinu, raspravljamo o rebalansu budžeta za neke pare koje su već potrošene, u trenutku kada se najavljuju mogući izbori do kraja godine i kada poslanici vladajuće koalicije kritikuju, mislim na vas gospodine predsedniče, za ono i za šta i za šta niste krivi, vaš je problem, a možda i problem Srbije što to prihvatate, ali ste imali tri i po godine da kažete javnosti i građanima Srbije zašto to prihvatate.
Dakle, kada kolege poslanici iz vladajuće koalicije kritikuju Predlog rebalansa budžeta, a istovremeno kažu da će da ga glasaju, postavlja se elementarna logika - zašto glasati nešto sa čim se ne slažete i zašta mislite da nije u redu? U znak protesta zbog takvog načina vođenja kampanje, gospodine predsedniče, koristim priliku da vas zamolim da prihvatite amandman koji sam podneo, a radi se o bolesnoj deci u gradu Čačku i okolini. Zahvaljujem se.

Poštovani građani Srbije, uvažavajući sve teme i pitanja koja su prethodno kolege narodni poslanici postavljali ovde i tražili obaveštenja i odgovore od nadležnih državnih organa, mislim da će u onome što budem pitao na neki način biti sublimisano sve što su do sada oni pitali.

Naime, imam pitanje za ministra finansija, odnosno predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Mirka Cvetkovića. Svedoci smo zadnjih nekoliko godina svih njegovih izjava koje se tiču ekonomskog, finansijskog, privrednog stanja u našojh državi. Naravno da je to pitanje najvažnije, jer od uspešnosti izvršavanja odluka Vlade i resornih ministara vezanih za ekonomiju i privredu, tiče se standarda miliona građana Srbije, porodica i njihove dece.

Obzirom da je gospodin Mirko Cvetković nedavno rekao da smo mi izašli iz krize, doduše na nogama, sportski rečeno da smo kao država, kao ekonomsko društvo, kao privredno društvo bili u "nok daunu", a izašli smo iz krize na nogama. Izjave nekih drugih ministara, čiji su resori direktno vezani za privredno i ekonomsko stanje u državi, razlikuju se od izjava gospodina Mirka Cvetkovića.

Čuli smo i pročitali prekjuče na skupu na kome je učestvovao veliki ekonomski stručnjak iz sveta, inače tvorac evra, rečeno je da Srbija ima pripremljene mere, pošto Srbija, navodno, sada ulazi u novu krizu.

Želeo bih da znam da li gospodin Mirko Cvetković, odnosno Vlada Republike Srbije može precizno, jasno i glasno da izađe pred građane Srbije i da kaže u kakvom stanju je budžet Reupblike Srbije, kao se on puni, a pošto je ovo tobože socijalno odgovorna Vlada, kako se ispunjavaju obaveze prema građanima Srbije koji po zakonima ove države imaju pravo na socijalna davanja iz budžeta.

S obzirom da je početak školske godine, da mnogi roditelji nisu mogli ni da opreme na adekvatan način svoju decu, da ne kažem prvake koji prvi put polaze u školu, da je juče, odnosno danas, kako ko gleda, počela i kolendarski jesen, da se zima približava, da se najavljuju povećanje cena energenata od kojih se neki građana i greju, a svi znamo kada se cene energenata povećaju da onda ide lanac poskupljenja proizvoda koji su najbitniji za osnovnu egzistenciju građana. Da ne pominjem jadne penzionere koji imaju i svoju stranku ovde koja ih zastupa, ali ih ja slabo čujem ovde u parlamentu. Kako oni komentarišu izjave čelnika MMF-a da će penzije morati da se smanjuju, da će uslovi za odlazak u penziju biti pooštreni, voleo bih da čujem kakve su njihove reakcije. Da li zbog toga se sve više priča i u ovo parlamentu i u javnosti spekuliše da će možda izbori biti u januaru mesecu, jer će u februaru MMF postaviti uslove Vladi Republike Srbije i ovoj državi, smanjenje penzija od 20%, otpuštanje iz javnog sektora u visini od 20%?

Sve su to pitanja koja bi trebao gospodin Cvetković, ako ne u nekom intervjuu na Javnom servisu, onda možda u obraćanju u parlamentu, to bi trebalo, s obzirom na ekonomsku situaciju i standard građana koji je očajan i sve više ljudi ima siromašnih, trebao da se obrati, da objasni, da ljudi počnu da se pripremaju kako da prežive zimu koja dolazi, da ne bismo završili kako se završava ovih dana, o već čuvenoj nabavci vakcina, a neki od nas su na vreme postavljali pitanja o tim vakcinama. Hvala lepo.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koji još uvek imate strpljenja da gledate ovaj direktan prenos i raspravu o zakonu o restituciji, koji, mislim da prelazi u svoju besmisao, ako bismo uvažili diskusije nekih kolega koji su danas diskutovali o ovom zakonu.
U ime poslaničkog kluba Nove Srbije mogu da kažem, čak sam uveren, da zakon o restituciji, odnosno o vraćanju nepravedno oduzete imovine bez zakona o rehabilitaciji, to je u stvari osakaćen zakon kao Ustav koji nema preambulu. I iz dana i namere vladajuće koalicije, pre svega Vlade Republike Srbije, kada je povukla Zakon o rehabilitaciji, nama u Novoj Srbiji, a treba da bude jasno i svim građanima koji željno očekuju ovaj zakon već 60 i nešto godina, da ovaj zakon ili neće biti primenjivan ili će biti teško beneficije iz ovog zakona ostvarljive za desetine, a možda i stotine hiljada građana koji već 60 godina očekuju ispravljanje nepravdi.
Narod je davno rekao "Bogu božije, caru carevo", a svakom čoveku, odnosno njegovim potomcima koji su živi sleduje imovina koju je on zaradio ili njegovi preci. Pre neki dan sam imao čast da postavim jedno pitanje, a pred sobom sam imao i sudske presude dva slučaja iz kraja odakle dolazim, iz Čačka, iz sela Milićevaca, gde se sudilo ljudima. Jedan od njih, mučenik, Bog da mu dušu prosti, ubijen je 14. novembra 1944. godine u svom dvorištu, pred svojom familijom, a suđeno mu je godinu dana kasnije. Naravno, proglašen je za narodnog neprijatelja i konfiskovana mu je celokupna imovina.
Kada govorimo o zakonu o vraćanju oduzete imovine, govoreći u ime poslaničkog kluba Nove Srbije i govoreći u svoje lično ime, imam osećaj, obavezu i dužnost da govorim, pre svega, o tim slučajevima koji imaju zvanične sudske presude, odnosno rešenja Okružnog suda u Čačku iz 2008. godine, gde se govori, nadam se da se neke kolege i građani koji gledaju ovaj prenos sećaju, da prestaju sve pravne posledice donošenjem tog rešenja.
Svedoci na tom suđenju su bili pripadnici onog drugog antifašističkog pokreta, i to istaknuti, koji su svedočili da za tog čoveka nisu čuli da je bilo šta loše uradio, osim toga što je pripadao regularnoj kraljevskoj vojsci Jugoslavije pod komandom Draže Mihajlovića. Takvih ljudi, takvih potomaka i porodica je na hiljade u Srbiji, moramo to da kažemo, jer da je 1945. godine bilo demokratskih izbora, lista koja bi se zvala "Pokret Draže Mihajlovića" ili slično, na iole demokratskim izborima bi dobila 90% glasova.
Međutim, došla je vlast na način na koji je došla i mnoge ljude i porodice unesrećila iz ideološko-političkih razloga i oduzela živote mnogim ljudima, kao i imovinu. Sada kada je došao dan i trenutak da svi sa jednim pijetetom i poštovanjem prema tim ljudima diskutujemo ovde, popravljamo zakon, govorimo da treba ta nepravda, da kažem i na mrtvim ljudima da se ispravi, imamo ovde diskusije koje liče kao da smo u 1945. godini, čije diskusije vrve od ideoloških isključivosti, kao da još uvek neku bitku vode, da kažem tako kako narod misli, četnici i partizani.
Moram da ražalostim te ljude koji su danas pokušali da zloupotrebe svoje diskusije, ta priča je završena pre nekoliko godina u Narodnoj skupštini, gde je izglasan zakon sa 183:0. Ni SPS nije bila protiv, čime su izjednačena prava pripadnika partizanskog pokreta u ratu od 1941. i 1945. godine i pripadnika Ravnogorskog pokreta. O tome nećemo više da diskutujemo ili ne bi trebalo da diskutujemo.
Ako se neki ne slažu sa tim zakonom koji se, nažalost, ne primenjuje valjda dok i zadnji ravnogorac u ovoj državi umre, ali živeće njihovi sinovi i njihovi potomci i podsećaće svaku vladu, svakog ministra i svaku narodnu skupštinu da će taj zakon morati da se poštuje, makar u moralnom smislu i makar vi povlačili odavde Zakon o rehabilitaciji. Doći će on vrlo brzo na red.
Želim da kažem da živi ljudi imaju tu životnu energiju, ali čini mi se, iz iskustva koje je zatekao srpski narod, da i mrtvi imaju neku energiju i imaju svoje pravo makar na časnu i dostojanstvenu sahranu.
Vidimo kako su ovde neki, kad im je to odgovaralo za političke poene, tražili jadnog Dražu Mihajlovića. I onda sam govorio, sad hoću javno da kažem, oni koji ga traže i način na koji ga traže, ako je taj srpski mučenik tri metra pod zemljom, posle njihovih istraživanja biće 33 metra pod zemljom, ali pravda je spora ali dostižna.
U ovom zakonu o restituciji supstitucija ne postoji, praktično. Da je ovo parlament kakav bih želeo da bude, danas bi na ovoj galeriji bili, stalno pozivamo goste i omladinu, što je dobro, kao i strane državljane da gledaju da u ovoj skupštini ipak ima demokratije, da može da se govori slobodno, koliko toliko, makar u nekim trenucima, danas je trebalo da pozovemo potomke tih porodica da gledaju ovde šta ko govori. Mislim da bi neki od nas ovde sa više poštovanja i pijeteta govorili o tim ljudima, o njihovoj đedovini, kako naš narod kaže u mom čačanskom kraju, o njihovoj imovini i ne bi se sprdali, ne bi među srpski narod ubacivali ponovo neke ideološke zablude i začkoljice.
Naravno da oni koji su uradili zlo, oni koji su se obogatili na nečastan način, ne govorim o vraćanju imovine tim ljudima, govorim o siromašnim srpskim seljacima i građanima, to moramo da kažemo ovde, sviđalo se to nekom ili ne, kojima su pripadnici komunističke partije, koji su na silu, a ne na demokratski način došli na vlast u Srbiji, oteli imovinu.
Razgovarao sam makar sa jednim čovekom, nemam dozvolu od njega da govorim u njegovo ime, 50 i nešto godina on gleda njivu kraj svoje kuće, koja je oduzeta njemu i njegovom ubijenom ocu.
Njega ne interesuje gospodo milion evra, on hoće tu njivu, on hoće tu livadu na kojoj je prvi put prohodao i čuvao ovce i gledao kako se jagnje. To je neko morao da shvati, koliko god to vama izgledamo emotivno ovo što ja pričam, dok i takvih stvari ne bude u zakonu o restituciji mira u Srbiji neće biti i pravde neće biti. Kada pogledamo još udruženja građana, dakle bila je, što je dobro, što pohvaljujem i javna rasprava u ovom zakonu, ali najmerodavnije u nekoj javnoj raspravi da ocene predlog zakona, kakav je on, mislim da su udruženja građana, da ne kažem nevladine organizacije, koje se bave sa ovim problemima i koje okupljaju građane koji su direktno zainteresovani.
Gospodine ministre, čini mi se da ova udruženja za povraćaj nepravedno oduzete imovine, da kažemo otvoreno, opljačkane, otete, iz ideoloških, političkih, materijalnih razloga, čini mi se da nisu dali prelaznu ocenu. Da li ako već se ovde tvrdi sa strane Vlade da ovo nije pod moranjem Evropske unije, i traženjem, da to nije uslov za kandidaturu, pa ako smo 11 godina, nismo, a tu smo, evo ja govorim lično u moje ime, snosim i ja deo odgovornosti, jer sam već 10 godina narodni poslanik, pa mogli smo onda da sačekamo još neki dan, da uvažimo te ljude, da bude jedna rasprava, recimo na javnoj televiziji, gde će njima stvarno da se omogući da vi sednete gospodine ministre, ja mislim lično da ste vi, s obzirom kako ste pritiskani sa svih strana ovde, na neki način, možda to neko ne očekuje da vas ja pohvalim plivali koliko ste mogli.
Ali sama činjenica da je posle svega, posle primedbi u javnoj raspravi koju su davala udruženja građana, posle najave u medijima da su Pajtić i Cvetković razgovarali. Kad ne bih znao i kada građani ne bi znali koji oni funkcije nose, što bi to nas interesovalo šta su Pajtić i Cvetković razgovarali. Možda su oni privatno razgovarali.
Znači, o nekim amandmanima koje treba Skupština Vojvodine da da Narodnoj skupštini…

Hvala gospođo predsedavajuća, ja mislim da jeste, a vi mislite da nije, nema problema.

Dobro ja sam video u vezi, između te dve stvari, odnosno principa na koji se donose zakona. Ako je na zakon o restituciji, u zadnji čas, da je ovde bio primoran šef jedne poslaničke grupe da traži da se odloži zasedanje sednice za sat vremena, jer niko ne zna koji su to amandmani…

Gospođo to su amandmani na zakon o restituciji.

Dobro, ali vi mislite da javna svojina i institucija nema veze. U samom zakonu o restituciji…

Dobro evo biću jasan da vi razumete. Prema tome, moje mišljenje i poslaničkog kluba Nove Srbije da se ovim zakonom neće se postići proklamovani cilj, da se nadoknadi ljudima njihova imovina i njihov trud i njihovih potomaka, odnosno njihovih predaka. Kad nema supstitucije, nema pravde. Dakle, zašto se recimo u ovom zakonu preciznije nije određivalo zašto se ljudima ne vraća imovina u naturi. Zašto? Eto mislim da sam dovoljno jasan.  
Prema tome, iza ovakvog Predloga zakona Nova Srbija neće moći da stane, videćemo u raspravi da li će se ovaj predlog zakona popraviti sa amandmanima, čini mi se da ih ima preko 250, i to govori, prvo o zainteresovanosti narodnih poslanika i građana Srbije kako će ovaj zakon da izgleda, ali meni se sve čini ipak, sve mi se čini da se ovaj zakon donosi pod pritiskom Evropske unije, Evropske komisije ili onoga ko će se pitati da li ćemo mi kandidaturu dobiti, a čini mi se da će se završiti kao besplatne akcije Mlađana Dinkića. Ali, čvrsto verujem i gospodu se Bogu molim da će biti saziv Narodne skupštine izabran onaj pravi tokom aprila iduće godine, pa će ispraviti sve nepravde, pa i ovu nepravdu, 60 godina komunističku nepravdu, koju vi i dalje ovim zakonom podržavate. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, imam pitanje, tačnije, tražim objašnjenje od Ministarstva finansija, tačnije od ministra finansija. Ako bih mogao u jednoj rečenici, ako bih želeo u jednoj rečenici da okarakterišem smisao pitanja i obaveštenja koje tražim, moglo bi da se kaže kakav je odnos centralne vlasti prema opštinama u Srbiji, pogotovo u malim opštinama i pogotovo nerazvijenim opštinama, i pogotovu opštinama koje su zadesile velike elementarne nepogode, kao što je opština Ljig.

Predsednik opštine je 15.09.2011. godine Miroslav Maksimović, uputio zahtev Ministarstvu finansija na koje do dana današnjeg nije dobio, niti je uvažen bilo kakvim odgovorom. Samo slušajte šta je gospodin Maksimović pitao – poštovani, obraćam vam se za zahtevom da nam se omogući sastanka u Ministarstvu finansija sa ciljem prevazilaženja problema sa kojim se opština Ljig susreće i koji je, iz dana u dan sve veći, pa čak preti blokadom i onemogućavanje svih aktivnosti lokalne samouprave. Radi se o privremenom skidanju sredstava sa računa budžeta opštine Ljig, po osnovu duga zemljoradničke zadruge Kačar iz Belanovice, nad kojom je zaključen postupak stečaja i ostale neizmirene obaveze po osnovu vraćanja zemljišta.

Zaključno sa 13.09.2011. godine, sa računa budžeta opštine Ljig skinuta su sredstva od 11 miliona i 640 hiljada dinara, sa prinudnom naplatom, a to je po osnovu duga navedene zadruge. Konačan iznos duga po ovom osnovu nam nije poznat. Pitanje je dana kada će doći do blokade računa budžeta opštine Ljig i nemogućnosti ostvarivanja zakonom predviđenih obaveza lokalne samouprave. Sa do sada skinutim sredstvima, što je preko 5% planiranog budžeta opštine za 2011. godinu, lokalna samouprava će neizbežno doći u situaciju da zbog blokade ne izvršava svoju obavezu. S obzirom da će ovakva situacija dovesti do potpune blokade rada lokalne samouprave, molimo vas, da se sastanak zakaže što pre, kako bi se nastali problemi prevazišli i štetne posledice svele na najmanju moguću meru.

Napominjem da su suđenja po dugu zemljoradničke zadruge u Belanovici održano, to je bivša društvena svojina, a da opština Ljig, odnosno predstavnici opštine Ljig nisu ni znali za ta suđenja da postoje. Donete su neke presude, a neću ovde da tumačim pravilnost tih presuda. Sada se prinudna naplata vrši u opštini Ljig.

Ovde su navedene stvari, šta je trebalo iz tih sredstava koja su skinuta da opština Ljig izvrši. Između ostalog, biće u nekoliko srednjih ili osnovnih škola onemogućeno grejanje. Prinudnom naplatom i blokadom budžeta opštine Ljig, koja će neminovno uslediti za neki dan, sve aktivnosti budžetskih korisnika biće onemogućene. Dve osnovne škole i jedna srednja neće moći da nabave energente, odnosno ugalj za grejnu sezonu, neće moći da izmiruju troškove električne energije, čime će i obrazovni proces biti doveden u pitanje. Predškolske ustanove, odnosno obdaništa neće moći da funkcionišu, jer neće moći da obezbede sredstva za grejanje i troškove električne energije. Dva komunalna preduzeća neće moći da obavljaju svoju delatnost, odnosno obezbede grejanje za gradsku toplanu, uredno snabdevanje vodom, odnošenje smeća i slično. Štetne posledice ovakve situacije direktno i indirektno će trpeti svi građani opštine Ljig.

Zbog toga postavljam ovo pitanje – da li su građani opštine Ljig sa ovakvom odlukom države kažnjeni? Da li se njima upućuje poruka da sledeći put glasaju drugačije, s obzirom da je slična situacija bila u opštini Osečina? Tamo je država, odnosno Ministarstvo finansija hitno uplatilo iz budžetskih rezervi nekoliko miliona dinara opštini Osečini. Kakva je razlika između opštine Osečina i Ljiga? To je isti narod, to su Šumadinci, to su dobri i pošteni ljudi.

Da li treba građani, a i mi narodni poslanici da zaključimo da je osnova razlika u tome što je u opštini Osečina predsednik opštine i vladajuće koalicije, iz G17 , a u opštini Ljig iz Nove Srbije? Kakve veze sa tim imaju građani? Šta su građani opštine Ljig krivi? Da li je moguće da, ovde imam spisak urgencija samo za prijem, da ministar finansija, Ministarstvo finansija nema pet minuta vremena da primi predsednika opštine, kojem bi objasnio dramatičnost situacije? Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji gledate, nadam se, ovaj direktan prenos, ja imam pitanje za ministra poljoprivrede, predsednika Vlade i sva regularna tela i institucije koje se bave ljudskim pravima i uopšte pravima građana.
Naime, u jednom delu Srbije, pre svega u zapadnoj Srbiji, već nekoliko dana stotine i hiljade građana, iz najdubljih socijalnih razloga, protestuju, dakle, radi se o malinarima čiji znoj i trud i krv neko želi da otme. Kolika cena maline treba da bude, ja neću u ovom trenutku da pričam jer zaista nisam stručan za to, želim samo da naglasim pravo tih ljudi. Gde su ljudska prava tih ljudi?
Nedavno smo imali proteste poljoprivrednika u Vojvodini, koje je Nova Srbija takođe podržala. Oni su bezmalo bili manekeni na svim televizijama, bezmalo su bili direktni prenosi, bezmalo su ih državni mediji podržavali. Šta se iza toga krije, neću ovom prilikom da pričam i koje su probleme imali ostali građani koji su putovali, ali su možda imali razumevanje za ljude koji su iz nekog razloga opravdano protestvovali.
Šta se sada radi kada su u pitanju ljudi iz zapadne Srbije, iz Arilja, Prijepolja, Kosjerića, Ivanjice, Požege? Oni su bezmalo, gospođo predsednice, u kazamatu. Policija im stoji pred kućama. Oni ne mogu da izađu iz svojih kuća. Oni ne mogu da koriste svoje ljudsko pravo na slobodno kretanje. Njima se ne dozvoljava da protestuju. Ja u ovom trenutku, to ponavljam, ne govorim o ceni maline i da li država ima novca za subvencije za cenu kilograma maline, ja govorim o ljudskim pravima tih ljudi. Njih nema ni u medijima. Neki od njih se hapse, vođe udruženja. U kom to društvu mi živimo, u kojoj državi? Čak se daje od nekih ministara poruka – sad ste našli da protestujete kad gori nebo, gori zemlja, Kosovo je u pitanju. To je retorika od pre 20 godina, na to smo oguglali i već smo naučili šta to znači.
U ime poslaničkog kluba Nove Srbije, najžešće protestujem i tražim da se tim ljudima omogući njihovo demokratsko i ljudsko pravo, malinarima iz zapadne Srbije, pre svega, da im se omogući ljudsko i svako drugo pravo na protest. Oni imaju pravo da protestuju. Oni imaju pravo da traži da se njihov proizvod, njihov izvor egzistencije za njih i njihove porodice adekvatno nagradi, a ne da vlada monopol, već smo čuli od nekih prethodnika ovde, na koji način.
Drugo pitanje imam za vas lično, gospođo predsednice, a tiče se povlačenja zakona o rehabilitaciji. Ne znam da li znate i da li ste možda gledali neku izjavu koju sam ja dao juče u ime poslaničkog kluba Nove Srbije, za zakon o rehabilitaciji ovde u Narodnoj skupštini postojao je adekvatan broj poslanika koji bi glasali i dali kvorum. Dakle, govorim u ime poslaničkog kluba Nove Srbije. Mi bi glasali za zakon o rehabilitaciji.
Prema tome, vi treba da ste, shodno tome, jednoj ministarki ovde čak dali opomenu, da uputite oštar protest Vladi Republike Srbije, koja se ovde pokazala vrlo neozbiljnom, da jedan zakon koji očekuje stotine hiljada ljudi 50 godina, 60 godina, na jedan ovako nonšalantan način se povuče iz dnevnog reda, iako je ovde postojala volja poslanika da izglasaju taj zakon, iako je taj zakon na Vladi Republike Srbije izglasan jednoglasno i upućen u proceduru. Mi smo obavili raspravu, potrošili smo vreme, energiju, struju, troškove putovanja narodnih poslanika, troškove prenosa ove skupštine i onda neko povuče taj zakon. I šta imamo? Imamo prepucavanje u medijima između dve stranke vladajuće koalicije koja svaka sa svoje ideološke pozicije nastupa praveći sebi marketinški prostor pred izbore i koje uopšte ne interesuje pravi sadržaj tog zakona, inače bi se kao predstavnici vladajuće koalicije dogovorili za pet minuta. To je stvarno nedopustivo, pogotovo kad imamo slučaj povlačenja Zakona o železnici, kao jedan evropski zakon, da ne kažem i uslov za kandidaturu, koju većina očekuje.
Prema tome, ja od vas očekujem da u ime građana Srbije, pošto je ovo predstavničko telo građana Srbije, uputite jedan protest Vladi Republike Srbije zbog načina na koji su postupili u vezi sa ovim zakonom. Hvala lepo.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos sednice Narodne skupštine, želim da kroz poslaničko pitanje, u ime poslaničkog kluba Nove Srbije, iniciram jednu temu, koja će praktično za nekoliko dana biti na dnevnom redu, kao što znamo, sednice u Narodnoj skupštini. Dakle, tiče se Zakona o rehabilitaciji i ljudi koji su pobijeni 1944. i 1945. godine iz ideoloških i političkih razloga.

Biću slobodan, molim za strpljenje, pokušaću jednu presudu iz grada iz koga ja dolazim, iz Čačka, gde je Okružni sud doneo rešenje o usvajanju zahteva za rehabilitaciju potomaka žrtava komunističkog terora. Dakle, radi se o zahtevu za rehabilitaciju pokojnog Siniše Pilipovića iz Milićevaca i pokojnog Slobodana Bajića iz Milićevaca. Zašto iniciram ovu temu danas? Zato što se nadam da ste svi već pročitali Predlog zakona o rehabilitaciji koji je došao 2. septembra u proceduru u Narodnu skupštinu. Iz teksta tog zakona vidi se da se osnovni problemi, koji su potomci, slobodno mogu da kažem, žrtava komunističkog terora 1944. i 1945. godine, ne rešavaju.

Samo ću da vam citiram deo rešenja koji je doneo Okružni sud u Čačku, gde se kaže – usvaja se zahtev za rehabilitaciju pokojnog Siniše Pilipovića iz Milićevaca, to je jedno selo kraj Čačka, rođenog 20.2.1922. godine. U obrazloženju se kaže – zahtev za rehabilitaciju podneli su potomci ti i ti. Kaže se i da je pokojni Siniša lišen života 14.11.1944. godine i proglašen za narodnog neprijatelja i po tom osnovu, pod znacima navoda osnovu, oduzeta mu je celokupna i konfiskovana celokupna imovina. Presuda da je on narodni neprijatelj doneta je godinu dana kasnije. Znači, tadašnje vlasti komunističke su prvo ljude streljale, ubijale, pa onda donosile presudu da su oni narodni neprijatelji, samo iz tog razloga da bi mogli da im oduzmu imovinu.

Dalje se kaže da je na jednom od ovih ročišta svedočio jedan poznati pripadnik partizanskog pokreta iz našeg grada. Čovek je rekao, neću o njegovoj ulozi u ratu da pričam, ali na ovom suđenju je delimično spasao dušu i rekao da za ove ljude ne zna da su učinili bilo šta zlo ili bilo kakav zločin. Zbog čega u stvari ovo iniciram? Osnovni zahtev potomaka ubijenih ovih ljudi jeste rehabilitacija, mada je narod i tada znao da su oni u stvari junaci i srpske patriote, a nisu nikakvi navodni neprijatelji, zato što se u obrazloženju rešenja o rehabilitaciji kaže da prestaju sve pravne posledice donete odlukom tobože nekakvog svetskog narodnog suda.

Prema tome, da postoji dobra volja kod ove vlasti, imovina konfiskovana je mogla da se vrati već pre tri godine, jer je ovo rešenje o zahtevu za rehabilitaciju doneto 2008. godine. Šta ja hoću da kažem, šta je poenta? I Zakon o restituciji, draga gospodo iz vladajuće koalicije, i Zakon o rehabilitaciji ne donosite, po mom sudu, iz čistog uverenja i moralnih pobuda, da se jedna velika istorijska nepravda ispravi, nego zato što se bliži rok kada smo obećali EU da ćemo doneti neke zakone. Iz ovog rešenja o rehabilitaciji su dokazi za koje ja tvrdim da postoje. Dana 28. januara 2008. godine doneto je rešenje o rehabilitaciji, gde doslovce piše da prestaju sve pravne posledice kada se radi, recimo, o Siniši Pilipoviću, pokojnom, kao i o Slobodanu Bajiću iz Milićevaca, jedno selo kraj Čačka, i da prestaju sve pravne posledice odlukom tobože nekog svetskog narodnog suda. Do dan danas ništa nije uređena, ta imovina nije vraćena.

Po meni, iako nisam pravnik, možda reagujem emotivno, možda iz srca, ovim ljudima je, odnosno potomcima, po ovom rešenju, i bez zakona o rehabilitaciji i restituciji, trebala da se vrati ova imovina i tako delimično ispravi nepravda koju je narodu i građanima Srbije, pre svega Srbima, nanosio komunistički režim 1944. i 1945. godine. Naravno, ono što je najvažnije, životi tih ljudi neće moći da budu nadoknađeni, ali će makar biti ispravljena jedna velika istorijska nepravda prema tim ljudima. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, pogotovo želim da iskoristim ova dva minuta, da se svi zajedno zapitamo šta iz ove današnje diskusije ljudi na barikadama na severu Kosova mogu da zaključe.
Dokument će da izglasa ogromna većina narodnih poslanika, dokument se zove Deklaracija. Da li to znači da ono što je napisano u Deklaracije će samo biti deklarativno, pošto je ovde zamenik predsednika Vlade govorio o crvenoj liniji. Tražim u ime poslaničke grupe Nove Srbije, a verujem da je to jedino šta interesuje naše Srbe koji su sada na severu Kosova, na barikadama, gospodine Dačiću, gde je ta crven linija, šta je ta crvena linija? Da li možete vi gospodine predsedniče ako ne možete, mogu i to da razumem, da kažemo gde je ta crvena linija. Da li je to jedan mrtav Srbin, pet, deset, petnaest ili dvadeset? Kada će država Srbija kao što piše u Predlogu deklaracije da uradi sve što može.
Ako hoćemo možemo mnogo toga. Dakle, ne želim da budem shvaćen ovde da pozivam na nasilje, na rat. Samo pitam najdobronamernije. Gde je crvena linija? Da li je to direktno ugrožavanje života Srba na severu KiM? Ako ne možete da kažete ovde u direktnom prenosu, kažete na Savetu za bezbednost. Pozovite vođe svih parlamentarnih stranaka i recite im, a neko neka prenese tom jadnom narodu i tim Srbima dole. Koliko vidim, vidim veliku hrabrost kod tih ljudi. Da ih ne hrabrimo uzalud gospodo funkcioneri, ministri koji vladate silom u ovoj zemlji. Da im ne dajemo uzaludnu nadu. Zato ja tražim od vas da kažete gde je ta crvena linija? Gde je crvena linija. Mislim da je to najvažnije pitanje koje u ovom nadgornjavanju ko će da bude patriotski, ko će da bude proglašen za izdajnika, ko za državnika. To vi treba odgovorite ovom narodu na KiM, na severu, na barikadama, noćas nas gledaju i slušaju. Gde je crvena linija gospodo, braćo i sestre. Hvala.