Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam pitanje, odnosno, ukoliko je moguće da se dobije, tražim obaveštenje od predsednika Vlade gospodina Mirka Cvetkovića.
Dobro se sećam, kao što verujem da se sećaju i kolege narodni poslanici koji su pratili ekspoze prilikom rekonstrukcije Vlade Republike Srbije, pre skoro tri meseca, a da su i građani vrlo pažljivo pratili ono što je premijer govorio. Samo ću citirati nekoliko redova, šta je on rekao 14. marta kada je bila rekonstrukcija Vlade Republike Srbije. Gospodin Cvetković je rekao: „Poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je neposredno po formiranju u jesen 2008. godine bila suočena sa izazovima najveće ekonomske krize u istoriji sveta. Takav nezapamćeni finansijski slom stvorio je situaciju koja je ozbiljno uzdrmala ekonomije najbogatijih zemalja sveta i koja je neke od zemalja EU dovela na rub bankrota. Preko noći, bili smo svedoci, rušile su se finansijske institucije, svetski poznate kompanije...“ itd.
Dakle, ono što bih želeo da podvučem, a insistiram na tome što je rekao premijer Cvetković, to je jedna rečenica na kraju pasusa koja kaže: „Želeo bih sa ovog mesta da poručim da Vlada Srbije neće žaliti truda kako bi uspela u ostvarenju svog cilja. Građani Srbije treba da žive bolje danas i odmah, i mi ćemo učiniti sve da do toga i dođe.“
Dakle, moje pitanje, na osnovu ovoga što je rekao gospodin Cvetković, jeste: šta je Vlada od rekonstrukcije uradila na poboljšanju standarda građana Srbije? Da li postoji neki sloj stanovništva, da li postoji ijedan građanin kome je bolje od rekonstrukcije Vlade Republike Srbije?
Samo da podsetim da su cene koje su direktno pod kontrolom Vlade Republike Srbije porasle, kao što je cena struje skočila 15%; da su porezi na imovinu odlukom Vlade Republike Srbije (iako to treba da sprovedu lokalne samouprave) povećani; da je inflacija, po izjavi guvernera NBS, već početkom maja, kolika je planirana, ispunjena, nekih osam i nešto procenata. Da dodam svoj lični stav – ne znam zašto se inflacija uopšte planira.
Imamo najavu poskupljenja gasa i školarine za studente. Ono što je mene kao čoveka, a verujte mi da pričam u ime stotina hiljada građana Srbije... ono što je predsednik Republike rekao za tzv. zaštitnu cenu hleba od 54,22 dinara. Mislim da je on obmanut od strane nekog marketinškog tima koji stoji uz njega i da nije baš jasno šta je on rekao. Kada se tih 54,22 dinara, gospodo narodni poslanici, pomnoži sa 365 dana, to vam je para koliko... Trista hiljada penzionera prima penziju nižu od 13.000 dinara. Dakle, samo za veknu hleba dnevno treba da daju penziju i po. Kada se na to doda TV pretplata i telefonska pretplata, ispada da više od 300.000 najstarijih sugrađana u našoj zemlji treba da da dve i po penzije samo za ove tri stavke. Da ne pričam o hiljadama dece čiji roditelji nemaju za lekove, dakle, o onim ljudima koji nemaju nikakva primanja, pa ni tih 13.000.
Zašto kritikujem na neki način Vladu i premijera? Zato što mislim da je u budžetu Republike Srbije, ovakvom kakav je, bilo dovoljno novca da se više pažnje posveti najugroženijim slojevima stanovništva u našoj zemlji, ali nije bilo sluha. Bilo je tu dobrih amandmana i od strane opozicije i od strane vladajuće koalicije.
Prema tome, molim predsednika Vlade gospodina Mirka Cvetkovića da eksplicitno odgovori šta su Vlada Republike Srbije i on kao predsednik Vlade i ministar finansija uradili za ovih nekoliko meseci, od rekonstrukcije Vlade, na poboljšanju standarda građana Srbije? Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, imam pitanje za gospodina Đelića, potpredsednika Vlade.
Gospodine Đeliću, ne znam da li ste vi bili unapred upoznati, kao član Vlade, s ekspozeom koji je gospodin Cvetković podneo prilikom rekonstrukcije Vlade, ali ću vas podsetiti samo na jedan citat. Kaže gospodin Cvetković 14. marta ove godine: "Želeo bih s ovog mesta da poručim da Vlada Srbije neće žaliti truda kako bi uspela u ostvarivanju ovog cilja. Građani Srbije treba da žive bolje danas i odmah, i mi ćemo učiniti sve da do toga i dođe".
Pošto je prošlo više od 30 dana od rekonstrukcije Vlade, gospodine Đeliću, pitam vas i dajem vam priliku da, kako nama narodnim predstavnicima ovde, tako i građanima Srbije kažete šta ste učinili za ovih trideset i nešto dana. Molim vas da budete pažljivi, gledaju nas stotine hiljada ljudi, gospodine Đeliću, koji nemaju hleba da jedu u ovom trenutku. Šta ste učinili na poboljšanju njihovog standarda?
Vidimo da se svakim danom prag siromaštva povećava, vidimo da je cena struje skočila posle rekonstrukcije Vlade, da ste predložili zakon o porezima na imovinu i svalili na lokalne samouprave, da ljudi ne mogu da plate porez na stanove i kuće, na tu imovinu, da je poskupela cena goriva, sprema se poskupljenje gasa i školarine za studente.
Prema tome, dajem vam priliku da u ovih pet minuta odgovorite na pitanje šta ste vi uradili. Možda ste imali dobru nameru, i ne sumnjam u to da ste želeli da poboljšate standard građana Srbije. Mogu da vam pomognem, pošto je gospodin Petrović pominjao cenu od 54,22 na namešteno pitanje poslanika iz svoje stranke. I ne znam zašto bi uopšte kritikovali Vladu poslanici vladajuće koalicije kad glasaju za predloge te vlade…

Dobro, imaću dva minuta više, kao i gospodin Šutanovac, je l' tako?

U skladu s Poslovnikom mi vratite vreme koje ste mi uzeli.

Gospodine Đeliću, ja ću, kao da nisam čuo ovo, da nastavim. Da li je moguće da vi…? (Isključen mikrofon.)

Poštovani zameniče predsednika Skupštine, poštovani zameniče generalnog sekretara, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, ovih pet minuta iskoristiću i postaviti dva pitanja.
Prvo pitanje je za ministra Rasima Ljajića, ministra za socijalnu politiku. Dakle, želim odgovor od gospodina Ljajića, to bi trebalo pre svega da bude njegov komentar na ponudu građanima Srbije datu s najvišeg mesta u ovoj državi Srbiji. Doduše, sa stranačkog skupa, sa Glavnog odbora, gde se građanima posle 11 godina raznoraznih reformi, tranzicija i evropskog puta nudi zaštitna cena hleba od 54,22 dinara.
Dakle, zamrznuta cena hleba. Prvo što građani kažu, da obavestim sve kolege narodne poslanike, onako narodski – gde ga nađe, ovih zarez 22. To je jedno.
Da neko ne pomisli da je ova cena hleba, s obzirom kako naš narod živi, niska i zaštitna, ona je naprotiv. Kada 365 puta pomnožite sa 54,22 dinara dobijete blizu 20.000 dinara. Mislim da ne moram sve ovde prisutne da podsećam da u našoj zemlji, nažalost, preko 300.000 penzionera ima penziju manju od 14.000. Kad se na ovih 20.000, koje sam malopre pomenuo, doda samo TV pretplata, koja je 6.000 godišnje, i pretplata za telefonske usluge, bez ijednog impulsa upotrebe, to je novih 12.000 - to je 32.000.
To znači da praktično za upotrebu samo javnog servisa kroz plaćanje TV pretplate i telefonske pretplate i jedne vekne hleba 300.000 ljudi, ne treba da vas podsećam da su to nemoćni ljudi koji nisu u stanju da naprave dodatni prihod, treba da daju 32.000 dinara. Kako će oni da žive i kakva je ovo ponuda?
Ovo je sramota svih nas ovde, i države, i državnih organa i toga koji je to rekao. Mislim da je on došao na tu sednicu nepripremljen i da je neko njemu to iz marketinškog tima poturio - da je to dobro reći građanima Srbije.
Da li ti ljudi treba da kupe i litar mleka još samo? Da li treba da plate struju, da se obuku, znamo kako penzioneri žive, ali da jedu, da se hrane ljudi. Da ne pričam o lekovima. Mnogi vrlo važni lekovi nisu na tzv. pozitivnoj listi.
Prema tome, postavljam gospodinu Rasimu Ljajiću pitanje, odnosno njegov komentar šta on misli o ovakvoj vrsti ponude građanima, kojima su poniženi, kao i mi kao država, Skupština, Vlada i sve institucije, a naravno posebno građani koji žive kako žive – veoma teško?
Imam drugo pitanje za predsednika Upravnog odbora tzv. Javnog servisa Srbije. Pošto vidim da oni ovih dana imaju mnogo posla, a nema nikakve reakcije povodom skidanja emisija sa Radio Beograda 2, to znači da su oni u dubokoumnom poslu, da imaju mnogo posla, pa me interesuje, s obzirom da je prošle godine na moje pitanje direktor Javnog sektora odgovorio pismeno kolika mu je plata, nadoknada za taj njegov rad, ne vidim razlog zašto ne bi i članovi Upravnog odbora tzv. Javnog servisa, odnosno Radio-televizije Srbije odgovorili koliku imaju mesečnu nadoknadu, platu ili nadoknadu, kako se to već zove, za taj teški rad koji oni rade u ime građana Srbije, koji plaćaju TV pretplatu?
Dakle, jedan sam od njih. Želim da znam koliko članova Upravnog odbora ima, kolika im je mesečna naknada i koliko su primili za prošlu godinu ukupno svaki od njih pojedinačno?
Pitam ministra Predraga Markovića, koji je nadležan za tu oblast, i pitam direktora Javnog servisa gospodina Tijanića, da odgovore i meni i građanima Srbije, onima naravno koji plaćaju redovno još uvek, jedan sam od njih, TV pretplatu i imaju program kakav imaju, o tome može da se razgovara, ali ovog puta insistiram na tome da se odmah odgovori, jer to ne može da bude nikakva tajna – koliko članovi Upravnog odbora RTS imaju naknadu za svoj mesečni rad? Hvala lepo.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, tražim obaveštenje od ministra za kulturu i informisanje Predraga Markovića.
Nedavno smo u štampanim medijima pročitali vest da je tzv. Javni servis, RTS, tužio oko 300.000 građana zbog neplaćanja TV pretplate. Dakle, ovom prilikom neću da govorim o kvalitetu programa i o tome šta se sve dešava na tom tzv. Javnom servisu; hvala Bogu, celo proleće je pred nama i zasedanje Skupštine, pa će otvoriti mnoga pitanja. Ovog puta hoću da ukažem na jednu bruku i sramotu kojom je Javni servis Srbije, što se tiče građana Čačka, izgubio obraz zauvek.
U ponedeljak ste, gospodo kolege narodni poslanici i svi građani Srbije, uskraćeni za jednu informaciju, jednu lepu, najlepšu sliku koja u ovim danima može da se desi u Srbiji – u gradu Čačku otvorena su u jednom danu dva vrtića. Od toga je jedan, pod imenom „Mali kapetan“, zbrinuo petsto i nešto mališana; to je najveći vrtić na Balkanu. Ovde nisu kažnjeni čike, bake i deke, kojih je tu bilo mnogo, i roditelji; ovde su, nedužna, ni kriva, kažnjena naša deca, leptirići naši. Da ste videli stotine dece kako pevaju himnu „Bože pravde“! Iz kog razloga je dopisništvo RTS-a odbilo da izvesti sa tog skupa, to samo oni znaju. Što se tiče Čačana i grada Čačka, izgubili su obraz zauvek.
Tražim od ministra Markovića da istraži ko je naredio dopisništvu RTS-a u Čačku da ne prisustvuje tom skupu. Ne radi se o političkom skupu. A znamo čiji je, u stvari, Javni servis.
Želim da upozorim i sa ovog mesta da sam tražio i dobio od Vlade odgovor da su saglasni sa mnom i da se radi na tome da se deo TV pretplate, od nekih 15-20%, usmeri ka lokalnim i regionalnim televizijama, pošto Javni servis očigledno neće da radi svoj posao. Od čuvenog vrtića „Mali kapetan“ u gradu Čačku, najvećeg vrtića na Balkanu, koji je izgrađen parama građana Čačka... Doduše, te pare su veoma pametno utrošili oni koje su građani Čačka na prošlim izborima izabrali. Možda će na sledećim izborima izabrati druge. Neka i ti tako rade, kada se grade i otvaraju vrtići greške nema nikakve.
Poštujući doslednost, principijelnost i poštenje gospodina Markovića, koje sam spoznao dok je bio predsednik Skupštine, ovo iskreno govorim, nadam se da će ovo istražiti, ovaj slučaj, ovu bruku i sramotu tzv. Javnog servisa, koji građane Srbije pljačka naplaćujući dvostruku TV pretplatu, i preko kablovske televizije i preko redovnih računa. Još imaju obraza da utuže 300.000 građana.
Dakle, tražim odgovornost direktora RTS-a, urednika informativnog programa i dopisništva RTS-a u Čačku.
Znate, nedavno su neki novinari, koji su možda to učinili greškom, ja ne pravdam tu grešku, dobili otkaze na Radio-televiziji Vojvodine zbog dva slova. Da li su važniji Putin i Boris Tadić ili stotine dece u Čačku koja su kažnjena? Za tu kaznu kojom su kažnjena ona ni ne znaju, njima će to roditelji ispričati; ona su sebe videla kako lepo plešu i pevaju na lokalnim televizijama, ali to je trebalo da vidi Srbija. Govorim ovo sa punim pravom u ime građana Čačka koji plaćaju TV pretplatu, a jedan sam od njih. Samo ćemo videti svi zajedno dokle ćemo da plaćamo taj harač i tu TV pretplatu, pogotovo što se plaća dvostruko, i preko kablovske televizije i preko redovnog računa.
Apelujem na ministra Markovića, to je čovek kome verujem, neka mi zameri ko god hoće, ovo govorim iskreno, da istraži. Ovo je simbol kako radi tzv. Javni servis. To je servis Vlade, ove vlade, koja građane Srbije tera u siromaštvo, a ovo je vrhunac beščašća, bruke i sramote. Zadužili su Čačane lepo, da se sećaju dokle god budu palili TV ekrane. Hvala lepo.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, hteo bih da u ime poslaničkog kluba Nove Srbije dam jedan komentar o ovom amandmanu i raspravi koja se vodila.
Dakle, zakon kaže, a tu je i bivši ministar finansija gospodin Đelić, pa bi on mogao da potvrdi ako ja slučajno nisam u pravu, da se 1,7% BDP-a vraća opštinama i gradovima. Taj zakon se već godinu ili dve krši. Onda je Vlada povukla jedan potez kojim se opštinama dozvoljava da porez na imovinu povećaju do 60%. Šta je bio razlog za takav potez? Prvo, pošto malo građana zna da je to sada stoprocentni prihod lokalni, dakle opštinski, odnosno gradski, svoju nemoć i nepoštovanje zakona Vlada je htela da svali na lokalne samouprave.
Dolazim iz Čačka, grada koji se bori kako zna i ume, najbolje što može. Kao savet svim lokalnim samoupravama i gradovima, evo šta su oni uradili, tako da je porez za 2010. godinu dobrom broju građana u gradu Čačku bio manji. Znači, angažovali su omladinu, studente, da li preko studentske ili omladinske zadruge, i uspeli su za godinu dana da popišu, verujem, gotovo sve građevinske objekte i kuće, stanove, za koje godinama, desetinama godina ljudi uopšte nisu plaćali poreze, tako da je ukupna suma naplaćenog poreza u lokalnom budžetu veća nego prethodnih godina. Iz tog razloga je porez mogao da bude manji. Verujem da će za 2011. godinu biti manji.
Ova reformska vlada i sve vlade od 2000. godine su se, koliko znam, a evo, tu je i gospodin Đelić, trebalo bi da bude svedok ovde, zalagale za to da bude što više obveznika plaćanja poreza, da bi porez bio manji.
Ponavljam, suština je da Vlada ne poštuje zakon koji kaže da se 1,7% BDP-a vraća lokalnim samoupravama i gradovima. Zato se gradonačelnici, bilo iz koje stranke da su, bune. Dakle, Vlada svoju nemoć i rupu u budžetu želi da svali, da tako kažem, i bes građana, na lokalne i gradske samouprave. To nije fer, to nije korektno i to neće moći dugo da funkcioniše, pogotovo zbog pedesetak opština, onih najnerazvijenijih, koje su u očajnom stanju.
Dakle, da njima porez na imovinu, gospodine Đeliću, povećate i 300%, oni neće moći prvo da naplate, jer građani nemaju taj novac, i ostaće velike rupe u budžetu. Kao predstavniku Vlade koji danas brani ovaj predlog zakona savetujem vam da počnete da poštujete zakon koji kaže da se 1,7% BDP-a vraća. To je zakonska obaveza. Znači, tu nema razgovora, hoćemo ili nećemo.
Moje pitanje upućeno vama, pošto verujem da ste jedan od najelokventnijih ministara i da ćete se uključiti u ovu diskusiju, treba da kažete lokalnim samoupravama i čelnicima i građanima Srbije da li ćete vi za ovu godinu poštovati taj zakon koji kaže da se 1,7% BDP-a vraća građanima, odnosno lokalnim samoupravama?
Samo da vas podsetim, grad Čačak je za prethodne dve godine (mislim da ste dobro upoznati, često ste bili u Čačku), zbog kršenja zakona od strane Vlade, oštećen za preko 400.000.000 dinara. Dakle, to su pare koje su otete građanima Čačka. Molim vas da makar ove godine ispoštujete taj zakon o 1,7% BDP-a koliko se vraća lokalnim i gradskim samoupravama. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, poštovani gospodine ministre, zašto se ponovo javljam? Zato što smatram da sam ušao u jedan rizik pretpostavke da vi danas uopšte nećete da se javite, pa sam mislio da nešto govorim ako se vi javite, ne kao repliku, nego kao jedan dobronamerni predlog i razgovor, tako da ću iskoristiti deo ovog vremena.
Kakvu vi ekonomsku politiku vodite i logiku, bez obzira na vaš rezon da se vi u okviru ekonomske politike, makar sa nekim savetima premijeru, pitate još uvek, čini mi se kao da vam je Kori Udovički guru ideolog i dalje. Nadam se da se svi građani Srbije sa gnušanjem i strahom sećaju njene čuvene izjave za one građane koji ne mogu da plate struju – prodajte stan i platite struju. Prvog aprila struja će poskupeti oko 15%, doduše, po najavama bivšeg ministra gospodina Škundrića. Možda vi to nećete usvojiti, možda je on smenjen zbog toga što je najavio loš glas za građane Srbije.
Pitam vas kao čoveka koji ima decu, koji je porodičan čovek. Imam dosta prijatelja i komšija koji su u nekim srećnijim vremenima, možda su bila jednopartijska, godinama pravili kuće u kojima žive. Možda one imaju 150 kvadrata, možda oni imaju 50 kvadrata više nego što je potrebno, možda je to boljka Srba da prave kuće veće nego što im trebaju, ali, gospodine ministre, 10, 15, 20, 30 godina ti ljudi nikada nisu išli na odmor, nikada nisu videli more, nikada nisu bili van ove zemlje. Pravili su te kuće koristeći kredite od firmi (firme onda nisu tako loše stajale kao danas) i uz neke mobe i komšijsku pomoć, a sada treba da dobiju rešenje, sa svojim skromnim penzijama... Recimo, znam jedan bračni par, jedno ima 14.000, drugo ima 17.000, 31.000 imaju i sada oni treba da plate porez. Šta će oni da rade? Mi možemo do ujutru, i ja kao opozicioni narodni poslanik i vi kao ministar... Verujem da ćete vi vrlo lepo, već sam rekao da ste elokventni, da to objasnite, ali šta će ljudi da rade ako ne mogu da plate porez? Da prodaju kuću? Da li je to odgovor građanima Srbije?
Ovih dana imamo jedan podatak, gospodine ministre, da je jedan tzv. javni servis, a u stvari vaš, vladin servis, koji se zove RTS, utužio 280.000 građana Srbije; sa članovima porodica to je milion i po ljudi utuženih, samo po jednom osnovu. To znači da onaj ko ne plaća obaveze, pa i obaveze o plaćanju poreza na imovinu koje će biti raspisane kako će biti raspisane... Naravno, onaj ko potražuje to, da li je grad, da li je opština, on će da utužuje te građane. Onda, za građevinsko zemljište, pa za neplaćenu struju, pa za neplaćenu vodu, pa za neplaćene rate kredita, koji je možda podignut za hranu. Doći ćemo u situaciju – ako nešto vi, vi ste najodgovorniji, mi samo možemo da kritikujemo, savetujemo, a vi da prihvatite da li mi ovde samo opoziciono pričamo ili i mi pritisnuti građanima, jer građani dobro znaju da i opozicioni poslanici imaju istu platu kao poslanici vladajuće koalicije, imamo obavezu da iznesemo to mišljenje građana ovde – da od sedam-osam miliona stanovnika pet-šest miliona građana Srbije bude po raznim osnovama utuženo. Kakvo efikasno sudstvo imamo, to znamo. Možda će po građanima najpre.
Da pitam vas konkretno. Nedavno je jedan, kažu najveći, tajkun u ovoj zemlji prodao jednu svoju kompaniju ili sistem kompanija, čini mi se, za 950.000.000 evra (zašto ja sada vas uvlačim u to?), a 320.000.000 evra je dugovao dobavljačima, da ne kažemo do najsitnijih dobavljača, seljaka koji su predali nešto. Kako se država nije setila da njemu naplati 320.000.000, pa ti ono što ti je ostalo, prijatelju, posle prodaj? Zašto vas to pitam? Možete da kažete – nisam ja ministar trgovine. Zato što ste vi, gospodine ministre, bili na otvaranju tog njegovog objekta, „Delta sitija“, iako upozoreni od nekih ministara da je taj objekat bez građevinske dozvole. Građane interesuje koji je vaš interes bio da tu budete.
Dalje, nedavno smo ovde imali ono što ja tvrdim odavno, da para ima dovoljno ali da, kako se to zvalo u komunističko vreme, ta društvena raspodela nije pravična, nije pravedna. Vaša bivša koleginica Diana Dragutinović, koja je otprilike prva „zakukurikala“, a prvi pevac koji zakukuriče ide u lonac, da ne kažem dobije otkaz u Vladi, povodom štrajka prosvetara pomenu neke četiri milijarde. Za našu zemlju u ovakvoj krizi to su velike pare. Šta bi sa te četiri milijarde?
Ili, mi dajemo 654.000.000, u ovakvoj krizi, za mirovne operacije. Trebalo bi sad i u Libiju, tamo smo nešto posebno zainteresovani, da pošaljemo ljude u mirovnu operaciju.
Koliko će da košta taj samit NATO-a, koji pravite vi, gospodine ministre, u junu mesecu? Koliko gladnih usta Srbije je moglo da se nahrani, građana Srbije da se nahrani od tog skupa?
Konačno, da ne ispadne da sam demagog, kažite mi kakva je korist građana Srbije koji ne mogu da plate porez na imovinu, koji neće moći da izdrže cenu hleba od 50 dinara, koji ne mogu struju da plaćaju ni po ovoj ceni, kakvu će oni ličnu korist, jedna porodica u Srbiji, da imaju od tog skupa NATO koji će da košta milione evra?
Dalje, gospodine ministre, pošto ste vi, čini mi se, držali onu svesku ponosno... I, verujte mi da ovo kažem dobronamerno, jer moj lični stav i stav moje stranke nije „Evropa nema alternativu“, ali jeste da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji, da tamo treba da idemo što brže i mnogo brže nego što ova vlada radi. Ali, mi sada dobismo naknadno, gospodine ministre, čini mi se, ako sam dobro zapamtio ono što je rekla gospođa Milica Delević, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU, novih 626 pitanja. Znači, nisu zadovoljni. To je skoro 15%, ako je bilo 4.500, to je skoro 15% novih. Nisu zadovoljni.
E, jedno pitanje me posebno interesuje, pošto sam to pitao godinama ovde, gospodine ministre, a ni od koga od vas iz Vlade nisam dobio odgovor, pošto se jedno od tih pitanja odnosi i na „Telekom“, otprilike, narodski rečeno, šta se tu radi, koliko se prodaje, da li biste mogli vi u ime Milice Delević, pošto nju poznajete, a ona je učestvovala, odnosno deo firme, odnosno neki procenat akcija koje je ona imala u toj firmi, u poslovanju sa „Telekomom“... Da li to gospodin Štefan File zna i da li su možda iz EU, Evropske komisije na to mislili? I još neke vaše kolege koje ću u ovom prolećnom zasedanju svakog utorka i četvrtka podsećati ovde, jer se radi o stotinama miliona evra.
Da kolege iz vladajuće koalicije ne pomisle da ovo pričam stranački, nije bio gospodin Radujko direktor. Za sada vam toliko kažem. Kada se tada radilo, pitao sam vas kao čovek. Imam papire svih državnih organa, sa original pečatima. Agencija, tada se zvao Odbor za sprečavanje sukoba interesa, poslednja informacija koju su meni dali je da su pokrenuli postupak protiv četvoro ljudi, od kojih je jedan savetnik predsednika Tadića i posle toga – ništa.
Sada ćemo da pričao o nekim mobilnim telefonima, pošto jednog medijskog tajkuna treba da pustimo iz zatvora, ističe mu, pa ćemo da te pustimo iz zatvora, ali ti piši da ovo … Ne može to stalno, gospodine ministre. Jednom će da dođu ti izbori.
Dakle, nema para za policiju. Verujem da i vi vidite iz vašeg automobila, kao što ja vidim iz svog automobila, kako je policija obučena. Iscepani su ljudi bukvalno, nemaju uniformu. Kakve imaju plate u prosveti, zdravstvu? Da ne pričam o vakcinama od dvadeset miliona evra, o bolnicama. Juče, prekjuče, od novog ministra zdravlja, gospodine Đeliću, od javnosti sakriveno – u trenutku nastajanja požara, dojava, prvi put u istoriji Srbije, nadam se i poslednji put, dojava da je podmetnuta bomba. Na šta to liči, da li je to nešto organizovano? Čuo sam da je za neki dan trebalo da dođe neka komisija iz EU da proveri, jer je Evropska unija dala pare za tu bolnicu, kako su te pare potrošene. Kaže, provodnici se zapalili na drvenoj konstrukciji krova. Ne verujem, gospodine Đeliću, da se u Evropi bolnice prave sa drvenom konstrukcijom.
Prema tome, odgovorite koliko god hoćete i koliko god želite na ova pitanja koja sam postavio. Ovo pitanje sam postavio iz najbolje namere. Kada bih radio samo ono što je u interesu moje stranke, po sistemu nekih opozicionih poslanika – što gore to bolje, samo bi trebalo ovde da ćutim, da se smeškam, a glasova sve više na strani koalicije kojoj pripadam. Ali, i kada ta koalicija dođe na vlast, postavlja se pitanje šta ćemo da radimo prvog dana, i drugog dana i tri meseca? Vi ste već potrošili tri godine vašeg mandata i rezultati su sve gori.
Uopšte ne želim, gledajući vas u oči, da sumnjam da ste želeli najbolje i da ste želeli bolje, ali mnoga pitanja ovde postavljamo, za koja se posle ispostavilo da su mogla da se reše. I, ne bi vam spala kruna s glave ako prihvatite neki amandman opozicije. Nećemo da doživimo nikakvu slavu, verujte, kod građana Srbije. Oni su toliko ogorčeni skoro na sve poslanike ovde, pripadali vladajućoj koaliciji ili opoziciji, zbog načina na koji žive, koji nije dostojanstven, a istovremeno vide šta neki ljudi rade i kako se živi.
Pazite, 654.000.000 miliona za mirovne operacije! Sve smo rešili u našoj zemlji i toliko smo moćna i bogata zemlja da ćemo tamo u Somaliji i Ugandi da mirimo neke ljude. Gospodine Đeliću, 654.000.000, znate li koliko je to para? Za deset angio-sala po 600.000 evra, u deset gradova Srbije. Umiru ljudi od srčanih oboljenja, neću da vam kažem da li od infarkta, na stotine ljudi. Hvala, gospođo predsednice.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovaj prenos, pokušaću u ovih pet minuta da prokomentarišem dva odgovora koja sam dobio u roku i pohvaljujem ministra Markovića i novog ministra zdravlja Stankovića.
Prvo moje pitanje na koje sam odgovor dobio u roku bilo je u vezi s trošenjem sredstava u Kraljevu, posle katastrofe koju je doživelo Kraljevo. Dobio sam jedan odgovor za koji ne mogu da verujem da sam ga dobio. Ministar, koji je u štampi i javnosti predstavljen kao glavni čovek, koordinator za Kraljevo, kaže da ne zna podatke o utrošenim sredstvima, o nekim zapaljenim kancelarijama, nego će da pita gradonačelnika, pa kada gradonačelnik to pošalje i kada ministar sazna koliko je sredstava potrošeno u Kraljevu, onda će odgovoriti poslaniku Markićeviću.
Sve to govorim zbog toga što mi u Poslaničkom klubu Nova Srbija i u nekim opštinskim i gradskim odborima dobijamo desetine pisama ogorčenih građana koji nisu zadovoljni, iako ću pošteno da kažem da nikada neće ni moći svi da budu zadovoljni, a nisu zadovoljni njihovim tretmanom kod nadležnih organa.
Prema tome, očekujem vrlo brzo odgovor ministra Markovića, iako mi je nejasno kako on nema podatke koliko je sredstava prikupljeno, na koji način su potrošena u obnovi Kraljeva.
Drugo pitanje je već čuveno pitanje koje postavljam o zapaljenoj bolnici „Dr Dragiša Mišović“ u Beogradu. Želim sa ovog mesta da pohvalim ministra zdravlja gospodina Stankovića. Ipak je on general, kako sam rekao. Takav detaljan odgovor do sada nisam dobio. Zašto bih se ponovo javljao povodom ovog odgovora, pošto klasičan odgovor iz ovog može da se zaključi, da je istraga u toku, da u ovom izveštaju, koji je meni ministar Stanković poslao kao narodnom poslaniku... Ne znam da li i ostale kolege iz drugih poslaničkih grupa dobijaju ove odgovore ili dobije samo lično poslanik koji je pitao, pa zato moram da vam skrenem pažnju na jednu stvar: do sada sam čuo da je bilo prijava lažnog podmetanja bombi u mnogim školama i na mostovima, ali nisam čuo da je bilo dojave o podmetnutoj bombi u jednoj bolnici.
Pitam sve medije i sva ministarstva nadležna za ovo – zašto su tu činjenicu sakrili od građana Srbije? Čitam deo izveštaja ministra Stankovića. U izveštaju je napomenuto da je istog dana u 22.49 časova, dakle, par minuta nakon početka požara, n.n. muško lice sa tog i tog broja prijavilo da je u KBC „Dr Dragiša Mišović“ podmetnuta bomba.
Dalje, iz ovog vrlo iscrpnog izveštaja gospodina ministra Stankovića pročitaću samo poslednju rečenicu, koja kaže: „Količina toplote koja se pri tom oslobodi bila bi dovoljna da zapali drvenu konstrukciju“. Dakle, desetine miliona evra su potrošene za jednu bolnicu, da se ona renovira, obnovi, a na kraju imamo drvenu konstrukciju. Mislim da građani drvenu konstrukciju ne prave ni na garažama za najstarije automobile, a kamoli na bolnici.
Prema tome, na ovom pitanju ću insistirati i dalje, iako sam dobio iscrpan odgovor, pošto je ministar Stanković vrlo skoro stupio na funkciju i na tome mu se zahvaljujem. Kao Čačanin koji je vezan, a i svi mi Čačani, iako nisam levičar, naprotiv... Taj čovek je bio komunista i levičar, ali veliki humanista i veliki čovek, doktor Dragiša Mišović. Reći ću vam samo jedan podatak: u istoriji grada Čačka, kada je on umro (kako je umro, istorija kaže da je ubijen), samo je jedna sahrana bila veća, kada je sahranjen vojvoda Stepa Stepanović. To vam govori kakav je čovek bio dr Dragiša Mišović. Mi građani i poreski obveznici, i taj čovek, i mi narodni poslanici ne zaslužujemo da ne saznamo pravu istinu. Suviše je meseci prošlo da se ne zna, da se zvanično kaže – to i to se desilo i gotovo, kome se sviđa odgovor, sviđa, nego je sve nešto okruglo pa na ćoše.
Mislim da ne treba sve da vas podsećam da je posle nekog vremena zapaljena bolnica i u Sremskoj Mitrovici, odnosno tamo se desio požar. Za nju nemamo nikakav izveštaj šta se desilo, te tražim da ministar Stanković, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i svi nadležni za ovu oblast daju preciznije odgovore i meni kao narodnom poslaniku i svim građanima Srbije. Hvala.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovani gospodine predsedniče Vlade, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije koji još uvek imate strpljenja da slušate ovu raspravu ceo dan, gospodine predsedniče Vlade, da nismo dobili vaše izlaganje odnosno, kako neki to vole da kažu – ekspoze, odštampano posle sat pauze, ne bih verovao, pošto verujem da niko ne može da zapamti sve ono što ste vi rekli, da ste vi rekli ovo što ovde piše.
Počeo bih od sledeće stvari, ali priznajem da to može da se kvalifikuje da je istrgnuto iz konteksta, a ipak je vrlo značajno. Kažete vi: "Zbog toga, u narednih godinu dana, pred Vladom Republike Srbije stoji najveći izazov, a to je svakodnevni intenzivni rad na smanjenju nezaposlenosti i povećanju životnog standarda građana Srbije. Želeo bih sa ovog mesta da poručim da Vlada Republike Srbije neće žaliti truda kako bi uspela u ostvarenju ovog cilja. Građani Srbije treba da žive bolje danas, odmah."
Po statistikama državnih organa, za koje mislim da su pod vašom ingerencijom, gospodine predsedniče, dakle, Zavoda za statistiku, danas je 555 građana Srbije ostalo bez posla, ne znam s kojom platom.
Šta ste dalje rekli? Pod jedan, od ovih deset stavki koje ćete vi da preduzmete odmah, protiv kojih nemam ništa protiv, samo ne znam zašto ste čekali tri godine, u cilju olakšanja građana Srbije, vi kažete sledeće: "Snabdevenost osnovnim – a vi, građani Srbije, dobro slušajte, da čujete šta nam nudi reformska, proevropska Vlada Republike Srbije posle tri godine vladavine – životnim namirnicama po prihvatljivim cenama za sve građane".
Gospodine predsedniče, je li Srbija Sudan, je li Darfur ili je 2009. godina, koliko se sećam, bila najrodnija godina u istoriji Srbije. Za poslednje tri godine povećava se broj građana ispod onog najminimalnijeg stepena, neću da kažem prihvatljivog, siromaštva, jer nijedan stepen siromaštva za mene nije prihvatljiv. Da li je moguće da posle tri godine vi to nudite?
Šta znače prihvatljive cene? Ako dobro razumem, cena iz robnih rezervi, kad je u pitanju šećer, iznosi 98 dinara. Monopolisti prodaju po 101 dinar. Da li vi mislite da je to neka uteha za građane? Prema tome, postavlja se pitanje i ceo dan razmišljam o tome, a i ovih dana, govoreći pre neki dan rekao sam da sam malo po nekim političkim i istorijskim arhivima listao i da nisam našao da se Vlada ovako obimno rekonstruiše na nekoliko meseci, a možda i na mesec dana pred izbore, šta je onda cilj svega ovoga?
Da li preraspodela moći u okviru vladajuće koalicije? Da li ste konačno uspeli da jednom šefu stranke, koji je u sastavu svih koalicija od 2000. godine, pokažete gde je njegovo mesto, da on danas ne sme da uzme ni reč? Mislim da je i on nešto pozitivno radio u ove tri godine, kao što mislim i za sve ministre koji su, neću da kažem smenjeni, nego neće raditi u sledećoj vladi, da je svako od njih, kao i svaki čovek, imao nešto pozitivno u svom radu.
Ali, gledajući ove tri godine, gospodine predsedniče, i ono što ste vi obećali građanima Srbije, to se nije ostvarilo. Prema tome, zaključujem da vi ovu tzv. rekonstrukciju Vlade ne radite zbog građana. Kad bih bio licemeran, rekao bih da je "Stratedžik marketing" kriv zbog ovoga jer je u svojim anketama pokazao šta misle građani Srbije. Desetine, a možda i stotine hiljada građana 5. februara su vam pokazali, pred ovim zdanjem ovde su vam pokazali, šta misle o svojoj vladi.
Dakle, uopšte nemam iluzije da tvrdim da sav onaj narod onoliki koji se skupio, da su to sve fanovi Tomislava Nikolića, Velimira Ilića ili ne znam kojih još vođa opozicije. Inače, kad sam već pomenuo njih dvojicu, čini mi se da su samo njih dvojica danas govorili o potrebama običnog građanina.
Verujte, gospodine predsedniče, da su građani siti filozofskih predavanja ovde, koje volim da slušam, pogotovo profesora Mićunovića, ali Srbija gladuje, gospodine predsedniče. Ovo je lepo za uzan krug ljudi koji imaju neku egzistenciju i koji mogu u raznim medijima, štampanim i ne znam kojim drugim, da se nadgornjavaju sa svojim zabludelim marksističkim idejama.
U Srbiji je trenutno borba za život. Gospodine Stankoviću, donedavno sam bio pacijent, možda ću uskoro opet, sistema kojim ćete vi da rukovodite za nekoliko dana. Pokazaću vam, iz najbolje namere, kakav sam odgovor dobio kao poslanik na pitanje od pojave i prevare sa svinjskim gripom i potrošenih 20 miliona evra.
Dakle, video sam kako funkcioniše iznutra vaš zdravstveni sistem. Svaka čast lekarima i sestrama. Nemojmo samo da pričamo o nekome ko je uzeo 300 ili više evra. Neka takvi budu osuđeni, to nije sporno. Svaka čast lekarima i sestrama i svima ostalima koji su tamo zaposleni.
Samo da znate da u najelitnijim ustanovama koje ova zemlja ima u Beogradu ljudi nemaju mantile po pet godina. Rade u teškim uslovima za po 30 hiljada dinara. To je teško psihofizički izdržati. Ja sam gledao svojim očima kako spasavaju živote ljudima i dužan sam zbog onoga što su pomogli meni, a vidim da pomažu i mnogim drugim građanima Srbije, da to kažem.
Pet godina, gospodine ministre, nisu dobili mantile. A neko je, pa neka i dobijem sada opomenu, ukrao od građana 20 miliona evra, izmišljajući svinjski grip. Tu je bilo nečega svinjskog, to je sigurno, samo gripa nije bilo, gospodine ministre.
Vama ovo govorim zato što ste oficir i general. Bili u penziji ili ne, mislim da general treba uvek da ostane general. Uradite nešto tamo. Ako ni zbog čega drugog, bar zbog onoga čega sam bio svedok. Možda sam imao privilegiju što sam poslanik, što sam neko lice koje je neko prepoznao i hitno mi pomogao, ali verujte da su ljudi srećni.
Bio sam svedok – zakazuju čoveku, duša mu u nosu, za 27. jun pregled. E, to vam je Srbija, gospodine Cvetkoviću, u kojoj mi živimo. Vi se sad saberite šta ste ponudili građanima Srbije u ovom ekspozeu.
Dakle, čvrsto sam danas ubeđen da ova rekonstrukcija nije zbog građana Srbije nego zbog stranaka koje čine vladajuću koaliciju i, ako se ovako nastavi, nećete mnogo toga moći da promenite, nažalost, a voleo bih da promenite nešto pozitivno, izgubićete izbore. Prema tome, pre svega DS, uspela je da građanima nametne jednu formulu – Evropska unija jednako bolji život jednako Demokratska stranka. Ta formula je pala.
Ne vidim ovde parlamentarnu stranku koja je protiv ulaska u EU. Ali, ako vi kažete šta ste vi obećali građanima 2008. godine, pa rekli da Srbija dobije status kandidata za punopravno članstvo u EU, čime će ova vlada ispuniti najvažniji zadatak koji su pred nju postavili građani Srbije, nije to najvažniji zadatak, gospodine Cvetkoviću. Najvažniji zadatak u ovom trenutku jeste da se leče deca, jer njihovi roditelji nemaju para za osnovne lekove, da se prehrane deca, da imaju za doručak.
Što se tiče EU, mi treba dosta tih standarda da ispunimo. Akobogda da u oktobru dobijemo status kandidata, da li vi mislite da će građani bolje da žive? Pitajte ih. Izađite na ulicu i pitajte ih. Postavite im pitanje – da im se povećaju plate za 50 evra ili status kandidata, šta mislite, šta će da izaberu?
Ili, još bolje, postavimo im pitanje da se ukinu sve stranke, da se ukine i Skupština i Vlada, a da im se poveća plata za 100 evra, verujte da bi 90% građana Srbije glasalo za to, koliko god to bilo suludo.
Prema tome, molim da najozbiljnije shvatite ova upozorenja koja vam kažem. Nijedan razuman čovek, nijedan patriota, nijedan građanin Srbije ne bi želeo da se desi ono što se dešava u nekim zemljama gde su veliki socijalni nemiri. Verujte da će Srbija proključati. Neće moći nikakve opozicione vođe da zaustave taj narod. Obrisaće taj narod, kad izađe na ulice, i vas, kao najodgovornije, a i opoziciju.
Vi možete da učinite nešto, gospodine Cvetkoviću, ali da zaboravite one sa Kopaonika. Dobro pamtim šta je rekao onaj stranac koji je bio u Davosu na sličnom skupu, pošto je Kopaonik naš Davos. Šta reče čovek? Pa, Davos je siromašan za ovaj Kopaonik. Nigde nije video besna kola, džipova, nego na Kopaoniku.
E, ti su opljačkali Srbiju, a mene grize savest zbog toga, gospodine Cvetkoviću, jer sam verovao vama, verovao gospodinu Vlahoviću, Đeliću i glasao za Zakon o privatizaciji. Vaša je odgovornost, gospodine Cvetkoviću, to vam kažem kao čoveku, za koga mislim da je dobar čovek, vaša odgovornost je mnogo veća nego moja. Vi ste bili direktor Agencije za privatizaciju, vi ste prodali šećerane za po jedan evro, zbog vas su mnogi radnici ostali bez tih bednih plata.
Prema tome, molim vas da dobro razmislite koje ćete korake vući. Iz ovoga što vidim, imali ste čestitu ponudu od opozicije, odgovorili ste bahato i arogantno. Setite se nedavne prošlosti Srbije, kako su prošli oni koji su se tako ponašali.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani koji gledate ovaj prenos, koristiću ovih sedam minuta, pa ću ovoga puta dati priliku gospodinu ministru, pošto prošli put zbog poslovničkih razloga nije mogao, da mi odgovori na neka pitanja.
Naravno da će predmet moje diskusije biti ovaj član 26a, gde se kaže da državni sekretari, ministri i svi treba da zastupaju mišljenje i stavove Vlade.
Kao stranački funkcioner, ja u načelu znam kako se teško donose neke odluke i u okviru stranke, i podržavam to, ali kako ćete vi, gospodine ministre, narodu da objasnite (meni nećete sigurno, jer ja ovo ne prihvatam) da, ako se jedan ministar pobuni i, recimo, misli da ne treba cena hleba da bude 70 dinara, a svi vi ostali mislite da treba, taj treba da ćuti i ne sme da kaže? Čini mi se da vi na mala vrata uvodite jednoumlje u okviru višepartijskog sistema. Znači, dovoljni ste sami sebi i u okviru vladajuće koalicije.
Poznajući vas, vašu korektnost i vašu stručnost… Ovo govorim najiskrenije. Ne mogu da zamislim gospodina Markovića koji će bez ostavke, to je izgleda rešenje, da prihvati neke stvari koje su, evo recimo cenu hleba od 70 dinara, a da niko ne zna da objasni zbog čega je to i kako, a svi znamo da je to zbog monopola ovih vaših tajkuna koji sada prodaju ove lance i, umesto da im budu zaplenjene firme, da vrate dugove, njima se omogućava da uzmu stotine miliona evra.
Pošto su nam puna usta Evrope svima, kol'ko vidim, u ovom parlamentu, gospodine ministre, ako sam dobro shvatio, na zadnjoj strani ovog predloga zakona o Vladi piše: "Izjava o usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije"; pa kaže da je ovlašćeni predlagač propisa Vlada, obrađivač – Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu; pa parametri na koga ste se pozvali, pa, recimo, pod tačkom 4) piše: ''Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, konstatovati tu činjenicu''. To je boldirano, ali vi bledo konstatujete: ''Ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi''.
Dakle, ovu odredbu kojom vi obavezujete sve državne sekretare, pomoćnike ministara ili ministre da moraju da misle kao jedan, kao premijer, što ne mogu da verujem da će da se ostvari... Recimo, Glavni odbor Demokratske stranke, gde je više od pola Vlade, gde je predsednik Republike, donese jedno mišljenje, a na Vladi, pošto predsednik Cvetković, premijer, po našem Ustavu vodi spoljnu politiku i mnogo veća ovlašćenja ima nego predsednik Republike, onda se pitam čiju ćete vi politiku da vodite.
Ne mogu da verujem da ćete vi na Vladi drugačije, i to jednoglasno, jednoumno da razmišljate od onoga što ste doneli na Glavnom odboru, te vas pozivam, pošto ste sami rekli ovde da ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost predloga, da nam kažete, makar usmeno, s kim ste se vi konsultovali.
Pošto je jedan kolega iz vladajuće koalicije ovde rekao da pogledamo zakone drugih evropskih zemalja, kako su oni to uredili, a ovde ste sami napisali da u okviru EU ne postoje ti propisi, da li ste se vi ugledali na Kambodžu, Kazahstan, Belorusiju, Egipat, Tunis? Na koju zemlju ste se ugledali i tamo našli da svi ministri moraju da misle isto ili da moraju da zastupaju ono što je stav Vlade?
Razumem, kao stranački funkcioner, da celu noć raspravljamo, da glasamo, ali da sutradan zastupamo svi ono što je bio većinski stav, to može da prođe za jednu stranku, ali se na Vladi, gospodine ministre, donose mnoge životne odluke, koje koštaju standarda i života i zdravlja milione građana ove zemlje.
Ima li pravo jedan ministar da ćuti o 20 miliona evra potrošenih para za izmišljeni (otvoreno sad kažem, to svi znaju) svinjski grip? Ne treba da vas podsećam na stav ministarke zdravlja Republike Poljske (to je vrlo moćna i vrlo jaka država), koja je u direktnom prenosu rekla – dok sam ja ministar zdravlja, nijedan Poljak neće primiti vakcinu. I nije je primio. Ovde je jedan tajkun uzeo 6-7 miliona evra. A šta ćemo ako se to ponovo desi? Izmisli se nešto i vi ćete svi da ćutite?
Kol'ko znam vas i vašu karijeru od predsednika opštine do dan-danas, mislim da vi nećete moći da ispoštujete ovu odredbu i da je ovde iskreno i ne zastupate, nego samo pokušavate da jednom zakonskom formom zaplašite eventualno neke ministre koji su malo slobodoumniji i koji će da kažu ono što misle, a što je u interesu građana Srbije.
Kako objasniti…? Moram ovo da ponovim, stvarno. Mislio sam, i dok sam bio pripadnik vladajuće koalicije znao sam da li u Vladi, da li pri ministarstvima postoje predstavnici EU koji na licu mesta, na našem putu, sad već mnogo dužem nego što smo očekivali, ka EU, ljudi daju saglasnost i kažu, naravno, svidelo se to nekom ili ne – ako u neku organizaciju hoćete da se učlanite i iz lične koristi i državne, odnosno nacionalne koristi, morate ta pravila da prihvatite. A ovde ste lepo napisali da ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije.
Ovo shvatam samo kao izvrdavanje propisa EU, jer ne verujem, gospodine Markoviću, da to postoji i u jednoj zemlji članici EU. I tamo u Evropskoj komisiji i na političkim savetima bilo bi sankcionisano da jedna vlada u okviru EU donese ovakav propis, da ono što se donese na Vladi svi moraju da zastupaju. Shvatam ako bi se radilo o nekoj službenoj, državnoj ili vojnoj tajni, a o nekim razlozima koji se tiču života i standarda miliona građana u Srbiji da vi svi ćutite, prvo, ne verujem.
Prekršite zakon, narod će vam to oprostiti. Prema tome, ako postoji neki amandman od kolega, prihvatite amandman i izbacite ovo, da se ne brukamo kao zemlja. Hvala lepo.

Poštovani generalni sekretaru, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, ako je ''Nova Srbija'' prethodnih godina, meseci i mandata optuživana kao antievropska stranka koja nije za ulazak naše države Republike Srbije u EU, ja ću vas na jednom primeru, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, makar pokušati da razuverim, iako smo vam nekoliko puta u prethodnih nekoliko godina skretali pažnju.
Dakle, ''Nova Srbija'' će se, bez obzira što ćete vi u ponedeljak, odnosno danas, izglasati ovaj predlog zakona o Vladi, obratiti Ustavnom sudu Republike Srbije sa tvrdnjom da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Ustav Republike Srbije tretira žene i muškarce apsolutno ravnopravno – u svim poslovima, pa i u politici, u zastupljenosti na državnim funkcijama. Doduše, koliko ja znam, neka me isprave ovde oni koji su više edukovani o ovom pitanju, ne kaže se – žena 30%, nego se kaže – manje zastupljenog pola 30%.
Evo, za ovo vreme ću da vam iščitavam član po član zakona gde ćete da vidite da ste prekršili, iako se gospodin Marković, koji ne znam da li slučajno nije ovde prisutan, poziva na saglasnost EU za ovakav zakon. Voleo bih da vidim gde postoji saglasnost EU, odnosno organa EU koji su zaduženi, pa recimo, kaže – predsednik Vlade može biti i ministar.
Ranije smo davali amandmane, ovoga puta nismo, da ne trošimo vreme i shvatajući uzaludnost predlaganja tih amandmana koje vi nećete da prihvatite. Zašto vam ovo govorim? Zato što sam zamenik šefa poslaničke grupe koja se zove Nova Srbija – Velimir Ilić, koja je jedina ispoštovala u ovom parlamentu taj propis, nešto što je najnormalnije, mislim, u svim evropskim zemljama i civilizovanim zemljama, da predstavnika manje zastupljenog pola bude više od 30%. Što se tiče našeg poslaničkog kluba, mi imamo 33,33% žena. Trudićemo se da sledeći put bude i više. Pokazale su u mnogo slučajeva da su taktičnije, neću da kažem pametnije, ali diplomatskije, smirenije. Možda im je bog dao, i biologija i anatomija, da budu talentovanije i u politici.
Čudi me da stranke ''za evropsku budućnost'', za ''Evropa nema alternativu'' to nisu one ispunile. Kako je to moguće da u medijima koje vi kontrolišete i vi koji govorite ovde da je ''Nova Srbija'' kod vas okvalifikovana kao antievropska stranka…? Makar po tome ste mogli, da ne prozivam sada ovde šefice, zamenice šefica poslaničkih klubova, to mi nije namera, nemam ništa lično protiv njih. Naprotiv, drago mi je što su na tim funkcijama, ali kako je moguće da je samo ''Nova Srbija'' to ispoštovala? Ne znam da li je to evropski zakon, da li su to evropska pravila, da li je to evropski običaj.
Čitam vam član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi. Piše: "Predsednik Vlade može biti ministar". Po našem mišljenju trebalo je da piše - predsednik (predsednica) Vlade može biti ministar (ministarka). Toga nema u ovom zakonu. Dalje, član 2 – ''U članu 13. dodaje se novi stav 3. koji glasi: 'Potpredsednik Vlade može biti i ministar". Zašto ne može ''potpredsednica Vlade može biti i ministarka''?
Dakle, mi ćemo kao stranka uputiti i predstavku Ustavnom sudu Republike Srbije i svim evropskim organizacijama koje imaju u Beogradu svoja sedišta i predstavništva, da se o ovome izjasne, a očekujem od vas, gospođo Kolundžija, pošto vidim da vrlo pažljivo slušate ovo što pričam, da se o ovom problemu zaista izjasnite. Imate dovoljno žena, pametnih i lepih, na vašoj listi, da popravite ono što već tri godine niste popravili i da se usaglasite sa evropskim pravilima i da imate više od trećine manje zastupljenog pola na vašim poslaničkim listama.
Član 26a kaže "članovi Vlade". Zašto nije pisalo ''članice Vlade''? Jer, mi u ''Novoj Srbiji'' smo ovo što se tiče ulaska u EU, prihvatanja pravila EU, sviđalo se to nama ili ne, shvatili. Ako želite da budete članice, odnosno član neke organizacije, morate da prihvatate pravila, i ona koja vam odgovaraju i ona koja vam možda trenutno ne odgovaraju ili možda nisu u skladu sa vašim stranačkim, programskim ili ličnim uverenjima.
Član 26a kaže: "Predstavljanje stavova Vlade'', pa kaže – članovi Vlade, državni sekretari, direktori… Zašto nije pisalo – članice Vlade, državne sekretarke, direktorke posebnih organizacija? Ne bih da ih nabrajam ovde, ali svaki od nas zna da može da nabroji, bar što se tiče onih u politici, najmanje 20 vrlo uspešnih žena, da ne kažem uspešnijih od nekih muškaraca.
Možda bi i Vlada, da je sreće, u ponedeljak ćemo imati tu rekonstrukciju, da je neko predložio neku ženu, možda bi ta vlada bila bolja. Ovako ispada da smo mi na rečima za Evropu, odnosno oni koji bi trebalo da budu predvodnici toga, koji su ime svojoj koaliciji dali ''Evropa nema alternativu'', ali kada dođemo na teren stvarne primene zakona i propisa, toga onda nema.
U članu 5, recimo, stoji da se u članu 30. stav 4. menja i glasi – generalnom sekretaru Vlade mandat prestaje postavljenjem novog generalnog sekretara. Zašto ne napisaste po pola – generalnom sekretaru Vlade mandat prestaje postavljanjem nove generalne sekretarke? Otkud oni znaju da će opet da bude generalni sekretar? Pa i sad je generalna sekretarka, čini mi se ova moja čačanska snaja, Tanja Stojčević, da se tako zove. Ona nije generalni sekretar, ona je generalna sekretarka.
Očekujem od žena, ili pripadnika manje zastupljenog pola, da se o ovome izjasne. Mi sa ovim zaista ne operišemo kao trošenje vremena koje ima stranka. Ako se setite, mnogo puta smo o tome govorili i podsećali i nismo mnogo o tome trubili, ali bogami, pošto ste vi i dalje čvrsto "na evropskom kursu", često ćemo da vas podsećamo da ispunite evropske obaveze i da na svojim listama…
To je tehnički moguće da se uradi. Ja sam član Administrativnog odbora. Dovoljna je jedna sednica Administrativnog odbora da promenite ove muškarce, pogotovo ove muškarce kojima niko ne zna ni boju glasa. Evo, tri godine prođe, polovina iz DS nije uzela reč ni za ni protiv. Da li oni zaista žele, ili je to deo stranačke politike i taktike, da ovde budu roboti i da čekaju samo kada će biti 126? Ne verujem, verujem da su to isto pametni i inteligentni ljudi, najmanje koliko sam ja, i da bi i oni imali nešto da kažu o ovome.
Očekujem da se o ovom problemu koji sam izneo, ali ponavljam zbog građana Srbije, ponavljam zbog medija koji vrše hajku na ''Novu Srbiju'' i ovih dana i juče, neka obrate pažnju na ovaj podatak. Ovaj podatak nije slučajan. U NS se nije slučajno desilo da je 33%, nama na ponos, a mislim i Srbiji, naših koleginica ženskog pola. Mislim da ste svi saglasni makar u tome, ako niste u svemu ovome što ja pričam, da su one ovde bile vrlo tolerantne, kolegijalne i da su pošteno iznosile program NS u interesu građana Srbije koji podržavaju NS. Hvala lepo.

Nadam se da će mi se ovo tretirati kao replika.
Ako je na sve ovo što sam govorio, čini mi se osam i po – devet minuta, gospođo Kolundžija, ovo jedini odgovor, ako je ovo sve što imate da kažete na ovo što sam govorio, onda je jadna alternativa za evropsku Srbiju, onda smo daleko od EU.
Postavljam vam pitanje zašto vi u vašem poslaničkom klubu ne ispoštujete taj princip, zašto ne zamenite višak muškaraca koji imate tamo i ne dovedete žene koje tri godine neopravdano čekaju na listi – te žene su već tri godine prikraćene, vi kršite evropske propise – a kako se ovde ko ponaša, postoje i sankcije i kazne.
Kažem vam sada javno, u direktnom prenosu – za sve što sam nepravedno kažnjen (iako znam, ništa mi nije krivo, za šta taj novac ide) taj novac ću – dobro me slušajte, gospođo Kolundžija – institucionalno ili vaninstitucionalno, naplatiti do poslednje pare, jer ovde se ljudima ne da da govore. Narodnim poslanicima se isključuju mikrofoni i ne da im se da govore.
Možda se nekim svojim rečima ne ponosim. Imam i sestru i majku i prijateljice i koleginice, ali treba i oni koji predsedavaju ovom skupštinom da shvate da ovde sede i nečija braća i nečiji očevi, i da se ne igraju s njihovim zdravljem i živcima i da ih puste da govore.
Mi ovde, gospođo Kolundžija, nismo slučajno. Svi mi, nas 250, zastupamo građane Srbije. I ponavljam vam, odgovorite na pravo pitanje i suštinu – kada će poslanički klub DS da ispuni evropski uslov i da na listi bude 30% žena? Neću sada da kažem manje zastupljenog pola, nego žena. Kada ćete to da ispunite? Izvol'te, kažite to ženama članicama ''Nove Srbije'' i svim ženama Srbije.

Poštovani zameniče generalnog sekretara, poštovani gospodine ministre, kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, imam pitanje, prvo – kada će da se izvrši rekonstrukcija Narodne skupštine, odnosno rukovodstva Narodne skupštine, pošto vidimo da će rekonstrukcija Vlade da se izvrši već u ponedeljak, utorak ili sredu?

Mislim da bi sledeći korak bio, i da građani Srbije to očekuju, da se izvrši i rekonstrukcija Narodne skupštine. Jer, koliko znam, po nekim rejtinzima kako nas građani ovde posmatraju, a pogotovo rukovodstvo Narodne skupštine, ti rejtinzi su na najnižim granama, te mislim da bi to trebalo da bude sledeći korak, pošto sadašnja vlast verovatno misli da mandat traje osam godina, a ne četiri godine.

Iskoristiću prisustvo gospodina Markovića, pendrek-ministra koji demokratiju u opštinama i skupštinama opština po Srbiji uvodi putem žandarma i policije. Svedoci smo i u Kraljevu i u Kuršumliji kako se to radi. Narod ne zna da na sastancima sa predsednicima stranaka koji čine tu vlast, pa i sa predsednikom ''Nove Srbije'', ministar priča jedno, a posle, na pritisak lokalnih funkcionera iz njegove stranke, odluči nešto drugo. Ali narod kaže da ničija nije do zore, pa ćemo jednom i saznati pravu istinu.

Ono što želim da vas pitam, gospodine ministre, a nadam se da ću od vas dobiti odgovore, jer na masu pitanja uopšte do sada nisam dobio odgovore, u kakvoj vezi su, pošto je danas, hvala bogu, ukinuto vanredno stanje u Kraljevu i znam da je dosta građana zadovoljno, gospodine ministre, kako ste Vlada i vi radili i da ste dosta uradili za unesrećene građane Kraljeva, ali morate da znate da ima i dosta nezadovoljnih građana. Želim da kažem neku reč u ime tih nezadovoljnih građana, pošto je danas ukinuto vanredno stanje u Kraljevu, pa će i političke stranke i nezadovoljni građani moći da pričaju javno.

Vreme je da podnesete račun, gospodine ministre, u ime Vlade Republike Srbije – koliko je novca prikupljeno, na koji način je potrošeno i da li požar koji se desio u zgradi Skupštine opštine u Kraljevu ima veze sa računima o pristizanju novca na taj zajednički račun? Da budemo precizni, ne sumnjam ništa, samo pitam i verujem da ćete vrlo brzo i eksplicitno, kao što se i juče znali da nam date replike na gotovo svaku reč, i sada odgovoriti – da li je paljevina prostorija bila paljevina računovodstva gde se skupljaju računi, pare ili je to neka druga prostorija? Verujem da bi to građani Srbije voleli da znaju, a pogotovo građani Kraljeva. Hvala lepo.