Evo, iskoristiću dva minuta da pokušam da objasnim ono što smo vam kao poslanicima dostavili na strani 14, o sistemskom značaju plaćanja platnim karticama, jer 57% svih plaćanja je platnim karticama. Taj sistemski značaj platnih kartica znači da Narodna banka Srbije mora da obezbedi svakom građaninu koji je ima dostupnost svom platnom računu karticom nad kojom Narodna banka Srbije ima nadzor u sistemu Republike Srbije, u svom RTGS-u, to je Dina.
Niti se zabranjuje izdavanje „Vize“, niti se ograničava izdavanje „Masterkarda“, niti bilo koje druge, ali je domaća platna kartica obavezna, da bi u slučaju eventualnih nemogućnosti da se procesiraju strane kartice u domaćem sistemu, jer je od njih, od ovih 57%, 97% tih transakcija se u inostranstvu, gde mi nemamo nikakav nadzor kao NBS, ni garanciju građanima Srbije koji ih koriste, obavljaju se u internacionalnim kartičnim šemama i sistemima.
Iako Centralna evropska banka i Centralna banka Belgije nadziru ove dve kartične šeme, u našem susedstvu u Bugarskoj je i pored tog nadzora izdat nalog i primenjuje se odredba da se sve transakcije u domaćoj valuti, znači u levima, moraju procesirati u zemlji u domaćem platnom sistemu. Naš zakon takvog ograničenja nema.
Prva kartica je „Dina“ i obavezna je. Niko ne može da kaže da vam kaže da je prva „Viza“ ili „Dina“. Može da bude, nek se procesiraju kao platni sistem i imaće isti tretman.

Prosto, ne bih da gubimo vreme. Na način kako se pravi plastika za dinu, pravi se za „Visa“ za „Master“ i za bilo koju karticu. Na isti način se one pesonalizuju, procesiraju. Šest procesorskih kuća, niko nikog ne može da uslovljava, nikom se posao ne namešta.
Da li tražite od mene da kažem da li će to SNS da pravi plastiku za karticu „Dina“, a ne za „Visa“ ili „Master“?
(Gordana Čomić: Bože sačuvaj.)
Molim vas da uozbiljimo stvar. Niti je bilo fer sa karticama, niti može da bude, niti će biti. „Dina“, kao i „Master“ i „Visa“, ima pravo da bude kartica u novčaniku svakog građanina. Prednost „Dina“ je jer je domaća, jer NBS vrši procesiranje, sravnjenje konačno i garantuje sigurnost tog platnog sistema i uopšte ne uslovljava da „Dina“ to bude kao prva kartica izbora. Neka budu „Visa“ i „Master“, iako su skuplje, ali neka se licenciraju u zemlji.
Izvinite, a da li bi neka banka ovde mogla da posluje bez licence, a da druge budu licencirane i da budu pod nadzorom? Što bi to bilo ko obezbedio „Master“ ili „Visa“? Da li žele da budu oni koji procesiraju domaći platni promet za kartične transakcije? Pa, moraju da podlegnu propisima države Srbije.
Nije harmonizacija normalizacija stanja. Harmonizacija je potpuna, ne narušavanje konkurencije, apsolutno ravnopravan tretman. Sve imate u amandmanima. One koje zanimaju detalji dajte da ovo javno pročitaju, da ne gubimo vreme i da ja ne kršim Poslovnik.
(Aleksandar Martinović: Povreda Poslovnika.)

Samo jedna informacija za javnost, NBS tj. Centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga, odnosno sada sektor, tromesečno objavljuje izveštaje koje je kolega poslanik pomenuo kao interne.
Neistina. Izveštaji su javni, nalaze se na sajtu NBS u odeljku Sektora za zaštitu korisnika.

Rado ću da nastavim da se bavim temama koje su na dnevnom redu, ali postoje stvari preko kojih čovek jednostavno ne može da prođe, ni da pređe. Dve su stvari.
Zakon o obligacionim odnosima, član 395. i Zakon o deviznom poslovanju, izričito dozvoljavaju mogućnost postojanja devizne klauzule i ne postavlja se pitanje, prosto je neistina reći da je ona zabranjena.
Ono što je mnogo važnije a što želim da kažem je da je u Srbiji neizvesna i prošlost, a ne samo budućnost, pa ću radi svih nas da podsetim.
Posle Petooktobarskih promena 2000. godine, krajem 2001. godine u Saveznoj skupštini je usvojen Zakon koji je tek posle par meseci objavljen u službenom glasilu koje se zove „Međunarodni ugovori“, mislim da je broj tog službenog glasila 18, u septembru 2001. godine je objavljen, a nešto se dugo čekalo sa objavljivanjem, gde je Skupština ratifikovala većinom tada vladajućeg DOS-a međunarodni ugovor Starateljskog fonda Međunarodne banke za obnovu i razvoj, gde je od obećanih šest milijardi dolara stiglo šest miliona dolara, od kojih je 4.250.000 dolara otišlo na konsultantske usluge, a ta sitna razlika od četiri i nešto do šest bila predviđena za nabavku opreme gde će biti smeštene tada decidno nacrtane institucije koje će sprovoditi privatizaciju, počev od agencije i njihovih nadležnosti.

Da li mogu kao predlagač da završim?

Mene je vreme sprečilo da vam to kažem odmah.
Znači tada je donet međunarodni ugovor, pomoć starateljskog fonda, kojim je sa jedne strane rešavana, nacrtana predviđena privatizaciji u kojoj su domaći organi morali već u najavi u nameri da nešto kupe ili nabave, a vrednosti iznad 50 hiljada maraka tada, morali su da prijave ovom donatoru koji im je dao šest miliona dolara.
To ilustruje odnos zaštite interesa države koju predstavljate i pristajanje na ono što vam nude drugi. Danas imamo potpuno drugačiju situaciju. Govorimo o partnerskim odnosima sa MMF-om, a za bankarski sektor, Međunarodni ugovor objavljen u „Službenom glasilu“ broj 18, ne držite me za reč, mislim da je 18, je predvideo privatizaciju bankarskog sektora u jednoj rečenici, metodom isecanja od slučaja do slučaja.
Toliko o odgovornosti onih koji su postigli smanjivanje dugova koje su, da snižene prema državi, ali ni jedna poslovna banka prema konkretnim dužnicima privredi nije umanjila te obaveze prema međunarodnim kreditorima, već je od njih zahtevala isplatu do poslednjeg dinara, dolara. To odlično znam i za to imam dokumentaciju, jer sam se time bavila.
Vrlo neodgovorno i površno, možda s poverenjem da će svet pomoći. Iskustvo je pokazalo koliko je to bilo pogubno, ali na nama je da se bavimo danas time svi zajedno, a naravno u opštem interesu.

Na osnovu direktnog prozivanja i pominjanja zakona na osnovu kojih je vršena privatizacija. Lepo ste vi to rekli, 1992, 1997. godina, ali ste preskočili 1994. godinu ključnu, kada je na osnovu amandmana DSS, tada ste i vi sedeli u parlamentu i ja u onoj staroj zgradi, potpuno poništeni svi efekti privatizacije.
Godine 1994. i o tome postoje dokazi. O tome koliko smo se zalagali za promenu i da li je sama privatizacija bila cilj ili postizanja neke efikasnije privrede.
Zakon koji je primenjivala SRS u kojoj sam ja učestvovala, jeste zakon koji je nasleđen i koji je imao dva ključna nedostatka – neobaveznost i neoročenost. Ali, za privatizacije koju sam dve i po godine ja u ime tadašnje stranke sprovodila, ni jedna mrlja, ni jedna sporna privatizacija, ni jedan učesnik vlasti od strane SNS niti umešan, a da je bilo, vi bi ste to tako lepo baštinili od 2000. godine, kada su bili krivi i ljudi koji su poslovno sposobni pa radili, za razliku od nas danas koji ljude koji rade nešto i mogu da doprinesu i nisu ostrašćeni, stavljamo u funkciju onog što je naš zajednički interes.
U to vreme privatizovana preduzeća „Metalac“, „Tehnogas“, „Apatinska pivara“, to su najuspešnije privatizacije koje su i dan danas primeri načina na koji privatizacija nije svrha sama sebi, nego privatizacija koja treba da znači ne uništavanje onog što se zove proizvodnja, što je usledilo kasnije.
Zašto sam rekla da je problematično to što su banke nastavile da potražuju dugove od pravnih lica, iako su državi bili otpisani? Upravo što je to poslužilo kao osnov da se posle privatizuje preko 15 banaka u državnom vlasništvu, koje su kasnije prodavane.
(Zoran Živković: Replika.)

LJudi koji protestvuju vezano za svoj problem u švajcarcima ne pominju NBS, jer znaju šta je uradila. Ja ne razumem fascinaciju gospodina Obradovića guvernerom, odnosno sa mnom, ovakvo ostrašćeno prozivanje, pozivanje, obraćanje.
Ja sam ozbiljna gospođa u 58-oj godini. Molim vas, upristojite se, privedite svoje ponašanje temi, mestu gde se nalazimo, a pre svega realnim problemima ljudi koji imaju problem u švajcarskim francima.
U avgustu 2012. godine sam postala guverner. U maju 2013. godine znajući sa kakvim se problemima suočavaju ti ljudi, NBS je donela dve preporuke bankama od kojih se jedna odnosila na neodredive elemente jednostranog povećavanja kamata, a druga na načine kako se olakšava otplata kredita u švajcarskim francima.
Neki slični, ne dobronamerni, nagovarali su ljude da ne razgovaraju sa bankama o tome. Petnaestog januara 2015. godine, kada je vrednost švajcarskog franka naglo skočila, dovela je do reakcija NBS koja je 24. februara donela četiri modela kojim se bankama nalaže da u zavisnosti od svakog pojedinačnog slučaja pregovaraju sa građanima, omogućavajući im sve olakšice koje proizilaze iz njihovog stanja i ugovornog odnosa, koji će im olakšati otplatu kredita. Mnogi koji su ozbiljno shvatili i nameru države, ali i banke, ušli su u te razgovore i dobili su olakšavajuće okolnosti.
Tog trenutka je i preporuka iz 2013. godine postala obavezna, o tom jednostranom povećavanju kamata po kojoj su, ponavljam, banke vratile korisnicima kredita, a na osnovu odluke NBS 5,13 milijardi dinara na osnovu odluke NBS.
Recite mi vi sada ko se ovde bavi politikom, promocijom, a ko preduzima konkretne aktivnosti?
Kada su takođe slični dobronamerni, osnivajući udruženja za zaštitu, a sami prethodno na neke neobične načine, rešavajući sopstvene kredite, ali ne i za svoje članove udruženja, nastavili da ljude nagovaraju da će se taj problem rešiti na drugačiji način, još jednom je na inicijativu tada premijera, gospodina Aleksandra Vučića, Ministarstvo finansija okupilo sve članice, pa i te zaštitnike građana za sto i doneli smo zajedničke preporuke gde će se svi korisnici kredita tretirati prema sopstvenim problemima u kojima se nalaze. Bankama je dat nalog, molba i preporuka da cene status i sposobnosti svake porodice da otplaćuje te kredite.
Oni koji iznose neistine da je ovaj problem rešen svuda, ne znam da li zaslužuju ikakvo poštovanje od bilo koga. Svaki građanin može da uđe na sajt svake centralne banke, svakog udruženja građana, od Slovenije, preko Poljske i ostalih i da vidi da li su se i kako ti problemi rešavali, ali je to kolega odlično objasnio i gospodin Arsić i Martinović i u kakvu je to pravnu nesigurnost uvelo zemlje gde se država ili nepozvana NBS meša u međusobne ugovorne odnose između banaka i korisnika kredita.
Možete biti i grublji nego što jeste, ali ne možete da poništite istinu i činjenice o tome šta je država Srbija, njena Vlada, Ministarstvo finansija i NBS preduzela.
Ja o ovoj temi više neću odgovarati, a vi ako imate nešto posebno da me pitate, pozovite me u hodnik, možda ću znati da vam odgovorim na to pitanje. Mene nije strah da mi se približite, mada znam da ste nasilni.
(Radoslav Milojičić: Na šta ovo liči? Povreda Poslovnika.)

Poštovana gospođice, poslanik, ne znam šta je politički korektno.
Želim da kažem da jesmo danas ovde i možemo na ovaj način da pričamo o Srbiji, upravo zato što se zna šta su nam ciljevi, kako ih ostvarujemo, ovako disciplinovano, promovišući ciljeve koje ima država, pokazujući sopstvenu disciplinu i promovišući svoje ime.
U trenutku kada ste rekli da Narodna banka Srbije nije ostvarila ove rezultate sama i samo za sebe, ja sam vas odlično razumela kao što sam i sama reagovala kada je neko rekao – vi ste dobri ali podučite druge. Vaš komentar da Narodna banka Srbije ove rezultate nije ostvarila negde u Nigeriji, su bile najbezazlenije ilustrovanje situacije u kojoj je država Srbija celina, predsednika Vlade i Narodne banke Srbije.
Meni je mnogo drago što ste vi to na jedan takav ilustrativan način rekli i to baš ilustrujući jednu od prijateljskih zemalja koja nam pomaže da sačuvamo teritorijalnu celovitost. Zahvaljujem se.

Samo ću da vam kažem da takav zahtev prosto nije potrebno izneti, jer on se već realizuje kroz postojeća zakonska rešenja. Jednom mesečno banka dostavlja korisniku apsolutno sve transakcije sa svim naknadama pojedinačno, a ovaj godišnji obavezni podrazumeva kumulativ svih transakcija i naknada koje banka treba da sabere i da mu pokaže koliko je po kojoj transakciji naplatila troškove. Zašto radimo to jednom godišnje kumulativno ovako zakonom? Da bi korisnik mogao da uporedi koliko to njega košta, koje usluge želi da obavlja na ovaj način, možda i da promeni banku ako mu je neka pojedinačna skupa, ali generalno i konačno mesečno dobija korisnik izveštaj sa svim obrazloženim naknadama i po svim platnim transakcijama. Hvala vam.

Evo, počeću od ovog što zahteva kraća obrazloženja, a to je reč o potpunoj liberalizaciji kretanja kapitala u smislu otvaranja deviznih računa naših građana u inostranstvu.
Postojećim izmenama mi smo deo onog što je bilo potrebno i moguće liberalizovali pre mesec i po dana, dva. Tu potpunu liberalizaciju bez ikakvih ograničenja oročili smo na vreme pristupanja EU, zato što je to odgovorno i racionalno.
Ja postavljam samo jedno pitanje – a šta bi se dogodilo onog trenutka koji nije ovog momenta, zato što su kamate na štednju i uopšte kamate na novac trošak trenutno u Evropskoj uniji, znači, negativne, nulte, u Srbiji, na novcu se još uvek zarađuje, i na dinarskoj štednji i na deviznoj. Ali, šta kad krene normalizacija politike Evropske centralne banke, u kojoj će možda biti i pozitivne kamatne stope na štednju i u jednom trenutku neko pomisli da je bolje, sigurnije u inostranstvu, nije ni važno da li neko unese nemir i da li za to zaista ne postoje razlozi, ali, zamislite da se 10 milijardi s mukom stvarane sigurnosti i štednje u jednom trenutku nađe potpuno oslobođeno za iznošenje negde drugo i da se taj isti novac vraća u Srbiju za ulaganje preko nekih drugih kanala. Čija je obaveza da o tome brine?
Svaka zemlja je radila potpunu liberalizaciju kapitalnih tokova tek momentom pristupanja Evropskoj uniji. Narodna banka Srbije je uz Vladu i Ministarstvo finansija dužna da vodi računa o platnom bilansu, o njegovoj održivosti i to je razlog zašto je ta formulacija oročena na trenutak pristupanja.
Ono što je mnogo važnije, jeste suštinsko pitanje, principijelno ću da otvorim sada, vi ste postavili meni, a ja ću da postavim svima nama i da odgovorim i vama i prethodnicima, da li je član 9. bio tema javne rasprave? Da kažem svima, član 9 podrazumeva to da se sve transakcije, da budem najrazumnija svima, vezane za netiranje i konačan kliring i poravnanje za domaći platni promet na karticama, bilo domaćim ili stranim, obavlja u državi Srbiji. To podrazumeva taj član 9.
Propisujemo obavezu da se poravnanje za domaće transakcije između dva rezidenta, dva građanina RS obavlja u Srbiji pod nadzorom Narodne banke i ostalih državnih organa, što do sada nije bio slučaj, nezavisno da li se plaća stranim karticama, koje su izdale domaće banke ili se plaća domaćom karticom koju su izdale domaće banke.
Ponavljam, 97% transakcija plaćanja karticama je u zemlji i između domaćih klijenata. Samo 3% se obavlja van, a preko 80% od tih 97% se obračunava, odnosno vrši kliring i poravnava na kraju u inostranstvo.
Pitate me da li je to harmonizacija, što mi želimo da obezbedimo sigurnost platnog sistema u državi Srbiji? Ne, to je normalizacija. Harmonizacija je ono što su uradile sve zemlje u EU, ono što rade sve zemlje i one koje su na putu ka EU, a to je da imaju poravnanje u sopstvenoj zemlji i u sopstvenom sistemu, odnosno uvid u sigurnost platnog sistema u delu kartičnih transakcija.
Pomenula sam slučaj Bugarske koja, iako je članica EU, ima svoj sopstveni sistem koji se zove Borika. Slovenija ima posebna tri sistema preko institucije kojoj ona daje licencu „Bankart“ se zove, jedan od tih sistema je u nadležnosti banke „Intesa“ San Paolo, čije se takođe konačno poravnanje obavlja kod Nacionalne banke Slovenije.
Znači, svaka država želi da obezbedi sigurnost kartičnih plaćanja i da se obezbedi od bilo koje vrste jednostranih akta ili problema koje bi mogla imati strana kartična šema. Treba li da pomenem da je u petak, dok smo mi o ovome raspravljali, čitava EU bila potpuno blokirana padom kartičnih šema i Masterkarda i Vize. Neobjavljujem nikakvu tajnu, govorim samo činjenicu o kojoj pišu sve finansijske, svi mediji i dovode u pitanje da je u rukama malog broja ljudi i sistema izvršena centralizacija ogromnog broja transakcija. Neću čak ni da pominjem slučaj Rusije, koja je morala zbog sankcija i jednostranog akta blokade Masterkard i Viza internacionalnih plaćanja, da sama gradi svoji novi sistem - mir.
Mi govorimo o rešenju u kojem država Srbija mora da preuzme odgovornost za bezbednost platnog sistema koji se obavlja u domaćem platnom prometu između rezidenata, bez obzira na to koja kartična šema učestvuje zato što je reč o bankama koje imaju licencu države Srbije, vršimo njihov nadzor, pa moramo i taj deo kartičnih transakcija da nadziremo, a pokazali smo se da u mnogim oblastima umemo to da radimo, ako ne bolje, jednako dobro kao drugi.
Pitaju me zašto smo čekali na ovu, ja kažem normalizaciju, a vi kažete harmonizaciju? Duže od dve godine pregovaramo u smislu vođenja javne rasprave, ne, ubeđivanja onih koji moraju da shvate da se vreme u Srbiji promenilo. Nemojte da mi zamerite na grubosti, ali to je istina.
Mnogi su zaboravili da čitaju zakone posle 2012. godine koje donosi država Srbija. Mislim na zainteresovane strane koje su navikle da zakone pišu neki lobistički centri koji čitaju želje posebnih grupa, pišući zakone u njihovom interesu. Ovaj zakon je dokaz da je to vreme prošlo, a da smo želeli da otvoreno razgovaramo o svakom detalju i rešenju sa stranim kartičnim šemama, sa bankama dokaz je da je pet meseci efektivno trajala javna rasprava, a da dve godine razgovaramo o ovom zakonu, duže od dve godine. Zašto nismo ranije? Pa, i Evropska centralna banka je išla na ograničenje međubankarskih naknada u decembru 2015. godine. Za one koji vole bankare i za one koji ne vole bankare, ja imam samo jednu istinu. Bankari kažu – a, što ne čekate efekte iz EU da vidite koliko je taj Zakon o ograničenju imao efekta? Znate kada će biti objavljeni prvi efekti? Polovinom 2019 godine, odnosno krajem. I, znate šta je sledeći korak? Da se te kamate svedu na nulti nivo. To je istina i za one koji vole i za one koji ne vole bankare, jer je moj posao ne da volim ili da ne volim, nego da radim u interesu građana Srbije, obezbeđujući im najniže troškove i najveću sigurnost.
Naravno, taj pokušaj da mi budemo strpljivi i da ne izađemo sa rešenjem o kakvom smo dugo razgovarali, jeste bio pokušaj podsećanja na neko staro vreme kad je strpljenje, navikavanja na postojeće stanje, relativizovanje rešenja koje smo izneli i mi smo, želeći da pokažemo svima ozbiljnost, rok za prilagođavanje skratili sa prvobitnog roka od godinu dana na šest meseci, želeći da kažemo – ne, mi smo pružili ruku, želeli da vi shvatite gde je vaše mesto u Srbiji. Oni su mislili da su dobili vreme, a u stvari još jednom ponavljam, nisu čitali zakon.
Znači, svakom je omogućeno da se registruje kao operator platnog sistema, po Zakonu o platnim uslugama koji u ovom domu raspravljan 2014. godine i usvojen, stupio na snagu posle devet meseci u 2015. godini. Još tada je bilo moguće da se bilo ko, ko zadovoljava tehničke uslove, a procedura je detaljno i precizno propisana, na sajtu je Narodne banke, i mogli su, još uvek mogu, da se registruju kao operatori platnog sistema uplaćujući određenu svotu novca i poštujući pre svega informaciono-tehničke uslove za rad po ovom poslu.
Znači, sve priče da su iznenađeni izvesni krugovi, da je ovo diskriminatorska odredba jednostavno su netačne. Ovo je odredba potpuno neutralna, ne favorizuje nikog, ne diskriminiše nikog. Ovim država Srbija, preko svog nadležnog organa koji se zove Narodna banka Srbije, mora da obezbedi sigurnost platnih transakcija u kojem građani moraju da imaju i niže troškove, ali i sigurnost da ni zbog čije nepažnje, namere ili bilo čega, neće doći do blokade platnog sistema.
U tome je sadržana sva istina, a moram da ponovim još jedan razlog zbog čega je donet ovaj član 9, između ostalih članova koji regulišu ovu materiju. Pitajte me zbog koga, rekla sam zbog čega, radi normalizacije stanja i ugledanja na ozbiljne države i svaka, znači od država u EU Francuske, Danske, Belgije, Britanije koja je uzgred, budi rečeno, povećala broj tih post-terminala gde se sada prihvataju platne kartice i vrednost tih povećanih transakcija u jednoj godini, 2016. godini, iznosi 500 miliona funti, a za samo godinu dana primene ovog zakona u EU, povećan je broj transakcija za 11,7%, a proširena mreža tih post-terminala, pa da ne kaže koleginica – u Nišu samo 5%, a u Beogradu 20, za 12,7%. To su tek prvi, ali izuzetno pozitivni efekti donošenja jednog ovakvog zakona.
Da ponovim, zbog koga? Zbog građana Srbije. Ko nas bira? Za koga radimo? Pred kim polažemo zakletve na vernost, zakletve na najozbiljniji predan rad? Pred samima sobom i pred onima koji veruju u nas.
Iskreno da vam kažem, nemojte da brinete ni za banke. Evo, odmah ću reći, dok one ne registruju, što imaju mogućnost, platne sisteme da bi mogli da budu u zemlji operatori platnog sistema, a ne da ono što se dešava u Srbiji bude poravnavano nad Vizom je, nadzor nad Vizom ima ECB, a nad Masterkardom ima Centralna banka Belgije. Da se to ne bi dešavalo tamo gde se u petak desio onaj incident, na osnovu kojeg nećemo da cenimo njihovu, taman posla, efikasnost ili način kako rade, do tada mi smo obavezali svaku banku da besplatno izda domaću Dina karticu besplatno. Ne stavljamo mi njima ruku u džep. Zaradila je NBS na svojim najnižim mogućim troškovima bankama, ne menjajući troškove obrade njihovih transakcija 15 godina. Petnaest godina NBS drži nepromenjene tarife za ono što je obrada naloga od strane poslovnih banaka u Narodnoj banci.
Verujte mi, za sukcesivnu promenu, kako ističe rok nekoj kartici, tako će sukcesivno banke morati da izdaju Dinu bez zahteva, a ove ostale kartice, ne zabranjuje se njihovo izdavanje, da, ali na zahtev korisnika, a ne sa onim nuđenjem gde se preporučuje prvo strana platna kartica, za koju nemamo poravnanje u zemlji, pa onda domaća. Banke će, tvrdim vam, neka budem najkonzervativnija po proceni, ne za jedan dan prihoda koji je ostvaren, ali nek bude za prihod koji ostvare ni za ceo mesec, moći da nadoknade ukupan trošak zamene platnih kartica koje će sukcesivno dospevati, ne sve, sukcesivno će dospevati i tvrdim vam da neće ni osetiti taj trošak.
Vi ste meni postavili pitanje da li će biti stimulisani ti strani investitori, da, i oni su, da ostanu i dalje ovde. Dugujem građanima Srbije da ponovim. Strane kartične šeme ovde su registrovane na takav način da ne plaćaju dinar jedan poreza na dobit, ne plaćaju čak ni PDV na transakcije posredovanja između domaćih banaka i onog što za njih rade, za razliku od Narodne banke Srbije koja na te iste transakcije plaća PDV 20%, Narodne banke Srbije za koju ovo nije profitni posao, nego se pojavljujemo kao katalizator tržišta, koji obezbeđuje bezbednost i sigurnost tržišta.
Da, brinemo o svim investitorima, i o ovih 2,6 milijardi, koliko očekujemo u ovoj godini, 2,4 neto čistog ulaganja stranih direktnih investicija. Ponosna sam, kao i svi oni koji govore da je promenjen i kvalitet i politika, pa od tih 2,4 milijarde, 80% njih su u stvari ono što mi nazivamo reinvestirana dobit ili nova ulaganja, a tek 20% je ono što se ovde pominje potreba da deficit koji se u danu ne može rešiti, ali se rešava godinama, finansiramo dužničkim instrumentima, odnosno hartijama od vrednosti. Znači, 80% u 2,4 milijarde neto prošle godine, 2,6 milijardi koliko očekujemo neto u ovoj godini su takođe investitori, ali koji zapošljavaju ljude, koji plaćaju porez ovde i koji obezbeđuju onaj pun novčanik, pristojno pun frižider ili gorivo u automobilu, kao što reče neko od poslanika.
To je ta politika u kojoj, jedan od kolega reče – sve ste naučili, samo niste naučili kako se zarađuje, a znate kako se troši. To je ta promena kvaliteta. Učimo sve kako da zarađuju. Dovodimo one koji ovde stvaraju prihod i dele ga sa nama. Ne ograničavamo iznošenje profita. Ne, potpuno slobodno iznošenje profita i dobiti iz ranijih godina u bankama, po Zakonu o privrednim društvima i svima ostalima, nemamo nikakvih ograničenja, ali nemamo pravo da ne vodimo računa o sigurnosti platnih transakcija, odnosno ukupnog platnog sistema i nemam prava da budem manje guverner nego guverner centralne banke Slovenije, Bugarske ili bilo koje zemlje iz tog uređenog društva kojem težimo.
Biće još prilike da u raspravi o amandmanima iznesem još neke detalje. Ali, sad ono na kraju, ključno, da ne bude neizvesnosti. Zašto je član 9. u poslednjem trenutku unet, taj član 9. koji obavezuje da se izdaje domaća kartica i da se poravnanje vrši u zemlji? Istražujući sva iskustva, sva ponašanja, troškove banaka, razne, kako bih to rekla, podsticaje koje oni daju bankama da se izdaje što veći broj kartica, a koristeći zakonske nadležnosti Narodne banke da dođemo do podataka o troškovima i prihodima na osnovu kartičnih šema, došli smo do poražavajućeg podatka – 30 miliona evra godišnje ode iz Srbije međunarodnim kartičnim šemama po troškovima o kojima govorim. Znate li koliko banke koje obezbede izlazak tih 30 miliona van zarade izdavanjem kartica? Dva i po miliona evra. Onako kako ste vi iznenađeni, bila sam i ja. Taj podatak smo saznali možda mesec dana pre nego smo ušli u proceduru kada ćemo kao Narodna banka Srbije doći na dnevni red Skupštine da raspravljamo o našim zakonima. Prvi zakon nam je bio da međubankarske naknade, obećali smo, nebrojeno pisama smo dobili od trgovaca malih koji kažu – „šta čekate više“ i sa preciznim obrazloženjima. Čitaću vam i neka od tih pisama gde ljudi javno iznose koliko ljudi radi, kolike plate imaju, koliko poreza plate, koliki im je promet, a koliko ih koštaju te kartične transakcije. Nisam verovala da je podatak istinit.
Slušajući u javnosti kako se za svakih 2.000 evra stimulacije za novootvoreno radno mesto pitamo da li treba, kako, kome, kada sam videla i uporedila podatke koje smo dobili od banaka i kada sam videla da tih 30 miliona evra izašlih iz zemlje po ovom osnovu nisu projekcija, nisu pretpostavka, nego evidentiran trošak, nije mi trebalo ni trenutak više da pozovem svoje saradnike i da kažem – hajde da definišemo ovaj i ovakav član. Pitali su me da li sam spremna da izdržim sve pritiske zbog toga jer će bankari, gospođo Čomić, znamo se vi i ja i mnogi ovde, ja na pritiske reagujem obrnuto srazmerno. Ono što sam ubeđena da je interes građana Srbije, pa po cenu i da, imam običaj da kažem, vernost sam spremna i životom da platim.
Ovo je stvar koju Narodna banka Srbije mora da uradi i za koju očekuje jednodušnu podršku svih poslanika, jer koliko god da smo opozicioni poslanici, pozicije, na funkciji, na kraju krajeva, svi smo građani koji moraju da znaju, kada provuku karticu, Dina košta 2,2 dinara, svi troškovi. Kada provučete Master karticu, 12 dinara vas košta, po prosečnoj transakciji od 1.300 dinara smo računali trošak. Kada 1.300 dinara prosečne transakcije plaćanja provučete Master kardom, vi im platite 12 dinara. Prema Vizi je to 8,2 dinara, a kada platite domaćom karticom to je 2,2 dinara, plus ovo što nemamo, da se ovaj iznos koji ide tamo poravnava negde napolju i nad njim niko ni uvid, ni nadzor, ni kontrole.
Biće previše da kažem još i za „Deksiko“, biće prilike. Predugo već govorim, da ne budem dosadna.
Evo, tu sam otvorena zaista da, na način kako me poznajete, potpuno iskreno odgovorim na svako pitanje, a biće i rasprave u pojedinostima. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Vrlo kratko ću. Pošto je gospođa LJiljana Malušić govorila o broju zaposlenih i vrlo lepo obrazložila šta je to podiglo kvalitet naših odnosa sa međunarodnim finansijskim institucijama, ono sakriveno ispod tepiha, pa ispod crte, pa van bilansno, a šta je to u stvari danas. Želim samo jedan podatak da dopunim.
Broj zaposlenih za manje od tri godine iznosi 176 hiljada, novozaposlenih 176 hiljada. I nije promenjena metodologija. Priča da onaj ko se jednog dana evidentira kao zaposlen, pa mi to sada nešto, znači anketa o radnoj snazi apsolutno ista važila je tada, važi i danas. Podatak kojim se posebno ponosimo je da danas u privatnom sektoru radi preko milion i po zaposlenih.
Mladoj koleginici Ani, koja se tako lepo pripremila, ali i koleginici koja je odsutna, imam jednu molbu. Mogu ja sa svojim timom, a zaista radimo mnogo, da budem ne znam koliko posvećena i da imam znanja, iskustva, bez koordinacije monetarne i fiskalne politike, koju je ustanovio Aleksandar Vučić kao premijer, i bez tih istih odnosa prema građanima Srbije, zato samo ovo ističem, broj zaposlenih, ne bi mi bili u stanju da uradimo ništa. Jedna ruka ljudskog organizma je polovična.
Srbija je danas kroz ovakav odnos monetarne i fiskalne politike NBS i Vlade, čovek koji korača u pravu budućnost i ima dve ruke i funkcioniše kao zdrav organizam, ne trčeći već hodajući stabilno u budućnost koja mora da bude dobra budućnost za najveći broj građana Srbije. Hvala.

Poštujući institut poslanika i to što je neko glasao za vas, ja ću prvo da odgovorim na ove dve tabloidne informacije, odnosno pitanja.
Zašto nisam prijavila nestanak neke akt tašne u Miločeru? Niti sam imala tašnu, niti sam mogla da prijavim nestanak onog što nisam imala. Meni je u hotelskoj sobi u Miločeru ukraden jedino neseser sa lekovima za srce koje koristim. Prijavila policiji i dobila poziv da svedočim tri dana unazad napisan poziv da dođem, znači, prošle nedelje na to suđenje.
Ja se divim vama. Znate li kako vam se divim? Jeste li čovek, nečiji brat, otac, da se usudite da uopšte pitate jednu ženu, kojoj se na šesti sprat popeo čovek i ušao u sobu i izneo iz sobe samo lekove za srce? Pa, kakvu vi to svest imate da se usuđujete da mene pitate za neku akt tašnu i za neke gluposti takve vrste?
Znači, nije tačno da sam imala išta osim ličnih stvari. Sve ono što je objavljivano, bila sam na putu, let može da se proveri, da li sam stigla, s kim sam sedela, kad sam otišla na spavanje.
Neverovatno je koliko je istinita tvrdnja gospođe Rut Bekerman, dobitnice nagrade za film o Kurtu Valdhajmu, koja kaže – svetom vladaju gospodari lažnih vesti. Dokazali ste mi koliko je to moguće, a verujte mi da sam mislila da nije moguće.
„Metals banka“, pričali ste gluposti da sam bila član upravnog odbora, nadzornog, Aca Vlahović, kako se zove, koga ste pominjali, Stefanović? Znači, notorna, neistinita laž. I neću nikad da vam kažem – dovedite svedoke. Dovedite nekog od tih koji kaže da je mene negde video da sam sa nekim bila.
Ja ne znam kako vas nije sramota da se služite takvim glupostima. Vi možete da osporavate bilo šta što je u vezi sa mnom, ali ne možete da izmišljate nekažnjeno, jer tajnost koju osporavate, kad je kontrola banaka u pitanju, i javnost na koju se pozivate, kada radite posao koji radite, kod vas je izgubila granice ne pristojnosti, izgubljene su granice ljudskosti, kad sam ja u pitanju, a kad je u pitanju pitanje koje ste postavili, izgubili ste granicu logike.
Kažete branimo banke, a ovamo vam smeta član 86. koji nekome omogućava nepristrasnu kontrolu nad bankama.
Koga mi to štitimo? Svoje ljude koji se bave kontrolom ili štitimo banke? Morate da budete dosledni u svom izlaganju i u primedbama. Znam ja da vama rezultat, stanje, nikako ne idu u prilog, jer obesmišljava vaše postojanje i primedbe koje iznosite. Ali, lakoća kojom vi izgovarate cifru od 30 milijardi nije dostojna ovog doma ovde.
Ponavljam – ja kao guverner tvrdim da nije dostojan niko da izgovori tu cifru u ovom domu, jer će da zabrine građane.
Jedan od novinara je prošle nedelje postavio pitanje Narodnoj banci – da li je tačno, ne zlonamerno, da li je tačno da su banke, kaže, iznele dobit u vrednosti od pet milijardi u roku od 2005. do kraja 2017. godine? Znate li šta je cifra – 600 miliona, od 2005. do kraja 2017. godine ukupno izneto dobiti iz bankarskog sektora ostvarene na ovom ovde tržištu i izneto van zemlje svojim akcionarima, regularno, u skladu sa saglasnošću koje daje Narodna banka, u skladu sa zakonskim propisima. Gde je razlika između 600 miliona profita i pet milijardi koju je tako lepo i bombastično izjavio? Bićete zanimljivi jedan dan, ali veliku štetu ćete naneti. Prvo sebi, time što vam se više neće verovati. Ja vam tvrdim, ista razlika između ovog – 600 miliona i pet milijardi, je ta o kojoj vi govorite kao o iznetom novcu iz Srbije.
Da, postoji potreba da se svi kanali platnog prometa stave pod nadzor, kontrolu, da se proveravaju naduvane fakture, da se proverava povraćaj PDV-a, fiktivne fakture, rad na crno, siva ekonomija i sve ostalo što radi jedna ozbiljna i odgovorna vlast. Evo, predlažući pred vas zakone kojima će se to evidentirati, kontrolisati, sprečiti, zaustaviti, ali tako da ova Srbija ostane poželjna destinacija za investitore, u realni sektor, u sektor usluga i za sve ostalo što Srbiji treba. Ali ne tako što ćemo s takvom lakoćom iznositi neistine i cifre od kojih boli glava.
Da li vam je to namera, da zaplašite one koji treba da dođu, jer u Srbiji mogu da budu prozvani za bilo šta, tek onako, onako kao što i mene prozivate?
Slušajte, kad sam ja ušla u politiku, u javni život, ja sam svesna da mnoge kojima smeta rezultat zanima moja ličnost. I nisu to neodvojive stvari. Ali, onako kako se urednici pozivaju na zaštitu tajnosti, onako kako se država dok završava određene poslove i dogovore poziva na tajne podatke sa ograničenim rokom trajanja da bi se poslovi uspešno obavili, e pa na isti takav način mora bilo koji učesnik u javnom životu – i poslodavac i Narodna banka i vlast i stranke, da nađu meru između onog što je interes javnosti da zna i potrebe da se sačuva tajnost nekog posla, do određenog roka, da bi se posao obavio. Toliko ja vama imam da kažem na ovu temu.
I još nešto. Pominjanje faktoringa poslednja dva dana dobilo je, tako neko izjavi tu iz poslaničkih klupa, uopšte mi nije važno što kolega nije bio tu, da li gleda od nekud, ali je izjavio i onda jedne ne mnogo tiražne novine, nije ni važno, meni je važno da je to negde javno objavljeno, da je Zakon o finansijskom obezbeđenju u jednom dobrom delu donet da bi se firma Siniše Malog bavila faktoringom. Alo, jel imate vi zakone? Izvinjavam se za ovo – alo.
Znači, Zakon o finansijskom obezbeđenju lepo nabraja da su subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju i društva koje obavljaju poslove faktoringa. Ali, ne po ovom ugovoru i ne tako da mogu da trguju MPL-ovima. Znači, molim vas, nemojte, da zrnce istine upotrebite, jednu definiciju, da faktoring pripada finansijskom sektoru i da od toga bilo ko pravi priču koja treba, šta treba, da nanese štetu vlasti time što će da se izruguje autoritetu ili dobrom zakonu. Ja vas molim da mi se ne izrugujete neistinom na temi zakona i na temi onog što radim.
Znači, faktoring kompanije jesu deo finansijskog sektora, ali one mogu da stupaju u ugovorne odnose sa bankama i samo sa bankama i predmet obezbeđenja može da bude novac i hartije od vrednosti. Nema trgovine MPL-ovima. Da, nije bilo vaše pitanje, ali je nekog sličnog vama, neistinito a usmereno protiv zakona i na diskreditaciju zakona. A ja odgovaram na vaše pitanje, pa i na tu drugu temu.
Znači, molim vas, član 4. Zakona, gde je definicija faktoringa, pa član 9, da kreditna potraživanja obezbeđena novcem i hartijama od vrednosti mogu da budu predmet ovog zakona. A ko može da da kredit? Piše – samo banka ili drugo lice koje u skladu sa zakonom može da odobri kredit.
Mnogi me poznaju, znaju da sam od 1992. godine u javnom životu, nisam došla sa ulice, ni gola, ni bosa. Došla sam sa mesta pomoćnika direktora banke. Imam znanja i iskustva da o ovim stvarima pričam i da branim ove zakone onako kako smo ih i pisali, jer su u interesu ovih građana, u interesu investitora i bolje sigurnosti, ali pre svega u interesu države Srbije, Ministarstva finansija kod zaduživanja, Narodne banke po njenim repo poslovima i svima ostalima. I uvodimo najmodernije instrumente koji treba da povećaju sigurnost svih ulagača, odnosno odgovornost drugih strana koje stupaju u međusobne ugovorne odnose.
Pitanje kako ste vi postavili, namerno ću da otvorim, iako su neki zaboravili – kupila Narodna banka blindirani A-8. Ja sam rekla da nije Audi 8 ris papira da se ne vidi. Ne možete to da kupite i da stavite u džep. Ali je to onako otvoreno bačeno u javnost, namaži Jorgovanku katranom pa lupaj perje.
Nećete me obeshrabriti takvom vrstom insinuacija, postavljajući pitanja, makar i u ovom svetom domu, da svako od nas treba da stvara ime za ugled i za ponos, a ne da se služi zloupotrebom prava da javno nešto pita ili da obavesti građane. Javnost i tajna o kontrolnim postupcima u bankama, vi znate da to nije tek tako, vi znate da sve ono što dođe kroz izveštaj o kontroli, kada bi bilo javno objavljeno, jeste u stvari karton koji svakom drugom može da posluži da diskredituje onu drugu banku.
Izvinite, neću da dozvolim da se tako stvara nelojalna konkurencija ili šteti bilo kome. Na isti način kako su zaštićeni podaci zakonom i kako moraju i jesu, jer je to svetski standard, da je izveštaj o kontroli banaka tajna. Izvolite pitajte u ECB, FED ili bilo gde. Nikad nećete o pojedinačnoj banci dobiti podatke. Međunarodni monetarni fond sa kojim imamo aranžman, partnerski odnos, nema od Narodne banke Srbije pojedinačne podatke, već agregatne, ne granulirane na pojedinačne elemente koji mogu da naštete banci.
Dokle još treba da vam objašnjavam da je baš iz tih razloga, prave, čiste, pouzdane kontrole Narodne banke, čija ni jedna odluka nije pala na Upravnom sudu, potrebno da postoji član 86. kao jedna vrsta zaštite inspektorima. Postoji jedna sporna odluka i nije mi neprijatno da o njoj govorim. Izrečena je 2012. godine, u junu mesecu, kada su kažnjeni iz jedne određene banke članovi upravnog odbora. Poništena nam je ta odluka zato što je u to vreme Narodna banka služila kao instrument za postizanje nekih drugih ciljeva, ali ja iza toga neću nikada stajati, niti ću dozvoliti da Narodna banka Srbije bude bilo čiji instrument za postizanje nekih ciljeva van onih koji su zakonom definisani.
Molim vas, ljude koji predstavljaju Narodnu banku, mene koja sam guverner možete da izlažete pitanjima svake vrste i tražite odgovornost svake vrste, ali i u tome, ponoviću, treba biti čovek, a to je i najlakše i najteže. Za neke je to mnogo teško - čovek, a mora biti čovek.

Kao prvo, molim vas da za sve nadležne organe zatražite izveštaj, onako po Poslovniku, svi gosti, smatram se gostom, imaju ista prava i poslanici koji su ovde kao poslanici. U tom svojstvu tražim da nadležni organi ispitaju dve stvari. Prvo, izjavu gospodina poslanika koji je rekao, citiram – imam sve vaše izveštaje koji su označeni kao „tajna“. Želim da se ispita kako je poslanik došao do izveštaja koji se zovu „tajna“, ne nečijom privatnom procenom, nego na neki način koji se ne bi mogao smatrati dozvoljenim.

Pod dva, molim da na javno saslušanje bilo koji organ u ovoj državi koji je za to nadležan pozove mene, poslanika i one koji su mi bilo šta ikada dali, bilo šta ikada dali, a ne samo ovakvu besmislenu glupost, besmislenu glupost, priliči mi, jer kada vas uvrede imate pravo i da tako kažete, sada izrekao poslanik na temu Intese ili gotovine u kešu.

Provodim svoje vreme u Narodnoj banci od ujutru do uveče. Moje kretanje verovatno prate organi koji moraju da prate, radim ozbiljan posao, i treba da vas bude sramota i tražim javno izvinjenje kada se utvrdi da ste govorili notornu laž, javno da mi se izvinite. Zaista mislim da imalo imate časti i obraza vi biste rekli – da li bih smeo da optužim onu ženu koja ima 58 godina i nije ovde došla nečasno radeći i da joj tako u lice saspem neku optužbu.

Osnovano se pitam – koji je vaš interes da na takav način govorite o guverneru? Koji je vaš interes, koji je vaš motiv? To će, nadam se, nadležni organi da utvrde, a ja sam za jedan od postupaka u kojem me je jedna od novina prozvala da je postojao neki hakersi upad za zapošljavanje bez kvalifikacija tužila sudu, dobila spor, ali o tome ne govorim mnogo zato što mi je važna pravda, jer ja imam unuka koji ima četiri godine sada i neću da ikada kada ukuca u Gugl izađe lažna vest kojom gospodarite vi i oni koji vas instruišu da se tako ponašate i da tako govorite, neću, jer ja to ne zaslužujem. Ja sam i majka i tašta, biću, ako Bod da, i svekrva, a jesam i nečija snaha i nosim svoj obraz i svog pokojnog muža i svoje porodice i zaista je sramota da se vi ovako odnosite prema meni.

Nosim teret toga što sam javna ličnost, ali biste morali i vi da ponesete teret izgovaranja laži.

Evo, ja ću vam reći ovo oko preuzimanja 64 zaposlena radnika iz Deviznog inspektorata. Treba da budu preuzeta, odnosno mogu slobodno da kažem vraćena tamo gde je njihovo prirodno mesto, jer se neka ta vrsta posla i obavlja u NBS.
S obzirom na to da se izvodi reforma poreske uprave u kojoj se sve ono što nije suštinska osnovna non kor delatnost, izvodi iz same poreske uprave da bi ona mogla efikasnije da se bavi svojim poslom, to je taj trenutak u kojem je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju procenjeno da nadzor nad obavljanjem menjačkih poslova i devizni inspektorat, što jeste prirodna celina jer NBS se bavi i deviznim poslovanjem i deviznom politikom, i treba da radi i kontrolu tog dela posla, biće deo našeg sistema. Nikakvih problema nema da se ti ljudi koji su nekada i radili u NBS, mnogi su to zaboravili, da se vrate u NBS i da nastave svoj posao. Prosto, to je razlog zašto objedinjavamo sve te kontrolne i nadzorne funkcije nad onim što je prirodna celina posla koji radimo.
O tome da ide na bolje, podaci su evidentni. To nisu utisci, to su činjenice. O tome da nam nikada ne ide dovoljno brzo dobro koliko bi želeli, to je takođe činjenica. Prosto je u ljudskoj prirodi je da budu nezadovoljni. Ali, da se čini sve i da se ne gubi vreme, da nema praznih hodova, da nema nesaglasja u tom kretanju napred koje treba da omogući kroz veće zapošljavanje i bolji standard, to je prosto nesporno, radimo na tome i svi koji navijaju, koji sa strane navijaju i oni koji doprinose, zahvalni smo da nam pomognu u tome, jer smo svi mi građani Srbije. Ovde prosto nema mesta neprijateljstvu, mi smo samo politički neistomišljenici, ali valjda nam je svima interes građana ispred svega i u tom smislu pozdravljam vašu želju da nastavimo u konstruktivnoj atmosferi jedan razgovor koji treba da doprinese poboljšanju rezultata.
Ako me pitate zašto je sednica ovako zakazana? Duga rasprava, ne tajna priprema, javna rasprava i kratko vreme, ja ne kažem da je potpuno nekompatibilno, ali sam bila poslanik i znam da vi ne možete da pratite javnu raspravu dok ste ovde svakodnevno. Ali, moramo da kažemo i to da vi niste bili bez posla, nego da ste radili sve vreme. Znači, mi nismo, niste vi, mi čekali, a vi niste radili, pa smo se sada nešto mi setili pa vama doneli dnevni red. Prosto, dinamika vašeg rada, obimna zakonodavna aktivnost koju poštujemo i red koji smo mi, da kažem, kao đaci uhvatili sada da se ubacimo u ovaj junski semestar, ja se nadam da će pokazati da nismo izašli ni sa kakvim ishitrenim rešenjima. Ako me pitate zašto je rasprava spojena, pa nije duže. Možda bi vredelo, a možda i ne bi vredelo. Znate kako kažu, ako neko koga primite ne ume da vam kaže u pet minuta šta je hteo da kaže, pitanje je da li ste trebali da ga primite. Nije to opšte pravilo, imaćemo raspravu u pojedinostima i otvoreni smo da razgovaramo o svemu.