Sva pitanja koja je postavio uvaženi gospodin Pavićević su već dobila odgovore u više navrata. Izvinite, nisam pratila da li ste bili tu ili ste odsustvovali, ali odgovorili smo na sva pitanja koja se tiču i objedinjene rasprave i potrebe da formalno dostavimo u Skupštinu 18. odnosno 20, kada je Ministarstvo dostavljalo, javnu raspravu u meri u kojoj je to bilo moguće.
Zaista, samo mogu da se zahvalim svima na konstruktivnoj raspravi i da budem ponosna koliko su posebno pojedini poslanici, sa kakvom ozbiljnošću su prišli ovoj temi i očekujem da ovako nastavimo da radimo i u raspravi u pojedinostima.
Na sva pitanja na koje nismo odgovorili danas, a postavlja se kao pitanje otvoreno i dalje, ostaje nam prostor da od ponedeljka nastavimo da radimo i možete da računate da ćemo isto kao i danas u ovakvoj finoj i konstruktivnoj atmosferi nastaviti da radimo. Samo mogu da se zahvalim svima.

Dobar dan, dame i gospodo, poštovani građani, ja u funkciji guvernera, vi u funkciji poslanika, ali svi predstavnici građana, jer smo to uvek i posle funkcija, a i pre njih.
Poštovane dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, pred vama je danas Predlog zakona o osiguranju, prvi iz seta finansijskih zakona koje Narodnoj skupštini Republike Srbije, u skladu sa svojim ovlašćenima, predlaže NBS. Ovim setom propisa, institucija koju vodim, daje svoj doprinos reformama regulatornog okruženja u Republici Srbiji, a u cilju približavanja evropskim standardima.
Promena zakona koji uređuje osiguranje stavljena je u sam vrh prioriteta Vlade Srbije izloženih u ekspozeu premijera iz aprila ove godine.
Predlog zakona o osiguranju, koji je NBS pripremila, sadrži sve elemente reformskog zakona i zato očekujemo da se njegovim usvajanjem uvede red u ovaj segment finansijskog sistema zemlje, čime ćemo poboljšati, kako investicioni ambijent, tako i zaštitu naših građana.
Narodna banka Srbije obavlja funkciju nadzora osiguranja od 2004. godine. Kada sam preuzela rukovođenje ovom institucijom, funkciju nadzora zatekla sam u vrlo lošem stanju sa zastarelim regulatornim okvirom i neefikasnim mehanizmom delovanja. Zato je čitava 2014. godina bila posvećena reformama u tom segmentu nadležnosti NBS.
Nacrt zakona o osiguranju, koji smo zatekli, a koji nije dobio pozitivne kritike stručne javnosti, jer nije nosio suštinske promene u odnosu na postojeći sistem, kompletno inovirali, uskladili sa evropskim standardima, ali i standardima relevantnih međunarodnih organizacija i institucija koje odražavaju najbolju svetsku praksu.
Novi, unapređeni tekst ovog propisa izneli smo pred sud javnosti i dobili pozitivne ocene od predstavnika struke osiguranja, privrede, naučne javnosti i nadležnih državnih organa. Ministarstvo finansija Republike Srbije dalo je, neposredno pred ulazak ovog predloga u parlamentarnu proceduru, pozitivno mišljenje o njemu i konstatovalo da će on predstavljati kvalitativni iskorak u regulisanju sektora osiguranja u Republici Srbiji.
Mnoge kvalitetne sugestije dobijene u javnoj raspravi, otvorenoj u maju ove godine, ugrađene su u tekst i postale su sastavni deo Predloga zakona. Ovom prilikom zahvaljujem svima koji su u javnoj raspravi uzeli učešće i pomogli nam da učinimo ovaj propis što boljim i prihvatljivijim za buduću primenu.
Usvajanje Predloga zakona o osiguranju takođe je jedan od koraka u procesu pridruživanja Republike Srbije EU. Pripremljen je tako da u celini odražava važeći pravni režim za delatnost osiguranja u EU i zato je jedan od ciljeva i doprinosa njegovog donošenja i harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa evropskim direktivama. Iako su polazne pretpostavke pri izradi ovog Predloga zakona bile direktive EU, koje su trenutno u primeni u oblasti osiguranja, u njega su ugrađene i naznake nekih budućih tendencija u ovoj oblasti.
Evropska komisija imala je prilike da izvrši uvid u tekst Predloga zakona o osiguranju i o njemu se pozitivno izrazila. Slična mišljenja dolazila su i iz krugova stranih investitora. Zato imamo razloga da verujemo da će ovaj propis stvoriti temelje modernog i uređenog tržišta osiguranja u Republici Srbiji.
Konkretno, promenom zakona kojim se uređuje osiguranje na način kakv smo predvideli ovim predlogom, stvoriće se pretpostavke za dalji razvoj i unapređenje delatnosti osiguranja, efikasnije i kvalitetnije poslovanje društava za osiguranje, povećanje finansijske discipline na tržištu osiguranja, a svakako i bolju zaštitu građana i privrednih subjekata u ulozi osiguranika, korisnika osiguranja ili trećih oštećenih lica.
Dakle, Narodna banka Srbije ovim propisom daće doprinos ne samo reformskim procesima i evropskim integracijama Srbije, već i onom što je osnovna misija naše institucije u nadzoru nad finansijskim institucijama, na obezbeđivanju građanima Republike Srbije mogućnosti da koriste moderne, jasno razumljive i njihovim potrebama prilagođene finansijske usluge, odnosno da nesmetano ostvaruju svoja prava po tom osnovu.
Izložiću vam najvažnije novine koje bi uveo Predlog zakona o osiguranju kao i njihove očekivane efekte po oblastima.
Pre svega koju reč o delatnosti osiguranja. Predlogom Zakona o osiguranju uređeni su odgovarajući pojmovi koji definišu ovu delatnost. Svrstani su grupe, podgrupe, potom i vrste koje su u celini usklađene sa direktivama EU. Isto se odnosi, ono što javnost posebno zanima, i na nemogućnost istovremenog obavljanja poslova životnih i neživotnih osiguranja. Naime, nije dozvoljeno da se društva za osiguranje osnivaju kao entiteti koji će istovremeno obavljati dve navedene grupe poslova, ali sa druge strane se dozvoljava društvima koje ovaj propis zatiče u takvom stanju, da svoje poslove zadrže, ali uz uslov da sprovedu sve potrebne radnje u cilju odvojenog upravljanja imovinom, kapitalom i obavezama.
Ovo rešenje poznaju i evropske direktive, a za Republiku Srbiju, je odabrano kao jedino primereno u datom trenutku, s obzirom da prethodni pravni okvir ni tokom desetogodišnje primene, nije obezbedio potpuno razgraničenje poslova životnih i neživotnih osiguranja, što je bila namera ranijeg zakonopisca.
Predlogom Zakona o osiguranju mnogo detaljnije je regulisana materija vezana za osnivanje, organizovanje poslovanja i korporativno upravljanje akcionarskim društvima za osiguranje. Omogućeno je da se ista osnivaju kao jedno personalna, a detaljno je razrađen sistem organa upravljanja društvom, kao i njihove nadležnosti. Za sva pitanja koja ovde nisu posebno uređena upućujući zakon društvima za osiguranje ostaje zakon kojim se reguliše pravni položaj privrednih društava.
Predlogom zakona o osiguranju preciznije i celovitije je regulisana uloga Narodne Banke u aktivnosti licenciranja. Uređeni su uslovi koje podnosioci zahteva moraju ispuniti, kriterijumi koje NBS procenjuje, kao i razlozi za odbijanje zahteva, odnosno oduzimanje dozvola i saglasnosti. Kako propisuju direktive EU, fokus aktivnosti izdavanja dozvola i saglasnosti biće na licima koja stiču učešće u kapitalu iznad propisanih pragova, licima koja vrše upravljanje, tehničko osposobljenosti za obavljanje delatnosti i poslovnom planiranju.
Zaštita korisnika koja je i krajnji cilj svih aktivnosti nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja, takođe značajno je unapređena u odnosu na dosadašnja rešenja. Jedna od najbitnijih novina je poglavlje posvećeno obavezi informisanja ugovarača osiguranja, čijom će se primenom poboljšati svest građana o pravnoj prirodi proizvoda osiguranja, odnosno sprečiti bilo kakvo dovođenje u zabludu u vezi s pravima koja proističu iz osiguranja.
Takođe, uređeno je i da je prodavac osiguranja dužan da informiše kupca, tj. osiguranika o načinu, rokovima i drugim bitnim pitanjima vezanim za ostvarivanje prava koja proizilaze iz realizacije štetnog događaja.
Sa druge strane, uređena je i obaveza društava za osiguranje da čuvaju poverljive podatke o svojim klijentima. Prodaja kao važan aspekt i specifičnost delatnosti osiguranja regulisana je preciznije, pri čemu je najznačajnija promena vezana za način definisanja poslova koje subjekti u svojstvu kanala prodaje obavljaju, što bi trebalo da doprinese njihovoj značajnijoj ulozi u razvoju delatnosti osiguranja, ali i zaštiti interesa zainteresovanih strana.
Predlogom zakona o osiguranju, izmenjeno je dosadašnje rešenje koje je zahtevalo da se poslovi u zastupanju u osiguranju mogu obavljati isključivo po osnovu radnog odnosa, jer se to rešenje u praksi pokazalo kao kontraproduktivno. Drugim oblicima pravnog pokrića obavljanja ovih poslova, otvara se prostor da se kanali prodaje bolje kontroliši, ali da se spreči rad na crno, odnosno da država redovno dobija odgovarajuće prinadležnosti.
Predlog zakona o osiguranju uvodi nove veličine načina obračuna adekvatnosti kapitala društava za osiguranje u cilju višestrukih garancija njihove trajne solventnosti. Cenzusi osnovnih kapitala po visini su usklađeni sa rešenjem iz direktive EU, ali je predviđeno njihovo buduće automatsko usklađivanje sa evropskim indeksom potrošačkih cena. Iznosi koji su odabrani ne bi trebalo značajnije da utiču na tokove kapitala na makro nivou, što nam je u ovom momentu i bio cilj.
Kvalitetnijim uređenjem obračuna adekvatnosti kapitala sam cenzus ne gubi na značaju, već se solventnost procenjuje na temelju dovoljnosti kapitala, da apsorguje stvarno preuzete rizike, što i jeste intencija evropskih direktiva. Očekujemo da će novouspostavljeni odnos raspoložive i zahtevane margine solventnosti uz koncept garantnog kapitala dati mnogo precizniju i pouzdaniju sliku kapitalne adekvatnosti u društvima za osiguranje.
Investiranje je veoma važna komponenta poslovanja društava za osiguranje. Nove odredbe koje regulišu materiju su fleksibilnije od prethodnih, a mnogo je veći značaj dat investicionoj politici samih društava za osiguranje, što takođe odgovara trendovima u savremenoj evropskoj regulativi.
Očekuje se da i ovo bude podsticaj da se investicioni potencijal iz delatnosti osiguranja usmeri ka finansijskim instrumentima i deluje kao podrstrek razvoju domaćeg finansijskog tržišta koji će biti sve značajniji kako se i sama delatnost osiguranja bude razvijala.
Društvo za osiguranje ubuduće će imati obavezu uspostavljanja modernog i efikasnog sistema upravljanja koju čine četiri funkcije, interne kontrole, upravljanje rizicima, interna revizija i aktoarstvo. Očekuje se da se na ovaj način poveća samodisciplina društava za osiguranje i njome preduprede mnogi rizici u njihovom poslovanju. Narodna banka Srbije će i ubuduće tragati za efikasnijim i pouzdanijim načinima kvalitetne edukacije ovlašćenih aktoara u postupku licenciranja. Takođe, predlogom zakona o osiguranju bliže su uređena i pitanja vezana za eksternu reviziju u delatnosti osiguranja.
Cilj je da aktuarstvo i revizija budu pouzdane kontrole i indikatori potencijalnih teškoća u društvima za osiguranje kako bi se blagovremenom reakcijom supervizora problemi mogli otkloniti pre nego što eskaliraju. Narodna banka ostaje posvećena zaštiti građana i privrednih subjekata kao osiguranika, korisnika osiguranja i trećih oštećenih lica.
Predlog zakona o osiguranju donosi unapređene odredbe o kontroli koja bi trebalo da podigne svoju efikasnost, brzinu i delotvornost, ali i da se zasniva na celovitijim i pouzdanijim informacijama koje pristižu iz društava za osiguranje. Uvedeni su novi oblici supervizorskog delovanja među kojima se ističu javno objavljivanje informacija i pismene mere upozorenja, mere nadzora su šire, a očekuje se da će biti i efikasnije. Možda je i najvažnija novina jeste uvođenje mogućnosti da Narodna banka Srbije neposredno izriče novčane kazne subjektima koje nadzire što će biti značajan faktor podizanja tržišne discipline.
Pored svega, uspostavljaju se i osnove za dodatni nadzor tj. superviziju grupe društava za osiguranja. U cilju bržeg okončanja pregovora sa EU i Svetskom trgovinskom organizacijom, Predlog zakona o osiguranju sadrži i odredbe koje su predmet tih pregovora, a tiču se delatnosti osiguranja. Te odredbe stupiće na snagu po uključenju Republike Srbije u navedene organizacije, a radi se prvenstveno o slobodi pružanja usluga, odnosno obavljanju delatnosti osiguranja preko ogranka. Na ovaj način dodatno doprinosimo ubrzavanju toka ovih pregovora, ali i štitimo domaće subjekte omogućujući im da se u preostalom vremenu adekvatno pripreme za kvalitetno konkurentsko nadmetanje.
Pored navedenih, Predlog zakona o osiguranju donosi i niz drugih inovacija sa kojima ste mogli da se upoznate kako iz samog teksta predloženog propisa, tako i iz obrazloženja koje smo pripremili i dostavili Narodnoj skupštini Republike Srbije. Apsolutno smo sigurni da sva predložena rešenja donose poboljšanje kako za subjekte u delatnosti osiguranja, tako i za celinu tržišta i finansijskog sistema, odnosno za građane i privredne subjekte koji usluge osiguranja koriste.
Moji saradnici i ja smo danas pred vama da učešćem u raspravi damo sve neophodne odgovore i pojašnjenja. Zahvaljujemo se što ste prihvatili da se ovaj zakonski predlog razmatra po hitnom postupku, a brza harmonizacija regulative u delatnosti osiguranja nužna je i iz razloga što se i evropske pravne tekovine menjaju usled čega će nas u budućnosti očekivati nova usaglašavanja. Predlogom zakona o osiguranju, koji je danas pred vama, stvara se kvalitetan preduslovi i za te buduće procese.
Očekujem da ćemo o predlogu ovog zakona u nastavku voditi kvalitetnu i konstruktivnu raspravu, a mi ćemo se truditi da sve predloge narodnih poslanika i da one koji donose poboljšanje unesemo u tekst pre usvajanja.
Prelazim na obrazlaganje Predloga zakona o platnim sistemima i on jeste zaista jedan potpuno nov zakon koji se uvodi u pravnu regulativu Republike Srbije. Za platne sisteme ne kažu slučajno da je to krvotok finansijskog sistema. Uz tržišne institucije koje na njemu funkcionišu, on je kritična komponenta i pretpostavka nesmetanog funkcionisanja ekonomskih tokova.
Likvidnost finansijskih tržišta zavisna je od stabilnog i efikasnog funkcionisanja uspostavljenih aranžmana za kliring i poravnjanja plaćanja, a njihovo bezbedno i efikasno funkcionisanje je od fundamentalnog značaja za održavanje finansijske stabilnosti, sprovođenja mera monetarne politike, ubrzavanje tokova privredne aktivnosti i smanjenje opštih društvenih troškova transfera novčanih sredstava.
Članom 4. tačka 9. Zakona o NBS propisano je da NBS uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom. Članom 59. – da NBS vodi računa o efikasnom i sigurnom funkcionisanju i razvoju platnog sistema i u skladu sa zakonom donosi propise kojima se uređuje ovaj sistem.
Na osnovu navedenih ovlašćenja, a radi ciljeva koje NBS želi da postigne u oblasti platnog sistema, a koje ću vam danas predstaviti, pripremili smo Predlog zakona o platnim uslugama kojima se na sveobuhvatan način uređuje platni sistem Republike Srbije, a pre svega tri važne celine – pružanje platnih usluga, elektronski novac i platni sistemi.
Ubrzan tehnološki razvoj, pojava novih platnih usluga i instrumenata i opšta tendencija unapređenja pružanja tih usluga na globalnom nivou u protekloj deceniji doveli su do pojačanje konkurencije na tržištu usluga plaćanja i pojave novih učesnika. Sa druge strane, to je povećalo i potrebu da se pruži sveobuhvatna i efikasna zaštita korisnicima tih usluga. Pravni okvir za pružanje platnih usluga ustanovljen je Zakonom o platnom prometu koji više ne predstavlja odgovarajuću osnovu za razvoj tržišta platnih usluga u našoj zemlji, kao ni podsticaj realnoj ekonomiji.
Zakon o platnom prometu karakteriše čitav niz ograničenja, a nabrojaću samo neka od njih. Restriktivan je u pogledu institucija koje imaju pravo pružanje platnih usluga, nisu posebno uređene najvažnije platne usluge, kao što su izdavanje, prihvatanje i plaćanje platnim karticama, novčane doznake, plaćanje izvršeno preko telekomunikacionih i drugih sličnih operatera.
Direktno zaduženje se ne definiše na način koji odgovara pravim karakteristikama ove platne usluge, ne postoji regulativa koja detaljno uređuje poslovanje i nadzor nad platnim sistemima, ne postoje odredbe kojima se umanjuju sistemski rizici u slučaju nesolventnosti nekog od učesnika u platnom sistemu.
Ovaj zakon ne reguliše veliki broj pitanja koje je neophodno zakonski regulisati, a primenjena rešenja u najvećoj meri nisu usklađena sa savremenim tržištem platnih usluga.
Zakon o platnom prometu ne uređuje i ne prepoznaje elektronski novac, niti institucije elektronskog novca, a prisutni su i praktični problemi i nedoumice pri tumačenju i primeni određenih odredaba. Zbog svega iznetog, danas pred vama NBS predstavlja Predlog zakona o platnim uslugama kojim se na sveobuhvatan način uređuje platni sistem Republike Srbije, a rekoh, pre svega tri važne celine – pružanje platnih usluga, elektronski novac i platni sistemi.
Najvažnija novina koju Predlog zakona o platnim uslugama donosi je da ona na sistematičan i celovit način uz poštovanje načela pravne sigurnosti i vladavine prava uvodi nove privredne subjekte na tržištu platnih usluga, pružaoce platnih usluga, institucije elektronskog novca i platne institucije. Pored toga, ovim predlogom se uređuju ugovorni odnosi između pružalaca i korisnika platnih usluga, uvodi se institut elektronskog novca, uređuje se poslovanje platnih sistema i nadzor nad učesnicima na tržištu platnog sistema Republike Srbije, propisuju se kaznene odredbe i sve što je neophodno u vezi sa tim.
Osnovne ciljeve koje Narodna banka Srbije želi da ostvari Predlogom zakona o platnim uslugama su: dalje unapređenje i modernizacija platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, povećana zaštita korisnika platnih usluga, a naročito potrošača, obezbeđivanje pouzdanog, sigurnog i transparentnog poslovanja pružalaca platnih usluga, povećanje konkurencije na tržištu platnih usluga, uvođenjem platnih institucija i institucija elektronskog novca, unapređenje poslovanja i konkurencija platnih sistema i konačnost poravnanja u bitnim platnim sistemima i smanjivanja sistemskih rizika, uspostavljanje jedinstvenog nadzora Narodne banke Srbije nad poslovanjem učesnika na tržištu platnih usluga i prevazilaženje problema koje nije rešio važeći Zakon o platnom prometu, stvaranje realnih pretpostavki za dalju modernizaciju i prilagođavanje nacionalnog platnog sistema po modelima i pravilima koji se primenjuju u najrazvijenijim evropskim zemljama, uvođenje jedinstvenog registra računa i za fizička lica.
Predloženim Zakonom, platne usluge se uređuju u skladu sa tržišnim i regulatornim tendencijama na globalnom nivou, pre svega u EU. Pored usluga koje su već dovoljno razvijene i uređene, otvaranje i vođenje računa, uplata, isplata i prenos novčanih sredstava i izdavanje i prihvatanje platnih kartica, ovim zakonom se na izričit i sistematičan način prvi put uređuju i usluge izvršavanja novčanih doznaka, kao i platne transakcije koje se obavljaju korišćenjem savremenih telekomunikacionih ili informaciono-tehnoloških uređaja, preko telekomunikacionih operatora. Realno je očekivati da će se na ovaj način uvećati pravna sigurnost i unaprediti segment tržišta platnih usluga koji se odnosi na plaćanja upotrebom savremenih tehnologija - internet, mobilni telefoni i slično, a kada je reč o našoj zemlji, od svih onlajn kanala kupovine u dinarima u zemlji, pre svega zbog nepostojanja pravnog okvira za institucije elektronskog novca, na raspolaganju su isključivo platne kartice izdate od strane banaka.
Sledeći važan problem koji Narodna banka Srbije želi da reši je da u skladu sa važećim Zakonom, samo banke i preduzeća poštansko-telegrafskog saobraćaja mogu da se bave poslovima platnog prometa. Time su svi potencijalni, nebankarski pružaoci platnih usluga onemogućeni da se bave ovim poslovima, što za posledicu ima niži stepen konkurencije, a što znamo, kao i svuda i uvek, negativno utiče na kvalitet i cenu usluga.
U skladu sa odredbama važećeg Zakona o platnom prometu, u Republici Srbiji u ovom trenutku samo banke i preduzeća PTT saobraćaja imaju pravo pružanja platnih usluga, naravno ne računajući poslove koje obavljaju Narodna banka Srbije i Uprava za trezor. Rešenjem koje predlaže Narodna banka Srbije omogućava se pristup tržištu platnih usluga dvema novim kategorijama pružalaca platnih usluga – platnim institucijama i institucijama elektronskog novca, a proširuje se i krug platnih usluga koje će moći da pruža javni poštanski operator, što bi neposredno trebalo da se odrazi i na povećanje konkurencije na ovom tržištu i kvalitet, cenu i raznovrsnost ponude tih usluga korisnicima.
Osnivanje domaćih institucija elektronskog novca i obavljanje plaćanja elektronskim novcem preko tih institucija u ovom trenutku nije zakonom uređeno, niti postoje druge pravne pretpostavke za poslovanje tih institucija. Ovakva situacija veoma nepovoljno utiče na razvoj elektronskog poslovanja i elektronske trgovine u našoj zemlji. Predloženim rešenjima institucije elektronskog novca moći će da se bave ne samo poslovima izdavanja elektronskog novca, već i pružanjem svih platnih usluga koje su utvrđene zakonom. Zato, uz prethodnu dozvolu za rad i nadzor Narodne banke Srbije, propisani uslovi poslovanja institucija elektronskog novca su nešto strožiji nego kod platnih institucija, uzimajući u obzir i moguće rizike kojima će te institucije biti izložene, ilustracije radi, predviđeno je davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća u ovim institucijama, npr. za preko 10% udela u kapitalu ili glasačkim pravima, a početni kapital je viši nego kod platnih institucija i iznosi 350.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti.
Elektronski novac se obično određuje kao digitalni ekvivalent gotovog novca, odnosno elektronski pohranjena novčana vrednost koja se izdaje nakon prijema novčanih sredstava a prihvata se kao sredstva plaćanja od trećih lica. Ovaj novac zato predstavlja pripejd instrument i koristi se za plaćanje bez neophodnosti korišćenja računa u banci.
Elektronski novac može biti hardverski, npr. čip ili magnetna traka na kartici ili softverski pohranjen, npr. virtuelni računi na serveru za plaćanja preko interneta. Iako je još uvek udeo elektronskog novca ukupnim plaćanjima u svetu znatno manji od udela drugih instrumenata plaćanja, rastuća digitalizacija finansijskih usluga nesumnjivo će doprineti njegovoj sve većoj upotrebi u budućnosti.
Osnivanjem i poslovanjem institucija elektronskog novca doprineće se efikasnijoj primeni Zakona o elektronskoj trgovini koja je usko vezana sa elektronskim načinom plaćanja a neposredno će se povećati ponuda usluga plaćanja preko interneta, unaprediće se i sigurnost plaćanja preko interneta jer će se uvođenjem elektronskog novca omogućiti plaćanje bez korišćenja platnih kartica, čime se sprečava mogućnost njihove zloupotrebe do koje može doći kada se eksponiraju podaci koji se nalaze na njoj.
Uvođenjem elektronskog novca i institucija koje ga izdaju prevazići će se trenutna situacija u kojoj su one banke koje pružaju uslugu prihvatanja platnih kartica na internetu u poziciji da nameću uslove svim trgovcima koji žele da omoguće kupovinu i plaćanje njihovih proizvoda preko interneta a zbog nedostatka konkurencije u vidu pomenutih institucija. Takođe, stvaranjem pravnih pretpostavki za poslovanje platnih institucija, kao takođe nove vrste finansijskih institucija, omogućiće se privrednim društvima da se, u skladu sa sopstvenim poslovnim opredeljenjem, bave pružanjem usluga izvršavanja novčanih doznaka, što je do sada bilo isključivo moguće preko banaka, preduzeća PTT saobraćaja, izdavanja i prihvatanja platnih instrumenata, uključujući i platne kartice, usluga plaćanjem korišćenjem IT tehnologija i sličnog, kao i pružanjem većine drugih platnih usluga koje su do sada bile rezervisane isključivo za banke.
Imajući u vidu značaj poslova kojima će se baviti ovi subjekti, ustanoviće se pravni režim s detaljnim pravilima licenciranja i prudencijalnog nadzora koji će se primenjivati na poslovanje platnih institucija.
Kapitalni zahtevi za ove institucije znatno su manji u odnosu na banke. Početni kapital iznosi od 20.000 evra do 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i zavise prvenstveno od izbora platnih usluga koje će te institucije pružati i rizika koje će u svom poslovanju preuzimati u vezi sa tim uslugama.
Predviđena je i mogućnost poslovanja tzv. hibridnih platnih institucija, tj. privrednih društava, koja se pored pružanja platnih usluga mogu baviti ili se već bave i drugim privrednim delatnostima, npr. telekomunikacionim uslugama.
Ono što je važno istaći je da predloženi zakon svojom tehničkom neutralnošću i uvođenjem elektronskog novca daje mogućnost razvoja novih servisa i instrumenata plaćanja, čime će se unaprediti raznovrsnost i kvalitet servisa za korisnike platnih usluga, elektronski novac baziran na kartici i tzv. server elektronski novac, mobilni telefoni kao instrument plaćanja, „Near-field communication“ tehnologija - NFC, imate svi to na vašim mobilnim telefonima, itd.
Kada je reč o obavezi informisanja korisnika od strane pružaoca platnih usluga kod zaključivanja ugovora o platnim uslugama, u predugovornoj fazi, prilikom izmena i dopuna ugovornih odredbi ili informacija koje se moraju dati korisniku platnih usluga pre i nakon izvršavanja platnih transakcija, važeći Zakon o platnom prometu i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga navedenim pitanjima bave se parcijalno, selektivno i u znatno manjoj meri detaljno nego što je to potrebno. Brojna pitanja, kao što su rokovi izvršenja platnih transakcija, raspolaganje odobrenim sredstvima, saglasnost platioca za izvršenje platne transakcije, prijem platnog naloga, opoziv platnog naloga, momenat neopozivosti platnog naloga, odgovornost i postupanje kod neodobrene, neizvršene ili nepravilno izvršene platne transakcije, valutiranje sredstava, teret dokazivanja u slučaju spora i druga pitanja, važeći Zakon o platnom prometu ne reguliše ili ih reguliše na neadekvatan ili nepotpun način.
Zakonom koji danas predlaže Narodna banka Srbije se na detaljan, sveobuhvatan i izbalansiran način obezbeđuje veća zaštita korisnika platnih usluga, pre svega fizičkih lica. Neka od najvažnijih rešenja koja zakon u tom pogledu donosi su: obaveza pružanja kompletnih i detaljnih informacija korisniku platnih usluga pre zaključenja usluga sa pružaocem platnih usluga; obaveza pružalaca platnih usluga da dostavljaju korisniku odgovarajuće informacije pre i nakon izvršenja platne transakcije; transferi odobrenja u dinarima u Republici Srbiji moraju biti izvršeni u toku istog poslovnog dana; detaljno se uređuje odgovornost pružalaca platnih usluga u slučaju neizvršene ili nepravnilno izvršene platne transakcije; ograničena je odgovornost korisnika platnih usluga u slučaju krađe, gubitka i zloupotrebe ne samo platne kartice, već i bilo kog instrumenta; valutiranje transakcija može biti isključivo u korist korisnika platnih usluga, a teret dokazivanja ispunjenosti obaveza pružaoca platnih usluga u najvećem broju slučajeva snosi upravo pružalac, a ne korisnik. Dosadašnji način kako su korisnici koristili svoja zakonom nedefinisana prava dovoljno nam je dalo za pravo da uvedemo jednu ovakvu novinu.
Dalje, pravo korisnika platnih usluga da raspolaže novčanim sredstvima odmah nakon što su ta sredstva odobrena na njegovom računu; princip prenosa sredstava u punom iznosu kako je navedeno u platnom nalogu, bez prava pružalaca platnih usluga i posrednika koji učestvuju u izvršavanju platne transakcije na odbijanje njihovih provizija i troškova od tog iznosa; mogućnost povraćaja sredstava i u slučaju odobrene platne transakcije kod npr. direktnih zaduženja kada se iznos ove transakcije nije mogao razumno očekivati, a ispunjeni su i drugi uslovi primena tzv. „šer principa“, odnosno da svaki korisnik platnih usluga može platiti naknadu samo svom pružaocu platnih usluga, odnosno da dodatnu naknadu nemaju pravo da naplate niti pružalac usluga drugog korisnika platnih usluga koji učestvuju u transakciji, niti eventualni posrednik.
Zakon precizno uređuje pitanja kao što su momenat prijema naloga, uslovi pod kojima pružalac platnih usluga ima pravo da odbije izvršenje platnog naloga, naknade koje pružalac platnih usluga naplaćuje korisniku u vezi sa izvršenjem platne transakcije i druga značajna pitanja odnosa između pružaoca i korisnika platnih usluga.
Celokupnom svojom sadržinom ovaj zakon daje pozitivan impuls upotrebi bezgotovinskog načina plaćanja, što nesumnjivo može imati pozitivan uticaj na smanjenje upotrebe gotovog novca u opticaju.
Direktno zaduženje u zemljama EU predstavlja veoma popularan i troškovno efikasan servis za plaćanje komunalnih usluga: voda, gas, električna energija i slično, kao i drugih redovnih dažbina, dok u našoj zemlji po važećim propisima umesto tipične platne usluge predstavlja instrument obezbeđenja.
Relativno velika upotreba platnih usluga kao što je nalog za uplatu, kao i npr. upotreba debitnih kartica, prevashodno za podizanje gotovine na bankomatima i plaćanje gotovim novcem, karakteristična je još za nedovoljno razvijena tržišta platnih usluga.
Dominantan način plaćanja u Republici Srbiji je transfer odobrenja, uključuje nalog za prenos i nalog za uplatu, uz veoma malo učešće direktnih zaduženja u ukupnim plaćanjima, dok plaćanja elektronskim novcem u dinarima ne postoje iz već navedenih razloga. Usvajanje zakona koji predlaže Narodna banka Srbije pružiće mogućnost promene u navikama plaćanja na našem tržištu.
Sledeće pitanje. U našoj zemlji regulativa kojom se uređuje poslovanje i nadzor nad platnim sistemima je nepotpuna, a pri tome svi sistemi nisu posebno zaštićeni u slučaju nastupanja nesposobnosti plaćanja nekog od učesnika u sistemu. Predlogom zakona se obezbeđuju sveobuhvatna pravila za uspostavljanje platnih sistema, utvrđivanje i konzistentna primena zahteva koji će unaprediti sigurnost i stabilnost njihovog rada, povećanje tržišne konkurencije, kao i provera usklađenosti poslovanja platnih sistema i operatora tih sistema sa zakonom.
Sledeće važno pitanje koje se uređuje ovim zakonom je da se utvrđuju pravila koja bi trebalo da obezbede konačnost poravnanja u bitnim platnim sistemima, čime se nastoji da se u velikoj meri umanje pravni i sistemski rizici pri izvršavanju transakcija u tim sistemima. Uspostavljanjem registra računa fizičkih lica, što je novina, koji će voditi Narodna banka Srbije i koji neće biti javan, zakon će doprineti efikasnijem radu nadležnih sudova, MUP-a, istražnih i drugih organa koji imaju pravo da pribavljaju podatke o tim računima u odgovarajućim postupcima. Zakon ukida i obavezu vođenja registra ovlašćenja, što će dovesti do rasterećenja banaka, kao i dužnika i poverilaca.
Imajući u vidu da je Narodna banka Srbije nadležna za nadzor nad gotovo celokupnim finansijskim sektorom u Republici Srbiji, osim tržišta kapitala, i da raspolaže profesionalnim i dobro obučenim kadrom u oblasti supervizije, Narodnoj banci Srbije se zakonom poveravaju nadzorna ovlašćenja nad poslovanjem platnih institucija, institucija elektronskog novca i operatora platnih sistema.
Pored toga, Narodna banka Srbije vršiće nadzor i u delu poslovanja javnog poštanskog operatora koji se odnosi na pružanje platnih usluga i izdavanja elektronskog novca, što do sada nije bio slučaj, s obzirom na to da je JP PTT saobraćaja Srbije jedan od najvećih pružalaca platnih usluga prema broju klijenata koji svakodnevno vrše plaćanja u vrednosti po broju transakcija koje se tom prilikom izvrše.
Narodnoj banci Srbije obezbeđeni su odgovarajući instrumenti, uključujući i mogućnost novčanog kažnjavanja i oduzimanja dozvola za rad, kako bi nadzor koji se vrši mogao da bude i efikasan i efektivan.
Na kraju, ali nikako ne manje važno, odredbama Predloga zakona o platnim uslugama vrši se i usklađivanje sa propisima EU iz oblasti platnih usluga i elektronskog novca, odnosno sa odredbama Direktive o platnim uslugama na unutrašnjem tržištu, Direktive o osnivanju, nadzoru i poslovanju institucija elektronskog novca i Direktive o konačnosti poravnanja u platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti.
S tim u vezi, a uzimajući u obzir otpočinjanje pregovora u okviru poglavlja koje se tiče slobode kretanja kapitala, poseban deo zakona posvećen je odredbama koje će početi da se primenjuju po pristupanju Republike Srbije EU. Ovim odredbama uređuju se rokovi izvršenja prekograničnih platnih transakcija i platnih transakcija u evrima ili drugoj valuti države članice, zatim prekogranično pružanje usluga, odnosno mogućnosti za poslovanje platnih institucija i institucija elektronskog novca iz država članica u Republici Srbiji i obrnuto, kao i prekograničnu saradnju između nadzornih organa u Republici Srbiji i EU radi unapređenja vršenja poslova supervizije.
Kako je zakonom predviđen čitav niz novih rešenja, predviđen je i prelazni period do 1. oktobra 2015. godine, odnosno do početka primene ovog zakona, a usvajamo ga danas da bi svi oni koji će se po tom zakonu naći u pravnom prometu mogli adekvatno i da pripreme za njegovu primenu.
Dame i gospodo, želim da vam iznesem u najkraćem i novine koje se tiču zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji smo u okviru paketa zakona koje smo predložili i koji se odnose na platne usluge, dostavili i želim da vam u najznačajnijim crtama iznesem novine koje će posebno zanimati građane Republike Srbije i one na koje se proširuju nadležnosti zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Iako je jedan od glavnih motiva zašto smo u ovaj paket uvrstili i ovaj zakon bio u stvari njegovo usaglašavanje sa Predlogom zakona o platnim uslugama, predloženim rešenjima postiže se daleko više od toga. Ovim zakonom preduzima se jedan bitan iskorak u pravcu unapređenja zaštite korisnika svih bankarskih usluga, otklanja se većina manjkavosti postojećeg zakonskog okvira uočenih u njegovoj dosadašnjoj primeni i stvaraju odgovarajući preduslovi za blagovremeno i efikasno sprečavanje zloupotreba i otklanjanje nepravilnosti u ponašanju pružaoca finansijskih usluga, pre svega banaka, prema svojim klijentima.
Među najvažnijim rešenjima najpre treba izdvojiti proširenje zaštite koju pruža ovaj zakon na preduzetnike i poljoprivrednike. Uzimajući u obzir potrebu da se ovim licima pruže sve informacije i objašnjenja na osnovu kojih će moći da sagledaju da li ponuda odgovara njihovim poslovnim planovima i potrebama predloženo je da pri uzimanju kredita, polaganju novca, obavljanju plaćanja i korišćenju drugih finansijskih usluga, preduzetnici i poljoprivrednici imaju potpuno identičan položaj kao i obični građani, fizička lica.
Za razliku od njih pravna lica raspolažu obično većim resursima. Realne mogućnosti za racionalnu procenu ponuđenih usluga je kod njih na višem nivou, a upoređivanje i izbor ekonomski prihvatljivije ponude u njihovom slučaju su takođe veće, pa je zato zadržano rešenje, kao što je to slučaj i u dominantnoj uporednoj praksi, da se na pravna lica i dalje ne primenjuju odredbe Zakona o zaštiti koja važe za građane.
Ovo naravno ne isključuje mogućnost da se u skladu sa Zakonom o bankama, pravna lica i dalje ako su nezadovoljna ponašanjem banke obraćaju prigovorom u vezi sa poštovanjem odredaba koje se primenjuju na njihov ugovorni odnos.
Predlogom zakona proširuje se zaštita i na davaoce sredstava obezbeđenja, što do sada nije bio slučaj. Jemcu, žirantu, vlasniku stvari na koje se ustanovljava založno pravo, oni do sada nisu imali, a sada će uživati gotovo podjednaku zaštitu kao i korisnik finansijske usluge. Osnovni razlog za ovakvo rešenje leži u tome što se u praksi dešavalo da davalac sredstava obezbeđenja, jemac, žirant i ne zna kakve je sadržine ugovor iz kojeg proističu obaveze za koje on garantuje niti za koji iznos jemči, a u slučaju povrede njegovih prava, on nije uživao ni procesnu zaštitu kao korisnik.
Ovim zakonom se ovo menja, jer će se sada sve predugovorne informacije i kopije ugovora dostavljati i davaocu sredstava obezbeđenja, a on će moći da se punopravno obraća u slučaju povrede njegovih prava kako banci tako i Narodnoj banci ako nije zadovoljan odgovorom banke. Da prava korisnika zajamčena ovim zakonom ne bi ostala prazno slovo na papiru, od ključnog značaja je da se obezbede efikasne procedure za zaštitu prava korisnika finansijskih usluga. Otuda je posebna pažnja u njegovoj primeni posvećena upravo ovoj problematici. Tako se predloženim rešenjima ubrzava i čini delotvornijim postupak ostvarivanja prava korisnika, skraćivanjem roka banci za davanje odgovora na prigovor klijenta sa 30 na 15 dana uz mogućnost da banka produži rok za 15 dana samo izuzetno i to iz objektivnih razloga, odnosno kada postoji ili su nastupile okolnosti na koje ona nije mogla da utiče.
Pored toga, izričito će biti propisano da banka i pružalac finansijske usluge neće moći da naplaćuje nikakve naknade i druge troškove za postupanje po prigovoru, a biće dužna i da omogući podnošenje prigovora i na svojoj internet stranici na kojoj moraju obezbediti korisniku da se upozna sa načinom podnošenja prigovora i načinom postupanja po prigovoru. Sve ovo bitno će skratiti i olakšati klijentu put ostvarivanju svojih prava.
Dalje, ako je korisnik nezadovoljan prigovorom ili mu davalac finansijske usluge nije odgovorio u zakonom propisanom roku, on se može obratiti NBS pritužbom koja ako utvrdi da se banka ogrešila o klijenta nalaže otklanjanje nepravilnosti, a banci se može izreći i novčana kazna u slučajevima i na način propisan zakonom.
S tim u vezi, novina u ovom zakonu je i proširenje raspona kazni postojećeg, dosta uskog i nefleksibilnog okvira, od 500.000 do 800.000 dinara na iznos od 80.000 dinara do milion dinara, što će omogućiti da se u svakom pojedinačnom slučaju u zavisnosti od težine nepravilnosti i ponašanja davaoca finansijske usluge na izbalansirani način odmeri visina novčane kazne. Osnovna svrha postojanja novčanih kazni jeste da se one izriču uvek kada nastupe okolnosti za njihovu primenu, a ne to da se propisuju isuviše visoke kazne koje bi se onda relatizovale u praksi izbegavanjem da se primene zbog nesrazmere u odnosu na učinjeno delo.
Pored toga, unapređeni postupak posredovanja u kome se Narodna banka pojavljuje kao institucionalni medijator, s obzirom na to da se davalac finansijske usluge dodatno motiviše, da u postupku posredovanja pronađe kompromisno rešenje, naravno, u interesu korisnika, kako bi umanjio rizik od eventualne sankcije koju bi mu mogla izreći Narodna banka Srbije i javnog objavljivanja podataka o nepravilnostima koje je načinila ta banka.
Vrlo važna novina je to što Narodna banka Srbije neposredno preuzima odgovornost za ispitivanje nepoštene poslovne prakse i nepravičnih ugovornih odredaba u delu finansijskog sektora koji nadzire, što predstavlja odgovarajuću paralelu u odnosu na nedavno usvojena rešenja u Zakonu o zaštiti potrošača, koji je usklađen sa relevantnim evropskim direktivama.
Tako bi se kao nepoštena poslovna praksa moglo tretirati, na primer, obaveštenje davaoca finansijske usluge upućenog klijentu, da se češćim korišćenjem određenog finansijskog proizvoda, kao što je na primer kreditna kartica, povećava šansa korisnika takve kartice na dobitak u nekoj nagradnoj igri – putovanja, novčane nagrade i slično.
Ovim zakonom Narodnoj banci Srbije poveravaju se delotvorni instrumenti, ne samo u pogledu mera koje će uslediti nakon što budu konstatovane nepravilnosti banaka, već se afirmiše i uloga centralne banke, kao institucije koja će moći i preventivno da reaguje i usmerava fer tržišnu praksu kada uoči neželjeno ponašanje prema klijentima u finansijskom sektoru.
Takođe, kao što sam na početku i rekla, ovim zakonom vrši se usklađivanje sa predloženim Zakonom o platnim uslugama, na taj način što se ugovorna materija o platnim uslugama u celini uređuje sada u matičnom Zakonu o platnim uslugama.
Naime, ugovor o otvaranju i vođenju računa i ugovor o izdavanju i korišćenju platnih kartica biće uređeni ugovorom o platnim uslugama u Zakonu o platnim uslugama, koji ima daleko šire značenje i sadržinu, jer obuhvata ne samo ove usluge koje se tiču računa i kartica, već internet plaćanja i plaćanje putem mobilnih telefona i drugih telekomunikacionih uređaja, novčane doznake i druge slične usluge.
S druge strane, kada pružaoci platnih usluga odobravaju kratkoročne kredite, što će moći da čine uz odgovarajuću adekvatnost kapitala prema Zakonu o platnim uslugama, na njih se u potpunosti primenjuju obaveze i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Jedna od bitnih novina ovog zakona je i odredba prema kojoj će sve banke koje su pre 2011. godine odobravale kredite po jednom tipu kursa, po pravilu je to bio kupovni, za banke niži kurs, a po kojima su klijenti u obavezi da otplaćuju obaveze po drugom nepovoljnijem tipu kursa biti u obavezi da nakon početka primene ovog zakona obračunavaju anuitete po najmanje istom tipu kursa, po kojem su kredit i odobrile, što smatramo da je fer rešenje, koje će makar u određenoj meri olakšati izmirivanje obaveza klijentima banke.
Najzad, s obzirom na obim i dubinu promena koje nova zakonska rešenja donose, predviđen je tranzicioni rok od tri meseca, kako bi se davaoci finansijskih usluga pripremili za njegovu primenu, osim odredaba koji se tiču usklađivanja sa Zakonom o platnim uslugama koji će u skladu sa rokom u kom će on početi da se primenjuje, pa će se i te odredbe primenjivati od 1. oktobra 2015. godine. Znači, samo odredbe koje se tiču isključivo Zakona o platnim uslugama.
I još par reči o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju i Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma, koji se u ovom paketu nalazi zbog potrebe da se uskladi sa ova dva osnovna zakona sa kojima smo izašli pred vas i o njima ću najkraće reći ono što je neophodno.
Jedini motiv za predlaganje izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju bio je upodobljavanje sa Zakonom o platnim uslugama kako bi se novim učesnicima na našem finansijskom tržištu, domaćim institucijama elektronskog novca i platnim institucijama koje će se osnivati od 1. oktobra naredne godine, omogućilo ono što je stranim institucijama elektronskog novca, poput Pej Pala, omogućeno još u 2012. godini da rezidenti preko tih institucija mogu vršiti platni promet sa inostranstvom, odnosno slati i primati novac po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga.
Moram da ponovim zbog svih onih koji ne žele da čuju, ne misleći na vas ovde, nego na javnost, molim vas da me pogrešno ne razumete. Jedini motiv za predlaganje izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju je usklađivanje sa Zakonom o platnim uslugama, kako bi se novim učesnicima, na našem finansijskom tržištu, domaćim institucijama elektronskog novca i platnim institucijama koje će se osnivati od 1. oktobra naredne godine, omogućilo ono što je već sada moguće, stranim institucijama elektronskog novca koje još od 2012. godine mogu da obavljaju poslove kojima rezidenti mogu da vrše platni promet sa inostranstvom, odnosno da šalju i primaju novac po osnovu elektronske prodaje roba i usluga.
Međutim, i pored kristalno jasnih odredaba i nedvosmislenog obrazloženja ovog zakona, ponovo su se čak i prošle nedelje u medijima pojavili natpisi, izjave tzv. „domaćih eksperata“ u ovoj oblasti koji su izneli tvrdnju da će Pej Palu zakonski biti omogućeno da obavlja ovu uslugu prijema tek od 1. oktobra 2015. godine u skladu sa pritajenom nadom da će 100 puta izrečena neistina možda jedanput postati istina.
„Neznanje prava ne izvinjava“, glasi čuvena pravnička poslovica, ali u ovom slučaju kao i u drugim sličnim slučajevima, NBS će istrajavati na edukovanju javnosti isprečavanju širenja dezinformacija u svakom pojedinačnom slučaju kako bi na taj način sprečila da štetne posledice neznanja ili loših namera budu reflektovane na poverenje investitora i poslovni ambijent u našoj zemlji.
I ovom prilikom naglašavamo da sve pravne prepreke za uvođenje servisa prijema novca za naše rezidente preko stranih institucija elektronskog novca, uklonjene u 2012. godini u prilog tome govori ne samo to što je Pej Pal zvanično obavestio NBS u oktobru mesecu ove godine da je obustavio servis prijema elektronskog novca nakon tri dana isključivo iz tehničkih razloga, a ne zbog regulatornih prepreka, već i činjenica da već u ovom trenutku licencirane kompanije iz EU pružaju usluge prijema novca našim rezidentima čija imena ne bih navodila da to ne liči na reklamu jer nije primereno.
Pored toga, izmenama Zakona o deviznom poslovanju, NBS postaje organ kontrole deviznog poslovanja kod institucija elektronskog novca i platnih institucija.
Zakon o izmenama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je sa minimalnim brojem članova zakona koje menjamo u stvari pred vama samo zbog usklađivanja sa Zakonom o platim uslugama i zbog toga smo ga i dostavili u ovom paketu jer budući da NBS obavlja nadzor nad primenom ovog zakona, kod banaka i drugih finansijskih institucija koje kontroliše, naš nadzor je proširen i u delu sprečavanja pranja novca na platne institucije i institucije elektronskog novca.
Znači, s obzirom na to da smo i do sada vršili kontrolu nad organima koji su u finansijskom sistemu, proširuje se naša nadležnost i na te platne institucije čije formiranje očekujemo od 1. oktobra 2015. godine.
Isto tako, izričito je predviđeno i da su ove institucije obveznici tog zakona, a unosi se i izuzetak u vezi sa preduzimanjem mera praćenja stranke kada je vrednost elektronskog novca ispod određenog iznosa, što je rešenje u potpunosti usklađeno sa relevantnim propisima iz ove oblasti.
Da zaključim uvodno izlaganje, gde sam se trudila da budem ni preterano načelna, ni previše detaljna, da sam ponosna što pred vas iznosim zakone koji su pisani u Narodnoj banci uz pomoć struke, nauke, svih zainteresovanih strana, uz prihvatanje svih dobronamernih korisnih saveta i što pred sobom imate zakone koji nisu napisani uz slušanje, šaputanja bilo koje interesne grupacije, bilo kog lobija, budućih institucija ili bilo čega sličnog, sa čime je Srbija, uverena sam, konačno raskrstila.
Ovo su zakoni koji treba da doprinesu kvalitetu života svih građana Republike Srbije i zato vas, dame i gospodo poslanici i svi oni koji nas gledate i slušate, molim da date podršku ovim zakonima, jer svi tako preuzimamo obavezu da unapredimo delatnost u ovoj oblasti, a Narodna banka će sa ljudima koji su ga pisali i deo njih sedi danas ovde sa mnom, sedeće i kada bude rasprava u pojedinostima, zaista služe na čast i ponos Srbiji i svima vama.
Zahvaljujem se na pažnji sa kojom ste saslušali moje izlaganje.

Zahvaljujem se gospodine Đurišiću.
Prva neka primedba koju sam sebi upisala jeste da mi je žao što Narodna skupština nije centralno mesto rasprave o jednom ovakvom zakonu kao što je Zakon o osiguranju ili platnim uslugama, a ona to nije iz objektivnih razloga.
Sama sam bila narodni poslanik i ako išta cenim, cenim stav koji će narodni poslanici ovde izneti jer oni ovaj zakon konačno i usvajaju. Od svega što ste izneli ja ću prvo poći sa onim da prihvatam vašu primedbu da je možda moje obrazloženje na primedbe da „pej pal“ nije tu, zato što postoje zakonska ograničenja, bila preuranjena.
Da, ali sam smatrala da je ovo mesto gde ne treba da otvaramo priče koje imaju obrazloženja koje neko drugi ne želi da čuje. Nijedan poslanik nije izneo, možda ne bi ni izneo tu primedbu, ali je ovo jedino mesto na kojem mogu da iznesem pred svima vama da vi koji ste zaista upućeni ili držite do istine, prihvatite činjenicu da „pej pal“ nema nikakvih zakonskih ograničenja, ni bilo koja druga institucija, strana platna institucija, da prima i da postoji taj platni promet između rezidenata, odnosno domaćih građana i inostranstva.
Ali, zloupotrebe u medijima, gde se tehničke nemogućnosti koje je i sam „Pej pal“ priznao u pismu Narodnoj banci, i dalje provlače kroz javnost stvaraju jednu vrstu rizika za Narodnu banku kao instituciju koja se samoodbranaški ponaša, a neutemeljeno. Utemeljeno je i ovo je mesto gde ja to odgovorno tvrdim, pozivajući se na činjenice, i to ostaje u zapisniku. Znači, izvinjavam se poslanicima koji nisu izneli primedbu, a ja sam preuranjeno odgovorila na napade koji su dolazili iz javnosti.
Sve drugo vrlo ću kratko obrazložiti. Razlog za hitan postupak nije ni nedostatak vremena da se o zakonu razgovara, niti brzina da se usvajanjem bilo kog rešenja provuče, rekla bih žargonski. Razlog za hitan postupak je isključivo tehničke prirode. Postojeći Zakon o osiguranju sadrži odredbu koja kaže – ukoliko se poslovi životnog i neživotnog osiguranja ne razgraniče, ne razdvoje sve osiguravajuće kuće koje posluju u tom režimu, a to ne urade do 31. decembra, sa 1. januarom gube dozvolu. Vi ste verujem bili poslanik prethodne godine, verujem i one pre prethodne, kada je taj rok odlagan već par godina unazad.
Mi smo zaključili da nema razloga da Zakon o osiguranju, koji je od aprila meseca kada je stari prestao da bude osnova, taj o kojem vi govorite iz aprila 2012. godine prestao da bude osnova za razgovor, jer nije bio ni dovoljno usklađen sa regulativama EU, nije bio dovoljno ni prilagođen potrebama ove privrede, rađen je i razgovaran na svim stručnim nivoima, institucijama, komorama, bio je u javnoj raspravi, u skraćenoj verziji je bio dostavljen i Evropskoj komisiji. Evropska komisija je na njega dala mišljenje.
Razlog za hitno usvajanje je samo da ne izlazimo pred vas, mi ili Ministarstvo finansija, sa produženjem roka za razdvajanje životnog od neživotnog osiguranja, a da onda posle Nove Godine krećemo sa zakonom, a zakon je već spreman, odobren od svih relevantnih institucija, samo poslaničke grupe, zbog zauzetosti drugim poslovima i mnogim reformskim zakonima, nisu imale vremena da sa njim upoznaju pre nego smo vam ga dostavili prošle nedelje.
Moram da vam kažem zašto nismo ranije dostavili vama. Bio je spreman maja meseca, jer za nas kao Narodnu banku koja svoju politiku po Zakonu o Narodnoj banci usklađuje sa ekonomskom politikom Vlade, mi smo svoj zadatak dobijen u ekspozeu premijera uradili na vreme. Osamnaestog jula smo poslali paket zakona, između ostalog i Zakon o osiguranja Vladi Republike Srbije, ali drugi nametljivi i važniji zakoni, reformski, nisu omogućili da Zakon o osiguranju dobije prioritet, niti je bio prioritet. On ni sada nije prioritet, da - budžet je prioritet, ali on je isuviše ozbiljna stvar, da bi rok kao forma bio ispred suštine.
Ne treba Vladi advokat. Ali ja vama želim da objasnim i građanima Srbije da razlog za hitnost jeste jedino da ne dolazimo dva puta u Skupštinu i bespotrebno trošimo vreme koje ovde košta.
Ono što želim pre svega da vam kažem jeste sledeća stvar - da bi postojale firme koje se osiguravaju, da bi postojali građani koji treba da plate životno ili neživotno osiguranje ili bilo koje drugo treba da postoje fabrike koje rade, investicije koje će pomoći da se takvi kapitalni objekti grade ili rekonstruišu postojeći i da postoje nova radna mesta, pa da bi iz toga mogli da proisteknu poslovi za Narodnu banku. Ne, nisam ja skromna i poslušna, pa puštam Vladu da se bavi drugim zakonima, a ne onima koji su u nadležnosti Narodne banke za koju sam ja odgovorna, nego prosto shvatam hijerarhiju ciljeva i prioritet poslova. Ne vredi ni Zakon o osiguranju, makar bio i najbolji, ako nemate po njemu koga da osiguravate. Ne vredi ni razdvojeno životno osiguranje ili nerazdvojena, ako nema ko da ga plati, da ga koristi.
Svima nam je cilj da ovi zakoni koje donosimo imaju dobrobit za građane. Naši zakoni jesu preduslov za to, ali ispred njih postoje svi ti reformski zakoni koji su vašom zaslugom ovde usvajani. Ja se zahvaljujem što ste vi prihvatili da o ovome razgovarate i molim vas, primedba da će taj zakon stupiti na snagu, Zakon o platinim uslugama, npr. 1. oktobra 2015. godine, ne remeti zahtev, ne poništava zahtev da mi o njemu razgovaramo danas, jer mi ga ne možemo usvojiti u septembru da bi on počeo da se primenjuje u oktobru.
Videli ste iz mog prilično dugog, a ja mislim neophodno dugog izlaganja, koliko poslova treba uraditi i pripremiti, da bi sve te institucije koje više neće dozvoliti da banke imaju monopol, nego će se i one baviti sem kredita stambenih, osim oročavanja štednje, gotovo svim ostalim poslovima. Pa nećemo imati samo bankocentrični sistem, moraju da se pripreme za njega. Da vide da li je Srbija tržište koje će ovde poslovati, moraju da postoje odeljenja za licenciranje, mora da postoji ustanovljen sistem nadzora, a da bi svi mogli da se pripremaju zakon mora da bude usvojen sa rokom važenja od 1. oktobra 2015. godine, i vi to sigurno znate, a ja samo dodatno želim da obrazložim.
Sve drugo, ni jednu primedbu koju ste izneli, neću da ignorišem, ali jednini i pravi posao, posao iznad svih poslova koje Narodna banka treba da uradi jeste da obezbedi makroekonomsku stabilnost, da obezbedi stabilnost u kojoj ćemo stvarati zajednički privredni ambijent u kojem će investitori hteti da dolaze i da otvaraju platne institucije i da otvaraju banke i da zadržavaju poslove osiguranja ili da otvaraju nove poslove osiguranja. Uslov svih uslova za taj makroekonomski ambijent i stabilnost je niska inflacija.
Nije u redu, ali ja ne mogu da imam lažnu skromnost, da ja to kažem, a da neko drugi prećutkuje, ali to je činjenica koja se vidi, beleži i mora da se istakne svuda - Srbija koja je bila u vrhu po toj visokoj inflaciji sa 12,2% međugodišnje svela je inflaciju na 2,2%, sada je to 2,4%. Mi smo neuspešni po onom što nama u memorandumu piše, mi treba da imamo inflaciju 4 plus, minus 1,5. znači, ja ne postižem pravi rezultat, jer nisam kao guverner, u cilju onom donjem, makar 2,5%, ispod toga smo. Ali to znači da je plata svakog građanina Srbije zaista vredna onoliko koliko i prima.
Šta bi vredelo da smo postigli neki drugi cilj, da smo inflatorno punili budžet ili da imamo rezultat koji nije snižavanje inflacije ispod gotovog koridora na evropskom nivou? Nemojte da zaboravite nikada davno izrečenu tvrdnju jednog od nemačkih državnika, ne samo o inflaciji, nego o stabilnosti uopšte, stabilnost nije sve, ali bez stabilnosti, odnosno u Srbiji bez inflacije sve je ništa, bez niske i stabilne inflacije.
Svi mi koji pamtimo 90-te, znamo da se iz takvog iskustva lako ne izlazi, a da bi mogli da planiramo kao pojedinci, kao porodice, kao privreda, kao država, mi moramo pre svega da imamo stabilnost, markoekonomsku i finansijsku. Taj posao će Narodna banka nastaviti da obavlja, ali ona ne može da obavlja taj posao sama, koordinacija monetarne i fiskalne politike i svih ostalih činioca koji treba da doprinesu toj stabilnosti, čiji smo mi samo jedan stub, i samo jedna ruka koja je čini, jeste posao svih nas, jer to je ono što privlači investitore, ali i stabilnost koja znači da mi danas razgovaramo o reformskim zakonima koji nisu, poštovani kolega, samo pogled u daljinu.
Mi smo po pitanju nadzora nad bankarskim sistemom gotovo potpuno spremni za Bazel III, što jeste nešto sa čime se suočava najrazvijeniji deo Evrope, zato što mi imamo 75% bankarskog sistema čije su matične banke u EU. Hoćemo, ali hteli ili ne hteli, mi moramo da budemo ne sa pogledom u daljinu nego sa pogledom u današnjicu i u stvarnost, stvarajući ambijent za sigurno poslovanje svih finansijskih institucija i mi to i činimo.
Očekujem zaista da vaša rasprava u ovom tonu bude i ja ću se sve vreme truditi da budem ono što sam dve godine i četiri meseca, a to je guverner NBS, ali to da ću ostati čovek koji je osetljiv na svo kršenje prava korisnika finansijskih usluga, na to da nepristrasno gledam na posao koji radim i na korisnike usluga onog posla koji radim, ja se time ponosim. Ponosim se svojim političkim, ako hoćete, bekgraundom, svojom političkom prošlošću zato što sam sve vreme na isti način kao i sada kada sedim naspram vas gledala i gledam interes građana i države Srbije i pitanje šta svako od nas smatra da treba da uradi u interesu građana Srbije.
Ponosna sam što sam iz mnogih ćoškova iz Narodne banke, ne dovela nove, izvukla iz senke najvrednije mlade ljude u najproduktivnijem dobu kada su u stanju da napišu ovako kvalitetan Zakon o osiguranju, a bitno je drugačiji od onog koji je bio u aprilu 2012. godine. Zaista sam neko ko može da kaže - zadovoljna sam osoba što su ti ljudi prepoznali u Izvršnom odboru i guverneru, koji je predsedavajući tog izvršnog odbora, saradnike da iznesu svaku ideju koja može da unapredi naš zajednički život. Takva zakonska rešenja imate pred sobom i zaista s ponosom ponavljam - jedan deo ljudi je tu, drugi deo sedi u banci, ne sedi nego radi, jedan deo njih je tu, spreman da odgovori na sve vaše primedbe, pitanja, a svi oni imaju jedan zajednički imenitelj. Radimo da svi zajedno kažemo da u ovoj Srbiji ne postoji nijedan drugi interes od zajedničkog interesa, a to je da ostanemo dostojni funkcije koju obavljamo.
Najponosnija na svoju funkciju poslanika i dugog sedenja u ovim klupama, danas sa jednakim ponosom ali i sa jednakom odgovornošću i prema građanima i prema vama, kao predstavnicima građana, i prema Vladi i njenom programu, ali iznad svega prema budućnosti koja će da meri potez svakog od nas, stojim pred vama i radim svoj posao. Zahvaljujem se. Ubuduće neću ovako dugo govoriti, što je navika iz poslaničkih vremena. Zahvaljujem se.

Prihvatajući primedbu gospodina Đurišića da sam preuranjeno obavestila da razlozi za jedan deo posla koji ne može „Pejpal“ da radi nije na delu regulatornog i na strani NBS, nego na strani tehničke neopremljenosti „Pejpala“, sada bih na isti takav način želela da na vreme kažem jedan koji je ključan, ilustrativan. Uzeću samo jedan, neću da govorim o svim razlozima zbog kojih se nalazimo u situaciji u kojoj se nalazimo. Monetarnoj politici je dat preveliki značaj unazad deset i više godina, mnogi su mislili, čak i akademska struka, da monetarna politika može mnogo toga ili gotovo sve sama. Ne, ne može, pa ni NBS, kakve god mere da donosi.
Sve ono što se dešava u fiskalnoj politici dođe na naplatu kroz monetarnu politiku. Znači, svaki nedostatak novca i svako veće trošenje od zarađivanja na kraju se prelije na monetarnu politiku, na njene mere, na njenu reakciju koja se zove ili velika inflacija, visoka inflacija, koja je posredno oporezivanje građana ili se iskaže kao negativan finansijski rezultat monetarne institucije koja, htela ne htela, mora da rešava probleme koji proizilaze iz većeg trošenja od zarađivanja ove ili bilo koje vlade. To nije samo teorija.
Na isti način kako će NBS morati da rešava, slikovito i jednostavno za građane prikazano, onu zagađenu vodu koja će se slivati iz velikih i uglednih bankarskih sistema posle stres testova koje radi Evropska centralna banka, gde stvari nisu tako sjajne kao što izgledaju, jer ne postoje brane koje štite Republiku Srbiju i naš finansijski sistem od problema koji dolaze iz banaka matica, na isti takav način ne postoji ni vremenska brana između prethodnih vlada i ove NBS, niti postoji barijera kojom se mogu sačuvati bilansi NBS od računa koji se ispostavlja nasleđem, koji se zove zaduživanje bez mogućnosti vraćanja povlastica ili trošenje, a bez realnih izvora prihoda.
To znači da je više nego desetogodišnji račun stigao na naplatu, gde je pod željom da se izmeni struktura proizvođenja, da se promenom vlasnika, ali pukom promenom vlasnika kao privatizacijom, promeni struktura koja će više proizvoditi, zarađivati, omogućavati životni standard, iako se u tu privatizaciju išlo prilično nekritički, gde se prodavalo a da se nisu istovremeno stvarali novi privredni objekti iz tog novca, iako je Narodna banka Srbije, koju ja predstavljam u kontinuitetu kao jedna od guvernera, koji sada vrši tu funkciju, ako je Narodna banka Srbije 2006. i 2007. godine, pa gotovo i 2008. godine imala ogromne prilive od prodaje preduzeća, od prodaje kapitala, koji su se merili stotinama, a kada je „Mobi 063“ u pitanju preko milijardu, blizu milijardu i po priliva deviznih sredstava, Narodna banka Srbije je tada, zbog trošenja Vlade koji su građanima na onom što je jednokratni prihod, omogućavala da imaju bolji život, bolji standard, povećavala im plate, znajući da to neće kontinuirano da pristiže, stvarala troškove Narodnoj banci koja je iskazivala gubitke u tim godinama kada je morala da taj višak dinara, koji se pojavljivao u novčanom sistemu, finansijskom sistemu, da povlači i da stvara gubitak, koji je, na primer, iznosio 375 miliona evra u jednoj godini.
Znači, odlukom Vlade da prodaje preduzeća, da taj novac daje u potrošnju, a ne da ga stavlja u kapitalne investicije i da stvara nacionalne investicione planove koji su to bili po nazivu, a deo toga ne i stvarno neki investicioni planovi, stvarani su problemi Narodnoj banci koja je imala gubitak, koja je morala da plaća povlačenje tog novca, iako je u to vreme pre finansijske krize ta ista Narodna banka, a i Vlada sa njom prihodovala ogroman novac od deviznih rezervi na međunarodnim tržištima kapitala.
Na primer, u godini kada je Narodna banka Srbije prikazala gubitak od 375 miliona evra, imala je prihod, verovali vi ili ne, od 400 miliona evra od deviznih rezervi. Da li znate koliko danas ima na devizne rezerve koje su preko 10 milijardi evra? U desetinama hiljada se mere ti prihodi, zato što najkvalitetnije banke i finansijske organizacije kod kojih mogu da se plasiraju sredstva imaju nulte kamate, a neke od njih čak i negativne. Znači, plaćaju da bi čuvali vaš novac. Sad neko može to da ne uzme u obzir, a neko mora da uzme u obzir promenjene okolnosti onog što je bila zlatna kiša u neko doba, kada se nije očekivalo ono što je donela kriza 2008. godine.
Ne ova stranka ili ona stranka, ne ja kao guverner ili vi kao poslanik, svi zajedno sada živimo stvarnost o kojoj moramo da govorimo posmatrajući ukupnu sliku. Od te slike ja ću da vam dam samo jedan detalj, jer je vezan za današnju raspravu.
Imam pred sobom sačuvan Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za razvoj privatnog i finansijskog sektora između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj iz 2009. godine. U junu mesecu je objavljen u „Službenom glasniku“, u broju 42, naziv tog zajma, onaj numerički naziv, je 7651yf i iznosio je 34 miliona i 900 hiljada evra, blizu 35 miliona evra jedan zajam, koji kaže – zajam za razvoj privatnog i finansijskog sektora. Gde je taj novac otišao? To ćete pitati vi kao poslanici. Ja sam tada pitala - da li je moguće da u jednom zakonskom projektu, koji nam stvara obavezu finansijsku, znači, imamo dug koji danas vraćamo vi i ja zajedno i svi građani Srbije, gde nisu definisani načini gde će biti uložen taj novac i šta će se sa tim realizovati, ali jeste u obrazloženju zakona dati su ciljevi koji se postižu ovim dugom.
Pročitaću vam ono što se nalazilo na strani 27 ciljeva zakona za koji smo zadužili državu Srbiju sa 35 miliona evra: Ostvarivanje planiranih ciljeva realizovaće se preko izrade i primene strategije za privatizaciju preostalih finansijskih institucija koje su u većinskom vlasništvu zajmoprimca. Zajmoprimac je država Srbija.
Znači, 2009. godine se država Srbija obavezala da će smanjiti učešće, citiram, radi smanjivanja učešća zajmoprimca u finansijskom sektoru sa sadašnjih, govorim o 2009. godini, 17,29% na 10% u 2010. godini, kada su u pitanju banke, i u smanjenju učešća sa sadašnjih, tadašnjih, 2009. godine, 34% na 30% u 2010. godini, kada su u pitanju osiguravajuća društva.
Poštovani poslaniče Ivane, uzeli smo kredit od 35 miliona evra da bi smanjili učešće države sa 17,29% na 10% u 2010. godini u bankama i da bi smanjili učešće sa sadašnjih, tadašnjih, 34% na 30% u 2010. godini za osiguravajuća društva.
Zašto? Da li su Srbi manje dobri upravljači u bankama, osiguravajućim društvima ili manje umeju da budu efikasni menadžeri u kompanijama ili se država pojavila kao neko koje sam u sebe sumnjao da će umeti da vodi finansijski sektor? Vi govorite o prioritetu Zakona o ograničavanju kamata u finansijskim institucijama i bankama, predstavljajući se ljudima koji žele da zaštite građane. Štitim ih i ja jednako kao i vi, ali u sistemu nasleđenih obaveza i u tržišnoj privredi ne može Narodna banka da ograničava kamate bankama, ne možete građane da smatrate nedoraslim u preuzimanju obaveza, nego im kroz zaštitu korisnika omogućavamo da budu upoznati sa svim elementima rizika koje preduzimaju i preuzimaju. Zato smo i dali izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali ne možete da okrivite ni sebe, ni mene, ni Vladu, ni bilo koga što je ovo samo jedan od kredita koji pristiže na naplatu i danas u 2014. godini 325 miliona evra je država Srbija isplatila samo po osnovu kamata. Sto miliona u ovoj godini imamo više troškova po osnovu kamata u odnosu na prethodnu godinu.
Moram da izrazim hrabrost ovoj Vladi koja ide u reformske procese i ne daje zadatke narednim vladama, nego ih oročava za svoj mandat, preduzima nepopularne, neodložne i teške mere, rizikujući sopstvene mandate koji su joj u drugom planu u odnosu na neophodne i neodložne mere građanima. U tom smislu imam samo jedan apel, pogledajmo široku sliku računa nasleđenih koje moramo, kao odgovorni činioci države, da prihvatamo i da izmirujemo. Nemojmo da ljudima ubijamo nadu da ne može da bude bolje.
Iznosim ovu istinu da bi znali koliko teških mera moramo da preduzmemo svi. Želim da iznesem nadu da iz ovog može da se izađe zajedno sa vama, koji niste zaslepljeni… Ja sam pripadnik Narodne banke Srbije i trenutno imamo nezavisnu poziciju, ali se vi prema meni ne ponašate kao prema guverneru koji ima političku prošlost i iznosite dobre karakteristike zakona. Sve vreme sam to radila kao poslanik o kom god zakonu da sam govorila. To je nada za ovu Srbiju da mogu da se ovako teški, nasleđeni problemi rešavaju zajedno.
Kao što kaže jedan moj uvaženi kolega, ljudima je potrebna istina, ali se zbog istine ubija. Ljudima je još više potrebna nada, jer se zbog nade živi. Tu smo da zbog vas mladih ljudi i ovih koji sede ovde, kojima se divim za lojalnost institucija, za predanost poslu, vama za posao koji radite, da tu nadu u ljudima probudimo, da su problemi privremeni, da ih ne smemo uvećavati, da zatečene probleme moramo javno da iznesemo u obimu u kojem on jeste nasleđen, ali ne da kukamo nad onim što se desilo.
Iskaču kosturi u Narodnoj banci u kojoj sedim svakodnevno. Slikovito da kažem sa kakvim se sve problemima suočavam. Izvinite, da li ste ikada igde pročitali tekst o tome da upirem prstom u prethodne, koji su mi u nasleđe ostavili da moram da zatvorim sa saradnicima četiri banke u kojima je država imala učešće?
Ne očekujem ja da me savremenici za to pohvale, ali znam da je moj zadatak bio da sprečim zloupotrebu tih prečica koje su dovodile do pljačkanja državnog budžeta i građana posredno, time što su se stvarale banke i u njih ulivao novac koji nije mogao da bude produktivno upotrebljen. Nikada nisam gledala kako se banka zove, ni ko je njen osnivač, ali, jesam sedela sa svima onima koji su nudili rešenja, kao što sam sedela i kao što smo preduzeli sve pre nego smo oduzeli licencu jednom osiguravajućem društvu. Ako se ičim ponosim, ponosim se svojom nepristrasnošću i željom da razgovaram sa svima onima koji mogu da pomognu stabilnosti finansijskog sistema. To i radimo.
Razgovarala sam i sa onima za koje su govorili da su nedostojni da se sa njima razgovara. I sa onima za koje su govorili da nemaju dobre namere, ali sam ih primala u zgradi Narodne banke, gde se sluša svaki razgovor, jer to je istorija koju stvaramo. Nemam ni lične prijatelje u bankarskom poslu, nemam nikakve ni tajne, ni skrivene interese u bilo kojoj od tih organizacija i zato mi nije bilo lako kada sam znala poimence koliki je broj ljudi zaposlen u tim bankama, ali da su te banke one trule jabuke koje moraju da budu odstranjene iz finansijskog sistema.
Kaže neko – imati istorijski rezultat, najniža inflacija. Malo ko gleda nisku inflaciju, jer to vam je kao vodoinstalater – dok funkcioniše sistem u kući, sve je u redu, čim pukne cev, ko je kriv? Zovite vodoinstalatera. To je uloga Narodne banke. Dok sve funkcioniše, nema problema.
Ali, istorijska uloga o kojoj će se jednog dana pričati Narodne banke i njenog rukovodstva sada je ta što je sprečila da državu iscrpljuju, zloupotrebljavaju, povezane grupe lica raspoređene u par banaka. Ja ću biti potpuno mirna kada pravosudni sistem pravosnažnim odlukama okonča postupke i kada se dokazi za ono što smo mi nedvosmisleno utvrdili svojim kontrolama završe utvrđenom krivicom i pravosnažnim oduzimanjem nezakonito stečene imovine.
Dosledan princip u Zakonu o platnim sistemima, koji želimo da sprovedemo, a to je da svaki građanin kroz registar jedinstvenih računa, rado ćemo prihvatiti preciziranje osam plus osam predloga koje imate, ako to treba, ali uvek mora da ostane još nešto ostalo, jer uvek život ide ispred nas kao kontrolora. Znate, uvek je ispred nas korak onaj koga kontrolišemo. Zato sebi moramo da ostavimo mogućnost da doskočimo, kontrolom tog nekog elementa koji će se pojaviti.
Ali, na isti način, kako sam vrlo otvoreno i jasno potpisala mišljenje Narodne banke Srbije da primena sporazuma u kojem američka država kontroliše poreske račune i sve račune svojih državljana, i preko ovlašćenih lica, time što će oni sami da potpišu da prihvataju da ih banka može kontrolisati, u ime i za račun američke države i mimo Zakona o bankarskoj tajni, jer kad sami pristanete, to je moguće, na isti takav način ću podržati i svaku aktivnost poreskih organa države Srbije da utvrde tokove i kretanja građana koji zarađuju i državi treba da plate njen pripadajući deo. Zato će taj registar računa biti tajan, ali će omogućiti državi da ona svoj deo zakonom propisanih prinadležnosti primi. Zašto ću to da učinim uvek? Zato što ova država i Narodna banka Srbije, kao njen deo, iako nezavisna institucija, čini sve da je građani doživljavaju svojom, da ne izbegavaju plaćanje poreza.
To što imate povećani prihod u budžetu, u jednom dobrom delu je rezultat prevođenja sivih tokova u regularne. I svako od nas se zalaže za to da zaradimo, radimo, ali, što rekli stari – Bogu božje, caru carevo. A ja ću reći i ponoviti, zaista sam impresionirana izjavom koju sam čula od jednog visokog državnika – Bog će ti možda oprostiti, ali, kažu, izraelska država neće. A ja kažem – Bog može da nam oprosti kroz molitvu, ali mi sve treba da uradimo kao država da niko ne živi parazitski na račun onih koji porez ne mogu da izbegnu, ne mogu da plate savetnike za tako nešto, ne mogu da potplate neke druge koji bi mogli da im obezbede zaštitu.
Sigurna sam, poštovani gospodine Ivane, da se za istu državu Srbiju zalažemo, a svako na svoj način. Hvala vam.

Iako nismo nadležni direktno za problem o kojem govorite, o elektronskim uplatnicama, rado ću se, zajedno sa svojim kolegama, angažovati da tu umreženost obezbedimo na najbolji mogući način. To su one prepreke koje građane muče kada jedno te isto treba da dokazuju na mnogo mesta. Učinićemo sve.
Ali, moram jednu stvar logike da ponovim ovde. Ako su u jednom trenutku povećana davanja za penzije i plate, 2006. godine plate bez mnogo osnova, na jednokratnom prihodu, penzije 2008. godine, vi ne rešavate problem time što se jednom zadužite da isplatite tu penziju u decembru mesecu. To je već jedan nivo duga. U januaru stiže nova isplata penzija koja uvećava dug, a nemate novu proizvodnju koja generiše prihod. Znači, nije to – jednokratno sam platio veću stanarinu, nego će mi svih 12 meseci, i sledeće godine, i naredne godine, ta rupa postajati sve veća. To je problem.
Znači, to je prosta matematika i ne bih želela da podsećam na onu matematiku o kojoj sam ja govorila svojevremeno, kada se povećavala osnovica za finansiranje političkih partija, kada su mi kao opozicionom poslaniku dovođeni u pitanje elementarni stavovi matematike – proširite osnovicu a smanjite procenat, jasno je da će biti veća izdvajanja.
Sada u trenutku kada meni gospođa Čomić to i priznaje i stavlja u amandman da sam ja to ispravno tvrdila, postaje važnija i inače osvedočena tolerantnost gospođe Gordane Čomić, sa kojom radim dugi niz godina, od argumenta koji sam ja tada iznela. Samo o tome govorim.
Znači, nisam rekla ko je bio na vlasti 2006. godine ni 2008. godine. Uvek sam se držala činjenica i zato vam i sada kažem – mnogo je važno da shvatimo da taj tada povišen nivo lestvice u trošenju, za koji nije postojao izbor, se godinama uvećava. Taj javni dug mora da se uvećava zato što se on progresivno uvećava plaćanjem ne samo kamata. Mi smo obezbedili da te kamate budu najniže moguće u ovim uslovima. Mi smo samim smanjivanjem inflacije i makroekonomskom stabilnošću uštedeli državi blizu 200 miliona evra samo u ovoj godini za devet meseci time što smo snizili te kamate, ali prosto morate da shvatite kada kažete – odlučiću da mom detetu dam ovog meseca veći džeparac jer to je jednokratni trošak, ali ako mu uvećate džeparac kontinuirano a nemate za to platu, jasno je da ćete morati da se zadužujete negde i taj nivo duga stalno raste.
Na nama je da nađemo način da uvećavanjem osnove proizvodnje, proizvodnja, porez i plate su tri koje moramo da rešavamo svi zajedno uz podršku i neosporavanje onoga što je elementarna logika u životu. Volela bih da mi pokažete, nisam advokat Vlade, gde se to Vlada zadužila, šta je to nešto uzela, neki novi dug, nov kredit poput ovog o kojem sam govorila za razvoj privatnog i finansijskog sektora, a da vam nije položila račun gde su utrošene pare?
Takvo podnošenje računa od njih tražim, kao što pišem premijeru ranije Dačiću, a sada gospodinu Vučiću pismo da sam ispod zacrtanog cilja inflacionog koji sam dobila kao zadatak 2008. godine. Tražite da vam se položi račun da li su pare otišle tamo gde ne treba. Jedino kada budemo polagali račune, ali i kada budemo imali predstavu o ovome da zatečen problem nije lako, niti se može saseći, ne možete ljudima ukinuti plate, ne možete ljudima ukinuti jednokratna prava koja su zakonom definisani, ali da se složimo, drage moje kolege, zakone donose ljudi, zakone predlažu ljudi, zakone menjaju ljudi.
Najvažnije je da ne menjamo logiku onoga što je dobro i što je korisno za ovu državu. Ako se vi i ja na tome složimo, ako sam dobro razumela da smo se složili, mi smo već danas mnogo uradili za Srbiju.

Poštovani gospodine Živkoviću, u ime nekih starih naših poslaničkih dana, u staroj zgradi Skupštine kada smo postavljali temelje višestranačkog sistema, ja ću samo par odgovora iako nije dan za postavljanje poslaničkih pitanja već rasprava po zakonima koje smo predložili.
Dostavili smo 5. decembra Narodnoj skupštini predloge zakona i raspravljamo o njima danas, nije ni jedna noć ni dan za čitanje 1000 stranica i nije reč o zakonima koji su se pojavili od jednom i ni od kuda.
Predlog zakona je pripremljen u više faza, o njemu se razgovara od aprila meseca. O ovom predlogu konkretno pre 18. maja, odnosno u junu mesecu je dostavljen i kao konačan predlog, ne kao tajan, znači bio je obnarodovan, dostupan svim strukovnim udruženjima, bio je nacrt zakona i na sajtu, a pretpostavljam da ovu razliku pravite znajući proceduru, da dok god se Vlada kao neko ko nije predlagač ne izjasni o predlogu zakona koji neki drugi predlagač ne dostavi Skupštini, on se ne može zvati drugačije nego nacrtom, zato što mi iako jesmo predlagači ovog zakona ne uzimamo sebi za pravo da smo prvi i poslednji koji o njemu sude i odlučuju.
Iz mog poslaničkog iskustva, ja jesam stekla brzinu da brzo čitam i mnogo puta smo imali i vi i ja predloge najvažnijeg zakona, na primer o budžetu, da ih razmatramo za noć ili dan i to nikada nije doprinosilo kvalitetu, ali, prosto moram da kažem da nije slučaj sa ovim zakonom, ne samo što ima blizu desetak dana u kojem je on mogao biti pročitan, kao i ostali, Zakon o platnim uslugama koji je vrlo značajan, ostali su kratki i prateći za ove zakone o kojima razgovaramo, a u redovnom postupku bi imali svega 15 dana.
Ne kažem da je 50% vremena više, tj. tih pet dana u odnosu na gotovo 10, beznačajno, ali pretpostavljam da ste imali dovoljno vremena da se kroz obrazloženja, kako mi stari poslanici čitamo zakone, upoznajete sa njegovom suštinom i da imate, kao čovek koji ima istorijat i prošlost na koju ste ponosni kao predsednik Vlade, dovoljno komunikacije i kontakata u svim grupacijama, pa su ljudi koji su u struci mogli da vam dostave upozorenja, mišljenja, amandmane o kojima ovde možemo da razgovaramo.
Prosto, nismo bili lenji, najmanje sam ja, ona koja poštuje ovaj dom, ponosna sam na njega i zadovoljstvo mi je da sedim ovde sa vama, najmanje mi je bio razlog da vas ne uvažimo dovoljno i da vam ne ostavimo dovoljno vremena, jer nema te tajne koja se pre ili kasnije ne sazna, a zakon nikada ne sme da bude tajna.
Odgovor i gospodinu Jovanoviću i vama je da ja na neka pitanja prosto nije primereno da odgovaram ovde, ni o konkretnoj kući koja se bavila poslovima osiguranja i koja je na sve načine bila upozoravana da će joj se desiti ono što joj se na kraju desilo u redovnoj proceduri, ili da pričamo o tome da kontrola u banci ima dovoljno mehanizama da u posrednoj i neposrednoj kontroli uoči probleme koji se dešavaju u bankama, ali da ipak Narodna banka nije sve vreme u svakoj banci i na svakom mestu, što ne znači da se može odmah uočiti problem.
Ali, problem može da se uoči. Narodnoj banci Srbije ne treba više ovlašćenja od onih koja ima. Imamo dovoljno ovlašćenja, unapređujemo kontrolne mehanizme da se ne ponove slučajevi kakvi su se ponavljali u meri u kojoj to zavisi od nas koji smo regulator i kontrolor. Znači, ne očekujte da vam govorim konkretno o tome.
Drago mi je da imate razumevanja što nismo kreatori vrednosti kursa, nego smo neko ko svojim merama i u smeru milijardu i šesto intervencija na strani prodaje i 200 na strani kupovine, to je daleko ispod milijardu i petsto, tako da, vi ste čovek učen, zaokruživanje oko milijardu i petsto neto intervencija na dve milijarde nije primereno čoveku koji se u trgovinu odlično razume.
Drugo, pozivati se na medije. Ukoliko imate sajt Narodne banke, iza kojeg stojimo, iznoseći podatke i želeći da unapredimo komunikaciju, jer je to način kako stičemo poverenje kod građana, jer da držite inflaciju pod kontrolom, da ona bude usidrena, to znači da li se veruje onome ko se protiv te inflacije bori, jednim delom merama koje nisu prevelike, zato što mi imamo značajan iznos tokova u ovoj državi evroiziran, pa vam je monetarna politika i referentna stopa jedan nejak instrument, da kažem, zato i pribegavamo i ovom instrumentu nekovencionalnih mera intervencijama na deviznom tržištu, vodeći računa da koristi od stabilnosti budu veće nego što je, verujte mi, vrlo teško kada iz deviznih rezervi trošimo, da intervenišemo i da tu stabilnost držimo u nekim, da kažem, kontrolisanim granicama.
Verujte onom što na sajtu piše, jer su to pouzdani podaci, a mediji se opredeljuju da li će pisati o nama i zbog čega, to će verovatno čitaoci njihovi da prosuđuju, da li govore istinu o tome koliko se Narodna banka ponaša odgovorno ili neodgovorno.
Ima naše krivice. Znate li koje? Ako neko Narodnu banku svrsta u organ uprave i to stavi na sajtu Narodne banke kada trogodišnju narudžbu za sportske igre radnika u jednom javnom postupku naručuje po inerciji. Narodna banka nije organ uprave i kad se ja raspitam zašto je Narodna banka stavljena kao organ uprave na sajtu kroz javno obavljen svaki, pa i taj tender, kaže Uprava za javne nabavke je iz statističkih razloga tražila da mi sami sebe svrstamo ne u ostale, kako zakon kaže, nego u organ uprave.
Naravno da je to izmenjeno, neću reći da smo savršeni. Greške se dešavaju ali one nemaju materijalne posledice. Mi smo vrlo svesni okolnosti u kojima živimo i radimo i gledamo da doprinesemo onome što se zovu – reformski napori svih nas da u ovoj Srbiji živimo bolje.
U tom smislu, uvek otvoreni za pitanja, uvek otvoreni za savet, za kritiku koju mi ne procenjujemo dobronamernom ili zlonamernom, ali ne možete argumente, odnosno pouzdane brojke da cenite dobrim ili lošim ako one stoje na sajtu NBS, a neko ih namerno objavljujem drugačijim. Jeftinije je da idete na sajt NBS nego da čitate neke medije kada je naš posao u pitanju.
Ono s čime želim da završim jeste da MMF ne da nije odložio sednicu, pažljivo ste pratili izlaganja onih koji su o tome bili vlasni da govore, nijednog trenutka nismo rekli kada, već početkom godine, jer je reč o jednoj instituciji koja mora da usaglasi slobodne termine i ljudi iz naše konstutuence, Švajcarske, kojoj pripadamo, ali i obaveze svih onih koji, nije se ni govorilo da će biti u decembru potpisan sporazum, on će biti potpisan. Nesporan je, da smo živi i zdravi, sem Boga, ono što ljudi rade, trebalo bi da bude pouzdano. Taj aranžman će biti potpisan. Mi ćemo ovde pred vas izaći sa Ministarstvom finansija još sa jednim setom zakona koji treba da uvede veći red i disciplinu u poslovanje finansijskog sektora. Biće prilike da se i tada vidimo još jednom.
Ali, ne mogu da kažem da je i jedan datum pomeren zato što to nije istina. Ne očekujem da to bude ni januar, zato što postoji obaveza da usvojimo još neke od zakona koje nemamo i kada to obavimo, a to ćemo obaviti u januaru, posle naših praznika, ja očekujem da taj aranžman bude potpisan jer nema nikakvih problema koji ga dovode u pitanje, u najskorijem roku, a ne dalje nego februar.
Vama otvoreno kažem, kao što se budžet radi u dogovoru sa tim vrsnim kontrolorima, a ne nalogodavcima, na isti način kao što će prvo tromesečje biti kontrolisano u smislu svih stavki i poslova koje radi NBS, mi se ponašamo i radimo kao da je taj aranžman već usvojen, ne zato što očekujemo i jedan jedini evro ili dolar od MMF-a jer imamo visoke devizne rezerve, već zato što nam taj aranžman daje sigurnost pred međunarodnim investitorima koji ovde ulažu ne samo u prave poslove, u portfolio investicije, u grinfild investicije, već i u finansiranje hartija od vrednosti kao nečeg sa čim moramo da se nosimo kao sa zatečenim problemom.
Nama sporazum sa MMF-om treba kao dokaz kredibilne politike koju vodimo. Potpuno je transparentna prema vama, javna. Nema podatka koji je od vas sakriven. Nema datuma koji je od vas sakriven. Nema onoga što je moguće da se poslanicima iznese kao rezultat kontrola, kažem, što je moguće da se iznese, a da se ne ugrozi poslovanje finansijskih institucija. Ali, budite uvereni da nadležni organi rade svako u svom domenu svoj posao.
Ono što sam kolegi Jovanoviću propustila da kažem, kada je govorio o prijavi i potrebi da građanin više puta jednu te istu potvrdu nekome donese, i to je prošlost, jer smo potpisali Sporazum sa Vladom o elektronskoj razmeni podataka, gde se trudimo da sve te administrativne procedure dovedemo u međusoban sklad unutar državnih organa, da to bude uz najmanje trošenje i novca i vremena građana, ali i njihove energije, koja bi trebalo da bude stavljena u funkciju nekih novih poslova.
Izvinite što sam bila duga. Malo sam se podsetila na naše stare dane iz devedeset i neke.

Komentarisaću samo dve stvari.
Naučili ste me da se snalazim. Poslanik sam od 1992. godine, decembra, 1993. godine, sa prekidom od 2001. do 2006. godine. Naučili ste me da se snalazim i veština je čitati brzo. Ima i knjiga koje govore o tome. Na tu svoju veštinu sam ponosna. Ne morate da je koristite sada kada mi dostavljamo zakone, jer su oni bili javni u nacrtu, da se čitaju još od juna, tj. maja meseca. Ako vam je smetalo što piše „nacrt“, a ne piše „predlog“, to je sada vaša perfekcija, pod znacima navoda.
Međutim, reći da je to sloboda, zahvaljujem se na jedinstvenoj prilici da sa jednom jedinom rečenicom završim ovu raspravu. Sloboda na bilo kojoj mreži, sloboda bilo kog čoveka nije neograničena. Ograničena je slobodom drugog čoveka, upravo ovog koji se oseća ugroženim, u ovom trenutku ili nekog drugog kojeg moja ili vaša sloboda ugrozi. Nemojte to nikada da smetnete sa uma, kao što su mnogi od nas koji su opozicija uvek govorili – donosite zakone, Poslovnik i ostala pravila kada ste na vlasti kao da ste opozicija. Da ste to slušali, ne bi danas bilo potrebe da o ovome razgovaramo.
Izvinite što sam uzela sebi pravo da govorim o širim temama. Zaista više neću, ali tema slobode i veština snalaženja je to zaslužila.

Ne bih produžavala ovu raspravu da se ovde ne iznose neistine. Prethodni govornik, ne mogu to čak da odbijem ni na kratkoću vremena sa kojim se suočio da bi pročitao zakon, ne hiljade stranica, 126 strana ima Zakon o osiguranju i 110 stranica ima Zakon o platnim uslugama, ali nije u redu da za zakon koji ima 126 strana pokušate da obmanete javnost. Iako želim da vas razumem, pravdajući se kratkoćom vremena od 5. kada ste dobili do 14. kada je rasprava, gde kažete da je neustavno razgraničenje, odnosno zadržavanje u postojećem statusu društava koja se bave životnim i neživotnim osiguranjem.
U potpunosti je u skladu sa članom 18. i 19. direktive koja je 2002. godine broj 83 što je i preneto u naše članove 24, 25. i 26. Predloga zakon o osiguranju. Direktiva eksplicitno dozvoljava da postojeća društva koja obavljaju poslove i životnih i neživotnih osiguranja, ali uz odvojeno upravljanje imovinom kako je predviđeno nastave da posluju u tom režimu.
Izvinite, da li ste vi pročitali Ustav? Znate li vi, a šta sa zakonskim propisima EU na čijem smo putu konkurencije koja je omogućena i ravnopravnošću, odnosno o supremaciji zakona možemo da pričamo. Dovodite u pitanje usklađivanje sa važećim direktivama koje nam daju za pravo da u zatečenom režimu nastave da posluju osiguravajuća društva. Vi se pozivate na ustavno pravo i na konkurenciju. Samo se pitam da li su neki danas došli u Srbiju, pa danas videli da postoji trošak za održavanjem tekućeg računa ili da uz uplatnicu dobijaju i trošak osiguranja.
Neću da špekulišem time čime je ko bio zauzet pa sada ima naknadnu pamet, ali neću ni da dozvolim da kažete da u zakonu ne postoji obaveza da se sa opštim ili bilo kojim uslovima ugovarač osiguranja obavezao da upozna korisnika osiguranja. Izvinite, otvorite pa pročitajte član 82. do 84. gde lepo piše da je predviđeno da se dostave uslovi osiguranja. Možda ne piše na način jezički kako ste vi zamislili da bude raspored reči, ali zaista ne znam ko od nas poštuje ovaj dom i da li ga poštujemo formalno ili suštinski, hitnim postupkom ili informisanjem da u zakonu ne stoji ono što stoji.
Samo još jedna primedba, član 105. kod načina na koji mogu da se obavljaju ovlašćenja za obavljanje poslova za zastupanje u osiguranju. Poslove zastupanja u osiguranju u društvu za zastupanje osiguranja, oko zastupnika u osiguranju i pravnih lica iz člana 98. na osnovu ovog zakona mogu na osnovu zaposlenja, a vi govorite kao da ga ukidamo, znači, na osnovu zaposlenja ili van radnog odnosa u skladu sa zakonom da obavljaju određena lica.
Kolega Veselinoviću nije korektno prema građanima, a ne prema meni.
Ostala pitanja ne zaslužuju komentar. Ja imam pedeset i petu godinu, trošim, i dovoljno sam zrela osoba da znam da niko ne može čoveku da naškodi koliko on sam sebi. Ja činim sve da uradim najbolje i iza mene stoje rezultati, a ne bilo kakve ocene, pogotovu onih koji bi da kažu da mi moji najbliži drugovi rade o glavi.
Svako od nas samo sam sebi može da radi o glavi čineći ispravno ili iznoseći istine ili neistine.

Zahvaljujem.
Vreme je da odmah kažem da se zahvaljujem što procenjujete ispravno da uvođenje novih servisa i primena Zakona o platnim uslugama pruža mogućnosti, ali ne vidim razlog za sumnju unapred da li će ti efekti biti postignuti i da li će biti iskorišćeni.
Pre svega, to su koristi koje se pružaju i biće realizovane na domaćem tržištu. To znači da se osnivaju nove domaće platne institucije u kojima će raditi ljudi odavde i gde će se omogućiti elektronska trgovina koja će svojom cenom biti konkurentnija zbog svih onih delova o kojima sam govorila, direktno plaćanje bez mogućnosti da se naplaćuje provizija od strane pružaoca usluge i onog drugog, koji prima i ne daj bože eventualno posrednika. To je korist koju očekujemo, da se osnuju nove institucije, da u njima rade novi ljudi, ljudi odavde i da pre i iznad svega građani koji tu uslugu moraju i treba da koriste dobiju jeftiniju uslugu i da ne budu upućeni samo na banke koje sada bukvalno diktiraju cenu te elektronske trgovine.
Za sada imamo samo dve banke koje bukvalno omogućavaju pružanje usluge elektronske trgovine i to pod takvim uslovima da se privredna društva, odnosno pravna lica i ne odlučuju da to koriste. Na nama je da stvorimo okvir i da stvorimo uslove, da promovišemo i da verujemo da će se prednosti koje ovaj zakon nudi realizovati. Naša misija se time ne završava. Naš zadatak upravo počinje donošenjem i usvajanjem ovog zakona, a posao na promovisanju, stvaranju uslova za rad, kontrolisanju i na najbolji način reklamiranju tih usluga biće nadzor nad primenom zakona.
Nadzor nad primenom zakona u Zakonu o platnim uslugama je jedno, a mogućnost da ograničimo kamate finansijskim institucijama, bez obzira na to što sam i sama građanin i svesna koliko je to skupo i teško. Prosto, ne možete da tretirate bankarsku uslugu cenom lekova, ne možete kamatu da tretirate komunalnom uslugom, ne možete da je tretirate energentom. To su oblasti koje su i u svetu, u onom svetu na koji želimo da se ugledamo, u jednom delu kontrolisane, ali cena bankarske usluge kamata jeste cena novca, ali pozajmljivanje novca u stvorenim i zatečenim uslovima u ovom društvu jeste kao hleb. Ne zadužuje se ko ne mora. Razumem ja vas, ali mi razumevanje teškoća ne omogućava da kršim osnovna načela tržišne privrede, a to je da u postojanju sistema u kojem banke nude svoje usluge, same određuju kamatu.
Sada ću da vam kažem šta mi radimo kao banka. Na primer, mi nismo primenili u Zakonu o platnim uslugama najnoviju direktivu gde ćemo, ali ćemo je primeniti već od iduće godine, cene usluga koje će domaće platne institucije, pa i strane pružati biti uvek transparentno i jasno prikazane, da bi građanin mogao da se opredeli i da koristi najjeftiniju, a najbolju uslugu. Mi to sada radimo sa bankama.
Prosto imam utisak da mi dovoljno ne predstavljamo javnosti sve ono što Narodna banka radi i nudi. Imate uporedni pregled kamata pasivnih i aktivnih na dinarske novoodobrene, stare kredite, na devizne kredite, koliko svaka banka pojedinačno nudi i naplaćuje. Mi preračunavamo njihovu nominalnu kamatu u onu efektivnu, u ono što je stvarni trošak građana, omogućavajući građanima da na našem sajtu iz pouzdanih podataka i izveštaja koje dobijamo dajemo prvi korak te konkurencije i mogućnosti da građani izaberu. Mi to možemo da uradimo.
Mi smo preporukama za kredite u švajcarcima omogućili da se one neodredive kamate bukvalno sankcionišu, ali ne možemo da nateramo banke, jer je ovo tržišni sistem, da one bukvalno daju reprogram kredita jer su otvoreno govoreći, posegli smo za tom merom jer su banke bile u prilici da procene rizik valutnih za razliku od građana koji nisu bili u stanju niti su imali te informacije, niti su mogli da izvrše kvalitetnu procenu rizika zato što im je nuđen. Postmoderni način življenja je bio život na kredit i zaduživanje za sve. Sada kada se efekti finansijske krize produžavaju, sada kada nema sigurne plate ili primanja, kada nema otvaranja radnih mesta dinamikom koju smo svi očekivali, jednostavno ne mogu da kažem – građanin nije znao u šta ulazi. Banka je znala više, ali je i građanin morao da zna. Ne vredi mi da glumim Majku Terezu, ovo je život u kojem svako mora da snosi posledice svojih odluka pojedinačno i svako od nas i svako ko koristi kredit bitno je informišemo građane u punoj i potpunoj meri da nema onih sitnih slova na dnu ugovora. Bitno je da ne kaže niko od nas ovde neistinu da nisu propisani opšti uslovi i prava građanina koji se osigurava da se sa njima upozna.
Izvinite, da li ima neka druga reč nego obmanjivanje javnosti ili govoriti neistinu ako neko kaže da to ne piše u zakonu, a piše precizno članom 82. i 84? Neka se uvredi koliko god hoće, najveća je uvreda govoriti neistinu za mene i za bilo koga.
Takođe vas molim da vrlo oprezno koristimo podatke o padu BDP. Zašto sve ono što je dobar podatak kao činjenica, npr, međunarodnim metodologijama merena inflacija je na najnižim nivoima, međunarodnom metodologijom merene strane direktne investicije su milijardu i 400 miliona? Najviše smo pitanja dobili a otkuda sada to strane direktne investicije tako velike merene metodologijom koju smo dužni da primenjujemo kao zemlja kandidat.
Te podatke, gde su cifre pozitivne, gde otvaraju neku nadu, veru da može da se ide napred, one se prećutkuju, ali se projekcija o padu društvenog proizvoda, projekcija, prognoza, predviđanje, uzima za konačno, iako ona nije, ne znam gde ste našli podatak 2,4. Najcrnje prognoze iz Srbije su da je to minus 2% za ovu godinu.
„Komerc banka“, mi dobijamo kao Narodna banka izveštaj i procene kredibilnih institucija koje nas posmatraju kroz prizmu podataka koji su javni. Jedna „Komerc banka“ kaže da ne očekuje za Srbiju da taj pad bude manji, odnosno da ne bude veći od minus 1,4%. Ja ne znam, ne mogu da budem vidovita i to su podaci koji će biti konačni tek u prvom kvartalu iduće godine. Ali, ako mi kažemo - pad BDP i sve tamne podatke i loše cifre ističemo u prvi plan, izvinite, da li tako radimo kada govorimo o sebi? Da li prvo ističemo svoje mane ili prvo govorimo o onome što smo uradili, što je naš rezultat i što smo namerni da uradimo?
Ja bih prosto volela, nikad nisam za prećutkivanje. Danas sam se suočila sa praksom da se može obmanjivati javnost i delimičnim govorenjem istine. Delimično govorenje istine je kada kažete da dovodite u ustavno neravnopravan položaj osiguravajuće kuće koje su zatečene kao kompozitna društva koja obavljaju uslugu i životnog i neživotnog, a ona koja su osnovana za samo jednu vrstu osiguranja, nastavljaju tako da postoje ili se mogu osnivati samo za jednu od tih osiguranja, ali se prećutkuje zarez iza kojeg stoji da oni koji imaju licencu za obavljanje jednog i drugog osiguranja moraju da odvoje upravljanje imovinom, kapitalom, itd.
Čim prećutite taj deo, izvinite što se obraćam vama, samo govorim o onome o čemu se danas ovde govorilo, ne mislim na vas vi to niste ni pominjali, kada prećutite taj bitan uslov da se odvoji upravljanje imovinom, kapitalom i obavezama, vi prosto zamaglite onaj prvi deo i zaista može da izgleda da dovodite u neravnopravan položaj nekoga na domaćem tržištu, iako u stvari primenjujete direktivu i kako je to, ponosna sam, jedan mladi kolega, gospodin Orlić, obrazložio, niko od nas ne traži da najstrožije uslove primenimo u ovom trenutku i odmah za svoju zemlju, već nam se ostavlja prilika da neke stvari liberalizujemo u poslednjem trenutku.
Koristim ovu priliku da vam se zahvalim na izlaganju, ali želim i da dodam, zahtev da se liberalizuju tokovi u računima deponenata, da mogu bez ograničenja da iznose novac u inostranstvo van Srbije. Izvinite, preporuku od Međunarodnog monetarnog fonda imamo da budemo konzervativni i vrlo sam im zahvalna na tome što nam savetuju da to bude poslednji korak u liberalizaciji tokova kapitala.
Zamislite vi, u atmosferi koja se u Srbiji stvara od jedne bučne manjine u medijima, da je sve katastrofično, da će predviđanja jednog analitičara, koji kaže, projektuje, ja se ne usuđujem da projektujem, da će kurs u 2017. godini biti 130. Šta bi se desilo sa domaćom štednjom, odnosno sa štednjom u evrima, da postoji ova liberalizacija? Strah kapital natera da u trenutku odleprša, ako ne postoji ograničenje.
Niko nije preneo tako bučno i zvučno izjavu tog istog ekonomiste kada kaže da će rast biti u narednoj godini i veći od onog koji Vlada prognozira. Govorim o jednom optimističnom scenariju čoveka koji je vrlo stručan i kome je dozvoljivo da iznosi takve prognoze zbog iskustva koje ima i nepristrasnosti takvih prognoza. Tako da se posebno zahvaljujem svima vama koji sa oprezom i sa verom da ove promene donose nova radna mesta, nove usluge, konkurenciju i mnogi od vas su imali prilike da vide kakav je taj trend rasta elektronske trgovine. Mnogi mogu da vide koliko je tokova već uvedeno u regularne i ja se svima vama koji tako gledate zahvaljujem.
Onima koji su promovisali neke druge vrednosti, neke druge, nazovi magnate u ovoj državi, kojima nije krivica što su magnati, nego način na koji su dolazili do novca, sve one povezane grupe koje su oštećene zatvaranjem vrata na koja su oni ulazili i znali su koje ih brave otvaraju, prevaljujući trošak tih i takvih banaka na pleća državnog budžeta, ja se njima ne čudim, ja znam da svako radi ono u šta je uveren ili za šta je plaćen.
Koristim priliku da u odsustvu kolege, moji su poslanici kolege, to govori koliko uvažavam Skupštinu, da odgovorim na pitanje da li je devojka kulturolog primljena u NBS u sektoru za devizne poslove. Samo jedno mogu da kažem - greh je izreći takvu laž. Ja nisam dužna samo da pred vama kažem – greh je.
Ja sam dužna zbog tih i svih ostalih koji rade u NBS, a to ću i da učinim, da podnesem tužbu protiv onoga ko je to izrekao i da se u sudskom postupku pred nadležnim organima pokaže i dokaže što je pre moguće ko to pokušava da dovede u pitanje jednu od institucija ove države, a to je NBS, koja još uvek važi za najkredibilniju instituciju, koja iznosi najpouzdanije podatke i ima najkvalifikovaniji kadar koji je vrlo lojalan instituciji u kojoj radi, tako da nezakonito iznošenje podataka, a pre svega neistine, moraju da budu sankcionisane.
Onaj ko je spreman da izrekne takvu laž, mora da bude spreman i da za tu laž plati. Svi drugi koji iznosimo, ako nam se to desi, neistinu, takođe treba da odgovaramo i baš zbog onih koji govore istinu i koji veruju u nas i u vas koji ste ovde došli, da razgovaramo, koji ste glasali ili niste glasali i koji tražite preispitivanje rada NBS, zaslužujete, zaslužujemo da se istina čuje i zna.
Način da se NBS proveri šta radi, koja se ponosi svojom odgovornošću u parlamentu, je prisustvo odborima. Mi smo bili polovinom godine sa kompletnom ekipom. Taj odbor nije bio tajno zakazan. Na njemu je trebalo razgovarati o monetarnoj politici za narednu godinu, o rezultatima NBS i to je Poslovnikom predviđen način na koji mi polažemo račun.
Ostaćemo otvoreni da na svaki način na koji je moguće te račune pred građane položimo, jer niko od nas ne treba da zaboravi, ja sam danas i počela svoje izlaganje time da smo mi pre, posle i uvek građani Republike Srbije, da polažemo nekom račune. Ja prethodni život nisam imala. Verujem da je to figurativno rečeno, ali sam spremna da položim račune pre svega pred vama kao osoba koja vodi odgovornu instituciju i vrlo sam svesna, nije mi prvi put da učestvujem u vlasti.
Bila sam ministar od 1998. godine do 24. oktobra 2000. godine. Vodila sam vrlo osetljiv resor, za ekonomsku i vlasničku transformaciju, u vreme kada je trebalo privatizovati i „Politiku“ i „Novosti“ i „Beočinsku fabriku cementa“, ali i najuspešnije privatizacije iz tog doba i najuspešnije kompanije i danas postoje i jesu rezultat rada tih ljudi i nadgledanja mene kao ministra.
Nijedna jedina afera ili ružan trag iza mene nije ostao. Ja to dugujem, pre svega, sebi i to je dokaz moje doslednosti da pošteno i u interesu građana Srbije obavljam svoj posao. Izvolite, ja ću rado uvek da se odazovem da na odborima, kako to u ovom trenutku Poslovnik predviđa, položim račun pred vama. Hvala.

Govorila sam o ovde pominjanom zakonu, kojem se navodno nije posvetilo dovoljno pažnje, kojim je trebalo ograničiti kamate, a ne o tehničkim rezervama o kojim vi govorite. Pogledaćemo amandman pažljivo, ali načelno.
Kad kažete rezerve, sama svrha tog novca u rezerve. To znači da one budu raspoložive u najkraćem mogućem roku za isplatu štete, odnosno za pokazivanje da odgovarate, ne samo po kapitalnoj adekvatnosti u trenutku osnivanja, nego da u svakom trenutku, kao osiguravajuće društvo, jeste spremni da odgovorite na obaveze koje imate. Plasmani osiguravajućih društava za sada idu preko banaka i nikome ne ide na ruku trenutna situacija na finansijskim tržištima gde je plasiranje novca, ne najteži posao, nego posao koji ne donosi rezultate.
Znači, mi imamo u ovoj godini smanjenje čak i doznaka iz inostranstva, ni tamo ne cvetaju ruže, pa i naši ljudi koji rade u inostranstvu šalju manje para. Te banke koje imaju najviši rang, gde se drže i devizne rezerve države, kada kažem države zna se šta predstavlja državu, sve ono što su devizna sredstva koja, za razliku od ranijih godina, stoje na našim računima, a ne pretvaraju se u odmah u dinarsku likvidnost, već samo i pažljivo u skladu sa potrebama Vlade da vrše neke isplate uz najave itd, vrlo je teško plasirati ih, jer danas niko ne želi da uzme novac, jer ne zna u šta će da ga uloži. Banke se uzdržavaju od kreditiranja. Kažu - nemamo kvalitetnu klijentelu. Opet, ljudi nisu spremni da planiraju neku proizvodnju, jer ne znaju gde će da je plasiraju.
Znači, sve ono što se zove nedovoljan rast, privreda na koju smo mi upućeni, odražava se na nas kao nemogućnost planiranja i ulaganja, ni u klijente u Srbiji, zbog čega mi, ja to moram da priznam, imamo stagniranje kreditnog rasta u Srbiji već neko vreme. Rastu samo zaduženja građana koji su prinuđeni da se zaduže da bi refinansirali svoje obaveze. Znači, taj neki zamajac u proizvodnji, koji se zovu narudžbe, sigurne narudžbe iz inostranstva, su nešto što treba da otkoči zastoj u samom bankarskom sektoru. Zaista se slažem da više štednja postaje prosto neatraktivna, u smislu ko je lud da ima samo na nivou inflacije, da ne gubi u stvari na toj štednji, a ona je na istorijski rekordno visokom nivou od 8,4 milijarde evra.
Moramo naći načine da ljudi koji imaju višak ulože, ali da se to ne pretvori u sve instrumente kontrole i sisteme obezbeđenja, da se ne pretvori u neki već viđeni krizni sistem, koji je ostao iza nas, i koji ostavlja svoje posledice i dan danas.
Pažljivo ćemo razmotriti vaš amandman, sa jednom načelnom ogradom da rezerve podrazumevaju raspoloživost u najkraćem mogućem vremenu.
Nismo se pogrešno razumeli. Pričala sam o drugoj stvari, tako da se nadam da prihvatate ovo obrazloženje.

Najkraće moguće, ceneći vaše vreme.
Da ste rekli – slučajno sam se uhvatio člana 82. do 84, evo ja bih ućutala. Nije uredu da kažete da ste i dalje upravu ako član 82. na čitavoj stranici daje informacije za ugovarača osiguranja pre zaključenja ugovora o osiguranju.
Ako vam je objašnjeno da treba da daje informacije pre i u toku trajanja tog ugovora i ako u članu 84, evo ja sada treba građanima ovako da pokažem pa da vide da li Janko govori istinu ili guverner govori istinu, gde kaže – tekst i sadržaj obaveštenja iz člana 82. i 83. ovog zakona moraju biti napisani pregledno i razumljivo i sastavljeni na srpskom jeziku. Šta treba da napišemo da bi vi bili zadovoljni, da to bude font 11? Pa, nemojte molim vas.
(Janko Veselinović, s mesta: Piše u drugim zakonima šta znači pregledno.)

Znači, moraćemo da stavimo objašnjenje da u zavisnosti od dioptrije, ovo sada razumite kao moju šalu, ono što je dovoljno pregledno i uredu bude u zavisnosti od moje i vaše dioptrije, mogućnosti da imamo naočare odgovarajućeg kvaliteta, imamo i pregledno napisane opšte uslove. Mislim da je to jedno neprimereno karikiranje teksta zakona u kojem se iza maske zaštite građana gde je ta zaštita dovedena na najviši mogući nivo do sada, sada nalaze takve sitnice koje bukvalno, moram da priznam, ne deluju ozbiljno, font 11 uneti.
Na način kao što ste tvrdili da prethodni tekst predloga, nacrta zakona u odnosu na ovaj nema neke bitne razlike jer je on dugo bio na sajtu. Kada građanima kažem, a vama dostavim dokaz da su dve trećine tog teksta iz aprila 2012. godine izmenjene, hoćete i dalje tvrditi da ste upravu i da imate lični stav o tome? Pa, to je nemoguće. Ja se više neću javljati za reč, a poručujem i vama ali to je vaše pravo.

Tim problemom bi mogao da se pozabavi onaj ko se bavi Agencijom za registrovanje pravnih lica, jer zaštita prava i interesa korisnika usluga koje pružaju takve institucije, ako ih pružaju, jednostavno ne mogu da budu u nadležnosti Narodne banke, jer se ona bavi po zakonu svojom funkcijom, gde radi nadzor samo nad onima koji ovlašćeno obavljaju te poslove, a to su banke, društva za osiguranje, dobrovoljni penzijski fondovi itd, a ova vrsta organizacija koja ne potpada pod nadležnost Narodne banke ne može da bude predmet kontrole Narodne banke, već nekih drugih institucija, ali nije moje da delim zadatke drugima. U svakom slučaju, treba preispitati njihovo registrovanje i bavljenje tom delatnošću koja, po vašim rečima, može biti štetna.

 Stvari stoje ovako. Neću ponavljati više puta, ali svim kolegama ću dati odgovor.
Od 2001. godine do 2012. godine, nekada kada su mnogi od vas bili na vlasti pa u opoziciji postojala je pravna situacija da se statut usvajao ili da se nije usvajao u Skupštini. Jednostavno, postojale su obe prakse. To neću da vezujem, niti sam upoređivala kada je ko bio na vlasti, a morate da priznate da se neke stvari poklapaju, da dva različita postupanja jesu vezana za mnoge ljude koji o tome govore.
Što se mene tiče, sada kada sam u prilici da dođem u Skupštinu i da vam predložim tu izmenu, pošto postoji i jedna i druga praksa, pošto je bila primenjivana u RS i jedna i druga praksa, sklona sam da dođem i tražim da se izmeni da statut ne mora da dolazi na saglasnost u Skupštinu zato što ga predlažu i o njemu daju konačnu reč oni koje Skupština bira i time se ostvaruje princip odgovornosti nezavisnog tela, ali pre i iznad svega, i uopšte mi nije neprijatno da to kažem direktno i javno, zato što je praksa u EU i stav Evropske centralne banke da one centralne banke koje su na putu priključenja ka EU ne treba da imaju zakonska rešenja po kojima bilo ko može da usmerava odluke NB, može da poništava odluke NB ili da odlaže odluku centralnih banaka, zato što se statut čak i u vreme kada je ovde bio odobravan nije mogao menjati, ali je moglo da se odlaže njegovo donošenje, i nema razloga da ne izađemo sa takvom izmenom i da kažemo – da, konzistentni smo u rešenjima koja ne čine štetu ovoj državi ali doprinose usklađenosti. To je sva filozofija na ovu temu.
Ovim povodom usvajanja statuta, ne njegovim odobravanjem više u Narodnoj skupštini, nego na Savetu u Narodnoj banci više neću komentarisati.

Prihvatam amandman u ime Narodne banke Srbije. Zahvaljujem se odboru što je po analogiji sproveo tu kaskadnost izbora svih funkcionera na jednak način. Očekujem da on postane sastavni deo zakona.