Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, pre svega želim da u jednoj jedinoj rečenici objasnim zašto se o predloženom dnevnom redu razgovara u objedinjenoj raspravi. Jednostavno, razlog je što je to paket međusobno uslovljenih zakona i jedini mogući način da razgovaramo o ovim rešenjima je da o njima razgovaramo u objedinjenoj raspravi i da vam i na delu pokažemo šta znači koordinacija monetarne i fiskalne politike na delu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije je onaj deo o kojem ću ja govoriti u ime Narodne banke Srbije kao predlagača. Zbog javnosti želim da kažem da je Predlog izmena i dopuna Zakona o bankama objavljen na sajtu još 18. decembra prošle godine, a ministar će reći da su zakoni koji su u njegovoj nadležnosti i o kojima će on govoriti više od 20 dana bila na javnoj raspravi.
Pred vama je Predlog zakona koji predstavlja ključni deo paketa koji su, u sklopu reforme finansijskog sektora, na razmatranje na ovoj sednici predložili Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije.
Osnovna namera kojom smo se rukovodili jeste da se pravni okvir za restrukturiranje banaka u Republici Srbiji unapredi tako da preventivnim delovanjem u rešavanju pitanja problematičnih banaka i proširivanjem mera i instrumenata za njihovo restrukturiranje obezbedimo postizanje osnovnih ciljeva restrukturiranja, a to je da očuvamo stabilnost finansijskog sistema, kontinuitet u obavljanju kritičnih funkcija banke i zaštite deponenata uz minimiziranje troškova za poreske obveznike.
Trenutno važeći pravni okvir za rešavanje pitanja problematičnih banaka proizašao je iz potrebe da se ublaže negativne posledice svetske finansijske krize i očuva finansijska stabilnost u našoj zemlji. Ali, iskustvo pokazuje da je pružao ograničene mogućnosti u pogledu izbora instrumenata restrukturiranja i da nije omogućavao dovoljnu fleksibilnost pri izboru strategija za rešavanje problematične banke. Na primer, imovina i obaveze banke u restrukturiranju mogu se preneti i na drugu banku tek nakon što se banci oduzme dozvola za rad.
Iskustvo u primeni postojećeg pravnog okvira za rešavanje pitanja problematičnih banaka u Republici Srbiji ukazalo je na potrebu za njegovim unapređenjem, s obzirom na to da problemi sa kojima se Republika Srbija suočila nisu jedinstveni. Slična potreba je prepoznata i na nivou Evropske unije, pa je u prvoj polovini 2014. godine usvojena i Direktiva o oporavku i restrukturiranju kreditnih institucija i investicionih društava.
U takvim uslovima pripremljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama, čiji je celovit okvir za restrukturiranje banaka usresređen na preventivno delovanje. Ulogu tela, i to je jedna od najbitnijih novina, nadležnog za restrukturiranje preuzima Narodna banka Srbije, dok se istovremeno unapređuje sam postupak restrukturiranja banaka, i to tako što se stavlja na raspolaganje širi spektar instrumenata restrukturiranja, obezbeđuje fleksibilnost pri odabiru instrumenata za svaki konkretan slučaj i omogućava se da se postupak restrukturiranja sprovodi i nad bankom kojoj nije oduzeta dozvola za rad, pa se predviđaju i konkretni mehanizmi zaštite akcionara i poverilaca.
Novine koje donosi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama možemo da svrstamo u tri oblasti – preventivno delovanje, rana intervencija i restrukturiranje banke.
Dok je u prve dve oblasti akcenat na pravovremenom odgovoru same banke na pogoršanje njenog finansijskog stanja, u fazi restrukturiranja odgovornost prelazi na Narodnu banku Srbije koja u saradnji sa Agencijom za osiguranje depozita, koja je do sada najvećim delom i bila nadležna za ovaj posao, i Ministarstvom finansija treba da preduzme mere koje će na najbolji način zaštititi finansijski sistem i obezbediti da posledice lošeg poslovanja u najvećoj mogućoj meri snose akcionari banke, a tek onda, ako je potrebno, poverioci banke i na samom kraju poreski obveznici.
Mišljenja smo da se ključne novine koje donosi Predlog ovog zakona mogu najbolje sagledati ako vam sam pristup izložimo po fazama koje ga čine. Ja se nadam da nećete ovo doživeti preterano dugim izlaganjem i predavanjem, kako neki koje mnogo ne zanima ova tema žele da kažu, nego prosto poštovanjem poslanika kojima želimo do detalja da objasnimo razloge i instrumente koje sadrži ovo zakonsko rešenje.
U ovoj fazi, znači preventivnoj, kada se banka ne suočava sa problemima u svom poslovanju, očekujemo od nje da preduzme konkretne korake kako bi se što bolje pripremila za moguće suočavanje sa problemima na koje može da naiđe u prevazilaženju tih problema.
Dakle, svaka banka je dužna da izradi i redovno ažurira plan oporavka u kojem utvrđuje koje mere može primeniti u slučaju znatnog pogoršanja finansijskog stanja, a sve sa ciljem da se ponovo uspostavi održivo poslovanje i odgovarajući finansijski položaj. Pošto je plan oporavka dokumenat zasnovan na samoproceni banke, na Narodnoj banci Srbije je da oceni da li je taj plan realan i održiv, odnosno da li bi planirane mere u razumnom roku mogle da spreče da banka dođe u stanje da ne može da nastavi da posluje. Ako ocenimo da ova svrha ne bi mogla da se postigne primenom mera iz plana oporavka, Narodna banka Srbije može da naloži banci da ovaj plan izmeni, ali i da sprovede potrebne promene u svom poslovanju.
U slučaju da mere za oporavak koje je sama banka primenila nisu delotvorne ili adekvatno primenjene, pa njeno finansijsko stanje počne brzo da se pogoršava, Narodna banka Srbije preduzima tzv. mere rane intervencije, kako bi predupredila da banka dođe u takvo stanje da ne može da nastavi da posluje. U ovoj fazi, Narodna banka Srbije može, između ostalog, da naloži banci da sprovede jednu ili više mera iz plana oporavka, da izradi plan aktivnosti za rešavanje identifikovanih problema u poslovanju ili plan pregovora u restrukturiranju duga sa poveriocima banke, a može i da razreši dužnosti članove organa upravljanja banke. Ako ni ove mere ne budu dovoljne da se popravi finansijsko stanje, Narodna banka Srbije može da imenuje privremenog upravnika. Iako se sve ove pomenute aktivnosti i mere preduzimaju da bi se sprečilo da banka dođe u stanje da ne može da nastavi da posluje, Narodna banka Srbije se mora blagovremeno pripremiti za slučaj da banka u takvo stanje ipak dođe.
Zato je Narodna banka Srbije dužna da za svaku pojedinačnu banku izradi plan restrukturiranja kojim, uzimajući u obzir sve specifičnosti te banke, predviđa primenu odgovarajućih instrumenata i mera. Važan deo postupka izrade planova restrukturiranja iz obaveza Narodne banke Srbije je da proceni mogućnost restrukturiranja, da identifikuje prepreke za restrukturiranje i utvrdi mere koje se mogu preduzeti kako bi se te prepreke otklonile. Pri tom je važno imati u vidu da nije svaka banka podjednako značajna za finansijski sistem, te da je jedan od mogućih scenarija u planu restrukturiranja i otvaranje stečajnog postupka nad bankom.
Izvinjavam se, molim poslanike da ja ne delujem u televizijskom prenosu kao neko ko ne čuje dobro pa govori mnogo glasno. Razlog zašto govorim prilično glasno je buka u sali.
Kada stanje banke postane takvo da ona ne može da nastavi da posluje, a nije verovatno da bi bilo koja druga manje invazivna mera mogla u razumnom roku da otkloni smetnje za nastavak poslovanja banke, Narodna banka Srbije će postupak restrukturiranja pokrenuti ako utvrdi da je restrukturiranje banke u javnom interesu.
Vodeći računa o zaštiti akcionara i poverilaca banke, predvideli smo obavezu da Narodna banka Srbije, pre pokretanja ovog postupka, obezbedi nezavisnu, poštenu i realističnu procenu vrednosti imovine i obaveza banaka.
Ovu procenu vrši spoljni revizor sa liste Narodne banke Srbije ili drugo lice koje je nezavisno od bilo kog organa javne vlasti ili institucije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i od banke na koju se procena odnosi ili bankarske grupacije čiji je ona član. Na ovaj način se obezbeđuje ono drugo mišljenje koje je objektivno i koje je garancija akcionarima i poveriocima da će njena imovina o obaveze biti realno sagledane i iskazane.
S obzirom na to da odluku o pokretanju postupka restrukturiranja NBS donosi po slobodnoj proceni, precizno je utvrđeno u kojim će se slučajevima smatrati da su propisani uslovi ispunjeni. U tom smislu, smatraće se da je stanje banke takvo da ona ne može da nastavi da posluje ako su nastupili propisani razlozi zbog kojih bi joj NBS mogla oduzeti dozvolu za rad, ili će ti razlozi uskoro nastupiti, pa ako je banka nesolventna ili nelikvidna, ili je verovatno da će to uskoro biti, kao i ako je banka zatražila vanrednu finansijsku podršku od države, osim ako se ova podrška pruža pod uslovima utvrđenim u zakonu.
Što se tiče uslova ispunjenosti koje se odnosi na javni interes, postoji pretpostavka da je ovaj uslov ispunjen ako je reč o sistemski značajnoj banci, a ako to nije slučaj, kada NBS proceni da bi se sprovođenjem restrukturiranja mogao na odgovarajući način ostvariti jedan ili više ciljeva restrukturiranja, koji se ne bi mogao ostvariti u istoj meri sprovođenjem stečajnog ili likvidacionog postupka nad bankom.
S tim u vezi NBS je dužna da izradi test najmanjih troškova kojim se utvrđuje da li bi sprovođenje postupka restrukturiranja bilo celishodnije u odnosu na sprovođenje stečajnog ili likvidacionog postupka nad bankom, naročito uzimajući u obzir troškove isplate osiguranih depozita i odobravanje finansijske podrške kao i ograničenja koja se odnose na korišćenje sredstava Fonda za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja.
Nacrta testa najmanjih troškova NBS dostavlja Agenciji za osiguranje depozita radi dostavljanja svog mišljenja. Važno je imati na umu da su u fazi kada odlučuje o pokretanju postupka restrukturiranja i kada sprovodi ovaj postupak NBS rukovodi jasno propisanim i ciljevima i načelima restrukturiranja.
Zakonskim propisivanjem ovih ciljeva u fokus svakog postupka restrukturiranja nedvosmisleno se stavlja potreba da se u što većoj meri ostvari kontinuitet u obavljanju kritičnih funkcija banke, da se izbegne znatni negativni uticaj na finansijsku stabilnost sistema i da se zaštite budžetska i druga javna sredstva deponenata i investitora. Narodnoj banci Srbije se ovim nameće zahtev da pri donošenju svake pojedinačne odluke u tom postupku vodi računa da li će se doprineti ostvarivanju ovih ciljeva.
Rukovodeći se zahtevom da teret restrukturiranja treba, pre svega, da snose oni koji su doprineli da finansijsko stanje bude takvo da ona ne može da nastavi da posluje, kao jedno od načela postupka restrukturiranja utvrđeno je da gubitke prvo snose akcionari, pa poverioci banke, s tim što ova lica ne mogu pretrpeti veće gubitke od onih koje bi pretrpeli da se primenjuje postupak stečaja nad bankom. Napominjem da su deponenti do iznosa osiguranog depozita posebno zaštićeni i potpuno. I posebno i potpuno zaštićeni.
Kako bi se obezbedila ravnoteža između potreba da se sprovođenjem postupka restrukturiranja zaštiti javni interes i nužnosti da se upravo zbog zaštite tog javnog interesa prava akcionara i poverilaca banke ograniče.
Jedno od načela ovog postupka je i primena odgovarajućih mera zaštite akcionara i poverilaca banke koje su propisane ovim zakonom. U postupku restrukturiranja NBS će na raspolaganju imati širi spektar instrumenata i mera koji će joj omogućiti da strategiju restrukturiranja prilagodi okolnostima svakog pojedinačnog slučaja što će obezbediti navedene ciljeve uz minimalne troškove za budžet i javna sredstava.
Neophodnu fleksibilnost u sprovođenju postupka restrukturiranja obezbediće i mogućnost da NBS u ovom postupku primeni jedan ili više instrumenata koji se odnose na prenos akcija, odnosno imovine i obaveza, primenom nekog od instrumenata koji će se vršiti i više puta u toku tog postupka.
Primena instrumenata prodaja akcija, odnosno imovine i obaveza omogućava da se sticaocu prodaje akcija banke u restrukturiranju ili njena celokupna imovina i obaveze ili njihov deo primene tako da ovaj instrument u primeni NBS obaveže da preduzme sve razumne mere da bi se prenos po osnovu prodaje akcija, odnosno imovine i obaveza izvršio po tržišnim uslovima, a to znači, da se obezbedi transparentnost postupka prodaje, spreči diskriminacija potencijalnih kupaca, mogući sukob interesa i slično, što je takođe mehanizam zaštite akcionara i poverilaca banke.
Instrument prenosa banci za posebne namene omogućava da se ako na tržištu nema uslova da se sprovede prodaja akcija, imovine ili obaveze banke u restrukturiranju. Akcija ove banke, odnosno njena celokupna imovina i obaveze ili njihov deo prenesu na banku za posebne namene čiji osnivač može biti Republika Srbija. Svrha ovog instrumenta je da se preuzimanjem akcija, imovine ili obaveza banke u restrukturiranju, održe njene kritične funkcije i da se kasnije izvrši prodaja prenetih akcija, odnosno imovine i obaveza.
Uzimajući u obzir dosadašnja loša iskustva u primeni ovog instrumenta, kao u slučaju osnivanja nove Agrobanke, a kako bi se predupredila situacija u kojoj bi se njegovim neadekvatnim korišćenjem problem banke u restrukturiranju u stvari samo prelio na banku za posebne namene, izričito je propisano da ukupna vrednost obaveza prenetih banci za posebne namene ne može preći ukupnu vrednost imovine koja je prenete ili obezbeđena iz drugih izvora. S obzirom na njenu svrhu banka za posebne namene se može osnovati na određeni rok koji po pravilu ne može biti duži od dve godine.
Osnovna vrednost instrumenta odbijanja imovine je da se omogući da se na Agenciju za osiguranje depozita ili drugo pravno lice prenese takozvana loša aktiva banke u restrukturiranju. Narodna banka Srbije može preduzeti, odnosno primeniti ovaj instrument u kombinaciji sa nekim od drugih instrumenta u nekom od sledećih slučajeva. Ako je stanje na tržištu takvo da bi prodaja ove imovine u stečajnom postupku mogla negativno da utiče na finansijsko tržište. Ako je prenos potreban da bi se obezbedilo nesmetano poslovanje banke čija se imovina ili obaveza prenosi ili ako proceni da je potreban prenos radi ostvarenja najvećeg mogućeg prihoda od unovčenja, odnosno prodaje prenete imovine uz što manje troškova.
Predviđeno je da se prenos imovine i obaveza u okviru ovog instrumenta može vršiti i na Agenciju za osiguranje depozita, s obzirom na to da ona raspolaže potrebnim resursima i iskustvom u obavljanju ovih i drugih sličnih poslova, pa su razlozi ekonomičnosti i racionalnosti oni koji nalažu da se ti resursi iskoriste.
Posebno je važno uvođenje instrumenta raspodele gubitaka, jer se primenom ovog instrumenta obezbeđuje da glavni teret restrukturiranja banke podnesu, pre svega, akcionari, a zatim i neobezbeđeni poverioci.
Narodna banka Srbije će primeniti ovaj instrument u sledećim slučajevima: kada želimo da postignemo dokapitalizaciju banke u restrukturiranju, u meri neophodnoj za dalje nesmetano poslovanje banke u skladu sa zakonom i održavanje dovoljnog poverenja na finansijskom tržištu u tu konkretnu banku ili radi konverzije u kapital kao i radi otpisa glavnica obaveza ili dužničkih instrumenata koji se prenose banci sticaocu.
Zakonom su izričito utvrđene obaveze banke koje nisu podobne za otpis i konverziju u okviru ovog instrumenta restrukturiranja, a to su, na primer, obaveze po osnovu osiguranih depozita, obaveze čije je ispunjenje obezbeđeno založnim pravom, zakonske obaveze prema zaposlenima i slično.
Pored ovih obaveza, Narodna banka Srbije može izuzetno isključiti primenu otpisa i konverzije i na druge obaveze banke, pod propisanim uslovima. Predloženim zakonom su utvrđena jasna ograničenja u pogledu zadiranja u imovinska prava akcionara i poverilaca kako bi se obezbedilo da se u svakom konkretnom slučaju, prilikom primene ovog instrumenta poštuju principi srazmernosti i ravnopravnosti i to: akcionari i poverioci ne mogu trpeti veće gubitke nego što bi ih trpeli u stečajnom postupku, poštuje se hijerarhija među poveriocima utvrđena Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje i otpisu i konverziji se pristupa tek kada su iscrpljene sve druge mogućnosti.
Pored navedenih instrumenata restrukturiranja, predviđen je i otpis i konverzija kapitala. To je jedna od mera koju NBS može da preduzme, pre pokretanja postupka restrukturiranja ili pre primene nekog od instrumenata restrukturiranja. Reč je o efikasnoj meri koja je naročita ako se preduzima pre pokretanja postupka restrukturiranja ima stabilizujući efekat na tržište i kojom se vrlo efikasno ostvaruje zaštita deponenata i budžetskih i drugih korisnika javnih sredstava.
Treba imati u vidu da se sprovođenje restrukturiranja banke i preduzimanje bilo kog instrumenta ili mere vrši uz primenu odgovarajućih mera zaštita akcionara i poverilaca banke. Pored pomenute nezavisne procene, koja se vrši pre pokretanja postupka restrukturiranja, NBS je dužna da obezbedi da se odmah nakon što je poreknut ovaj postupak ili nakon što su primenjeni instrumenti restrukturiranja izvrši posebna nezavisna procena gubitaka akcionara, poverilaca i Fonda za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja i u stečajnom postupku.
Cilj ove nezavisne procene je da se utvrdi da li bi ova lica pretrpela manje gubitke da je na dan pokretanja restrukturiranja pokrenut stečajni postupak nad bankom i za koliko bi ti gubici bili manji.
Ako se utvrdi da su akcionar ili poverilac banke, odnosno Fond za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja pretrpeli veće gubitke od gubitaka koje bi pretrpeli u stečajnom postupku, ova lica imaju pravo na nadoknadu razlike do visine gubitaka koje bi pretrpeli u stečajnom postupku. Ovo je jedna zaista značajna novina koja govori da sva pitanja koja se mogu otvoriti naknadno, otvaramo u pravom momentu pre započinjanja postupka.
Predloženim zakonom se takođe uređuju i posebne mere zaštite druge ugovorne strane u finansijskom ugovoru, zaključenom sa bankom, nad kojom je pokrenut postupak restrukturiranja u slučaju primene nekog od instrumenata restrukturiranja koji predviđa prenos imovine i obaveza ove banke. Najzad, predloženi zakon uvodi dodatnu zaštitu sredstava Fonda za osiguranje depozita u odnosu na postojeći režim.
Naime, ako se ukupni gubici u restrukturiranju ne mogu podneti i pokriti na teret akcionara i deponenata, primenom instrumenata raspodele gubitaka i mere otpisa i konverzije kapitala, sredstva za finansiranje restrukturiranja obezbeđuju se iz Fonda za osiguranje depozita, ali samo u skladu sa jasno propisanim ograničenjima.
Preduslov za korišćenje sredstava Fonda za osiguranje depozita za ovu svrhu je da je primenom instrumenata restrukturiranja obezbeđeno da deponenti banke u restrukturiranju i dalje slobodno raspolažu njihovim depozitima.
U slučaju da je ovaj preduslov ispunjen, sredstva Fonda za osiguranje depozita mogu se koristiti za finansiranje restrukturiranja u iznosima precizno utvrđenim zakonom.
Dodatna garancija zaštite sredstava Fonda za osiguranje depozita je izričito propisivanje da iznos ovih sredstava koji se može koristiti za finansiranje restrukturiranja ni u kom slučaju ne može preći iznos koji bi bio isplaćen iz sredstava Fonda za osiguranje depozita u slučaju da je umesto postupka restrukturiranja nad bankom pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije, kao i utvrđivanje apsolutnog ograničenja od 2,5% od ukupne sume osiguranih depozita.
Pored izmena i dopuna koji se odnose na restrukturiranje banaka, predloženim zakonom menjaju se i pojedine odredbe kojima se uređuje poslovanje banaka i vršenje kontrole nad tim poslovanjem i to radi otklanjanja određenih nedoumica uočenih u primeni zakonskih odredaba, unapređenja pojedinih rešenja radi efikasnijeg obavljanja poslova kontrole banaka i daljeg postepenog usklađivanja sa međunarodnom praksom, dobrom međunarodnom praksom i propisima EU.
Istakla bih one izmene kojima se Narodnoj banci daju dodatna ovlašćenja u vezi sa praćenjem kvaliteta instrumenata obezbeđenja i praćenjem kvaliteta rada lica koja vrše procenu tih instrumenata, kao i ovlašćenje da propiše slučajeve u kojima je banka dužna da otpiše bilansnu aktivu i vanbilansne stanke određenog stepena naplativosti.
Pred toga, značajne su izmene koje se odnose na jasniju podelu odgovornosti između organa upravljanja banke, a koje će doprineti kvalitetnijem korporativnom upravljanju i efikasnijem upravljanju rizicima u poslovanju banke.
Na kraju, skrenula bih vam pažnju na to da su dodatno unapređene odredbe kojima se uređuje izricanje novčanih kazni banci i članovima njenih organa upravljanja, što će omogućiti i efektivnije i efikasnije postizanje svrhe ovog kažnjavanja.
Imajući u vidu da je strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi EU, kao i činjenicu da je direktiva o oporavku i restrukturiranju kreditnih institucija i investicionih društava, kodifikovala najbolju praksu evropskih zemalja u ovoj oblasti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama je usklađen sa ovom direktivom u značajnijoj meri, s obzirom na makroekonomsku situaciju i postojeće i regulatorno, ali poslovno okruženje.
Uvereni smo da pravni okvir za rešavanje pitanja problematičnih banaka, koji uvodimo ovim zakonom, predstavlja veliki iskorak koji će unaprediti pristup restrukturiranju banaka u Republici Srbiji, a samim tim doprineti da se stabilnost finansijskog sistema i zaštita deponenata i poverilaca banke obezbeđuje uz najmanje moguće troškove za poreske obveznike.
Ovo uverenje, između ostalog, zasnivamo i na činjenici da je predložen zakon rezultat detaljnih i dugotrajnih razmatranja svih ključnih rešenja kroz intenzivnu saradnju NBS sa Ministarstvom finansija i Agencijom za osiguranje depozita, kao i da su u radu na reformi pravnog okvira za restrukturiranje banaka u Republici Srbiji, pored pomenutih domaćih institucija, učestvovali i stručnjaci i predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke na način da dogovaramo rešenja najprimerenija Srbiji, a ne da prepisujemo tuđa rešenja ili prihvatamo nametnuta koja nismo namerni da primenimo ili čiju primenu nismo u stanju da obezbedimo.
Ja bih vašu pažnju zadržala samo još par minuta, da vam kažem koje su to izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije koje su uslovljene izmenom izmena i dopuna Zakona o bankama i molila bih za strpljenje. Biću mnogo kraća nego kada je prethodni zakon u pitanju.
Osnovni cilj donošenja izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije jeste da uskladimo već donet u ovom parlamentu Zakon o platnim uslugama i predloženi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama, odnosno da stvorimo preduslove da NBS kao institucija koju su tim zakonima poverena već usvojenim i ovim koji ćemo, nadam se, usvojiti posle rasprave, da možemo da radimo u skladu sa tim poverenim ovlašćenjima i to u oblasti nadzora nad finansijskih institucijama i restrukturiranjem banaka i da blagovremeno započnemo vršenje tih ovlašćenja i funkcija.
To da ovim zakonima jesmo bliži odredbama ugovora o EU i ugovoru o funkcionisanju EU, a naročito odredbama Statuta evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, a imajući u vidu taj naš strateški opredeljen put ka EU. U tom smislu, mi smo izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije učinili izvesne korake u pravcu jačanja uloge NBS i njene odgovornosti. Precizirali smo odredbe koje se tiču odobravanja kratkoročnih kredita bankama, a u vezi sa restrukturiranjem, o kojem sam govorila, ali smo i preciznije definisali zabrane monetarnog finansiranja koje važe za NBS.
Ja bih izdvojila nekoliko ključnih novina i prva od njih je svakako jasno utvrđena nadležnost NBS da izdaje i oduzima platinim institucijama dozvole za pružanje platnih usluga, a institucijama elektronskog novca dozvole za izdavanje ovog novca, da vršimo nadzor nad pružanjem platnih usluga i izdavanjem elektronskog novca, kao i da obavljanje poslova zaštite korisnika usluga koje pružaju ove finansijske institucije.
Drugo, jasno se ovim zakonom propisuje nadležnost NBS - da utvrđuje ispunjenost uslova za pokretanje postupka restrukturiranja banaka, odnosno članova bankarske grupe i da te postupke sprovodi; da odlučuje o primeni instrumenata i merama koje će preduzeti i da obavlja sve druge poslove koje proističu iz toga, ali u skladu sa Zakonom o bankama.
Izvršni odbor NBS je utvrđen kao organ nadležan za donošenje propisa, drugih opštih i pojedinačnih akata u oblasti restrukturiranja banaka. U skladu sa principima koji su sadržani u pravnim aktima EU i preporukama međunarodnih finansijskih institucija, predviđeno je da se poslovi nadzora nad finansijskim institucijama i poslovi koji se odnose na restrukturiranje banaka u NBS obavljaju na način kojim se obezbeđuje odvojeno rukovođenje svakim od tih poslova i njihova organizaciona razdvojenost i da se spreči potencijalni sukob interesa, s obzirom na dosadašnje nadležnosti u postupku nadzora nad radom finansijskih institucija.
Dakle, najveći broj poslova koji proizilazi iz zakona koji je pred vama obavljaće organizaciona jedinica koja je i organizaciona, ali i hijerarhijski odvojna od Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, ali će ova uprava biti nadležna za ocenu tzv. planova oporavka i obavljanja drugih poslova koji se tiču tih planova, kao i za preduzimanje mera rane intervencije prema bankama, imajući u vidu da taj deo poslova predstavljaju deo nadzorne funkcije nad bankama, a ne deo funkcije restrukturiranja, čime želim da naglasim odvojenost ove dve vrste nadležnosti, od kojih jednu imamo, a drugu dobijamo ovim zakonom.
Pored toga, utvrđuju se i osnovi za vršenje ove nove funkcije, propisivanjem prava NBS da pri sprovođenja restrukturiranja vrši uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banke i lica koja su sa njom povezana imovinskim, upravljačkim ili poslovnim odnosima, kao i uređivanjem saradnje i razmene podataka pribavljenih u obavljanju funkcije restrukturiranja banaka između NBS, s jedne strane, i Agencije za osiguranje depozita, domaćih organa, institucija nadležnih za nadzor u oblasti finansijskog poslovanja, stranih tela nadležnih za restrukturiranje finansijskih institucija i za nadzor u oblasti finansijskog poslovanja, kao i drugih nadležnih tela sa druge strane.
Preciziraju se i poslovi Narodne banke koji se tiču odobravanja kratkoročnih kredita bankama i to tako što se kreditiranje banaka radi obezbeđivanja njihovih redovnih potreba za likvidnošću kao jedan od instrumenata monetarne politike razdvaja od hitne podrške likvidnosti koja se u izuzetnim slučajevima obezbeđuje isključivo solventnoj banci koja se samo privremeno suočava s problemima likvidnosti.
Ono što želim posebno da naglasim jeste zabrana monetarnog finansiranja, koja se, u skladu sa pravnim aktima EU, proširuje tako da pored postojeće zabrane kreditiranja javnog sektora, koji obuhvata zabranu Narodnoj banci da Republici Srbiji, AP ili jedinici lokalne samouprave, javnim preduzećima ili drugim licima čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave, odnosno u kojima Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave imaju kontrolno učešće, zabranjuje se i davanje garancija i drugih oblika obezbeđenja. Znači, pored dosadašnje zabrane kreditiranja i poslovi po garancijama i drugih oblika obezbeđenja.
Sledeće odredba koja utvrđuje odgovornost za štetu koja nastane u obavljanju poslova NBS, usklađuje se sa evropskim standardima i najboljom uporednom praksom zastupljenom u državama članicama EU, koji nalažu da se odgovornost Centralne banke i njenih zaposlenih odnosi na onu štetu koja je prouzrokovana postupanjem, koja se ne može svrstati u pravni standard postupanja u dobroj veri.
Znači, ono što su krajnji nemar i nepažnja svakako će biti sankcionisani, ali one štete koje mogu da nastanu u trenutku postupanja u dobroj veri, a ipak se dese, moraju da budu rešene i obezbeđene na način kako se to čini u zemljama u okruženju.
Najzad, pošto postoji pravna praznina u pogledu izdavanja numizmatičkog novca u Republici Srbiji, kao izvesni problemi i nedoslednosti u uređivanju izdavanja i distribucije kovanog novca, otklanjaju se svi problemi i nedoslednosti, a uređuje se izdavanje numizmatičkog novca.
Uverena sam da će rešenja sadržana u predloženom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije pozitivno uticati ne samo na organizaciju i poslovanje Narodne banke Srbije, već da će doprineti efikasnijem vršenju njenih funkcija, a samim tim i uspešnijem ostvarivanju propisanih ciljeva, ali i podizanju odgovornosti na jedan viši nivo, jer stvaramo praksu i postavljamo temelje da nekim narednim ljudima na ovim poslovima nikada ne ostavimo probleme kakve smo zatekli, nedorečene i otvorena pitanja koja sutra mogu da budu izgovor za probleme u finansijskom sektoru.
Počinjemo od sebe i posle dve i po godine u Narodnoj banci ja sa svojim saradnicima nemam prava da odgovornost za zatečeno stanje u bankarskom sektoru prenosim na loša rešenja, na zatečeno stanje, već evo kao što vidite postupamo po onoj da se tradicija dobra ne samo nasleđuje, ona se i stvara donošenjem ovakvih zakona, ali i njihovom primenom i poštovanjem.
Nadam se da ćete, u tom smislu, podržati ove zakone i pomoći i Ministarstvu finansija i Agenciji za osiguranje depozita, ali i Narodnoj banci da svako od nas uradi najviše moguće u poštovanju javnog interesa i održavanju stabilnosti Srbije u našem delu, pre svega finansijske stabilnosti. Zahvaljujem se na strpljenju i na pažnji.