Gospodin Mašić nije tu trenutno. Bio je dogovor da će biti određena pauza kako bi izašli predstavnici Vlade.

Verujte mi da ne znam odakle da počnem. Smisao ovog zasedanja i ove sednice sa dvanaestak tačaka dnevnog reda za mene je u pet tačaka koje su spojene, a koje ste izgleda  ne očekujući da ovako brzo završimo uspeli da nam pripremite materijal samo za tri.
Mislim da je ovo suština ovog dnevnog reda jer je rebalans bila jednostavna overa već potrošenog novca. Sramota za Skupštinu koja se i ovog puta pojavila kao overivač, a ne kao neko ko odobrava trošenje para. Doveli ste u pitanje zakonsko ovlašćenje Skupštine.
Ako se u jednom od pet zakona, koje smatram ključnim, o kojima ćemo govoriti koliko god da su kasni sati navodi rečenica da se beleška službenika, odnosno obveznika o sprečavanju pranja novca sačini i čuva 10 godina, pitam, ali ne verujem da mogu da mi odgovore prisutni iz stručnih službi, koliko se dugo čuvaju stenogrami ovog zdanja u kojem govorimo u ovo gluvo doba bez televizijskog prenosa ili možda negde u četiri ili pet ujutru? Da li zna pomoćnik ili zamenik sekretara da mi kaže – koliko se dugo čuvaju stenografske beleške? Ne, oni verovatno razmišljaju da li će zaposlenima platiti taksi prevoz kada radimo posle deset.
Gospođo ministre, vi i ja ćemo verovatno za sutra pripremiti obaveze koje imamo da pričamo o nekoj poreskoj reformi i dalje se bavimo problemima ove države, ali oni koje ovo ne zanima ne znaju da odgovore ni na ovakva pitanja. Hvala vam što sedite i slušate i što niste ostavili nekog drugog. Zaista smatram ne tri tačke koje su uspeli da pripreme na brzinu kao radni materijal nego svih ovih pet da jesu suština ovog dnevnog reda.
Volela bih da mi u onoj završnoj reči kažete – šta je razlog za hitnost? Znam da je razlog za noć da se ne čuje i ne vidi šta radimo u trenutku kada zaista imamo socijalne probleme i rupe u budžetu. Da mi kažete – šta znači ono PFPDL 3 (PBG) i to je ona transparentnost objašnjenja i jeste na njoj uradili mnogo u smislu budžeta, ali ovde u četiri od pet ovih zakona stoji da je razlog za donošenje zakona po hitnom postupku uslov Svetske banke da ovakvu zaštitu bankarskog sistema, odnosno predupređenju finansijske stabilnosti napravimo i nisam uspela nikako da dođem do objašnjenja šta to znači.
Imam bankarsko iskustvo prilično i kad god smo hteli da zbunimo nekog ko je hteo da se petlja u bankarske poslove znali smo da kažemo – to vam je ono 476-interni odnosi i oni koji ne znaju ne smeju dalje ni da pitaju.
Kao što je donedavno od kada je uveden jedan trezorski račun od 2001. godine, pa kažu – znate, to ide preko KRT i onda ljudi ne smeju ni da pitaju šta je to KRT, ali je vreme da više nema tajni. Vreme je da danas ljudi mogu sve da pitaju i da neki ostanu bez tih odgovora i da vi nemate pravo obrazloženje zašto ovo radite, ali meni i da je napisao sam Bog otac ovo, obezbedite pokriće za pohlepu.
U sopstveno ime i u ime svoje dece i onih koje ja predstavljam rekla bih vam – ova država Srbija nema sredstava da pokriva ničiju pohlepu. Iole časni i profesionalni ekonomisti kažu da se u svetskoj krizi nalazimo zbog pohlepe bankara, ne kako se na televiziji pravdaju, tradicionalno bankarstvo nego investiciono bankarstvo nas je uvelo u pohlepu i zaradu koja ne može u redovnom poslu da se obezbedi, pa smo naduvali bilanse, akcije, aktivu i došli dokle smo došli.
Koji god da je razlog, iz budžeta Srbije koji ima deficit u ovom trenutku 120 milijardi, onaj za koji kažete da će imati deficit iduće godine 140 milijardi dinara, za zaduženje od 11,49 milijardi evra, koliko imate javni dug, vi i mi zajedno, 30 milijardi samo kamate koju plaćamo na ove dugove, odakle nama para da obezbeđujemo sigurnost depozita onih koji su ovde došli i lepo pobrali sav kajmak sa finansijskog tržišta ove države Srbije u uništenom domaćem bankarskom sistemu?
Mi smo ga zvali krvotok, Amerikanci ga zovu kičmom privrede. Kičmu koju ste nam slomili, krvotok koji je iscrpljen danas je došao da bude predmet jer takav način da se po zakonu o bankama može osnovati privremena banka za posebne namene i to očigledno po ugledu na onaj fantastični izum stečaja u realnom sektoru, koji je gospodin Luka Andrić smislio za Dinkića.
Pitam vas koji je ovo genijalni um smislio i koju banku već vidite kao probni balon?

Imam još 15 minuta. Dobro.
Koju ste banku već videli za odstrel, kao probni balon, kad joj Narodna banka, u čiju kontrolnu ulogu ulazite ovim zakonom, preplićući nadležnosti, i sistema ranog upozorenja, i diskrecionih prava za oduzimanja dozvole i rokova za žalbu, jer je sve po prekom sudu, bez rokova za žalbu, sa uvođenjem stečaja i likvidacije u banke u roku od tri dana, sa rešenjima koja su konačna u trenutku donošenja.
Baš me zanima ko je ovde nacrtan, a ne znam, jer se podacima ne snabdevam iz tajnih službi niti mi ih niko dojavljuje, čitam samo vaše materijale, službene glasnike i ono što uspem u štampi da vidim.
Vidim da je mnogo u ova četiri zakona iz propusta koje ste načinili u trenutku kada je sprovođeno osnivanje Razvojne banke Vojvodine. Mnogo propusta i nezakonitosti u procedurama koje je sprovodila Narodna banka prema toj banci je sada ovde pokušalo da se ozakoni.
Ali, odakle nekome pravo, tri ujutru, četiri, ne zanima me, da ovog čoveka koji vodi Agenciju za osiguranje depozita i kome kuvate javnost, to se zove kuvanje žabe, kuvate javnost pripremom jednim ovakvim intervjuom koji dobija pravo da o bankarskom sistemu odlučuje na način kako ste Zakonom o osiguranju depozita, Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka, Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita, pa malo i ovim za sprečavanje pranja novca, smislili da date vlast ovom čoveku da on proceni rizik, da vi, Ministarstvo finansija i NBS procenite šta je to sistemska banka.
Da, da, vi ćete procenjivati i dogovarati se šta je sistemska banka, čija nestabilnost može da proizvede negativne efekte na čitav finansijski sistem. Isto tako će se odokativno određivati visina premije za rizik.
Da li to negde postoji, gospođo Diana? Ne postoji. Vi u obrazloženjima kažete da ni u jednoj direktivi ne postoji obaveza da se ovo uradi. Ali, kažete – centralna evropska banka ima nešto što može da nam posluži kao osnov da ovo radimo. Postoji li igde da se nekome može ko ode da osigura vozilo, ili da kupi proizvod, reći – za tebe će porez, premija, osiguranje ili bilo šta da bude određeno posebno, onako kako ja kao neki sam bog, Milorad Džambić, odlučim. Da, to piše u zakonu, da sam može da odredi premiju.
Čovek koji kaže da mrtve banke troše kao žive. Četiri velike banke, od kojih još uvek niste ušli u trag depozitima i kešu u devizama u filijalama u inostranstvu. Banke za koje, moram da pomenem pokojnu i poštovanu Borku Vučić, nekada smo dogovarale nezavisno ko se gde nalazi, kako da nateramo državu jer je to interes države, da vas nateramo da od ovih depozita napravite razvojnu banku. Polovina od naplaćenog i prodatog je već potrošena.
Neko ko se usuđuje da nam kaže da je za prodatih 130 hiljada kvadrata poslovnog prostora tih banaka, za to toliko prodato, naplaćeno negde oko 10 milijardi dinara. Koliko je naplaćeno za umetničke slike? Koliko još nije ni ušlo u devize na računima, ali je polovina potrošena. Ma šta? Kome?
Pišu koliko su vama kao državi preneli. Kažu – njihov stečaj je koštao oko 50 miliona evra. Kome je plaćeno 50 miliona evra? Za toliko je prodata Beočinska fabrika cementa 2001. godine. Da li mislite da ovo niko ne čita?
Da li nekome ko je dozvolio da se potroši Beočinska fabrika cementa za stečaj koji je trajao osam godina i nije završen i za koji čovek izjavljuje da će trajati još toliko dajete u ruke diskreciona prava da može da proceni da će neki depoziti biti ugroženi, pa da on sa takvim pravom traži od NBS da ona tu banku stavi pod administrativno upravljanje, oduzme joj dozvolu i da on onda izdvaja zdrave delove, a da ono što smatra nezdravim rasprodaje i rasparčava.
Mislila sam da me više ništa u ovoj državi ne može iznenaditi. Zaista sam mislila. Ali me svaki put nanovo iznenadite jednim ovakvim potezom. Na primer, u intervjuu gospodin kaže – potraživanja su oko 2, 3 milijarde evra. To je ukupno zaduženje države za dve godine. Kaže – obaveze su do sada, po potvrđenim prijavama, negde oko 600 miliona. Za 800 miliona evra još se vode parnice. Ljudi, kao da je reč o 800 dinara, kao da je reč o nečijoj plati od koje je zaista teško odvojiti za užinu deteta mesečno 800 dinara, a ne 800 miliona evra, kaže, vodimo parnice.
Veliki broj preduzeća je, kaže, u postupku likvidacije i stečaja. Tu ćemo nešto, na primer, od Beogradske banke, "Beobanke" u stečaju isplatiti sa pripadajućim kamatama na 31. decembar nekih 94 miliona evra stare devizne štednje od ovoga. Za Investbanku će to biti nekih 56 miliona evra. Kada ćete, gospodine Džambiću, završiti stečaj, pita ga novinarka? On kaže – ne znam, verovatno još osam godina koliko je stečaj i trajao.
Znate, kaže, Agencija za stečaj je imenovana tek 2008. godine. Ko je sprovodio stečaj do 2008. godine? Ko je prodavao i izdavao po Nacionalnoj štedionici ostalim bankama i po kojim cenama prostore ovih banaka čiji je stečaj još uvek u toku? Znači, da bi neko mogao da se bavi sprečavanjem pranja novca, piše u jednom od zakona, taj mora da dokaže da nije osuđivan za zloupotrebu službenog položaja i materijalne zloupotrebe.
Šta je ovo? Hoćete da pokrećem postupak o ovome, ili rezultati ovakve agencije dovoljno govore o besmislenosti predloga koje podnosite?
Zaista ne znam na šta računate – na našu trpeljivost, na nedostatak vremena? Dve noći i dva dana sam provela uz ova četiri zakona, jer o sprečavanju pranja novca je vaša najveća bruka. Kritika da ono što vam je 2006. godine dato da uradite, niste uradili ni 2009. godine. Namerno ste ostavili da se ne kontroliše ono što bi dokazivalo kako se prljavi novac pretvara u legalan. Namerno, nema drugog obrazloženja.
Ono što neko za dve noći i dva dana uspe da pročita samo iz vašeg obrazloženja i zakonskih predloga, vi ste se usudili da predložite da, na primer, kuća koja radi reviziju tri godina unazad za takvu banku, treba i njoj da se isplate depoziti.
Kako neko ko ima struku finansijske revizije i ne vidi sa tri godine revizije da će kuća ući u dubiozu i napraviti problem, podnese amandman da se briše taj vaš predlog, da ostane odgovornost revizorske kuće, u ime časti, u ime onog što se zove računovodstvena profesija, vi meni kažete – tehnički vam neispravan amandman, zato što je označen sa brojem jedan, a on je broj dva. Suština i sadržina su iste.
Vama, predsednice, ide na teret da stručne službe ne okrenu telefon i kažu – gospođo Tabaković, ovo je očigledno tehnička greška, dajte da ovo jedan pretvorimo u dva. Suština i obrazloženje su čisti. Znam da ne biste usvojili, jer ne bi mogli da se pravdaju tehničkim razlogom.
Da li bi vi bili u stanju, gospođo ministre, da četiri zakona ovakve sadržine proučite, nađete primedbu, napišete amandmane i dođete ovde i sedite, koliko – do deset i nešto, do 11 časova, ko zna do kada ćemo sedeti. Da li je cilj da se međusobno varamo ili da popravimo životnu sredinu? Da li je cilj da rasipamo sredstva ili da sredstva ulažemo u prave namene?
Kažete da su banke najregulisanije, i jesu, svuda u svetu, regulativa, supervizija postoji, sistemi ranog upozorenja postoje decenijama unazad. U ime čega nam treba jedan ovakav zakon? Jesmo li baš sve drugo rešili, sem da kreditom koji će podizati Agencija za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, za koju će država garantovati, mogu da se rade ovakve stvari? Da li je to normalno?
Znači dajete jednoj agenciji pravo da kreditira te banke posebne namene. Ko se ovde bavi kreditiranjem? Da li mi imamo centralnu banku koja kreditira komercijalne banke, a komercijalne banke stanovništvo i privredu? Sve okrećete naglavačke.
Znači, agencija dobija pravo da kreditira. Iz kojih izvora? Da uzima kredit negde napolju ili unutra od komercijalnih banaka, da vi garantujete, a mi znamo da te garancije padaju na teret. Dajete im pravo da oročavaju sredstva kod banaka, ne da ih drže kod vas, da, piše u jednom stavu, neka budu kod trezora, a devizna sredstva kod Narodne banke.
Onda im dajete pravo da oročavaju pare kod banaka, da profitiraju, a vidimo kako troše, dajte im pravo da Narodna banka, bez Vlade, na predlog upravnog odbora ovih ljudi, negde u inostranstvu plasiraju po politici po kojoj plasiraju devizne rezerve. Šta je najviše bure izazvalo u ovoj državi, nego upravo gde su i kako plasirane devizne rezerve ove zemlje godinama unazad?
Je l' vi niste čuli gde se zaposlio gospodin guverner? Došao je kao najavljen direktor HVB banke za guvernera. Otišao je u HVB banku, koja je promenila ime u Unikredit, nastala konverzijom dve banke, ali to je jedna te ista.
Šta smo usvojili za gospodina guvernera? Da nikada ne odgovara on i njegovi saradnici, član 86v Zakon o Narodnoj banci Srbije, koji smo usvajali, da nikada ne odgovara za propuste i štetu koju je naneo nekome on ili njegovi saradnici, ni kada napusti banku, sem ako neko ne dokaže nameru zlu.
To isto uvodite i ovde za sve ljude koji će se baviti ovim poslom. Znate li šta nam kažete? To su direktive iz 2009. godine ili kažete – Bazel dva to traži.
Gospodo moja, 2006. godine je Zakon o sprečavanju pranja novca morao da sadrži direktive o kontroli novca i tragovima njegovog kretanja. To niste uspeli dok vas nisu pritisli, sada traže izveštaj o napredovanju u novembru, odnosno decembru 2010. godine, pa ste dali da se to popravi.
Da li treba još nešto da kažem o ovome? Da li još nešto treba da obrazloži vašu dobru nameru? Znači, ono što smo 2006. godine morali, radimo 2010. godine, onda kada treba da ustanovimo čiste tokove novca i da zabranimo pranje. Kada treba da zaštitimo bankarske službenike, članove upravnog odbora koji Vladi ne polažu račune, koji su zagledani samo u svoje džepove i naknade koje primaju u tim upravnim odborima, tu žurimo da primenimo i Bazel dva i direktivu o navodnoj nezavisnosti i zaštiti ovih službenika.
Blago rečeno, iako sam imala neku malu nadu da u ovoj državi nešto može da krene na bolje, sa predlogom ova četiri zakona, tu nadu pod ovom Vladom izgubila sam. Pod kojim god pritiskom, pod kakvim god latiničnim imenima da se krije neko uslovljavanje, mene nećete uveriti da neko ovo od vas traži. Oni koji navodno ovo od vas traže sada razgovaraju malo šire sa nekim ko predstavlja građane Srbije, pa kažu – mi kao MMF postavljamo cilj, vaša vlada mora da iznađe način da do tog cilja dođe. Kada se kaže – postići stabilnost finansijskog sistema, ne kaže se posrnuti u budžet koji je prazan za sve, ne kažu sigurno – uzmite kredit, pa rešavajte ovo.
Gde je ta kreativnost kreatora ekonomske politike Vlade Srbije, ne samo vaše? Čija je ova genijalna ideja da ga promovišemo za dobitnika Nobelove nagrade, da nam objasni kakva je ovo pravednost u trenutku kada imamo svega milion i po ljudi koji rade, kada izdvajate u budžetu ovoliki novac za socijalna davanja, da treba da spašavamo finansijski sistem koji nas je do ovde i doveo? Hvala vam.

Ono maločas što smo podneli u istovetnom tekstu na član 2. to može, ne može, nije važno, pa ću zbog zapisnika, stenografske beleške, da kažem sledeće – Agenciji koja bi trebalo da rukovodi ovom ovakvom bankom za posebne namene koja se Zakonom o bankama predviđa, gospođo ministre, ako niste znali, već je prihodovano 37 milijardi dinara, naplatom  potraživanja od pravnih i fizičkih lica po izjavi ovlašćenog lica, gospodina Džambića, čitam intervju iz "Ekonomista", prilivima od kamata na oročena sredstva, unovčile su 37 milijardi dinara.
Idem da je to na današnji dan, a bio je i niži kurs, idem sa nekom prosečnom cifrom od 100, to znači 370 miliona evra prihodovanja. Vama je kao državi, poveriocu prvog reda, za isplatu stare devizne štednje nad kojom ste suze lili kada mi kažemo – zaduženost, a vi kažete – da, ali za staru deviznu štednju, nikada niste pomenuli da ide i odavde, 189 miliona evra je preneto i 1,4 milijarde dinara, 50 miliona evra po priznanju čoveka, dobićete podatke na uvid, 50 miliona evra je kažu koštao stečaj. Gde je razlika?
Kod koga je oročena, ko od toga prihoduje? Kada ni NBS na depozite nije prenosila sredstva. O kakvoj odgovornosti može da govori neko ko živim novcem raspolaže ovako? Ko ima depozite u inostranstvu, Beogradske banke u Americi, bilo je u vreme uvođenja sankcije, 94 miliona dolara, a na računima Jugobanke 47 miliona dolara. Kad bi to bio dug nekog građanina, s kamatom od tada do danas, ko zna koliko bi to bio uvećan iznos.

Ne mogu da stignem da vas pratim. Član 5 – u krug lica povezanih sa bankom, umesto zaposlenih u banci, ubrajaju se članovi odbora banke utvrđeni ovim zakonom.  Ne samo da se prepliću nadležnosti, agencije i narodne banke, nego se pokušavaju čak ograničiti i ovlašćenja za izbor članova upravnog odbora za koje su strogo propisani kriterijumi.
Lično apsolutno nisam pogođena time, niti poznajem ijednog člana upravnog odbora bilo koje banke. Otkud nekome pravo da sebi daje dvostruku mogućnost da zabranjuje, bira i crta slike tih ljudi, kada za sebe, za ovakve milione nema ni minimum propisane odgovornosti.

Član 8. predviđa da se banka za posebne namene za šest meseci uskladi i da joj kapital bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti od pet miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu.
Odlično znamo, neke kolege su pominjale, nije mi teško da ponovim kako se kreditima i unosom kapitala u jednom trenutku samo na računu pojavi taj iznos, a onda se povuče i nema ga. Da li vi stvarno mislite da niko ne čita ovo? Na prošlom dnevnom redu smo usvojili izmene Zakona o fondu za razvoj, gospođo Diana, ako niste u toku, gde se Fondu za razvoj daju mogućnosti da budu nova razvojna banka, a ovde imamo sada neku drugu banku koja će imati ovaj osnivački kapital.
Odakle ćete ga obezbediti, od kojih ćete socijalnih davanja ili subvencija uzeti za mleko i kojim ćete nam efektima pravdati ovo, to je moje pitanje?

Član 53. stav 2. se menja ovim članom 14. gde se bankama, evo besmislice, morate da priznate potpune, gde spoljnom revizoru, ranije smo imali ograničenja da može samo tri godine da vrši reviziju kod iste banke, tri godine uzastopno, sada u cilju poboljšanja finansijske stabilnosti i veće kontrole i regulisanosti, vi produžavate rok da on može, taj neki revizor, da vrši pet uzastopnih revizija.
Objasnite mi koja je logika da jedno te isto lice vrši reviziju ne tri, nego pet godina.

Član 17. navodno usklađuje zakon gde Skupština dobija nadležnost da odlučuje sad o osnivanju ove banke za posebne namene i ja ću vreme za ovaj amandman u stvari da utrošim i da napomenem drugu činjenicu.
Banka je bila u ovom statusu u kome će Skupština odlučivati na ovaj način, u članu 109. piše da se kao razlog za preduzimanje privremene mere prema banci predlaže i ugrožavanje interesa oponenata, odnosno verovatnoća da će ti interesi biti ugroženi.
Znači, Skupština će odlučivati o statusu jedne ovakve mere, odnosno banke samo ako se nekom učini ili neko učini verovatnim da će interesi biti ugroženi. Dokle li su granice diskrecije u ovom slučaju. Tu je sad ona prava reč bezobraznost koja objašnjava diskreciju ili drskost u upravljanju finansijskim sistemom.

Načelno sam napomenula da se ovim članom 18. menjaju razlozi za uskraćivanje saglasnosti licu predloženom za člana upravnog odbora. Zaista ne mogu da verujem da se NBS kompromituje na ovaj način i da koristi svoju snagu da nalaže promene u personalnom smislu, a zbog stabilnosti finansijskog sistema.
Da li znate šta sam se uverila čitajući ovaj zakon? Odgovornost nositi vlast i imati 126 glasova izgleda je postalo preteško breme za nečija pleća i dobronamernost. To je moj jedini komentar na ovaj član.

Ako noćas ne završimo ovu  raspravu, verovatno nećemo moći da povučemo neka sredstva od 300 miliona, sutra čekaju negde, ali hajde da prihvatimo tu žurbu.
Znači, ovaj zakon prati osnovnu ideju osnivanja banke za posebne namene i sad se članom 5. dopunjuje član 3, gde mi tražimo brisanje člana kojim se traži prenos imovine i obaveza na drugu banku, tu za posebne namene. Mi to osnivanje smatramo potpuno nepotrebnim, zato i tražimo brisanje.
Šta je licemerno? Da se u tom članu zakona kaže da se svi poverioci stavljaju u jednak položaj time što svi mogu da se oproste od onog što potražuju od te banke, jer se sve to vrši bez pristanka akcionara, deponenata i drugih poverilaca.
Da li ste to, gospođo ministre, videli, ne znam, ali kažete – jednak je tretman poverilaca je taj što se kupovina i preuzimanje celokupne ili dela imovine vrši bez ikakvog pristanka.
Šta se kaže u članu 3v – Agencija može za ove i ovakve poslove da obezbedi finansijsku podršku banci koja će preduzeti ovu imovini, celokupnu ili deo obaveza, iz predviđenih izvora budžeta ili zaduživanjem ili kreditima.
Da li je još nešto trebalo napisati u prilog brisanja ovog amandmana? U ovakvoj krizi, sa ovakvim deficitom, sa ovakvim stanjem izuzetno likvidnog, nigde boljeg, izuzetno kapitalizovanog bankarskog sistema, koji ima prinose, a nema ih ni u jednoj državi u okruženju kao kod nas, bankarskim sistemom koji je trgovao sa državom kao najboljim platišom, koji je 2006. godine davao dvostruki iznos iznad inflacije na repooperacije, izvolite pa procenite.

Član 6. predloga, čije smo brisanje tražili, definiše da se na osnovu rešenja oduzima dozvola za obavljanje poslova osiguranja, jer se oni sada odvajaju od stečaja i likvidacije banaka, osnivanjem ove posebne banke, da Narodna banka Srbije odmah donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad društvom za osiguranje, a u 2. stavu se kaže da je to rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad društvom za osiguranje konačno i izvršeno je momentom dostavljanja nadležnom sudu.
Koliko je postupaka još uvek otvorenih i nezavršenih iz ovih sprovođenih postupaka stečaja i likvidacije društava za osiguranje, poznato je i Narodnoj banci i onima koji su na ovome radili.
U ljudskom ponašanju se postavlja pitanje - da li ide prvo greh, pa kazna? Pa se kaže na primer da je sam greh kazna, kad je neko zavidan, ljubomoran, zao čovek, već u samoj osobini postoji kazna. Kod ponašanja privrednih subjekata kazna mora da usledi za onog ko je izazvao zlo, odnosno greh, a ne da sanirate posledice ovakvim načinom donošenja zakona.

Evo, u ovom delu člana 8. ponavlja se ona verovatnoća nastajanja razloga za slučaj koji se tretira ovim zakonom. Znači, neprihvatljiva je. Ne samo hitnost i konačno odluka koja se donosi nad privrednim subjektima iz ovih oblasti, već je strašno da se one zasnivaju na mogućim i verovatnim pretpostavkama o ispunjenosti uslova za stečajni postupak.
Recite mi, molim vas, da li biste nekog, zato što je mogući prestupnik ili je verovatno da imate dokaze za to, osudili i poslali na sud? Ali vi ovakvim ponašanjem nekoga zaista šaljete na sud i kažnjavate, a da to nije nedvosmisleno utvrđeno.

Razlozi su isti kao i za amandman na član 8, tako da ih neću ponavljati.

Ne može ovde da zaštiti od odgovornosti one koji su ovaj zakon predložili ni vreme, ni kasni sati, apsolutno ništa. Ovo je zakon koji štiti one koji imaju, na račun onih koji nemaju, jer se iz republičkog budžeta, na osnovu kreditnog zaduživanja ili budžetskih sredstava ili garancije države za kreditno zaduženje predviđa zaštita depozita koji postoje ,i to onih od 50.000 i preko 50.000.
Zašto ne postoji zakon kojim se forsira zaposlenost i štednja, a svi se slažemo teoretski, da je zdrav razvoj samo na sopstvenoj štednji? Zašto, gospođo Dragutinović, ne insistirate na tome da se depoziti vaši, države, imate ih nepotrošene iz ranijih godina, ima ih po bankama, prikupe i stave kod Narodne banke ili kod Razvojne banke Srbije, pa iz njih ne finansiraju izvozni projekti da smanjimo deficit, pa ne finansira poljoprivreda i zapošljavanje ljudi iz kojih će neko moći da uštedi da školuje dete, a ne da od onih koji nemaju finansiramo one koji imaju?
To je osnovna primedba na ovaj zakon, a sve pod maskom stabilnosti finansijskog sistema i ugledanja na svet.

Član 6. reguliše formiranje sredstava Fonda kao izvora iz kojih će se ovi depoziti osiguravati i oni se formiraju od onoga što kao premiju plaćaju banke. Prihod od ulaganja koja će Fond načiniti ulaganjem tih depozita, sredstava ostvarenih naplatom potraživanja i to je za mene posebno sporno, rekla sam vam kako je Agencija za stečaj, odnosno iz likvidacione mase, ne te banke nego već iz iskustva godinama kako to čini, uradila. Naplatila 370 miliona. Prenela državi 189. Potrošila je  50 miliona evra. Za 130 miliona evra nema traga.
Iz tako formiranih i naplaćenih sredstava predviđate da koristite čak i sredstva obezbeđena zaduživanjem, zadržavamo vam sredstva iz budžeta ali je strašno što tako formirana sredstva mogu da se koriste kao finansijska podrška toj banci za posebne namene. Znači, umesto da kaznite nekoga što je bio nekompetentan, neodgovoran ili radio zloupotrebe sredstava, nije procenjivao kreditne rizike, vi hoćete da ih čašćavate novcem iz ovih namena koje su ovde navedene. Nedopustivo.