Pošto je u ovoj raspravi objedinjen set od četiri potpuno različita zakona i pošto je naša poslanička grupa uglavnom fokusirana na izmenu Zakona o Agenciji za privatizaciji i izmenu Zakona koji reguliše besplatnu podelu akcija, ja ću samo iskoristiti minut-dva da podsetim javnost da smo mi o ovom zakonu razgovarali onda kada je on bio nedavno u proceduri po prvi put i da ponovim dva osnovna problema.
Jedan je da ogoljena statistička slika srpske privrede jeste već duže vremena pod lupom svetskih eksperata, ali njima ne možete da zamerite ništa, a nama možete da kažete da postoje podaci, samo mi ne možemo da ih pronađemo.
Znači jednom izlazite sa podatkom da ćete stepen razvijenosti meriti prema 75% od prosečnog bruto društvenog proizvoda, a sada kažete da će samo bruto društveni proizvod biti ta granica, a ja se osećam neprijatno što moram da vam ponovim pitanje – gde objavljujete od 2005. godine podatak, uopšte, o tome šta je društveni bruto proizvod po glavi stanovnika? Mogu ga naći zainteresovani građani samo u podacima koje objavljuje USAID u nekim podacima koji se tiču pregleda informacija o onome što se zove razvoj srpske privrede. Nije to samo primedba nas ekonomista iz Srpske napredne stranke, ljudi koji se ovim bave ozbiljno za razliku od onih koji ovaj zakon koriste za gradnju infrastrukture svoje stranke.
Dakle, ako nemate taj podatak koji je reper, vrlo je zanimljivo da vi možete bez ikakvih posledica i kazne da neki region oblikujete ovakvim ili onakvim, sa ovom ili onom opštinom, zato što mi ne možemo da kažemo prekršili ste proceduru ako ona ne postoji. Ispod ste te granice, a granica nije data. To je osnovna primedba
A, druga primedba tiče se vaše ustaljene prakse, da menjate zakone kojima određene institucije, agencije, zatvarate, druge otvarate, da bi u stvari zamaglili troškove postojanja Agencije za mala i srednja preduzeća i njihove učinke, da ne kažem štete, otvarajući nove bez ikakvih bilansa koji kažu – potrošeno ovoliko para, ovakvi su efekti, a ne efekti za autore zakona, konsultante koji su ih radili, autore, onih koji su politički profitirali na tim zakonima i takvim podelama para preko tih i takvih agencija, nego gde su i koliko su učinci za budžet Republike Srbije, tj. građana zbog kojih sve ovo i postoji.
Na način kako gasite jedan fond za finansiranje izvoza, pa ga pripajate drugom, kako osnivate treći, a da mi nismo dobili nijednog trenutka ovde bilans o tome, u pravom smislu reči bilans, i da se na ovakav nož dočekuju izveštaji Državne revizorske institucije, koja je samo zagrebla površinu ledenog brega, dovoljno govori o ozbiljnosti samog zakona i o primedbama koje mi uzalud, nažalost, iznosimo na ovaj zakon.
Mi o regionalnom razvoju nećemo trošiti više vreme poslaničke grupe, sem na amandmane, jer za ono što jeste glavna tema ostavljamo vreme za dalju raspravu. Hvala.

Želeći upravo da vas pitam, u vezi sa članom 100, mogućnošću da istog trenutka kada vi povredite Poslovnik, a po članu 85, upitam – da li je po sredi neka vanredna okolnost zbog koje čitav dan radimo, a ne možemo da dobijemo pauzu, po kojoj ne možemo ni da saznamo na kojoj se tački dnevnog reda nalazimo, s obzirom na brzinu kojom čitate? Zaista sam, zbog svog odsustva od nekih sat vremena, htela da pitam – da li su nastale neke vanredne okolnosti zbog kojih radimo ovakvom dinamikom danas? To je bilo moje pitanje, a u vezi sa vašom povredom Poslovnika zbog davanja pauze u toku onog vremena kada se u stvari završava uobičajeni dnevni rad.

Reklamiram povredu Poslovnika po osnovu toga što to nije učinjeno danas prvi put. Mi smo juče započeli rad, da ste na samom otvaranju sednice produžili rad preko 18.00 časova, a sa tačkom koja će se naći u tom trenutku na dnevnom redu, gospođa Čomić se odlično seća, imamo stenogram, rekavši da će, ako završimo prethodni set tačaka, sednica biti nastavljena posle 18.00 časova, a sa setom tačaka koji je razmatrao odeljak koji se ticao i onih pravila oko telekomunikacija. Znači, od juče ste uveli pravilo da se u 10.00 sati, prilikom otvaranja sednice, sednica produžava preko 18.00 časova, što znači da je reč o planu koji predstavlja vaš neki neuobičajeno brzi tok rada, koji zaista  ne omogućava čoveku da prati sednicu svojim, iako vanrednim, fizičkim i mentalnim snagama. Znači, nije novina, od juče radimo ovako, ne znam zašto.

Pitala sam pre, mislila sam da je to u toku rasprave, ali vašim slučajevima, ne bih rekla, kada se slučajnosti često ponavljaju, rekla bih veštim rukovanjem rečnikom i uključivanjem i isključivanjem mikrofona, glas poslaničke grupe Napred Srbijo ili SNS svejedno se čuje kad ne treba i ne čuje kad treba.
Na završetku današnjeg prepodnevnog rada, pre podne se desilo u pola šest, kada ste dali pauzu, pre nego što ste dali pauzu zatražila sam da vas upozorim na povredu Poslovnika da je zaista nemoguće raditi čitav dan i sačekati pauzu u pola šest, koliko god to nekom zvučalo prihvatljivo, bilo upakovano u najlepše i najraznovrsnije odgovore.
Vi ste rekli - imate reč, u prenosu smo. Nije korektno. Onda kada gospodina Tomislava Nikolića upozorite i kažete da je isteklo vreme ne isključite mikrofon. Onda kada meni kažete imate reč, u stvari je prenos prekinut i zbog toga ću ponoviti moju konstataciju, makar nas ovde bilo samo petoro i makar niko ne gledao noćas ovaj prenos.
Vi ste meni lično i privatno vrlo simpatična osoba, uvažavam i vašu funkciju i titulu, smatram da ste jedna vrlo inteligentna osoba. Zaista, najiskrenije to kažem. Međutim, u načinu na koji dozvoljavate da se sednice zakazuju, odvijaju, da se nema nikakav plan, mislila sam da tu, prosto, ne držite stvari pod kontrolom, ali su me kolege iz poslaničke grupe koje su govorile pre mene u stvari obavestile o čemu je reč. Mi se izgleda borimo za osvajanje trećeg mesta u tome koliko se zakona u jednom danu može usvojiti.
Samo kada smo glasali za Đavolju Varoš, u holu su stajala mesta za izjašnjavanje i za davanje glasa za taj rekord. Za usvajanje ovog rekorda, da u jednom danu treba usvojiti 37 zakona, nije nigde objavljeno da se za taj rekord borimo.
Evo, ako vi to ne doživljavate kao primedbu, ako su vas kolege, potpredsednica Čomić, vaš generalni sekretar, uverili da je ovo u redu, prosto dok ne ukinete pravo na raspravu povodom međunarodnih sporazuma, koristim priliku da kažem koju reč o ovim sporazumima, ali i da vama kažem, pravo da nekome, odnosno 250 ljudi dobije pauzu u pola šest uveče, jeste jedna vrsta mobinga, jeste kršenje osnovnih ljudskih prava.
Kada gospođa Čomić kaže da mi nismo ovde po ugovoru o radu primljeni i da ta prava nemamo, pa verovatno ne važe ni ljudska prava, a ja se pitam - ko vas plaća po učinku? Poslanike ne. Imaju jednaku platu, usvojili 37 ili dva zakona u toku dana. Znači, nisu ljudi zaposleni po ugovoru o radu, nemaju prava na dnevni odmor, a ipak jurimo neki učinak koji se meri, ne dobrim zakonima, nego brojem usvojenih zakona.
Nešto što mene posebno povređuje kao čoveka koji razmišlja i ima, danas je hrabrost reći najosnovniju ljudsku primedbu, jeste sledeće – uzmite samo poslednji "Službeni glasnik", ne pretposlednji, broj 21, i pogledajte građani Srbije čime se Srbija bavi. Prvi zakon koji objavljuje, recimo da nije zakon, ali jeste odluka, proistekla iz prava Zakona o Narodnoj skupštini, da Zakonodavni odbor usvoji jedinstvena metodološka pravila.
Znači, kada uđete negde kažite dobar dan, kažite doviđenja, zatvorite lepo vrata, na to liče ova metodološka pravila. Ova pravila koja treba da važe od 1. jula, pišu na primer u odeljku 31. da treba koristiti reči savremenog srpskog jezika u njihovom uobičajenom značenju, da se strane reči mogu koristiti u propisu ako u srpskom jeziku ne postoje odgovarajuće reči i taj odbor je svoj posao uradio najekspeditivnije moguće i brzo objavljeno kako da pišemo zakone.
Šta je sa pravilima koja regulišu Izveštaj o radu Državne revizorske institucije? Šta je sa pomenutom Komisijom za hartije od vrednosti i njenim članstvom? Šta je sa izborom guvernera? Šta je sa izmenom ostalih, ne šupljina, nego ogromnih klanaca u kojima se nalazi skupštinski Poslovnik, ne u formalnom smislu, nego u suštinskom smislu rada ovog parlamenta.
Jedino je ovo institucija, gospođo predsednice, za koju se kaže da su sami poslanici urušili ugled, čak i novinari mogu da se odbrane bilo kim i bilo čim, i svi su drugi krivi, samo novinari nisu krivi kažu za urušavanje ugleda novinarske profesije.
Ali, vi ne shvatate koliko doprinosite urušavanju ugleda parlamenta kada imamo 94 tačke dnevnog reda i držim da sam makar srednje inteligentna osoba, znate koliko bih mogla da ponovim – 21 zakon koji se razmatra znam sigurno. Od međunarodnih konvencija 10 u vrh glave, 94 zakona će uređivati život građana Srbije. Toga se stidim u svoje ime, ali bogami i u ime institucije u kojoj radimo.
Zašto u ovom "Službenom glasniku", a u sklopu ovog dnevnog reda ove maratonske sednice, gde je reč i o objavljivanju propisa, dolazi na red i Vlada? Posle obrazovanja Komisije, to oko otvaranja Avalskog tornja, znači, koja će članica koalicije da bude predstavljena kako valja i izmeni Odluke o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, imamo dve sitne izmene uslova za napuštanje ljudi koji su u prosveti. Stidljivo, skromno, o tome novine ne pišu, a ono o čemu novine ćute, a hoću da progovorim, makar bilo četiri ujutru kada se gleda, jeste odluka pod brojem 846 na strani od 11. do 13.
Gospođa ministar, koja inače zaslužuje sve moje pohvale i nije za ovo kriva, nasledila je ove ogromne rupe u budžetu, ali sada zna da sada pominjem četiri odluke o emisiji državnih zapisa sa rokom od godinu dana i ove četiri odluke su teške 12 milijardi dinara. To je jedna zarez dve milijarde evra, otprilike, po ovom kursu.
Koliko god da je mala kamata koja se daje na ove hartije, koliko god mala kamata da je uračunata po dospeću, nakon godinu dana, kada ove hartije dospeju, neka je samo 2%, a bila je negde oko četiri i po, kolika je sad, ne znam, kolika će biti prilikom dospeća i diskontovana, jer je tek objavljeno, ne znam izveštaj o prodaji, znači da će Vlada ostvariti neke ekstraprofite, ako joj Narodna banka neće štampati novac za ovu kamatu po ovim zapisima i pitam se - gde ćemo zaraditi i ostvariti taj višak, da ove hartije od vrednosti isplatimo o roku dospeća sa onim što je uobičajeno, da onaj ko je uložio, na to nešto i dobije.
Neka je to samo i jedan procenat ili dva, na ovih milijardu i 200, nisam sigurna da je u ovih nekoliko međunarodnih sporazuma uračunata zarada koja treba da pristigne na isplatu ovih, na primer, obaveza.
Staću kod "Službenog glasnika" i njegovog listanja sa ovih 12 milijardi dinara zapisa koji će za godinu dana dospeti.
Da li može neko da mi kaže – zašto je gospodin Mlađan Dinkić potpisnik ovog sporazuma? Ne, niko neće reći, zato što od toga zavisi stabilnost koalicije. Da li zato što je ministar za ekonomiju i regionalni razvoj? Ne, nije kompatibilno.
Da li zato što se nekada bavio poslovima finansija? Možda. Da li zato što se bavi turizmom, zapošljavanjem? Da li zato što se bavi sa 90% poslova i kaže – nedostaje mu samo energetika, pa neko shvati uvredom kada kažem da je on ministar za sve, a nažalost, potpisnik je i ovoga? Vi mi nećete dati odgovor, jedna dama, odgovorna žena kojoj je stalo do opstanka Vlade, ali Vlade koja ne valja.
Razlog zašto je gospodin Dinkić potpisnik ovog sporazuma jeste taj što je i poslove diplomatije privredne i političke preuzeo. Pitam – ko mu to dozvoljava? Dogovor za sklapanje ovog sporazuma uopšte nije sklopljen preko naše ambasade u Turskoj. Privatna diplomatija, kojom raspolaže Mlađan Dinkić, vodi se preko privatnih prijatelja. Pitajte ga na Vladi i reći će vam. To je javna tajna u Turskoj, da je jedan od privatnih prijatelja omogućio sklapanje ovog sporazuma i da u tome nije učestvovao niko od vas ostalih, iako ovde piše da je po vašem ovlašćenju to radio.
Taj neko ko se bavio finansijama, ko je uzurpirao prava ekonomske diplomatije, da ljude koji se nikada nisu bavili ovim poslom, a obećavaju nam prihode, morao je da nam uz ovaj sporazum dostavi jednu projekciju koliko će ovo imati koristi, makar kao proračun za plan nikad niko nije odgovarao, ili štete po uvoznu poziciju države Srbije.
Hajde da uzmemo za pandan priču o dolasku Ikee u ovu zemlju. Uvek imamo uobičajenu priču. Oni koji jedva čekaju neku mega veliku prodavnicu gde će se prodavati kvalitetnija roba slavodobitno prostru crveni tepih, dodele zemljište nekome ko će ovde prodavati robu koja se uvozi i građane pokušava da napravi neukim ili da im odloži brigu time što neće reći koliko će deviza, u stvari, otići iz ove države na ono što se zove uvozna roba.
Da li nam neko može reći da će ovim putevima, koji će se graditi sa tradicionalnim prijateljima, zaista ih smatram tradicionalnim prijateljima, i zemljom koja računa na duge staze, poput onih koji na duge staze kad računaju oni računaju na to da treba da rađaju decu i da ulažu u njihov razvoj, a Turska jeste zasnovala svoju snagu na tom velikom broju mladih ljudi, koji znaju da trguju i koji nisu gradili kule od zlata, koji nisu gradili ogromne kineske zidove, poput našeg takođe tradicionalnog prijatelja, zemlje Kine, ali su gradili kule od kamena koji se vremenom samo uglačao i sija i niko ne poželi da odnese ni jedan kamen iz te zemlje?
Ljudi koji znaju da grade mostove i koji su znali da u ovoj zemlji vladaju 500 godina, a da opet sa nama nemaju neraščišćenih računa, znaju da je ovaj put put kojim će se trgovati. Da li će ovo biti put na kojem će Srbija zarađivati? To jeste briga Srbije, jer se razvoj ne dešava sam po sebi i platno-bilansne pozicije se ne tope i idu naniže odlivom deviza same po sebi, nego sklapanjem aranžmana na kojima država treba dobro da izračuna šta je njen posao, šta je njena zarada i da ugradi poneku klauzulu, gde uz ono što se zove crveni tepih ima valjda i neki od pozitivnih efekata.
Ono što je gospodin Dinkić uradio prodajući fabriku Korejancima u Rači se ne može nazvati takvim poslom. Prodao je za tri miliona evra, država treba da uloži četiri i po miliona evra za ta novootvorena radna mesta i malo dete zna da izračuna minus četiri i po plus tri je minus 1,5 miliona. Ovde ne vidimo takvu računicu. Ko će o tome da brine, ako ne brine onaj ko je potpisivao ovaj sporazum, i ko tvrdi da se u finansije razume i ko tvrdi da mu je interes građana Srbije na prvom mestu?
Zaista vam se divim da ste kao odgovorna osoba u prilici da sedite sa nama do poslednjeg trenutka dok parlament radi i da branite tuđe zamisli za koje, sigurna sam, da i vi sami znate da imaju dobrih strana, a da loše ne smete ni da sagledate. To je strašno, da mi još uvek imamo pravo, nisu nam ukinuli raspravu, smemo da pitamo koliko košta platno-bilansnu poziciju ove zemlje jedan ovakav put.
Ne što na kraju piše – nisu potrebna posebna finansijska sredstva, ne. Pitam – da li će trgovinom koja će ići ovim putem biti novi odliv deviza ili će nešto moći i da se u ovoj zemlji donese kao proizvodna investicija, jer se na tom terenu, slažu se svi analitičari, odvija drama ove zemlje?
Drama ove zemlje je niska pozicija deviznih rezervi, drama ove zemlje je nedostatak proizvodnje i drama ove zemlje je to što neki misle da je osnovno stvoriti uslove za potrošnju.
Čujem iznosite predloge o smanjenju poreza na plate i to jeste ono što će svaki dobronameran čovek i profesionalac ekonomista podržati, računajući da će se smanjiti siva zona i da će mnogo njih prestati da želi da utaji porez na plate. Ako se čak i osnovica neoporeziva podigne, biće to još i bolje. Potrošnju treba destimulisati.
Neću sad likovati da sam pričala da će PDV biti povećan ili da je već ukinut. Nije važno ko je od nas pojedinačno u pravu. Moraju da budu u pravu građani Srbije boljim životom. Ali, da li vam pomažu, gospođo ministre, oni koji se zalažu da ovde dođu samo mega šopovi gde se finansira potrošnja? Mislim da vam ne pomažu. Oni koji ne računaju kakve će efekte imati ovakvi projekti, ne pomažu uopšte.
Razvoj jedne države mora da se planira. Njime mora da se upravlja i moraju njime da upravljaju ljudi koji ne računaju na izborni ciklus, koji ne računaju na rejting u novinama, koliko raste rejting njihove stranke, oni koji odlažu izbore, a vode svakodnevno izbornu kampanju.
Razvoj i građani i standard života je ozbiljna stvar, i zaposlenost, kao cilj o kojem govorim, ali ću ponavljati, kome god da je muka to više da sluša, da je to osnovni cilj memoranduma, monetarne politike, Vladine politike i saglasnosti njene politike sa monetarnom politikom.
Keš krediti za potrošnju, odlično znate, kao i svi ostali, nisu način da se ova država izvuče iz krize, jer keš krediti su nova potrošnja, i student druge godine ekonomije zna da je u onoj drugoj iteraciji, u drugom koraku, multiplikator ili pad deviznih rezervi, zato što za proizvodnju i domaće robe treba uvesti sirovine, ili rast kursa. Zašto ste im dozvolili da to promovišu kao izlazak iz krize?
Ono što jeste strašno, jeste da se ovakvim projektima i suviše malo vodi računa o našem privrednom sistemu, koji bez domaćih banaka, bez odgovorne monetarne politike koja vodi računa o proizvodnom sektoru, a ne samo o finansijskom, ne može trajno opstati. Molim vas, usvojili smo Zakon o budžetskom sistemu, u njemu je pisalo – efekti ovakvih zakona moraju da budu proračunati i dostavljeni Vladi.
Kada sam amandmanom tražila da ti efekti budu dostavljeni poslanicima, rekli ste - podrazumeva se. Nema ih ni u obrazloženju. Ne pitam što sam sitničar, pitam zato što od tih efekata zavisi kvalitet našeg života.
Završiću primedbom vama, gospođo predsedniče, zaista vas cenim i kao čoveka i kao ženu, ali imajte na umu koliko god svako od nas visoko da se vine, jednog dana će, kao i Nataša Mićić, sedeti u poslaničkim klupama ako nastavi da se bavi politikom. Nikakvo upoređenje ne pravim, ali ničija vlast ne traje toliko dugo da ne treba da vodi računa o svakom od nas pojedinačno.

Zaista mi je žao što ste to tako doživeli, ali u vašem objašnjenju koje nisam tražila apsolutno ništa drugo i novo niste rekli, ni kada stupa na snagu. Rekla sam da se bavimo manje važnim stvarima od onoga što je važno. Vi meni ne možete sporiti pravo da iznesem svoje mišljenje.
Zaista je neprimereno da ponavljate sve ono što sam rekla, delove ko je doneo, kada stupa na snagu itd.
Suština našeg rada nije ni u broj zakona, to je moj stav, ali jedno vam samo moram reći, građani jesu glasali za sve nas, ali nisu odlučivali o koaliciji koja je formirala većinu. Nemojmo da se zaklanjamo iza građana samo onda kada nam odgovara. Koaliciju i većinu mogla je da napravi i neka druga grupacija stranaka. Tek toliko.

Pozvala bih se na član 104, jer je to jedina mogućnost da ukažem na povredu Poslovnika i obavestim građane Srbije da informacija koju je iznela gospođa Vjerica, jeste objavljena u "Presu" i tehničkom greškom objavljena kao zalaganje za jeftiniju cenu droge, što će u sutrašnjem broju biti ispravljeno. Zaista ne bih želela da se jedna takva očigledna omaška u štampariji tog  lista koristi za kampanju protiv stranke kojoj pripadam.

Razgovor na današnju temu bih mogla da nazovem - gospodin Dinkić umesto Ničea piše knjigu "Volja za moć", ali bih molila gospodina Dinkića da ono što ću govoriti ne komentariše na način kako je to radio dok su govorili kolega Velimir Ilić, pa je njemu rekao da govori besmislice, kolegi Čedomiru Jovanoviću je davao ocenu kao niste shvatili i ne baratate činjenicama itd. i tome slično.
Očekujem da ministar koji ovde dođe treba da zna da razgovara, a ne da drži monologe onako kako to čini, kada pozove Agenciju za privatizaciju i direktore centara koji je čine, gde u jednoj vrsti monologa izdaje naloge za ono za šta se nama u javnosti predstavlja da nije nadležan i odgovoran.
Gospodine ministre, želela bih da vas podsetim da postoji nesklad o kojem su mnogi govorili, ne samo nesklad vaših želja i snage da pokrijete sve o čemu je reč, nego postoji jedan osnovni nesklad između ove knjige ovde koja se zove Ustav, gde je u članu 26. zabranjeno ropstvo, a da je, između ostalog, Zakon o Agenciji za privatizaciju o akcijskom i akcionarskom fondu, o besplatnoj podeli akcija i slično u stvari zakon koji govori o tome da su se ovde silni sasvim obogatili i da se namnožio broj robova, a da broj robova znači veliki broj neprijatelja.
Neka mi niko ne zameri na grubosti reči "robovi" jer su to ovde nezaposleni, koji jesu produkt ovih i ovakvih zakona, donošenih u vašoj režiji od 2000. godine do danas, i da je ta armija nezaposlenih pravi primer robova za koje Ustav znate na šta liči – na leptir kravatu na nagom čoveku.
Kada nekom omogućite da ostane bez posla, bez mogućnosti da se nada da će taj posao dobiti, možda i ne shvatate kakvo beznađe ostavljate mlađim generacijama, a ja sam jedna od mnogih, majka troje odrasle dece, čiji je sin prošle nedelje bio na jednoj sahrani. Vrlo neraspoložen dočekao me je s puta pričom da se drug njegovog godišta, 1983. godine rođen, ubio, bacio s prozora, ostavivši za sobom ženu i dete.
Radio je u jednoj banci u Novom Sadu. Završio je fakultet i bio je prebačen sa odeljenja IT tehnologije u kreditno odeljenje. Dobio je posao da poziva dužnike, da im preti i da ih "moli" da vrate kredit. Od devetoro mladih školovanih ljudi, njih sedmoro je uzelo bolovanje, dvoje je ostalo da radi, znajući da i sami žive od takvih kredita pali u depresiju i jedan od njih uradio taj tragični čin.
Moj sin je rekao da je mnogo mladih bilo na sahrani. Jedan komentar, ne bih da kažem šta oni misle da je rešenje, jer ja ne mislim tako, kažem kada se dese takve stvari svi mi koji želimo nešto da promenimo treba još agilnije, još prilježnije da uzmemo i da radimo ovaj naš posao, a on je rekao – ne, mama, kada vi, roditelji naši, privatizujete sve fabrike i ostavite nas na milost i nemilost gazdama kojima je profit ispred svega, šta nama, vašoj deci, preostaje?
Verujte mi da sam razmišljala da li ova tema u kojoj ste taman lepo sabrali deo vaših nadležnosti zaista zaslužuje raspravu u detaljima ili je ovo najbolji dokaz, zaista drastičan, i izvinjavam se mnogima što sam ga upotrebila kao ilustraciju uspešnosti privatizacija. On jeste vrlo težak u svojoj ilustrativnosti i nije izuzetak koji potvrđuje pravilo da su privatizacije uglavnom uspešne, naprotiv.
Gospodine Dinkiću, vi koji mislite da možete da budete ministar za privredu, nadležni ministar za stečaj kada smo raspravljali o stečaju, nadležni ministar za regionalizaciju, koja je u stvari gradnja stranačka infrastrukture za stranku koja želi državnim novcem da pređe cenzus, vi koji sebi pripisujete pravo da, sada nazivajući akcionarskim fondom raniji akcijski fond, vodite i dalje privatizaciju u ovoj zemlji, vi koji ste nadležni za turizam, za zapošljavanje, za Zavod za mere i dragocene metale, vi ste nam zato i spojili u zajedničkoj raspravi četiri zakona, od kojih dva mogu da se razmatraju zajedno, ali regionalizacija i metrologija sigurno da nisu mogli da idu po suštini svojoj jedan s drugim.
Ali idu zajedno zato što ste vi ministar koji je s pravom razlog da se gospodin Cvetković može nazvati dobitnikom nagrade za sporednu ulogu, a da ono što nije u vašoj nadležnosti jeste u nadležnosti predsednika Republike.
Juče sam se u odgovoru jednom novinaru našalila mogućnošću da predsednik sada predlaže guvernera, a u stvari je to danas pravo obrazloženje zašto ćemo dva meseca čekati novog guvernera. To što niste uzeli vi da odlučujete, da se pitate, evo, predsednik će.
Sada da bih dokazala koliko vam je stalo do vas samih i vaših partija, samo ću dve ilustracije iz zakona da kažem. Da, bilo je neobično da Odbor za finansije predlaže guvernera u trenutku kada u Odboru učestvuje opozicija koju smatrate nužnim zlom i ikebanom, i možda i može da bude logično da guvernera predlaže predsednik.
Ta institucija treba da promeni politiku i ne sme da zavisi od čoveka. Da vama nije cilj zaposlenost, razvoj i da vas nije briga za te crne marame i te dečje suze, koje vi ekonomskim zločinom nanosite, govori to da ste ovim zakonom stavili - da se pitate ko će biti izabran u Savet fonda akcionarskog, koji će odlučivati o privatizacijama, da ste izbrisali nadzor nad radom agencije, da ćete određivati i plate članova Saveta, ali da se nigde ne vidi kome članovi Saveta, koje ministar predlaže, odgovaraju.
Da, Vlada i bira i razrešava. Ali, Vlada se navodi u nekim konkretnim poslovima, kada želite da podelite odgovornost o načinu i metodologiji prodaje akcija koje će ovaj Fond prodavati, ali o direktnoj odgovornosti - ni jedne jedine reči u oba ova zakona koja tretiraju jednu te istu materiju. Šta ste nam napisali? Da Vlada jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini.
Gospodine Dinkiću, koliko je to uspešno videli smo i po tome kome Državna revizorska institucija podnosi izveštaj – Skupštini. Ovoj Skupštini koju vodite vi, kao takva koalicija, izmenjeno je - da radi efikasnije, da govorimo kraće, da imamo dnevni red od 94 i 92 tačke, ali ne i način da razmatramo način trošenja novca Državne revizorske institucije. Znači, još jedan lep cvetić ukrasni u zakonu, gde u stvari nemate odgovornost pred građanima za ono kako trošite novac. Zašto je to važno?
U tom Državnom revizorskom izveštaju imaju obrazloženje da ste lično vi, sada kao paradigma čoveka koji ima mnogo vlasti i nadležnosti pod sobom, neko ko poznaje ekonomiju, vi ste magistar ekonomije, vi morate da znate i praktične stvari, iako nikada niste radili u nekoj privrednoj organizaciji, ali ste to morali naučiti u Vladi, ne možete dati Institutu za ekonomska i socijalna istraživanja u Beogradu 5.900.000 dinara kao polovinu ugovorene sume da vam naprave - analizu, publikaciju prognoze na tržištu rada Srbije, a da to ne navedete kao avans u knjigovodstvenoj dokumentaciji.
Znači, platite unapred, niste dobili nikakav dokumenat da je to istraživanje urađeno, sad na stranu što to treba da radi Nacionalna služba za zapošljavanje itd. Kada vam se kaže da ste vašoj mami dali deset miliona i nešto, vi kažete – ne, to nije tačno.
Gospodine Dinkiću, ima nas koji još imamo odgovornost prema onom što kažemo, jer se do zvezda ide držanjem do reči, još od Vergilija, vi to sigurno znate. Institut za ekonomska i socijalna istraživanja, koliko god da je enigma, ima u podacima koji se nalaze na Internetu podatak - da je zamenik predsednika Upravnog odbora gospođa Mirosinka Dinkić, koja je ovde bila i direktor Odeljenja za ljudske resurse i socijalnu politiku iz Beograda.
Taj podatak smo morali da dobijemo posredno, kada ste tom istom Institutu, s kojim ste u direktnom sukobu interesa zbog ovakvog načina njegovog rukovođenja i vašeg prenošenja para građana - obezbeđivali da rade jedan projekat u saradnji sa Inekom iz Bratislave, uz finansijsku podršku Vlade Republike Slovačke itd.
Znači, 5.900.000 je kap u moru, ali je paradigma odnosa ministra koji se čak usuđuje da direktno prenosi estiju, kako se on zove ovde, a to nije teško danas naći - novac svojoj majci. A nama pričate o opštem dobru, spremni ste da povremeno izađete sa pokajničkim izjavama kako neke greške niste sagledali u trenutku, a videli ih kasnije. Ovo je ipak sitnica.
Ovo dokazuje koliko nezakonito samo radite, ono što je vaš bivši prijatelj 2007. godine najavio o ukidanju Akcijskog fonda, gospodin Milić Ivanović, tadašnji stručnjak za sve izmene u oblasti zakona o finansijskim uslugama, derivatima, tržištu itd. Ono što ste njemu obećali 2007. godine, evo vi realizujete danas. Kako?
Tako što gasite Akcijski fond, za koji nam niste dostavili nijedan jedini podatak - kako je poslovao, koliko je štete naneo i dobro radio. Kažem – nije radio dobro, jer imamo spornih privatizacija u smislu vremena iznošenja određenih paketa, gde se Agencija za privatizaciju i Akcijski fond spore ko je po zakonu imao nadležnost da odredi vreme, cenu i paket, gde gospodin Cvetković Vladislav je izašao, on pere ruke od toga i kaže – mi smo ih samo obaveštavali, a oni su birali metodologiju, gde se gospodin Gračanac brani obrnuto, a nama nije važno koliko ste vi i kada radili jedan za drugog, jedan protiv drugog, ali za nekog trećeg, a ne za građane.
Nama je važno da ste doneli takve zakone, primenjivali ih gotovo 10 godina unazad i da mi kao rezultat takvih zakona imamo deindustrijalizaciju, deficit platnog bilansa, deficit tekućeg bilansa i da smo danas uzeli još 180 miliona evra od MMF za održavanje deviznih rezervi. To su rezultati.
Osnovali ste agenciju novcem iz budžeta, dok je to bilo korisno, a onda je izvučena iz nadležnosti Republičke vlade, budžeta, Ministarstva finansija, ali ne i iz vašeg ličnog uticaja, jer vi jednom nedeljno držite kolegijum. Direktorima centara određujete, onda kada ste zainteresovani, kako da postupe.
Znači, pravilo vašeg vladanja 10 godina je - da nema krovnog zakona o subvencijama, o kriterijumima kako se te subvencije dobijaju, ko njima može da pristupi a da ne traži člansku kartu, da ne bude član G17 ili bilo koje druge partije, nego da u ovoj državi funkcioniše nešto što se zove pravni sistem.
Vaša zasluga je to i to je mnogo veće od onih 5.900 ili 10 miliona i nešto koje ste prebacili nezakonito, i nije greška knjigovođe koji to nije knjižio kao avans, nego je to slika nekoga, pa što Andrić reče – ne može se manja krađa pravdati većom. Jer onaj ko je nečemu sklon, mogu samo da zamislim, imajući na umu kako je prodavan Mobi 063, kakve su sve veze bile oko Nacionalne štedionice i svega ostalog, šta ćemo jednog dana imati prilike da vidimo.
Ono što je strašno, strašno je da kad ste gasili SMEK-u, onaj fond koji je pomagao izvoz, nismo dobili nikakav izveštaj o tome koliko je bio uspešan, ni koje ćete ljude prebaciti u neke nove fondove za finansiranje izvoza spajanjem. Onog trenutka kada ste gasili agencije za mala i srednja preduzeća, osnivajući ove za stranačku podršku, takođe nemamo izveštaj koliko su uspešni.
Zato što vi to radite bez kazne, vama se to sad osladilo. Niko ne kažnjava, to što poneka majka zaplače za detetom koje je slabo pa se povuklo, to što su redovi i dalje onih koji žele da odu dugački, to što mladi trpe mobing na poslu i što se pod firmom dobrovoljnih odlazaka ostavlja da se radi van fizičkih i mentalnih granica moći, baš onako kako je zabranjeno Ustavom i članom 26 - to vas ne zanima.
Vi mislite da će vaša vladavina trajati doveka. Ja vam tvrdim da argumenti koji stoje u ovom zakonu ovde, gde Agencija za privatizaciju, koja je posle isplate honorara finansijskim i pravnim konsultantima i pokrića svih troškova – kusur, ostatak uplaćivala u budžet, nad čim niko nije imao kontrolu, jeste način zloupotrebe vlasti koju činite 10 godina unazad.
Principijelno govorim, koliko ste davali naknade za uspeh u privatizaciji dok je Bubalo ozakonio onih 5%, kome i koliko? Da li ćemo ikada da saznamo - koji su se to silni sasvim obogatili na ovim privatizacijama i to ne u postupcima, gde niste samo raskidali ugovore, kada su se za to sticali, gospođa Branka ovde prisutna odlično zna, uslovi za raskidanje tih i takvih privatizacija, nego ste uvek na prvom koraku sebi, svojim konsultantima i svojim kućama obezbeđivali zaradu - na isti onakav način kako ste i u priči o besplatnoj podeli akcija prvo obezbedili one koji će učestvovati u tom poslu da će dobiti naknadu za taj posao, da to neće plaćati građani, što je laž.
Platiće direktno, ali preko budžeta, ne direktno građani, nego preko budžeta, jer vi njih niste naučili da rade ništa iz dobrobiti i slavoljublja, nego samo iz čiste zarade koja se zove profit.
Zašto ste ukinuli nadzorni odbor nad radom Agencije? Da bi se opet pitali samo vi da nikom ne odgovarate. Zašto vam gospodin Tadić i ovih 126 ruku to dozvoljava? To je moje pitanje za njih i za vas.
Uvodite savet čije članove vi predlažete. Ministar predlaže članove saveta onako kako predlaže i ljude odgovorne za stečaje. Ne odgovara nikome. Zašto vam ćute na to? Vrlo je interesantno.
Ono što je zanimljivo, rastegljivost kriterijuma, kada obavljate razne modele prodaja, kao što se radilo preko Akcijskog fonda koji se ukida, gde ima niz problema, od "Večernjih novosti" pa nadalje, jeste vrlo zanimljivo zato što je očigledno koliko svako od vas pojedinačno udene svoj interes u neki posao i nama kao građanima Srbije i kao poslanicima apsolutno nije moguća kontrola zakonitog i racionalnog i naplaćivanja svih troškova, ali i trošenja koja se tamo obavljaju.
Za građane zanimljiv podatak, da vi npr. u Agenciji za privatizaciju imate za prinudne likvidacije potrošen iznos ne manje od dva miliona evra, a direktno iz sredstava Agencije za privatizaciju finansirali ste projekat besplatnih akcija koji nije koštao manje od pet miliona evra.
Gospodin Ćirić nije tu, a volela bih da jeste, ostaće u stenogramu zapisano, prenesite mu, njega pitam, kao i vas – u onoj sistematizaciji koju ste bili dužni da donesete do kraja godine 12 porodilja trudnica ste stavili na spisak da dobiju otkaz, ali je zato otac gospodina Ćirića, koji je samo godinu dana ranije napustio Agenciju, dobio otpremninu posle nekoliko meseci provedenih u Agenciji na fiktivnom radnom mestu.
Lažem li ja ili o ovome postoji dokumentacija? U toj istoj agenciji, koju niko nije kontrolisao, koja nikome nije polagala račune, 2008. ste nabavili veći broj službenih vozila marke "pasat", od kojih se samo jedan vozi za potrebe Agencije. Glumite štednju jer su ostali automobili ustupljeni vama, a istovremeno je zbog nedostatka vozila neophodnih za rad Agencije mesecima vršeno rentiranje vozila od jedne renta kar agencije, a na platnom spisku Agencije, na mestima specijalnih savetnika i eksternih savetnika direktora nalaze se osobe iz stranke G17 plus koje nemaju sa poslovanjem Agencije mnogo dodirnih tačaka.

Kao prvo, gospodine Dinkiću, nećete nikoga ganuti pričom o napadu na porodicu, pogotovo ne mene. Reč je o tome da ste bez poštovanja Zakona o javnim nabavkama, neposrednom pogodbom dodelili institutu u kojem je vaša majka vlasnik 30% akcija na mestu zamenika predsednika upravnog odbora, dobila da uradi posao prognoze i kretanja na tržištu rada, dok u ovoj zemlji postoji stotinu stručnjaka koji to mogu da urade i verovatno bi dobili taj posao, npr. prvi Ekonomski institut da je bilo javno objavljeno da vi tražite takav posao.
Ne interesuje mene što je to vaša majka. Mene interesuje to što ste vi prekršili Zakon o javnim nabavkama, Zakon o računovodstvu i niste knjižili kao avans ono što ste neposredno dodelili da radi institut koji je bio i ostao vaš partijski institut.
Dokaze za to u Izveštaju DRI imamo i nemojte da dajete autorsko pravo listu "Alo". Prvi smo podatke o tome izneli mi, poslanici SNS, u raspravi o Izveštaju DRI. Ne umanjujte značaj vaše povrede zakona. Iznela sam je na način da dokažem ko vrši vlast i drži najveći deo nadležnosti u Vladi Srbije.
To što ste vi upotrebili ružne reči, sačekali deset minuta replika između gospodina Ilića i gospođe Suzane Grubješić i krenuli prema meni preteći, mislite da se toga plašim? Građani Srbije treba da se plaše ko im vodi privredu i ko predlaže zakone. Nisam pitala kome su ukrali "pasat", jedan od automobila kupljenih u nezakonitoj javnoj nabavci. Nisam pitala koga sve savetuje majka gospodina Luke Andrića koji je radio Zakon o stečaju i da li je tu sukob interesa.
Sami kažete da tata i sin ne bi bili u sukobu interesa, on je to napustio, a u stvari je problem što ću ja to imati kao primedbu. Šta je u pitanju, kršenje zakona ili moja primedba? Ne potcenjujte inteligenciju građana Srbije, molim vas.
Nije vam zasmetalo to što je 12 trudnica na listi za odstrel. Jedna od njih ponovo za 10 godina, dva puta u vašoj režiji. To vam ne smeta. Gospodin Dinkić drži kolegijume jednom nedeljno i on to zna, sa svim direktorima centara iz te agencije. Molim vas da ne potcenjujete inteligenciju onih ljudi koje ste načinili nezaposlenima, a samim tim bez ljudskog dostojanstva. O tome da li se na spisku za odlazak našao otac gospodina Ćirića i o svemu ostalom dokaze ćete dobiti od nadležnih institucija.

Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, da mi omogućite da dam poslednji put odgovor na to što pokušavate da zloupotrebu vašeg položaja i nepoštovanja zakona preusmerite na priču o majci.
Znači, dali ste mimo Zakona o javnim nabavkama novac ministarstva za izradu neke studije, a bez javne nabavke. Da ste svesni da ste napravili prekršaj govori činjenica da je na zahtev Transparentnosti Agenciji za privredne registre postavljeno pitanje – kada je razrešena dužnosti gospođa Mirosinka Dinkić, vaša majka slučajno u ovom postupku, jer vaša nezakonitost je problem vaše moralnosti kao ministra, i da je svoje akcije prenela drugim članovima. U APR-u nisu hteli da daju odgovor na to pitanje, iako su bili dužni. Zašto ćute ako je sve u redu? Zašto ćute ako je prenela 30% akcija i nije zamenik predsednika upravnog odbora?
Možete hiljadu puta da ponovite vašu tvrdnju, kao u duelu sa Đelićem, da je vaša majka nešto što ne želite da bude pominjano. I moja i svačija majka je dužna da bude zaštićena od neopravdanih napada. Mene zanima vaše nepoštovanje zakona, jer ste ministar koji je ostavio svojim lošim zakonima hiljade ljudi na ulici i to je problem onoga što ne želite da prihvatite.
Želim da građani Srbije čuju, džaba vi prevodite stvar na pet miliona zloupotrebe. Milijardama se meri vaša krivica za Nacionalnu štedionicu, za prodaju Mobi 063, za veliki broj privatizacija kojima ste rukovodili do zadnjeg ''Matroza'' (Predsednik: Vreme.), za koji vas pitam za koliko ste ga prodali i koliko ste para uzeli u roku predviđenom zakonom?

Gospođo Đukić, potpuno razumem vašu potrebu da budete na strani vladajuće većine. Davno smo se naučili da u ovoj skupštini postoji pozicija i opozicija i da u opoziciji postoji stranka koja raste i samim tim nema mnogo onih koji bi bili na njenoj strani, čak i kada je ugroženo osnovno ljudsko pravo da se dostojanstveno izriču primedbe.
Molim vas da goste u ovoj skupštini, ministre i bilo koga upozorite da smo mi ovde zaslužili makar uzvratno rečnik argumentima onako kako ga ja iznosim. Ako niste znali, gospodine Dinkiću, zaposlena sam u Telekomu već 11 godina i kao i svi drugi zaposleni dobila stan, ali jedina, neka čuju građani, jedina već 10 godina ne mogu da otkupim 30% svog stana zato što je ekipa G17 u upravnom odboru.
Apsolutno me ne zanima neodgovornost države. Savesni sam držalac koji je nudio kao zaposleni da otkupi deo svog stana, a vi čime i kako se služite neka vama služi na čast, ali da znate da iza mene stoji troje dece, a šta vi možete iza sebe da ostavite kao ministar izvolite i položite ovim građanima.

Sada bih malo detaljnije govorila o samom procesu privatizacije, pošto bi je oni koji su je sprovodili od 2001. godine do danas rado zaboravili po načinu kako su je sprovodili, a i po efektima.
Resorni ministar za privredu i privatizaciju, za regionalni razvoj, koji je inače nadležni ministar i za stečaj, regionalizaciju, za akcionarski fond, za ekonomsku diplomatiju, za turizam, za zapošljavanje, za Zavod za mere i dragocene metale itd, da ne gubim više vremena, ima problem sa mnom kao sa poslanikom što moje diskusije nisu površne i motivisane bilo kojom vrstom ličnog odnosa ni prema kome.
Vi imate problem, gospodine Dinkiću, sa mnom što znam da je proces privatizacije zacrtan po međunarodnom ugovoru objavljenom u Službenom listu, tada SRJ, u oktobru 2001. godine, broj 11, koji se zove – Projekat starateljske pomoći, privatizacija finansijskog i privatnog sektora, koji je ratifikovan u Saveznoj skupštini da bi vaši tadašnji mentori imali garanciju da ćete se držati onog što je dogovoreno.
To je značilo da je finansijski sektor projektovan da se privatizuje. Možda su građani zaboravili, možda bi i vi rado da zaboravite, na način gde je pisala jedna rečenica – metodom isecanja od slučaja do slučaja. To je princip privatizacije finansijskog sektora.
Praktično to znači da ste vi bili dovoljno hrabri, čime se hvalite, i uporni da za jednu novu godinu ostavite osam i po hiljada ljudi na ulici, zatvorite četiri banke i u 2010. godini pitam vas – agencija se dva puta transformisala, ta koja vodi računa o tim bankama, menjala nazive, ali nemamo izveštaj šta je sa novcem od tih u stečaju nezavršenom ili likvidiranih banaka? Priča se da je završen stečaj Beogradske banke, mi to ne znamo.
Gde se vrši novac od tih banaka? Ko je prodavao umetničke slike, a da to ni sama Vlada nije znala? Ko je izdavao i kome poslovni prostor i gde je novac od toga? Za jedan deo znamo – Nacionalnoj štedionici, lažno je nazvavši nacionalnom, da bi imali privid građani da je to nešto državno, dali ste najveći deo prostora na korišćenje, najstručniju radnu snagu, i ono što nikada ne sme da se zaboravi, najsavremeniji softverski sistem.
Da se podsetimo, 2001. godine kada je mesec i po dana čekao na objavljivanje taj Službeni list – međunarodni ugovori SRJ, a do tada je čekala i sva privatizacija, cele 2001. godine niste obavljali privatizaciju. Tako je i na taj način obavljena privatizacija finansijskog sektora.
Šta je dalje rađeno, to više nije istorija, to je naša ružna stvarnost, sa pogubnim posledicama, kada treba da brinemo da li će nam po Bečkom sporazumu ostati banke sa ovakvim nivoom kredita ili neće, kada imamo u nazivu Komercijalnu banku kao domaću, gde imamo međunarodnog investitora, za koju kažemo da ima najveći nivo domaće štednje, a opet nigde štednje za ulaganje u jeftinije kredite, i gde ste gospodine Dinkiću vi, bivši direktor Agencije Vesna Džinić, kao predsednik upravnog odbora i svi ostali, obrukali Skupštinu, poslanike i Vladu što smo na dan rasprave o amandmanima, o načinu preuzimanja tih i takvih društava, raspravljali dan kasnije nego je to u stvari bilo obavljeno na Skupštini akcionara Komercijalne banke.
Ovaj dom ovde služi samo za overavanje već donetih odluka. U tom slučaju je poslužio čak za zakasnelu overu ili kako bi to rekli u nekim službenim žargonima, kada se već naknadno overi već urađena radnja. To se zove falsifikat. Naterali ste Skupštinu i vladajuću većinu da učestvuje u jednom takvom procesu. Stvarno sa bankarskim sektorom neću da elaboriram.
Privatizacija realnog sektora je nacrtana i zacrtana u tom istom međunarodnom ugovoru u kojem je šest miliona dolara, od čega je donacije četiri miliona i 730 hiljada trebalo da bude vraćeno konsultantima, i to 890 hiljada dolara pojedincima, a revizorskim firmama tri miliona i 840 hiljada dolara.
Poštovani građani, da se podsetimo još jednom, kažu – ko zaboravi, nek se podseti da ne bi grešku ponovio. Od šest milijardi obećanih donacije, pomoći ili čega već, stiglo je šest miliona dolara, od kojih je 4.730.000 dolara vraćeno. To su podaci iz Službenog lista.
Vama kao Vladi koja je dobila kao nalog koji će organi, organizacije da sprovode privatizaciju, Agencija za mala i srednja preduzeća, Agencija za privatizaciju, bile su doslovce nacrtane, ne samo kao nešto kako će funkcionisati, nego čak i način kako će raditi.
Sećate li se odeljka – plan odabira agenta prodaje? Bilo je nacrtano koja preduzeća, po kom postupku, i ono što je najstrašnije, a što ste jedino zapamtili iz tog naloga je, ko će i kako naplaćivati provizije za uspeh u privatizaciju. Pisalo je doslovno – iz donacija se ne sme izdavati nagrada za uspeh u privatizaciji, kakav je uspeh, znamo svi, već iz sredstava prodatih preduzeća se ta nagrada za uspeh u privatizaciji mora isplaćivati.
Taj sistem je postavljen u Službenom listu SRJ – međunarodni ugovori iz 2001. godine, mislim da je broj 11. Nacrtano je ono što ste radili i sprovodili godinama unazad i nije vas zanimalo koliko ljudi tu radi, koliko će ljudi ostati bez posla, da li će negde sa strane moći da nađu posao.
Da li će te agencije za mala i srednja preduzeća zaista moći da stvore negde paralelna i rezervna radna mesta? Ne. Vi ste ovde otvorili tržište, jer vas nije zanimao efekat privatizacije u realnom životu. Vaš efekat privatizacije je meren novcem koji su dobijale konsultantske kuće, za početak one iz inostranstva, nacrtane u ovom sporazumu. Taj sporazum je ratifikovan u jednom ovakvom domu, doduše bio je renoviran tada pa je zaista u ovom domu i usvojen i da bude garancija da će njihovi interesi biti zaštićeni.
Onda kada su vas ostavili da sami radite privatizaciju, držali ste se samo ovoga ovde, pa je danas najunosnija, opet, profesija konsultantske kuće, revizorske kuće i ono što bi se moglo jednom rečju nazvati finansijska tržišta. Time se bave mnoge vaše kolege, direktno u sukobu interesa čak, a vi to ne radite direktno.
Vi kažete samo da ste ministar, ministar za kojeg mislim da nije spreman da napusti Vladu nikada. Ne bih ispričala jednu priču iz istorije i Senekine knjige ''Pisma prijatelju'' ili dijaloga kako je to jedan uradio da nikada ne ode sa funkcije, ali ste taj sistem zarađivanja ostavili sebi i svojim prijateljima u agenciji i konsultantskim kućama.
Prepustili ste da se međusobno oni, kod kojih niste kontrolisali ni poreklo novca, iako ste dva puta menjali Zakon o sprečavanju pranja novca, nadmeću međusobno oko toga da li će uz zadrugu kupiti i poljoprivredno zemljište, praveći se da ne vidite da je to uslov za rad poljoprivrednog kombinata. Pretvarali ste se da ne vidite kako se kupuju preduzeća čiji se pogoni zatvaraju, mašine seku u staro gvožđe, do nedavnog nekog slučaja dole u Leskovcu gde su kupljeni plastenici, pa samo posečene šine i ono što se zove metal.
U najvećem broju slučajeva vas uopšte nije zanimao uspeh u privatizaciji, već samo ko će i koliku nagradu dobiti kada se obavi privatizacija, što je Bubalo ozvaničio svojom uredbom i što mu je greh da se pamti za ceo vek, i vas je zanimalo ko će da pripremi, ko će da objavi oglas, ko će one troškove pre ulaska para u budžet, kažem od kusura koji vam je preostao, da ostane vama i vašim prijateljima.
Neću pominjati kako se gospodin Đelić nasankao time što je davao te poslove "Citadeli" u dugom nizu godina, onda se setio pa osnovao "Altis" grupu sam, nezakonito takođe, šest meseci poslujući, a da nije otvorio žiro račun. Taj ista "Citadela" vama je radila projekat za Kragujevac, za "Zastavu". Da li ga je stvarno radilo ili samo naplatila? Nismo zaboravili i nećemo da zaboravimo.
Šta ste radili? Zanimajući se samo provizijama, vi ste negde do 2002. godine, godinu dana sprovodeći privatizaciju, videli da to baš i ne ide tako sjajno i brzo, pa ste odlučili da preduzeća, izmenama Zakona o privrednim društvima, prodajete po dinarskoj proceni vrednosti njihovog kapitala iz 1997. i 1998. godine, za bagatelu.
Danas se usuđujete da pomenete "Sintelon", preduzeće privatizovano po zakonu koji je tada pisao Miša Beko, ja dobila, kao član Vlade, da ga realizujem i za mnom, gospodine Dinkiću, nema za vreme mog ministrovanja ni jednog jedinog papira koji može kompromitovati, pre svega, stranku kojoj sam pripadala, ekonomsku profesiju, moju ličnost i moju struku, i upuštanje u te poslove, ni jedan jedini posao.
Taj "Sintelon" kojim se hvalite je privatizovan po tom starom zakonu i ja ovde, ova koja s vama razgovaram, prva sam potpisala trgovanje na berzi akcijama tog "Sintelona". Kasnije sam saznala da to gospoda baš nisu uradila savršeno, jer su i oni otkupljivali u drugom krugu od malih akcionara akcije a da to nisu smeli da rade vanberzanski.
O tome se još uvek vodi spor. Kako će uspeti mali akcionari da izađu na kraj sa time videćemo. Meni nije drago zbog toga, mada to nije bila nadležnost tada ministarstva, ali to je sve što bi se moglo vezati kao problematično za to vreme sprovođenja privatizacije.
Malo vam je bilo ovo, nego ste čak krenuli da kroz stečajeve i sve pod firmom transparentno provodite privatizaciju na takav način da mi za posledicu danas imamo niz ekonomskih, socijalnih i zaista mogu da kažem političkih posledica koje se sve zajedno mogu nazvati negativnim.
Šta smo dobili privatizacijom po svaku cenu? Ne može nam nekoliko pozitivnih efekata privatizacije i dobrih i uspešnih privatizacija biti izgovor za preovlađujuće negativne efekte. Šta smo dobili? Otkrivenu ili prikrivenu korupciju na vrhu?
Koliko je Vladinih činovnika okaljalo svoj obraz, ne što se bojim nego neću da mi ide vreme da pominjem koliko je njih okaljalo obraz u tim i takvim postupcima. Koliko je njih trgovalo političkim prijateljstvom rentirajući ga, počev od Koleta i šećerane? Kako su razvijeni mehanizmi koruptivni u procesu privatizacije, mehanizmi pranja novca, gde je svako ko vam je stavljao primedbu na to bio nazivan protivnikom privatizacije i napretka?
Umesto da poboljšavate mehanizme privatizacije, vi ste doveli do toga da ste svakim sledećim projektom menjali i Zakon o privatizaciji i prateće organe na takav način da ste iza zavese sklanjali prihode, govorim o Agenciji za privatizaciju, sklanjali postupke i odluke o tome kome ćete u najvećem broju slučajeva nameštati privatizacije i preko grbače naroda i njihovih radnih mesta sticati svoje političke prijatelje.
Hajte da pomenemo samo Karića. Ja sam bila u Upravnom odboru PTT-a, radnik sam Telekoma. Možda sam nagrađena zato što sam glasala protiv obeštećenja, vi kažete – nagrađena, obeštećenja Kariću za učešće u onom što se zvalo "Mobtel" svojevremeno. Ja se time ponosim jer meni moj predsednik stranke nije davao naloge, znao je da znam da mislim svojom glavom i da ću taj posao uraditi pošteno.
Šta ste radili vi i vaši prijatelji? Stavljali u fioke, vadili iz fioka, ucenjivali, petljali, kad niste mogli, onda ste se dosetili da za jedan dinar preuzimate vlasništvo, formirate preduzeća, još uvek se vodi stečaj jednog dela tog preduzeća, prodajete, dovodite gospodina Šlafa, koji je u svetskim krugovima poznat, neću da govorim o koruptivnim aferama finansiranja Izrael, Palestinci, Amerika itd. Kad god je vama odgovaralo ljutili ste strance koji su trebali da dođu ili ste bili fini sa njima, ali je uvek u centru svega toga bio čovek koji je želeo da ostane u vlasti po svaku cenu. To ste vi.
Vi ste jedini najbolji ministar finansija sa sertifikatom, ali mi znamo kako je plaćen taj sertifikat. Mi odlično znamo kako se dobijaju nagrade privrednih komora, kako neko dobija naslovnu stranu, reket javne reči, reket nagrade.
Međusobno naplaćivanje usluga ste doveli do savršenstva i ako mislite da se ja bojim da o tome govorim, vi ne shvatate da mene moja profesionalna čast, moj čist obraz i moje troje odrasle dece obavezuju, kao i sva druga deca, da o ovome govorim na ovaj način, jer oni nemaju poverenja u ovu vlast, ni u sve vlasti pre vas, zato što ne mogu da nađu posao, a da im nije partijska knjižica ulaznica, zaštita od greha, ili čuvanje od sudskog ili nekog drugog postupka.
Razlog zašto vi trajete dugo i možete da podnosite ovde zakon u kojem se vi pitate i sada, kao jedini ministar koji će rukovoditi Akcionarskim fondom, koji apsolutno istu nadležnost Akcijskog fonda ima, nikako drugačiju, koji će to biti članovi Saveta i da nikom ne odgovarate za to, to je u brdu dosijea koji ste pokupili u Agenciji za privatizaciju.
Ako vi mislite da je nepoznat mehanizam funkcionisanja, vi se varate. Takav mehanizam funkcionisanja su neki ljudi pokušavali da razviju i pre vas. Svojevremeno su kod mene, kada sam bila ministar, dolazili po te i takve sporne slučajeve, kao – znate, dajte, mi ćemo to da procesuiramo.
Odlično znamo i o tome treba da govorimo otvoreno kako je, koliko dugo trajao gospodin Karić, od kada je morao da ode, šta je bilo sa novcem na Kipru, ko je išao da ih traži, ko ih nije našao, ko je ovde dovodio duvansku i ostalu mafiju, ko je sa đavolima tikve sadio, a danas se boji za svoju glavu, a ja se za svoju glavu ne bojim zato što govorim istinu i zato što ni sa jednim od ljudi sa kojima sam radila nikakav aranžman nikada nisam imala.
Čak je ugovor o "Lafaržu" jedini original ostao kod mene i dala sam gospodi iz cementare da mogu sa vama da pokušaju da izdejstvuju cenu koja je bila ispregovarana u vreme sankcija. Nisu uspeli. Prodali ste ih niže nego za cenu koju smo postigli u vreme sankcija. Odlično znate i vi to, i odlično znate da tada u "Lafarž" nije ušao samo "Lafarž", nego jedna od kompanija koja danas po Beogradu i celoj Srbiji radi i gradi.
Dogod ima onih koji se boje da kažu, a uglavnom se boje ne zato što misle da je život vredno dugo živeti, nego zato što držite ravnotežu straha, jer je tajna greha među vama ravnopravno podeljena, među onima koji su bili savetnici 1998. godine, kada sam ja ušla u Vladu, kada su savetovali gospodina Mirka Marjanovića i slične, između ostalih i Institut u kojem su radili vama bliski ljudi i vaša gospođa mama, ja imam i, na primer, jedan lep savetnički posao gde je sada naš guverner u ostavci pravio projekat restrukturiranja finansijskog sektora.
Ovako, iz projekta "Ces Mekona", nosim dve strane, reforma finansijskog sektora, autorski tim, prva strana je još zanimljivija, nju ću vam sada objasniti, moram prvo ovu drugu, međunarodni saradnici su dr Željko Bogetić, možda vam to nešto govori i Radovan Jelasiti, "Dojče bank" Franfurkt. To je u stvari ono frankfurtsko odeljenje "Mek Kinsija", a u pariskom odeljenju "Mek Kinsija" je bio gospodin Đelić, znači ljudi programiranih karijera da dođu da spasu ovu Srbiju.
Ko je na prvoj strani? Na prvoj strani su gospodin Pavle Petrović, Milojko Arsić, ko ne zna ko su ti ljudi danas neka me pitaju, reći ću im, svi su učesnici javnog života i vrlo uticajni, dr Mirko Cvetković, dr Diana Dragutinović, dr Boško Živković koji je bio vaš mecena, koliko znam, Zvonimir Nikezić vlasnik "Ces Mekona" itd. i tome slično.
Da li "Ces Mekon" ili neko iz "Ces Mekona" vlada Srbijom? Ovi su ljudi vladali 1998. godine, savetovali i potpuno drugačije savete davali zato što su dobijali drugačije naloge. Danas savetuju i rade drugačije zbog sopstvenog interesa. Jedno vreme i po nečijim nalozima.
Da li mislite da Srbin ima 16 života i da je nadmašio mačku i ženu koje imaju devet života ili mislite da reprize onoga što se zovu vaša genijalna rešenja, pa greške, može da preživi još jednom? Varate se. Akcijski fond, Akcionarski fond, regionalizacija su još jedan od pokušaja da se od vlasti ne odvojite. Uverena sam da vam neće uspeti. Hvala.

U replici ću pokušati da vam odgovorim najkraće. Vaša izjava da ste dozvolili ulazak prljavog kapitala u realnu sferu, ali u finansijsku ne, koliko se osećate vlasnikom naših života, naših odluka, naših reči, upravo govori ta vaša konstatacija o tome da vi procenjujete kvalitet opozicije. To neću komentarisati.
Gospodine Dinkiću, neka vam neko objasni da ukupne devizne rezerve nisu naše devizne rezerve po strukturi, ni državne, ni dugoročne jesu stabilne, niti se sa njima možete ponositi, jer to je uglavnom novac banaka iz inostranstva, članica Bečkog kluba, koje u jednom trenutku mogu odlučiti da ih povuku. U trenutku kada su te rezerve iznosile 11,4 milijardi evra, državnih rezervi je bilo 1,7 milijardi evra. Podatak iz Narodne banke.
Nemojte da građane uveravate da je stanje ružičaste ili da je to vaš uspeh kada nije.
Ono što jeste najzanimljivije, kažete da je privatizacija trebalo da se obavi, ima neuspešnih. Ta privatizacija je morala da dovede do viška društvenog proizvoda koji nije rezultat mahinacija i manipulacija, do veće zaposlenosti ili makar da ne bude ovako drastičnog pada, a ne da imamo privatizaciju radi privatizacije.
Gde idu subvencije? Kako se daju pozajmice? Kako se pretvaraju i dalje? U ulog države. Kako radite reprivatizaciju i ponovnu etatizaciju govori izveštaj DRI.
O tome da nekim ljudima verujete kao privatnicima koji znaju s državom da radi govori projekat Srebrnog jezera. Tu privatno javno partnerstvo jeste moderno i tu ga treba primenjivati. Vaši različiti aršini možda su nekome prihvatljivi, meni jednostavno nisu.
Za vas imam jedno ključno pitanje. Ako ste toliko pošteni, ako ni jedan tender nije namešten, ako je u privatizaciji sve u redu, zašto samo račun Agencije za privatizaciju nije u konsolidovanom računu Trezora koji je na uvidu budžetu i Ministarstvu finansija. Zašto samo te uplate idu preko NBS i zašto ostatak Vlade ne zna? Ne znate ništa o tome? Tu je ključ vašeg odraza u ogledalu.
Znate, kažu da je svaka knjiga priča o knjizi, svaki čovek druge razume tako što gleda sebe u ogledalu. O vama, gospodine Dinkiću, govore rezultati zakona i poteza koje ste sprovodili, pa i taj o reformi bankarskog sistema.
Jedna rečenica vam je dozvolila da budete navodno genijalni, isecanje od slučaja do slučaja, a koliko ste bili genijalni govori primer Robnih kuća, gde vam je preostao novac posle stečaja. To nije vaša pamet, nego pogrešna procena i mimo zakona završen postupak.

Ne zloupotrebljavam povredu Poslovnika, ali prosto neće biti korisno da kažem da Klub poverilaca Bečke inicijative, Bečki klub, kako ga zovu, banke, 13 banaka od kojih je devet u ovoj zemlji, zemlje u okruženju i međunarodne finansijske institucije čine taj tzv. Bečki klub, s kojim je i naša banka prošle godine napravila dogovor.
Vi ga zovete Bečkom inicijativom, misleći da mi o tome ne znamo ništa, ali je dogovor da se zadrži postojeći nivo finansiranja. Po koju cenu? Po cenu toga što im je guverner dao drugačije uslove obavezne rezerve, a to je kao da kažete građaninu – ti koji uđeš u prodavnicu kupuješ meso sa stopom poreskom 8%, a vi gospodine Ćiriću kad uđete za vas je poreska stopa 4%.
Koliko je to normalno i kakav ste ugled ovoj zemlji i državi time narušili, o tome će procenjivati oni koji malo više znaju. A to da opravdavate, da država nema kontrolu nad novcem agencija koje je osnovala i koje na njenim monopolima zarađuje ogroman novac - to je dokaz ne vašeg neznanja, nego vaše loše namere prema građanima Srbije, koji nemaju kontrolu nad preko 1,3 milijarde novca u ovoj državi.
To što ste pričali o indirektnim i direktnim korisnicima apsolutno potvrđuje da vam je znanje iz praktične oblasti prilično tanko. Izvinjavam se, ja se više neću javljati.

Ponoviću svoju konstataciju da posle izveštaja DRI više nikada u ovoj državi ne može biti isto kao što je bilo pre njega.
Fokusiraću se samo na problem koji smatram značajnim po težini zloupotrebe javnih sredstava, jer se ta zloupotreba meri, samo na jednom poslu, brojkom 30-40 miliona evra, a tiče se poslovanja Narodne banke, odnosno Zavoda za izradu novčanica, Kovnice novca, i postavljam pitanje – da li je ikada ijedan dinar profita uplaćen na račun Vlade?
Da konkretizujem, u izveštaju DRI imate da je Narodna banka, po osnovu kamata na depozite koje ste vi, kao Ministarstvo finansija, za državu držali kod njih, tek jedan mali deo prenela, ostatak kamate je pripisan, a poslovni odnosi između Vlade i NBS su retroaktivno pokriveni ugovorom. Sramota. Nema tog privrednika kojem bi inspekcija dozvolila da 31. decembra pokrije ugovorne odnose koji se odnose na 1. januar te godine, zaključno sa krajem godine.
Šta je sporno? U izveštaju o radu Narodne banke za 2008, odnosno 2009. godinu, gde se Savet, bez izvinjenja na izrazu, dovija kako da opravda to što je navodno ostvario dobar rezultat, a budžetu nije preneo ni jedan jedini dinar te navodne dobiti, dogovaraju se, što piše u tekstu izveštaja koji smo dobili, kako da javnosti obrazlože to što nisu prodali deo deviznih rezervi, pa taj deo realizovanih ali neostvarenih efektivnih viškova ne uplaćuju u budžet.
I to u vreme kada se Narodna banka, preko Zavoda za izradu novčanica, bavi, molim vas da me saslušate pažljivo, privrednom delatnošću, pribavlja tom zavodu monopolistički položaj na tržištu kroz izradu akciznih markica, svih recepata za zdravstvo, izrađuje sadašnje zdravstvene legitimacije i markice za overu, štampa sve polise osiguranja za sva osiguravajuća društva. To mora po nalogu Narodne banke da se radi baš u ovoj kovnici novca.
Čime se još bavi personalizacioni centar ZIN-a i koliki profit ostvaruje? Kako dve državne institucije, Narodna banka Srbije i Republički zavod...

Ne verujem da mogu da odgovore. Ja bih svoja tri minuta iskoristila odmah.