Zahvaljujem. Ove godine sa posebnim zadovoljstvom počinjem priču o Predlogu zakona o budžetu za 2010. godinu, a razlog za to je sledeći – mi priču o javnim finansijama Republike Srbije možemo da delimo na period do 1998. godine, kada smo imali Službu društvenog knjigovodstva kao jednu od najcelovitijih službi u kojoj su bili mogući svi finansijski tokovi da se vide, kontrolišu, prate i da se na osnovu njih i kreira neka ekonomska politika ove države, i na period od 1998. godine do 2009. godine, kada apsolutno nije postojala nikakva, ili makar ne prava, revizija završnih računa, u smislu da je neko objektivno, stručno i nepristrasno telo moglo to da kontroliše.
Čula sam da se pominju izvršene revizije gradskog budžeta i jedna revizija, ovde, završnog računa. To se ne može tretirati revizijom koju rade konsultantske kuće, koje, to je poznato odavno, za veliki novac koji im platite, napišu ono što naručilac zahteva.
Imamo prilike da vidimo takve revizorske izveštaje, za mnoge firme, preduzeća, koja na primer šest meseci unapred pune stupce poslovne štampe, koje govore o biznisu, kao najuspešniji privrednici, da bi se posle šest meseci našli sa one strane brave i za njih se vode istražni postupci itd. Čak je, na primer poslednji slučaj, i „Metals banka“, koja se do pre šest meseci nalazila na svim naslovnim stranama ''Bankara'', ne znam kojih časopisa još, sa njima je sarađivala Evropska banka za obnovu i razvoj, preko njih plasirala određene kredite, a onda je ispalo da je banka u dubiozi itd.
Period javnih finansija Srbije od 27. novembra ove godine kreće drugim tokom. Najozbiljniji predlog, koji želim da uzmu u razmatranje oni kojima je stalo do ove države je, da se gospodinu Sretenoviću i njegovim saradnicima obezbede primanja, koja nisu poznata i javna nijednom drugom funkcioneru, građaninu Srbije, dakle, toliko visoka da bi mogli da zadrže nivo objektivnosti koji je prikazan u Izveštaju koji smo dobili, nivo stručnosti i objektivnosti.
Prvi put molim nešto predsednika ove države. Molim gospodina Tadića da ovim ljudima dodeli neki orden najvišeg ranga za Izveštaj koji smo dobili. Takođe, izvinjavam se javnosti što sam svojevremeno pogrešnoj osobi dala pohvalu za prikaz onoga što su neidentifikovani sopstveni prihodi, o kojima država i građani nemaju pojma. Za hrabrost sam pohvalila prisutnu gospođu Dianu Dragutinović, ministra finansija, koja jeste, doduše, zbog te izjave imala prilično problema, ali to nije bila izjava koju smo prvi put čuli od nje. Ta izjava je već bila sadržana u Izveštaju revizora, dokumentovana podacima, samo što mi kao javnost nismo imali prilike da je čujemo, jer je to bio tok kada je ovaj izveštaj od Nacrta prerastao u Izveštaj i bio u vreme njegovog potvrđivanja u Vladi.
Priča o budžetu u ovoj godini mora da počne pričom o Izveštaju o završnom računu za 2008, gde na strani sedmoj Državna revizorska institucija konstatuje da ''glavna knjiga'' Trezora, a to je osnovna knjiga u kojoj se vode prihodi i rashodi, ne sadrži prihode i izdatke iz ostalih izvora indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
Na strani osmoj kaže da u Nacrtu završnog računa nisu sadržani prihodi i izdaci iz ostalih izvora indirektnih korisnika sredstava budžeta zato što se preuzimaju podaci iz ''glavne knjige'' Trezora, a u njima se ovi prihodi i rashodi ne vode. Na toj istoj strani, u tački 4) se kaže, ''zaključni list'', znaju knjigovođe šta je to, ali ne one knjigovođe koje se optužuju, nego prave, da se podaci o preuzetim neizmirenim obavezama, o datim, a neopravdanim avansima itd. ne evidentiraju u skladu sa Pravilnikom o standardom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budžetski sistem, a to je za vas u Ministarstvu finansija Ustav nad ustavima, knjiga nad knjigama.
Ono što je Državna revizorska institucija rekla nama svima, bilo je sledeće, da ne gubim svoje vreme na čitanje Izveštaja, prevešću ga na jezik razumljiv svima – indirektni budžetski korisnici kojima je Vlada omogućila zakonima, ovde je popisano njih 46, plus Ustav, u njima je tri uredbe i jedan pravilnik, da naplaćuju razne vrste usluga u ime države, po propisima koje je ova država, ova vlada, u ovom parlamentu, donela, uglavnom, svojom većinom.
Ali to što naplate ti indirektni korisnici – znate li koliko prikažu u Vladi i budžetu? Samo onoliko koliko mogu da dokumentuju računima o trošenju tih prava koje su prihodovali.
To znači da se u ''glavnoj knjizi'' Trezora, koja se ne vodi u skladu sa članom tim i tim, ne sadrže promene, odnosno ne sadrže svi prihodi i izdaci već da se evidentiraju samo utrošci. Da li jedan građanin Srbije može kada treba da plati onaj godišnji porez na dohodak građana, koji je određen na neki nivo, milion i 200 ili 300, godišnje, da kaže – izvinite, ja vama ne mogu da platim porez za prihode preko milion i 300, platiću vam samo za ono što vam nisam opravdao troškovima? Ima li građanin na to pravo?
Na osnovu čega i vi imate pravo da samo konstatujete? Vi ste rekli – ima milijardu i 300 takvih prihoda. Tvrdim da ih ima više. Nije reč samo o indirektnim i direktnim korisnicima koji vam prikazuju samo one prihode koje mogu da opravdaju trošenjima, a razliku, odnosno suficit, nigde ne možete ni da vidite ni da obuhvatite.
Šta rade građani? Zašto nemamo izveštaj o tome, odnosno nemamo ustanovljene mogućnosti da građani prate ono što plaćaju u zdravstveni ustanovama? Nema, zato što ste vi hteli da ostavite, ne vi lično, vi kao država, sistem neregulisanim, da biste u neuporedivosti podataka i u nemogućnosti da se prate ovi parametri mogli da radite ono za šta vas ne može niko direktno optužiti kao zloupotrebu. Nažalost, ta optužba danas postoji i sadržana je u ovom izveštaju.
Šta je još zanimljivo? Prihodi od izvornih aktivnosti indirektnih korisnika nisu potpuni, molim vas, zabeležite, strana osma tačka 5) kaže – prihodi od izvornih aktivnosti indirektnih korisnika nisu potpuni i iskazuju se samo u visini njihovih izdataka. Znači, ne prikažu sve što su prihodovali, prikažu, vam, samo ono što su potrošili. To je prevod koji sam dugovala građanima.
Jedan od zaključaka koji brine, u trenutku kada donosimo budžet, jeste da podaci u ''obrascima'' koji sačinjavaju završni račun, jer danas pričamo o planu, ovo je problem za nas – šta će iz ovog plana biti stvarno trošenje, a reći ću šta je najveći problem za ovaj budžet, nisu sveobuhvatni, tačni i međusobno uporedivi, jer ne sadrže sva stanja i promene na imovini, potraživanjima, obavezama, izvorima finansiranja, rashodima, izdacima, prihodima i primanjima.
Može gospodin premijer da obećava kako će biti ubuduće, ali za ovo što je bilo, što je startna osnova, treba položiti račun.
Šta je problem? Ministarstvo finansija je, na primer, prvo zaduženo da ima internu reviziju i internu kontrolu u svom organu. I kontrolu i reviziju. Interna kontrola treba da omogući, namerno zbog građana moram nekoliko stvari da navedem iz samog Izveštaja, dakle, treba da obezbedi primenu zakona, čuvanje sredstava i ulaganje od gubitaka, uključujući i od prevare, nepravilnosti i korupcije, integritet i pouzdanost informacija i podataka, i da je za to odgovoran rukovodilac direktnog ili indirektnog korisnika, znači, za čuvanje sredstava, za pouzdanost informacija, ali, čak, i od greške, odgovoran je rukovodilac, ne knjigovođa, kome velikodušno obećavate slanje na obuku.
Ovo je zakon, ne čitam novinski tekst!
Dalje, vi, svi korisnici budžetskih sredstava, prvenstveno ministarstva, morate da imate internu kontrolu, jer kad god dođe revizija, koja je zakonom ustanovljena, po međunarodnom standardu revizije ISO 315, da bi revizor razumeo, da se ne pravdamo knjigovodstvenim greškama, pa da kažemo – niko nije ukrao novac, samo nije u sefu nego je smešten u drugu sobu, vi to hoćete da kažete, a nije tačno, dakle, kad dođe, da bi mogao da razume pravno lice kod kojeg čini kontrolu, treba da ima izveštaj te interne kontrole, i to takav, da može da proceni rizik postojanja materijalne greške u finansijskom poslovanju, koja može da bude posledica ili namerne greške ili kriminala. Ovo je standard, revizijski standard.
Tu internu kontrolu ima ustanovljeno četiri-pet ministarstava, samo dva od 25 kontrolisanih, imaju i izveštaj te interne kontrole, koja je trebalo da obezbedi da nema nerazumevanja, odnosno nema pravdanja greškom, jer se u kontroli to sve eliminiše.
U Ministarstvu finansija, upozoravam dugo i uporno, nema Uprave za javni dug, u stvari problemi su još i veći, a mi za njih nismo mogli da saznamo, a to je da nisu formirana, a sistematizacijom jesu predviđena, Odeljenja za standarde i interne finansijske kontrole izvršenja budžetskih sredstava. Zašto je problem to? Zato što je ustanovljeno da se nalozi za plaćanje daju bez prave prateće dokumentacije koja mora da bude zasnovana na zakonu i da samo takva bude osnov za plaćanje. To piše na dvanaestoj strani, jer preuzimanje obaveza mora da podrazumeva postojanje kompletne dokumentacije.
Šta sve od građana tražite za najobičniju informaciju ili dokaz da postojimo, da smo živi?! Stotinu puta moramo da vadimo jedna te ista dokumenta. Stalno moramo da dokazujemo da smo zaposleni ili da smo nezaposleni, da su nam deca redovni studenti kada ostvaruju najmanje pravo, a vi možete da imate sve procedure propisane, da se pozivate na zakone, ali ne morate da ih primenjujete.
Još samo jedan detalj iz ovog izveštaja. Ne zanimaju me pojedinačna ministarstva, bavim se principijelnim i sistemskim stvarima, ne zanima me nijedno ime pojedinačno, to je problem građana i oni će to da cene.
Na osnovu onoga što je pokazala ova kontrola, revizija za 2008. godinu, zaključeno je da interna revizija, koja jeste bila obaveza Ministarstva finansija, nije uspostavljena, od 18 u 11 ministarstava, jeste u sedam, a izveštaj je sačinjen samo u pet. Nemate ljudi ili imate višak zaposlenih, ili treba da dobiju jedinice onih 2224? Šta je u pitanju? Na osnovu tih prikupljenih podataka interna revizija nije organizovana na odgovarajući način, a morala bi da svojim funkcionisanjem omogući doslednu primenu zakona i poštovanje pravila interne kontrole, kao i ostvarivanje drugih ciljeva zbog kojih se, u skladu sa zakonom, osniva.
Svi smo svedoci, ovde smo već dva puta menjali Zakon o sprečavanju pranja novca. Da li se sećate da ste svakoj menjačnici, svakom advokatu, ustanovili obavezu evidentiranja, prijavljivanja i javljanja bilo koje sumnjive transakcije, lica, porekla, lične karte itd? Imate zakonsku obavezu, ona je u 2007. godini ustanovljena, da ova interna revizija i kontrola funkcionišu i rade, da obezbede građanima informaciju o trošenju sredstava. Vi ne morate – zato što nema sankcije, i Izveštaj Državnog revizora za vas je, pre svega, javna sankcija samim obelodanjivanjem.
Ono što mene najviše brine jeste, i pored postojanja ovog izveštaja, čak neću da ulazim u formalnosti, odnos prema regulatornim telima, nepostojanje formalnih uslova da se o tome raspravlja, meni ne možete da zabranite i nikome da o ovome raspravlja, što se vi niste ni u jednom trenutku u pravljenju novog budžeta osvrnuli na osnovane primedbe koje postoje u ovom izveštaju. U popisu ovih 46 zakona, plus Ustav, u kojima ima tri uredbe, jedan pravilnik, ne postoji zakon koji bi mi u nazivu mogao reći na osnovu kojeg prava Vlada, u ime države, daje pozajmice raznim privatnim pravnim licima, privrednim društvima, javnim preduzećima, organizacijama kojima bez ikakvih kriterijuma ili zakona može ili da otpiše, ako želi da restrukturira, odnosno ''udesi mladu'', da proda nekome otpisujući dugove koji idu na teret svih nas, a prodajući čisto preduzeće, ili da pretvara u vlasnički ulog te pozajmice.
Odakle pravo jednom čoveku ili dvadesetorici ljudi u Vladi da mimo Zakona o privatizaciji, mimo Zakona o javnim preduzećima, mimo Zakona o javnom dugu, mimo svih sporazuma kojima smo se zadužili, vi budžetski novac dajete nekome, ne znamo zašto, ne znamo po kojim merilima, kriterijumima, ne znamo koji su efekti i onda odlučite u jednom trenutku da izvršite otpis toga ili konverziju u ulog.
Lično se zalažem za veću ulogu države u ovom društvu, jer država ne sme da se povlači ni iz odgovornosti za socijalni mir, pre svega iz odgovornosti da vodi računa o zaposlenosti, ali mi nikad nismo dobili izveštaj, gospođo Dragutinović, za taj član zakona, koji je i ranije bio sadržan u Zakonu o budžetu, kojim ste dobijali pravo od ove Skupštine da dajete pozajmice, a onda vršite otpise. Da ste makar jednom uz novi budžet dostavili i rekli – postoji strateško preduzeće u jednom delu Srbije gde svi žive od njega, gubitaš je, ali moramo da finansiramo? Ne, dovoljno je da dobijete odobrenje da radite ono za šta nikome nećete položiti račun!
Ovaj novi budžet je vrhunac po toj vrsti traženja odobrenja da imate veću moć od organa koji vam tu moć odobrava. Vi od Skupštine tražite, članom 10, da možete, dakle, ako se budžet ne puni dovoljno predviđenom dinamikom i ako sve mere koje preduzimate za punjenje budžeta ne uspeju, da izuzetno od člana 61, koji definiše da nema prelivanja sredstava između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, čak i to biste da uradite i vi ćete to i da uradite ako za ovo bude glasalo 126, vi ukidate podelu na tri grane vlasti time što ćete uskratiti finansiranje bilo kojoj od ove tri grane i tražite da (čitam član 10. stav 3.) u slučaju da se primanja budžeta ne ostvaruju u predviđenoj dinamici, mimo člana 62. i izuzetno od člana 61 – ''Vlada donosi odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti, unese u tekuću budžetsku rezervu i može se koristiti za namene koje nisu predviđene ovim zakonom...''
Verujte mi da nisam verovala da je moguće da u jednom dokumentu piše ovako nešto – tražite pravo da raspodeljujete sredstva mimo zakona.
Pre nego što mi kažete da je isteklo vreme, 134 milijarde prihoda od PDV u zemlji jeste loše projektovana cifra ili uračunato povećanje PDV, što ću obrazložiti u raspravi kada krenemo pojedinačno.