Hvala.

Javljam se po amandmanu gospođe Radete. Mislim da je važno da objasnimo građanima da nije tačna tvrdnja izneta ovde, da je putarina u Srbiji najniža u Evropi. Putarina možda jeste među nižim ukoliko posmatrate njen apsolutni iznos, ali ukoliko posmatrate procenat putarine u odnosu na platu, odnosno u odnosu na kupovnu moć građana, doći ćete do zaključka da putarina u Srbiji jeste ili najskuplja ili među najskupljima u Evropi.

Ovo najnovije poskupljenje od 12%, uprkos obećanju datom 04. januara, od strane ministra Zorane Mihajlović da do povećanja putarine neće doći, svakako je nešto što nas ne čudi, ali nas čudi što ste se zaustavili na ovome i što niste uveli dodatne mere.

Činjenica je da je asfalt skup, a da brzo propada, pa nas čudi kako još uvek niste došli na ideju da uklonite asfalt i ostavite nas da vozimo po šljunku?

Isto tako, predložila bih da ubuduće obračunavate putarinu kao količnik maksimalne brzine i proizvoda maksimalne nosivosti i pređenog puta. Više biste zaradili i svakako biste imali veći suficit u državnoj kasi.

Potom biste mogli da uvedete putarine za pešake, jer stvarno nema smisla da se bilo ko džabe kreće. Možete da postavite naplatne rampe na svakih nekoliko kilometara, pa da angažujete komunalne milicionere da vode računa da se to sve redovno plaća, čime biste postili tri koristi u jednom - pre svega, smanjila bi se nezaposlenost, došlo bi do pravilne raspodele troškova i, naravno, skupila bi se sredstva za dodatne investicije.

Potom, možemo da idemo korak dalje. Mislim da bi bilo u redu da uvedete putarine i za životinje, nema potrebe da one besplatno šetaju po prirodnim staništima. Jedino mora da se organizuje sistem ko će to naplaćivati, a mislim da bi bilo u redu da ta obaveza padne na lokalne samouprave gde se životinje nalaze.

Naravno, ironična sam i, naravno, imam veoma negativan stav prema ovom poskupljenju. Ovde smo više puta imali prilike da čujemo kako se pridev "istorijski" koristi kada se hvale tekovine vladajućeg režima, pa smo tako imali istorijski suficit, imali smo istorijski priliv stranih direktnih investicija, istorijski uspeh u diplomatskim aktivnostima. Ne znam zbog čega sada, po istom principu, nas ne obavestite kako je ovo jedno istorijsko poskupljenje?

Već sam govorila o ciframa koje se plaćaju u zemljama u okruženju za putarine. Dakle, za period od 10 dana u Austriji se plaća devet evra, u Sloveniji 15, u Mađarskoj 11, u Rumuniji četiri, itd.

Dakle, sistem naplate putarine po vremenu, a ne po pređenom kilometru, mnogo je jeftiniji. Međutim, u Srbiji se iz nekog razloga izbegava uvođenje vinjeta, pre svega zbog toga što sredstva koja bi bila sakupljena tim putem nisu dovoljna za izgradnju puteva, ali i zbog toga što uvođenjem vinjeta ne bi više bilo moguće nikakvo kraduckanje.

Mislimo da nije opravdano to što se putevi finansiraju iz džepova građana, a ne od koncesija, ne od zajmova, niti od suficita iz budžeta. Ukoliko u budžetu nemate dovoljno sredstava, trebalo bi, pre svega, prestati finansirati svakakve ološe koji rade protiv države Srbije, od "Žena u crnom", preko Helsinškog odbora za ljudska prava, pa do raznih gej organizacija, u kojima svega ima, samo pripadnika gej populacije nema. Zatim, možete da smanjite broj agencija i sakupiće se novac. Nema potrebe povećavati putarine i opterećivati građane koji su već dovoljno opterećeni.

Građani, naravno, ne znaju za šta je zadužen ministar Siniša Mali, za šta je zadužena Zorana Mihajlović, šta je obaveza lokalne samouprave, oni samo žele da se voze po putevima koji su u dobrom stanju, a nažalost, kod nas u Srbiji, malo je takvih puteva.

Na Gazeli ste zabranili saobraćaj teretnim vozilima, kako bi se smanjile gužve, a situacija je takva da su gužve nikada veće i da je u popodnevnim časovima zastoj takav da je od Novog Beograda, dakle od Geneksa, do preko mosta potrebno čekati više od sat vremena.

Nedavno smo imali situaciju da je nakon pljuskova došlo do poplave, kada je voda na auto-putu iznosila maltene jedan metar. Šta mislite, koliko je vozila nakon toga, gospodine ministre, moralo da ide na popravku?

Pored toga što naši građani plaćaju najviši iznos za registraciju u regionu i što plaćaju benzin najskuplje, što sada moraju da plaćaju i popravke zbog lošeg stanja na putevima, vi ste odlučili i da im podignete putarine. To je zaista mnogo. I ne radi se o iznosu od 24 dinara, to je iznos od 24 dinara po jednoj naplatnoj rampi. Ukoliko neko dnevno ide na jedno mesto i vraća se, mora da prođe dve naplatne rampe, a to je 48 dinara i ukoliko pretpostavimo da imamo osobu koja živi u jednom mestu a radi negde drugde, i da radi 20 dana u mesecu, to je iznos od 960 dinara, što nije ni zanemarljivo za nekoga ko prima minimalac.

Već smo razgovarali o američkoj firmi "Behtel". U pitanju je firma koja plaća procenat onima koji ih dovedu i pomognu im da zaključe posao. Malverzacije ove firme već su razotkrivene na Kosovu i u Hrvatskoj, a tako je i kod nas. U Srbiji je put plaćen 800 miliona evra, iako je realna cena bila 500 miliona, što je 37,5% više od realne cene, za koju je kineska firma "Čajna rouds end bridžes" bio spreman da odradi taj posao. Ta provizija od 300 miliona evra verovatno je otišla u džep ministra Zorane Mihajlović, ambasadora Skota i još ponekoga.

Ukoliko ćemo plaćati provizije koje idu u džepove ministara, ukoliko ćemo dva puta raditi iste deonice zbog klizišta, onda ovo poskupljenje svakako nije dovoljno, a ne bi bilo dovoljno ni poskupljenje od 22% i od 23%. Mislimo da je daleko lakše i daleko jeftinije da umesto ovih poskupljenja promenite ministra.

A koliko je poskupljenje neopravdano, govori i činjenica da auto-putem nije moguće direktno stići ni do Vršca, ni do Novog Pazara, Negotina, Valjeva, Kraljeva, Zrenjanina, Kikinde, Nove Varoši, Kruševca, Zaječara i Bora.

Hvala vam, posebno zato što niste vikali na mene ovaj put i što ste mi dozvolili da završim.

Svojim amandmanom predlažem brisanje člana 4. Predloga zakona, koji se odnosi na pomoć u izvršenjima izvršnih odluka od strane pripadnika komunalne milicije.

Ovim članom predviđeno je da komunalni milicajci asistiraju i pri izvršavanju odluka koje donose organizacione jedinice lokalne samouprave, preduzeća, organizacije ili ustanove, a takođe predviđeno je da, ukoliko građani pružaju fizički otpor komunalnim milicajcima, da se tek tada uključi policija.

Mi predlažemo da se ovaj član obriše, zbog toga što je protivustavan. Smatramo da jedina lica koja bi smela da intervenišu i da se fizički obračunavaju sa građanima, kako bi ih prinudnom silom naterali da poštuju propise, jesu policajci. Može se desiti situacija da komunalni milicajci budu u civilu, s obzirom da Predlog zakona o komunalnoj miliciji predviđa da oni mogu da deluju i bez uniforme i da tako u civilu pokušaju da intervenišu na određeni način, što će dovesti do otpora građana. Mi smo već imali takve situacije u prošlosti.

Ja sam bila ta koja je ovde pomenula nemili slučaj sa prodavcem lubenica, koji je preminuo nakon sukoba sa pripadnikom komunalne policije i ministar je tada rekao da ne treba pominjati taj slučaj kao jedan izdvojeni primer, da se to dešava. Jeste to izdvojeni primer, ali u pitanju je ljudski život i bez obzira što je samo taj jedan život izgubljen, to je strašna tragedija i ne bi smela ponovo da se desi, a mi se plašimo da će biti još takvih slučajeva ukoliko ostane ova odredba da komunalni milicajci mogu da intervenišu i vrše fizičku prinudu na građane.

S obzirom da nismo uspeli da vas ubedimo argumentima da povučete ovaj amandman i zakon u celosti, mi samo možemo da upozorimo građane šta će se dešavati i da ih pozovemo da ne prihvate ove odredbe i da ne dopuste da komunalni milicajci budu ti koji će ih na bilo koji način sankcionisati. Ja u svoje ime mogu da vam kažem da ukoliko ikada napravim bilo kakav prekršaj, neću imati ništa protiv da policija reaguje, ali sa komunalnim milicajcima niti ću razgovarati, niti ću dopustiti da me na bilo koji način sankcionišu. Hvala vam.

Pre nego što se pred narodnim poslanicima zvanično našao Predlog zakona o komunalnoj miliciji u medijima smo mogli da pročitamo kakve će promene ovaj zakon sadržati u odnosu na prethodni kao i to kakvi se efekti očekuju. Od predstavnika vladajućeg režima čuli smo između ostalog najavu da će novi zakon omogućiti da komunalan policija bude efikasnija u uvođenju komunalnog reda i zaštite građana od svake vrste bahatosti bilo da se radi o bespravnoj gradnji, bahatom parkiranju, preglasnoj muzici i bacanju smeća na mesta koja nisu određena za tu svrhu, uništavanju fasada ili nepoštovanju drugih pravila komunalnog reda.

Ova zamisao u teoriji zvuči dobro, ali javlja se više problema kada je reč o njenom sprovođenju u praksi.

U prethodnih nekoliko godina pripadnici komunalne policije zabeležili su veliki broj ispada i prekoračenja ovlašćenja. Naravno, u svakoj službi dešava se povremeno da poneke bahati pojedinac radi na svoju ruku, ali u komunalnoj policiji broj takvih pojedinaca bio je previsok što je god građana stvorilo veliki otpor prema ovoj službi. Građani su sa pravom ogorčeni i smatraju da su upravo pripadnici komunalne policije glavni izvor i uzročnik bahatog ponašanja.

Mislim da bi bilo daleko bolje i daleko pametnije da se prvo poradilo na poboljšanju imidža komunalne policije, tako što bi ti ljudi skloni incidentima bili otpušeni i zamenjeni boljima, koji razumeju suštinu tog posla, a da se tek potom išlo na promenu naziva službe i davanja širih ovlašćenja.

Komunalna policija, nažalost, nije opravdala poverenje građana koji sa punim pravom negativno reaguju na najavljene promene.

Gotovo svi gradovi i opštine u Srbiji su suočavaju se sa ozbiljnim komunalnim problemima. Dovoljno je da se osvrnete oko sebe kako biste postali svesni činjenice da se boljitak u postizanju komunalnog reda apsolutno ne može primetiti.

Nije problem okrečiti fasade u centru grada i održavati centar čistim, ali ako zađete malo dalje u gradske opštine, koje ne čine centralno gradsko jezgro, videćete da vlada komunalni haos i smeće na sve strane i nepropisno parkirani automobili i nelegalna gradnja koja se razvija iz dana u dan, pri tom u Beogradu situacija je najbolja, dok u unutrašnjim opštinama u Srbiji, dakle, opštinama koje ne čine prestonicu problemi su mnogo veći.

Komunalna policija nije uspela da doprinese rešavanju ovog problema na način koji bi građani primetili i prepoznali kao jednu pozitivnu tekovinu.

Razlog neuspeha rada komunalne policije u prethodnom periodu leži u činjenici da ova služba od početka organizovana na pogrešan način tak da njeni pripadnici imaju isključivo zadatak sankcionisanja lica koja prave komunalne prekršaje, bez da istovremeno pružaju ličan doprinos rešavanju komunalnih problema.

Da li ste ikada probali da izračunate koliko je ljudi potrebno kazniti kako bi se primetila značajna promena. Naravno da je potrebno povećati broj pripadnika komunalne policije, ukoliko je njihov jedini broj izricanje kazne i sankcija.

Naravno da nijedno povećanje broja zaposlenih u komunalnoj policiji neće biti dovoljno da se ostvari neki značajan efekat.

Mnogo bolji rezultat bio bi postignut kada bi komunalna milicija ili policija bila organizovana po uzoru na službe u regionu, čiji pripadnici nose naziv komunalni redari i lično učestvuju u održavanju komunalnog reda, uklanjanju smeća, čišćenju fasada, itd.

Sam naziv ove službe komunalna milicija i policija implicira da su njeni zaposleni lica koja imaju i komunalnu ulogu i ulogu policajca ili milicionera.

Kod nas se od te neke komunalne uloge iz određenih razloga beži, a uloga zaposlenih u komunalnoj policiji, svedena je na sankcionisanje građana, bez ikakvog ličnog doprinosa što u značajnoj meri usporava postizanje rezultata.

Ako je cilj komunalne milicije borba protiv bahatosti, potrebno je da definišemo šta je to bahato ponašanje.

Ukoliko neko bespravno gradi objekte ili ukoliko baca smeće van za to predviđenog mesta, to svakako jeste bahato, kao što je bahato i parkiranje na zelenoj površini, pisanje grafita ili preglasno puštanje muzike.

Da li je bahato kada neki penzioner na ulici prodaje povrće iz svoje bašte? Da li je bahato kada neko u sedmoj ili osmoj deceniji života biva prinuđen da na ulici prodaje cveće, peršun ili neku drugu namirnicu?

Nije bahata, zato što u tom delovanju ne postoji cilj sticanja profita, već je u pitanju puka borba za preživljavanje.

Vama iz vlasti su puna usta kritika na račun bivšeg režima i u pravu ste za sve što kažete. Prethodni režim upropastio je Srbiju, da bi se njegovi pripadnici lično obogatili, a zbog privatizacije mnogi…

(Aleksandar Marković: Teške reči!)

Gospodine Milićeviću, ja se izvinjavam, da li možete da prekinete gospodu koja mi dobacaju, da bih mogla da završim.

Hvala.
Dakle, zbog privatizacije mnogi građani su se našli na birou i zbog činjenice da su bili na birou godinama, smanjen im je prosek za penziju, te zbog toga sa svojim postojećim penzijama ne mogu da prežive mesec, plate račune i kupe lekove i prinuđeni su da prodaju na ulici, ne bi li se na neki način prehranili i preživeli. Komunalna policija ne bi smela da kažnjava ovakve ljude, zbog toga što oni svakako to ne bi radili da imaju drugi izbor.
Setićete se da je pre nekoliko godina došlo do incidenta kada je jedan ulični prodavac lubenica preminuo nakon rasprave sa komunalnim policajcem. Ovako nešto više ne bi smelo da se dešava.
Stranke koje se trenutno nalaze na vlasti, zalagale su se protiv komunalne policije, dok su bile u opoziciji, što je očigledno bio potez koji je za cilj imao da ih dovede na vlast. Nakon dolaska na vlast, usvojili su ovu tekovinu lopovskog režima DS. Za DS komunalna policija bila je ništa više nego sredstvo za vršenje represije nad građanima, ne ulazeći u to koji je cilj trenutnog režima.
Mi iz SRS uložili smo niz amandmana sa ciljem da poboljšamo funkcionisanje komunalne milicije kako bi se ova služba uredila na način na koji će u što većoj meri doprineti kvalitetu života u našim opštinama i gradovima.
Nažalost, ovaj Predlog zakona ima mnoge nedostatke. Recimo, u tekstu stoji da poslove komunalne milicije mogu obavljati i komunalni milicioneri, bez službene uniforme sa oznakama, po pisanom nalogu načelnika komunalne milicije. U zakonu nije precizirano koje će to poslove i na koji način obavljati, ali sama činjenica da će komunalni milicajci moći da deluju bez uniformi, otvara prostor za brojne zloupotrebe, od toga da građani u određenim situacijama, možda neće poverovati da je lice koje im se obraća, komunalni milicioner, do toga da može doći do lažnog predstavljanja.
Takođe, sporno je i to što komunalnoj miliciji dajete ovlašćenja zaustavljanja vozila i primenu sredstava prinude. Ta ovlašćenja trebalo je ostaviti samo pripadnicima policijskih snaga, kojih ima sasvim dovoljno, dok se davanje ovih širih ovlašćenja komunalnoj miliciji otvara mogućnost brojnih zloupotreba i ujedno jača otpor kod građana.
Ovde je pokrenuta i polemika o samom nazivu ove službe. Sada se novim zakonom menja naziv službe, tako da umesto komunalna policija, glasi – komunalna milicija. Postavlja se pitanje da li je izraz milicija adekvatan? U suštini je svejedno kako će se ova služba nazivati, ali ukoliko već idemo u detalje, onda je izraz milicija svakako neadekvatan, obzirom da vodi reč od latinske reči miles, što znači – vojnik, još od starog Rima naziv milicije se koristi za neprofesionalnu vojsku, sastavljenu od naoružanih građana u cilju odbrane gradova, dok se u moderno vreme ovaj izraz koristi za paravojne formacije i svakako nema nikakve veze sa održavanjem komunalnog reda.
Nije ni čudo što građani strahuju da će lokalne samouprave imati na raspolaganju narodnu vojsku u koju će biti zapošljavani, isključivo stranački poslušnici, tzv. batinaši, koji će sredstva prinude koristiti, ne samo kada je reč o komunalnom redu, već i tokom izborne kampanje i na sam dan izbora, kako bi obezbedili što veći broj glasova za svoje poslodavce.
Ukoliko vam stranačka formacija sile nije cilj, trebalo je da odaberete naziv komunalni redari i da ograničite, makar za početak ovlašćenja ove službe o kojoj građani imaju izuzetno negativno mišljenje. Hvala vam.

Zahvaljujem.

(Predsedavajući: Kolega Markoviću, samo malo tiše, molim vas.)

Htela bih da se osvrnem na ono što je rekao prethodni govornik koji kaže - da li ćemo sada ukinuti komunalnu miliciju, ili ćemo im dati nešto da rade. Što se mene tiče i što se tiče svih nas, koliko smo bili upoznati, komunalna milicija funkcioniše već nekoliko godina. Ako im tek sad dajemo nešto da rade, bilo bi dobro da čujemo šta su radili svih ovih prethodnih godina i zašto je tih 300 komunalnih policajaca u Beogradu, koji će sada postati milicajci, primalo platu svih ovih godina.

Dalje, naravno da imamo nedovoljan broj, kada je cela služba pogrešno organizovana. Pogledajte, na primer, kada je reč o pisanju grafita. Ukoliko, npr. ja izađem na ulicu da napišem grafit, komunalni milicajac mora da izađe i da meni izrekne kaznu, kako bih ja prestala to da radim. Dakle, on mora ceo dan da šeta da bi mene uhvatio na delu i da bi mi napisao kaznu. Pa to mora da se ponovi jednom, dvaput, triput, pet puta dok se ja naučim da to više ne radim.

Koliko ima takvih pojedinaca u Beogradu? I koliko vi komunalnih policajaca morate da izvedete na ulice da bi se efekat video. Službu treba organizovati drugačije. Dakle, treba da kupite mašine za čišćenje grafita i treba te ljude da uposlite, da umesto što samo jure građane koji prave prekršaje i izgrede i sami svojim radom i svojim delovanjem doprinesu komunalnom redu, pa će samim tim i njihov broj biti sasvim dovoljan. Bilo ih 300, 500 ili 1.000. Hvala.

Danas raspravljamo o nečemu što SRS apsolutno ne podržava, a to je povećanje putarina. Predlogom zakona o izmeni Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara predviđeno je povećanje putarina u iznosu od 12%. Ma šta mi srpski radikali pričali i ma kakve argumente iznosili, vi ćete ovo povećanje usvojiti.

Mi smatramo da povećanje iznosa putarina nije opravdano iz brojnih razloga. Prvi razlog je ekonomske prirode i odnosi se na platežnu sposobnost naših građana.

Krajem maja meseca predsednik Vučić i predstavnici MMF-a, koje je predvodio šef Misije Jan Kejs Martin, imali su sastanak nakon koga je ocenjeno da stabilan privredni rast daje mogućnost za povećanje plata i penzija. Dakle, MMF potvrdio je projekciju rasta od 3,5% za ovu godinu i 4% za narednu godinu. To nije prvi put da se u manjem iznosu povećavaju plate i penzije, ali problem je što poskupljenja poput ovog pojedu ta povećanja koja građani, nažalost, apsolutno ne osete.

Podaci Zavoda za statistiku kažu da je prosečna bruto zarada u aprilu mesecu ove godine iznosila 75.441 dinar, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 54.645 dinara.

Poznato je da u taj prosek ulaze i brojni direktori javnih preduzeća i politički funkcioneri koji primaju izuzetno velike plate. Tako da, kada se oni izostave, jasno je da običnim građanima na raspolaganju nije ni tih 54 hiljade dinara, koliko iznosi prosek.

Drugim rečima, građani izuzetno loše žive i za njih je zaista problem da podnesu bilo kakav dodatni namet, pa i povećanje putarine.

Kada uporedimo situaciju u Srbiji sa situacijom u zemljama u regionu, jasno je da je kod nas cena putarine mnogo veća nego u regionu. U okolnim zemljama putarina se naplaćuje po sistemu vinjeta, a cene su sledeće: u Austriji je moguće kupiti vinjetu kojom se za deset dana obezbeđuje prolazak po njihovim putevima za svega devet evra, u Sloveniji za deset dana to košta 15 evra, u Mađarskoj 11 evra, u Rumuniji svega četiri evra, a sve ove države nude i dodatne popuste redovnim korisnicima njihovih puteva.

U Srbiji, nažalost, samo trasa od Subotice do Severne Makedonije košta 14 evra. To je nekih 15 kilometara koji se mogu preći za nekoliko sati.

Postavlja se pitanje zbog čega Srbija ne uvede vinjete i umesto sistema naplate prema pređenom kilometru ne pređe na sistem naplate sa vremenskim ograničenjem? Predstavnici vlasti rekli su da vinjete ne bi bile dovoljne za kvalitetno održavanje puteva i da bi u tom slučaju bile neophodne subvencije države. Pa, zbog čega onda ne preći na sistem subvencija državnih? Nije rešenje svaliti sve na građane i nije normalno da naši građani, koji primaju plate daleko manje od evropskog proseka plaćaju putarine mnogo više od građana EU.

Ukoliko povećate cenu putarina, to će dovesti do toga da stranci odluče da se opredele za alternativne puteve, što je apsurdno, jer umesto da našim putevima prođe što više vozila i da zaradimo što više na ekonomiji obima, mi ćemo strance oterati, pa pošto i dalje želimo da ostvarimo prihod od putarina, povećavaćemo ih tako da maksimalno opteretimo naše građane.

Može se očekivati da nakon povećanja putarina i domaći vozači sa autoputeva pređu na lokalne puteve koji su već opterećeni, da prolaze kroz naseljena mesta, što će povećati buku, zagađenja i gužve.

Kada na domaćim putevima zabeležimo značajno manji broj prolazaka, ponovo ćete se žaliti kako nema novca za održavanje puteva, onda sledi još jedno povećanje i tako u krug.

Nisu naši građani krivi za to što su naši auto-putevi u najgorem stanju i ne možemo ih kažnjavati za to što su prethodnih godina glasali za one koji puteve nisu sredili. Imajući u vidu da su naši auto-putevi najgori, logično bi bilo da i putarina u Srbiji bude najniža, a da se održavanje puteva finansira iz drugih izvora.

Hvalite se kako tri godine u budžetu imate suficit. Može li se nešto od tih sredstava iz državnog budžeta odvojiti za održavanje puteva i mogu li se uzeti koncesije ili zajmovi od vaših evropskih prijatelja? Sve je prihvatljivije od toga da se ovo prebaci na teret građana, a pre svega toga neophodno je promeniti ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoranu Mihajlović, koja je u više navrata pokazala da nije sposobna da rukovodi svojim resorom.

Podsetiću vas da je Zorana Mihajlović bez tendera zaključila ugovor sa američkom firmom „Behtel“ za izgradnju auto-puta Čačak – Pojate, gde je cena po kilometru iznosila 7,3 miliona dolara, a ukupna vrednost posla iznosila je 800 miliona dolara, iako je postojala ponuda kineske kompanije China road and bridge corporation koja je bila 300 miliona jeftinija.

Jasno je da se u ovaj posao neko ugradio, posebno kada se uzme u obzir praksa iz regiona. Poznato je da je „Behtel“ firma koja gradi u novim američkim kolonijama gde sklapa poslove pod sumnjivim okolnostima, gde se sa američke strane angažuju diplomatija i politika, a sa naše strane i strane drugih zemalja u okruženju lokalni američki špijuni.

Sličan slučaj dogodio se i u Zagrebu gde je potpisan ugovor za izgradnju deonice auto-puta Zagreb – Split, gde je otkriven slučaj korupcije u koju su bili umešani brojni političari iz hrvatskog državnog vrha, od Sanadera, preko Račana, pa do hrvatskog ministra saobraćaja i ambasadora u SAD koji kasnije bio konsultant i lobista „Behtel“, tako da je Hrvatska na kraju oterala „Behtel“ i prekinula taj posao.

Isto tako, na Kosovu, uz intervenciju tamošnjeg ambasadora SAD, izgrađen je auto-put od Prištine do albanske granice, a gde je cena auto-puta po kilometru iznosila čak 10,75 miliona evra. Ovaj auto-put jeste bio težak za izgradnju, ali stručnjaci procenjuju da je jedan kilometar auto-puta na Kosovu mogao biti izgrađen za pet miliona evra po kilometru.

To se zove uterivanje dugova američkim kolonijama, a Zorana Mihajlović dopustila je da se naša sredstva, dakle sredstva Republike Srbije, preliju američkoj firmi i da bi se ugradila za jedan deo od tih 300 miliona evra. Zbog toga je, naravno, trebalo odavno da odgovara i odavno da bude smenjena, kao i zbog činjenice da smo izgubili preduzeća za održavanje puteva i da održavanje naših puteva trenutno obavljaju stranci čije su usluge daleko skuplje i za čije je angažovanje potrebno izdvojiti daleko više novca.

Podsetila bih da ovo nije prvo povećanje cena putarine. Mi smo već imali povećanje od 10% početkom 2017. godine, a početkom ove godine, tačno 4. januara, Zorana Mihajlović izjavljuje da nije planirano povećanje putarine u 2019. godini i najavljuje, kada ove 2019. godine budu otvorene nove deonice auto-puta Koridora 11 i Koridor 10, da se putarina jedno vreme uopšte neće naplaćivati, a da će se potom naplaćivati po istim cenama koje su važile 2018. godine. Dakle, ovo ne samo što nije ispoštovano, već smo mi sada suočeni sa novim povećanjem putarine od čak 12%.

Za nas iz SRS prihvatljivo bi bilo da se putarina poveća u iznosu od dva do tri posto, koliko iznosi procenjena stopa inflacije i obzirom da se sada uvodi to povećanje od 12%, postavlja se pitanje - ko ovde ne govori istinu? Da li predstavnici Vlade kada kažu da je inflacija na nivou od dva do tri posto ili Zorana Mihajlović?

Džabe vama, gospodine ministre, i džabe svima u Vladi i narodnim poslanicima iz vladajuće većine to što stalno ponavljate da je Srbija na dobrom putu i da je inflacija u Srbiji svedena na minimum, kada ministar u vašoj Vladi ovim merama i svojim delovanjem objašnjava da je zapravo prava stopa inflacije 12%.

Mi smo, naravno, potpuno svesni da ovo što mi pričamo i ove kritike koje mi iznosimo misle i mnogi koji sede u redovima vladajućeg režima, ali nažalost vi taj svoj stav ne možete i ne smete da iznesete, a mi ćemo se sve dok sedimo u ovoj Skupštini boriti za to da Zorna Mihajlović više ne bude na ovoj funkciji i da putarine u svakom slučaju budu smanjene u korist građana Srbije. Hvala vam.

Svojim amandmanom predlažem brisanje člana 3. i novog člana 8. stav 2. tačka 11) Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu.

Ovim članom predviđeno je da grad Beograd na svojoj teritoriji vrši kontrolu, realizacije i namenskog korišćenja sredstava koja se iz budžeta grada Beograda prenose reprezentativnim udruženjima u kulturi, kod kojih su stekli status samostalni umetnici, za koje grad Beograd obezbeđuje sredstva iz budžeta grada Beograda za učešće u plaćanju doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje i doprinosa za zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom kojim se uređuje kultura.

Srpska radikalna stranka smatra da je nedopustivo da se samostalni umetnici različito tretiraju u Beogradu u odnosu na lokalne samouprave. Ovakvo zakonsko rešenje pokazalo se kao problematično u prethodnom periodu, obzirom da je bilo dosta kašnjenja sa uplatama poreza i doprinosa, što je izazivalo velike probleme, posebno u slučajevima kada je samostalnim umetnicima bila potrebna hitna lekarska intervencija, porodiljsko ili trudničko bolovanje ili odlazak u penziju u slučajevima kada penzioni doprinosi nisu bili do kraja uplaćeni.

Zbog toga smatramo da je brisanje ovog člana i prebacivanje nadležnosti na Ministarstvo kulture adekvatno rešenje.

Isto tako, nevezano sa amandmanom, ali vezano sa temom, smatramo da je potrebno jasnije definisati kriterijume po kojima neko može dobiti status samostalnog umetnika i da takav status treba omogućiti samo onim licima koja se aktivno bave umetnošću, koja su završila umetničke fakultete, odnosno to im nije hobi, već profesija, i koji u toj profesiji postižu značajne rezultate. Hvala.

Svojim amandmanom predlažem brisanje člana 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu. Ovaj amandman odnosi se na član 20. stav 3. postojećeg zakona, kojim je definisano da sekretar Skupštine grada treba da ima završen Pravni fakultet sa položenim stručnim ispitom.

Mi smatramo da ova formulacija treba da ostane i nakon izmena i dopuna Zakona, jer se u predloženim izmenama i dopunama ovo pitanje komplikuje tako da se navodi da sekretar Skupštine grada mora biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke, koje je ostvarilo 240 espb poena, završilo osnovne master, specijalističke, strukovne studije, itd.

Naš stav je da Pravni fakultet, sa položenim stručnim ispitom, pokriva sve ono što je predviđeno predloženim članom i smatramo da je ova formulacija prilično komplikovana, nepotrebna. Mi se protivimo, dakle, Bolonjskoj deklaraciji. Mislimo da je u samom zakonu nepotrebno nabrajati broj poena koji se ostvaruju na osnovnim studijama obzirom da je on isti, i da je ovo jedno previše komplikovano rešenje gde smo još niste napisali koji tačno pravni fakultet je potrebno završiti, što ste verovatno izostavili zbog činjenice da mnogi u redovima vladajućih stranaka, poput predsednika Tomislava Nikolića, ni sami nisu sigurni koji su fakultet završili.

Imajući u vidu da se sekretar Skupštine grada bavi stručnim poslovima u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad, svaki dobar pravnik koji ima radnog iskustva, a ne samo završen fakultet, u stanju je da adekvatno obavlja ovaj posao. Hvala vam.

Neposredno pred dolazak na vlast 2012. godine, SNS najavila je konačni obračun sa kriminalom i korupcijom i tim povodom je u Ministarstvu unutrašnjih poslova formirana radna grupa koja bi se bavila ovim pitanjem.

Nažalost, nije dovoljno urađeno na ovom polju, nisu ispitane 24 privatizacije koje su označene kao sporne, a svi mi ovde prisutni znamo da je bilo mnogo više od 24 sporne privatizacije.

U slučaju pomenutih 24 privatizacije, pokrenuto je samo 11 krivičnih postupaka za zloupotrebu službenog položaja, a samo je biznismen Dragan Đurić osuđen i to na godinu dana kućnog zatvora.

Stiče se utisak da je borba protiv korupcije u Srbiji danas nažalost selektivna i da odgovaraju samo oni koji su izgubili vezu sa vladajućim režimom, a da su pošteđeni svi oni političari koji su bili na vlasti u vreme sprovođenja pljačkaške privatizacije i koji danas nesmetano uživaju u bogatstvu koje su stekli na taj načni.

Izostale su krivične prijave, izostala su suđenja i optužbe protiv Mlađana Dinkića, Božidara Đelića, Janjuševića, Kolesara, koji danas uživaju enormno bogatstvo što se takođe može reći i za porodicu pokojnog premijera Zorana Đinđića. Sa jedne strane mediji imaju prilično nekorektan odnos o ovoj temi, pa kada im ponestane materijala oni izveštavaju o narodnim poslanicima kao subjektima korupcije iako svi znamo da su naše plate ovde ograničene fiksnim iznosom, iako svi znamo da neko ko vrši samo funkciju narodnog poslanika ne može ni na koji način biti korumpiran.

Sa druge strane, tajkuni i kriminalci iz prethodnog režima još uvek nisu odgovarali za ogromnu štetu koju su naneli Srbiji i mi se nadamo da će ova vlast nešto promeniti po tom pitanju. Hvala vam.

Istina je da vrlo često u medijima možemo pročitati da su predsednici opština iz redova vladajućih stranaka uhapšeni i procesuirani zbog kriminalnih radnji. Sa jedne strane to je dobro, što nema nedodirljivih i što vi hapsite i iz svojih redova, a sa druge strane to je donekle i zabrinjavajuće, jer ste te ljude vi kadrirali, vi postavljali na funkcije i ako se tako često dešava da u vašim redovima ima korumpiranih, postavlja se pitanje na koji način vršite selekciju kadrova.

Ali, bez obzira na sve to, zaista verujem da nijedan predsednik opštine u Srbiji ne može biti u toj meri korumpiran koliko su to predstavnici prethodnog režima. Kada sam govorila o tome da je odgovornost izostala, mislila sam pre svega na odgovornost ministara i predstavnika vlada pre svega Zorana Đinđića, a potom i Vojislava Koštunice. Stiče se utisak da neki od tih ljudi, bliski prethodnom režimu, sada uživaju zaštitu. Ja ne znam zbog čega je to tako.

Vidim da ste vi otvorili svoja vrata i primili mnoge otpadnike iz Demokratske stranke, neke druge niste, ali oni žive prilično mirnim životom, trošeći milione koje su stekli na račun građana Srbije, a nažalost niko ih ne procesuira za to. Postavlja se pitanje zbog čega je to tako i da li će ovaj režim nešto promeniti ili vi na te ljude računate kao na buduće finansijere ili koalicione partnere, pre svega mislim i na političare iz drugih stranaka, konkretno imali smo slučaj u kampanji da Vuk Jeremić finansira svoju kampanju enormnim novčanim sredstvima, a čije poreklo ne može da opravda. Papiri o svemu tome su izašli u javnost, ali mi još uvek nismo videli da je protiv njega pokrenut krivični postupak. Hvala vam.

Gospođo Gojković, prekršen je član 108. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine.

Mi smo malopre imali priliku da čujemo od određenih poslanika vladajuće većine kako to treba voditi sednicu i kako oni zamišljaju da se treba voditi sednica, ali isti ti nisu videli da se pored njih nalazi kartica ubačena u sistem narodnog poslanika koji trenutno nije prisutan. Takođe, ovde imate još šest kartica u sistemu odsutnih poslanika i gore još nekoliko, pa bismo mi samo da zamolimo ako može da dođe neko iz službe i pokupi te kartice pre nego što nastavimo. Hvala.

Ovim amandmanom predlažem da se period boravka zatvorenika u samici ograniči na najviše 60 dana. Mi smatramo da je ovo rešenje racionalno iz razloga što se u zatvor upućuju ona lica koja su psihički zdrava, uračunljiva i stabilna, dok se oni koji to nisu upućuju na lečenje u psihijatrijskim ustanovama.

Naravno, i ti koji su ocenjeni kao psihički zdravi mogu stupiti u konflikt međusobni ili sa stražarima, zbog čega bi bilo potrebno njihovo izolovanje u samice, ali period od 60 dana sasvim je dovoljan da se svaki problem tog tipa reguliše.

Ukoliko se zatvorenici drže u samicama duže od 60 dana ili u nekim slučajevima čak i decenijama, dolazi se do toga da se ugrožavaju njihova prava, a svi zatvorenici trebali bi da imaju ista prava koja se odnose na hranu i piće koju konzumiraju u pritvoru, odmor, rekreaciju, pravo na posete i pravo na interakciju sa ostalim zatvorenicima.

S tim u vezi imamo jedan paradoks, a to je da je Milorad Ulemek Legija, koji je, dakle, osuđen za organizovanje ubistva premijera i nije neposredni izvršilac tog ubistva, u samici već više od deceniju, dok, s druge strane, u medijima možemo da pročitamo da je izvesna Tanja Mahmud, žena koja je metadonski zavisnik, koja je ubila osmomesečnu bebu i držala je na terasi u kesi, bila u ćeliji sa drugom osobom koja je sekirom ubila majku i babu na spavanju, pa nas zanima po kom kriterijumu su te žene ocenjene kao dovoljno socijalizovane da mogu da dele ćeliju, iako su posle međusobno pokušavale da se pobiju, dok Milorad Ulemek Legija to nije?

Mi imamo utisak da se ovde radi o revanšizmu i o političkoj dimenziji njegove presude i regulisanja uslova njegovog boravka u zatvoru, a smatramo da se samim tim šalje i poruka da je život ubijenog Zorana Đinđića vredniji od života ubijenog deteta ili ubijenih žena, što ne bi smeo da bude slučaj. Sve žrtve vrede isto, bilo da su to deca ili ljudi koje mi ne poznajemo ili Zoran Đinđić, sa čijom se politikom neki slažemo, a neki i ne.

Kao što su moje kolege iz poslaničke grupe SRS već istakle, mi se ne protivimo pooštravanju sankcija predviđenih za počinioce najtežih krivičnih dela.

Deca su nešto najvrednije što imamo, a silovatelji, ubice dece i počinioci drugih teških i svirepih zločina teško da se mogu resocijalizovati i vratiti u normalne društvene životne tokove, mada im tu mogućnost, makar teoretski treba ostaviti.

Obzirom da se svi slažemo da su deca najveće blago, jer su ona garant opstanka države i nacije, postavlja se pitanje – kako onda tretirati zločin učinjen protiv same države? Takav zločin ujedno je zločin protiv sve srpske dece, protiv svih čestitih domaćina i srpskih patriota, a to je etiketiranje naše države kao genocidne.

Znamo da je sud u Hagu nepravedno sudio Srbima i da su pripadnici našeg naroda tamo osuđeni na preko 1.000 godina robije, tačno 1.138,5 godina, a da su pripadnici svih ostalih naroda zajedno, osuđeni na trostruko manji iznos kazne.

Haški tribunal svakako je politički sud koji sudi na osnovu uticaja velikih zapadnih sila, a ne na osnovu pravnih činjenica i argumenata. Mnogi Srbi osuđeni su bez krivice, a sve i da negde i postoji krivica, ona može biti samo individualna, a nikako kolektivna. Narod ne može biti genocidan, i nije genocidan, niti se država može tretirati kao genocidna i zločinačka.

Mi ne možemo sprečiti strance da nas etiketiraju, ali možemo i moramo zavesti red u našoj državi tako što ćemo sankcionisati sve one koji tvrde da se u Srebrenici odigrao genocid, a koji su samo deklarativno pripadnici našeg naroda.

Ukoliko se iznošenje laži o navodnom genocidu u Srebrenici ne sankcioniše najtežim kaznama vrlo brzo ćemo doći u situaciju da u javnosti nastupaju oni koji će takođe prihvatiti nedavno usvojenu šiptarsku Rezoluciju o navodnom genocidu počinjenom na KiM 1998. i 1999. godine, jer ti ljudi koji targetiraju Srbiju kao genocidnu za novac rade sve, a vaša je dužnost i obaveza da ih u tome sprečite i nemojte da strahujete da ćete izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u koji ćete uvrstiti ovu odredbu udaljiti Srbiju od EU.

Sva istraživanja pokazuju da većina građana Srbije svakako ne želi ulazak u EU, a pokazalo se bezbroj puta da ni EU ne želi Srbiju kao svog punopravnog člana. Hvala.

Pozdravljamo odluku da se reši problem zaduženih u švajcarskim francima, ali smatramo da je ovaj Predlog zakona loš iz više razloga.

Pre svega, problematično je to što je ovaj Predlog zakona u suprotnosti sa stavom Vrhovnog kasacionog suda i što otvara mogućnost poslovnim bankama da kroz svoje kreditne aktivnosti ponovo oštete građane u evrima ili nekoj drugoj valuti.

Stav Vrhovnog kasacionog suda saglasan je sa presudom Evropskog suda pravde koji je presudio u korist korisnika kredita, odnosno potvrdio da banke nisu ispunile obavezu predugovornog informisanja korisnika kredita o svim aspektima, potencijalnim rizicima i mogućim ekonomskim posledicama.

Imajući u vidu da ovaj režim teži ulasku Srbije u EU postavlja se pitanje - zbog čega ste se oglušili na zakon, na presudu Evropskog suda, kao i na presudu domaćeg suda i da li je vredno ignorisati ovakve presude da bi se zaštitili bankarski interesi?

Isto tako, smatramo da ovo rešenje o konverziji kredita u evrima nije sigurno iz više razloga. Pre svega, promenjiva kamatna stopa predviđena Predlogom zakona ne može biti veća od 3,4% plus tromesečni ili šestomesečni euribor. Euribor se trenutno nalazi na istorijskom minimumu prošle i ove godine i iznosi oko minus 0,3%. Međutim, možemo li biti sigurni da neće doći do rasta eurobora u narednom periodu.

Zvaničan stav je da do nenormalnog skoka euribora može doći samo ukoliko se dogodi sistematski šok, kao što je to bilo 2008. godine, kada se dogodila svetska ekonomska kriza, međutim, činjenica je da je euribor iznosio oko 4% i 2000. godine kada nije bilo nikakve krize. Tako da, do skoka ove referentne kamatne stope može ponovo doći. To bi moglo da se dogodi nakon Bregzita ili nekih drugih događaja na međunarodnoj političkoj sceni.

Obzirom da banke imaju 30 dana da dostave ponudu, a korisnici 30 dana da se o ponudi izjasne, odnosno da obaveste banku ukoliko prihvataju ponudu, već u tom dvomesečnom periodu može doći do neznatnog jačanja franka u odnosu na evro, a na dugi rok može doći do ozbiljnog problema nalik problemu koji su naši građani imali prilikom zaduživanja indeksiranog u švajcarskim francima.

Leks specijalist, će dakle, umanjiti ratu, ali nije dobro rešenje jer ne može da garantuje kurs evra. I premda Narodna banka štiti dinar od rasta evra i svakako bi preduzela određene mere kada bi došlo do jačanja franka u odnosu na evro. Ona ne bi uspela da spreči rast kamatne stope, imajući u vidu jačinu naše ekonomije i naše privrede u poređenju sa evropskom.

Samim tim, postoji još jedan problem, a to je da u ovom zakonu niste obratili pažnju na različite grupe korisnika kredita. Za početak, imamo one kojima je kamata bila definisana kao libor plus marže. Na primer, to su korisnici koji su se zadužili u banci „Inteza“, zatim, imamo one kojima je kamata bila nejasno određena i promenjiva shodno politici banke, a potom fiksirana uredbom NBS iz 2011. godine, kao što je slučaj sa korisnicima zaduženim u bankama „Erste“ i „Rajfajzen“, a imamo i grupu korisnika koji su se zadužili po fiksnim kamatnim stopama.

Isto tako, korisnici se mogu podeliti u različite grupe u odnosu na rok otplate, nek su uzimali kredite na rok od 15 do 20 godina, neki na 25, 30 godina i više.

Zbog svih ovih faktora, jedino ispravno rešenje umesto konverzije kredita indeksiranim u francima u evre, bila bi deindeksacija u domaću valutu, odnosno u dinare.

Ako uzmemo u obzir da prilikom davanja kredita banke vrše sekundarnu emisiju novca, odnosno emituju novac koji do tada nije postojao u finansijskom sistemu, taj novac se prebacuje na račun korisnika kredita u dinarskoj vrednosti i samim tim, nije potrebno da bude fizički prisutan radi konverzije.

Ovo je omogućilo domaćim bankama koje nikada nisu posedovale švajcarske franke, čak ni pozajmljene da odobravaju kredite indeksirane u ovoj valuti, što je u suprotnosti sa zaključkom Vrhovnog kasacionog suda koji je zauzeo stav da stambeni krediti indeksirani u švajcarskim francima nisu ništa, samo ukoliko je banka dostavila dokaz da se zadužila u toj valuti za plasman odobrenih sredstava.

Ako ostavimo po strani i kurs evra i činjenicu da se kriši stav Vrhovnog kasacionog suda, možemo nabrojati još nekoliko razloga zbog kojih je ovaj predlog zakona sporan. Pre svega, ovim predlogom zakona banke nisu kažnjene, legalizovana je njihova pljačka i nije umanjeno ono što je nezakonito oduzeto od dužnika.

Banke u Srbiji svesno su plasirale indeksirane kredite sa namerom da ostvare ekstra profit, svesne činjenice da su krediti odobravani građanima koji su potpuno kreditno nesposobni u odnosu na švajcarsku valutu, obzirom da zarade primaju u dinarima. Građani su pored kamatnih stopa svakog meseca morali da plaćaju i dve kursne razlike, franak u odnosu na evro i evro dinar, a korisnici kredita nisu bili adekvatno i dovoljno stručno upoznati sa svim mogućim rizicima.

Postavlja se pitanje zbog čega banke nisu odobravale devizne kredite i vrlo je važno da konstatujemo da ukoliko banke odobre devizni kredit imaju obavezu da kod Narodne banke kamate u obaveznim rezervama 23% vrednosti datog kredita i to iz sredstava prikupljene štednje, dok istovremeno, ukoliko odobre indeksirani kredit, nezavisno da li je u evrima ili u švajcarskim francima, moraju kod Narodne banke Srbije da kamate samo 5% vrednosti datog kredita? Drugim rečima, banke za isti iznos sredstava mogu da plasiraju 4,6 puta više indeksiranih nego pravih deviznih kredita za isti iznos obaveznih deviznih rezervi.

Imajući u vidu da su se banke odlučile za davanje indeksiranih kredita jasno je da je njihov primarni cilj bio podizanje zarade, a pored toga, svoj kreditni rizik osigurale su i na račun države Srbije direktnim prebacivanjem kreditnog rizika na Nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita.

Ovim predlogom zakona predvideli ste da će na zahtev podnet od strane banke za naknadu troškova u vezi sa konverzijom i umanjenjem duga Republika Srbija nadoknaditi 15% od iznosa dobijenog konverzijom. Ukupan efekat ovog zakona na budžet Republike Srbije iznosiće do 11,68 milijardi dinara.

Stav Srpske radikalne stranke je da poreski obveznici ne bi trebalo da snose bilo kakav teret prilikom rešavanja problema koji su napravile poslovne banke u privatnom vlasništvu. Prenošenje svih troškova na banke apsolutno bi bilo opravdano i svakako ne bi dovelo do urušavanja finansijsko-bankarskog sistema, obzirom da je izdavanjem indeksiranih kredita generisan ekstra profit koji višestruko nadmašuje sve eventualne troškove.

Mi ne bismo proterali strane banke sa domaćeg tržišta, ali insistiramo na tome da banke budu prinuđene da poštuju naše propise, a ukoliko neke od njih ne bi mogle da se usklade i ukoliko bi odlučile da se povuku, na njihovo mesto bi došle druge strane banke i građani svakako ne bi osetili posledice.

Podsećam vas da je naš finansijsko-bankarski sistem uništen 2002. godine nasilnim gašenjem četiri najveće finansijske institucije u zemlji. To su „Investbanka“, „Jugobanka“, „Beogradska banka“ i „Beobanka“. Svi znamo da je za proglašavanje tih banaka nelikvidnim odgovoran Mlađan Dinkić koji je direktno radio u korist stranog bankarskog sektora.

Ako vi osuđujete takvu praksu i ukoliko vi radite, pre svega, u korist naših građana, onda nije imalo potrebe da se dodvoravate Evropskoj uniji tako što ste bankama oprostili njihov deo krivice i dopustili da zadrže sav generisani profit.

Još jedna stvar je izuzetno problematična sa ovim predlogom zakona, a to je činjenica da on pokriva samo kredite koji su trenutno u otplati. Prema zvaničnim podacima kredite u švajcarcima trenutno otplaćuje nešto više od 16.800 građana, dok je, prema podacima raznih udruženja lica zaduženih u švajcarcima, kredite uzelo oko 25.000 ljudi.

Postavlja se pitanje šta je sa onima koji su u međuvremenu ostali bez svojih stanova zato što nisu mogli da plaćaju rate. Da li će njima ti stanovi biti vraćeni? Mi smatramo da bi to bilo jedino pravično rešenje, a da ne spominjemo mnoge ljude koji su digli ruku na sebe zbog toga što nisu bili u mogućnosti da plaćaju rate.

Ovaj zakon je diskriminatoran po mnogo čemu, pre svega diskriminiše one korisnike koji se nisu zadužili u švajcarskim francima u odnosu na one koji jesu. Zatim, vrši diskriminaciju kreditnih dužnika u odnosu na način formiranja kamatne stope i rok otplate, a isto tako diskriminisani su i oni korisnici kojima je imovina oduzeta ili su kredite uspeli da otplate u odnosu na one koji još uvek otplaćuju.

Mi podržavamo nameru da se donese Predlog zakona o konverziji kredita indeksiranih u švajcarcima i da se problem reši, ali ovo predloženo rešenje je loše i građani pre nego što prihvate ili odbiju ponudu od banke moraju da znaju da ćemo se obratiti Ustavnom sudu i da će ovakav predlog zakona, odnosno zakon nakon usvajanja svakako biti oboren. Hvala vam.

Hvala.

Poštovani ministre, kada kažete da je nemoguće pozajmiti novac bez kamate ukoliko nije reč o prijateljskoj pozajmici, samim tim priznajete da su banke naplatom kamate već ostvarile svoj interes na domaćem finansijskom tržištu.

Prilikom kreiranja Predloga zakona nije trebalo da uzimate u obzir jednako interese građana i interese banaka, jer ste tim kompromisom oštetili građane, već je trebalo isključivo voditi računa o interesima građanima, pošto su banke svoje usluge već naplatile.

Što se tiče stava Vrhovnog kasacionog suda, on jasno kaže da je indeksiranje ništavo, osim ako banka nije dostavila dokaz da se zadužila u toj valuti u kojoj se vrši plasman odobrenih sredstava, pa bih htela da vam postavim pitanje da li imate dokaze da su se sve banke koje će nuditi ugovore o konverziji u evre zadužile u evrima i u kom iznosu? Da li taj iznos odgovora iznosu koji će biti konvertovan?

Konkretno, došla sam do informacije da Direktna banka trenutno u ponudi nema stambene kredite indeksirane u evrima, pa me zanima kako to onda nije u suprotnosti sa stavom Vrhovnog kasacionog suda?

Isto tako, veoma je važno da građani budu upozoreni da ukoliko prihvate ponude banke i potpišu ugovor, da oni sami tim priznaju dugovanje u onom iznosu koji je obračunat prema ovom zakonu, te da posle osim ako Predlog zakona, odnosno zakon ne padne na Ustavnom sudu, oni neće moći da podnesu tužbu jer su već prihvatili da duguju onoliko koliko ste im vi obračunali. Hvala.