Ne bih da ponavljam ono što su moje kolege već objasnile, ali činjenica je da je ovaj Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine u suprotnosti sa Ustavom i pozitivnim pravnim propisima Republike Srbije. Nas naravno ne čudi što je jedan ovakav nakaradan predlog pristigao iz redova poslaničke grupe LSV, odnosno jednog reda, da budemo precizni. Dužna sam da podsetim javnost da LSV na izborima parlamentarnim 2016. godine u koaliciji sa LDP i SDS Borisa Tadića nije uspela da pređe cenzus, te da su se u poslaničkim klupama našli nakon intervencije američkog ambasadora Kajla Skota, sa kojim su se tih dana intenzivno sastajali, što javno, što tajno, a on istovremeno vršio pritisak na članove RIK-a.

Odgovaralo je, naravno, Kajlu Skotu, da u Skupštinu uvede protagoniste 5. oktobarskog puča i osvedočene evroatlantiste, pre svega, kao protiv težnju nama koji predstavljamo nacionalnu opoziciju, a onda i predstavnicima režima. Ne čudi što pripadnici Lige socijaldemokrata Vojvodine sada na ovaj način pokušavaju da se oduže Skotu za ulazak u Narodnu skupštinu time što ovakvim predlogom pokušavaju da probude određene separatističke težnje u severnoj srpskoj pokrajini. Mi se, naravno, ne plašimo da će do toga doći, obzirom da ova stranka nema politički kapacitet da izazove ozbiljne probleme, ali imajući u vidu koliko je resursa potrebno angažovati za jedan dan održavanja sednice Narodne skupštine, onda smatramo da je izuzetno iracionalno od vladajuće većine što je zakazana sednica sa ovakvim dnevnim redom.

Podsetiću da je poslanička grupa SRS u više navrata podnosila brojne predloge za imenu i dopunu dnevnog reda i da se naši predlozi nikada nisu našli na dnevnom redu, niti će. Mislim da je to najbolji pokazatelj ko je ovde u ovoj sali istinska opozicija, a ko radi u dosluhu sa režimom. Hvala vam.

Kada govorimo o Centralnom registru obveznika socijalnog osiguranja, dobro je da ujedno razmotrimo opšte stanje na tržištu rada u Srbiji.

Upoznali ste nas sa najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prema kojem znači da je stopa nezaposlenosti trenutno ne istorijskom minimumu, te da iznosi svega 11,3%. Nama iz SRS je drago zbog činjenica da je stopa nezaposlenosti smanjena, kao što nam je, takođe, drago zbog podatka da je u poslednjih godinu dana otvoreno 47.000 novih radnih mesta. Međutim, veoma je važno da građani znaju da se stopa nezaposlenosti ne smanjuje samo zbog otvaranja novih radnih mesta, već u jednakoj meri, ako ne i više, zbog iseljavanja građana Srbije u inostranstvo.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od 2007. do 2014. godine Srbiju je privremenom ili trajno napustilo 300.000 radno sposobnih građana. Takođe, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednje četiri godine godišnje se iseli između 30.000 i 60.000 ljudi, što znači da je Srbiju u poslednjoj deceniji napustilo pola milion građana. U pitanju su uglavnom mladi i visokoobrazovani ljudi koji ili uopšte ne mogu da nađu posao ili dobijaju posao na određeno, najčešće na period od tri meseca ili šest meseci, a potom bivaju ucenjeni da se učlane u vladajuću stranku kako bi dobili ugovor za stalno, a i onima koji su zaposleni privremeno i onima koji su zaposleni za stalno plate su male pa male i mnogi građani od njih ne mogu da prežive, te se odlučuju da napuste našu zemlju.

Srbija je po broju migracija građana u inostranstvo među svetskim liderima. Ispred nas se nalazi samo BiH, Venecuela, Haiti i Gvineja Bisao. Rekli ste da vam je cilj jednocifrena stopa nezaposlenosti i mi verujemo da ćete to postići. Sve i da ne otvorite nijedno novo radno mesto, stopa nezaposlenosti će se smanjiti samim tim što će veliki broj naših građana i dalje nastaviti da odlazi u inostranstvo.

Tek kada ujedno sa smanjenjem stope nezaposlenosti uspete da zaustavite masovno iseljavanje naših građana ili čak da ih podstaknete da se vrate u Srbiju, moći će se reći da vodite uspešnu ekonomsku politiku.

Takođe sam želela da postavim pitanje da li se u tih 47.000 novootvorenih radnih mesta računaju i ona radna mesta koja zapravo nisu otvorena, ali pojedini poslanici vladajuće većine fantaziraju o njima? Imali smo prilike u oktobru mesecu da čujemo od potpredsednika Narodne skupštine Vladimira Marinkovića, inače člana stranke Rasima LJajića, da je u Kuršumliji otvoreno … (Isključen mikrofon.)

Gospodine ministre, uvek kada govorimo o smanjenju stope nezaposlenosti, izuzetno je važno da govorimo i o faktorima koji dovode do smanjenja te stope. To svakako jeste otvaranje novih radnih mesta, ali i drugi faktori koji takođe utiču na smanjenje ove stope jesu iseljavanje naših građana i negativan prirodni priraštaj.

U poslednjih godinu dana otvoreno je 47.000 novih radnih mesta, ali se između 50.000 i 70.000 naših građana trajno iselilo iz Srbije, tako da je jasno koji je faktor više uticao na smanjenje stope nezaposlenosti. Ukoliko se ovaj trend iseljavanja nastavi, stopa nezaposlenosti će svakako pasti ispod 10% i svi će misliti da je to veliki uspeh ove vlasti, ali Srbija će potom ući u ozbiljnu krizu kada nećemo imati dovoljno radne snage za dalji ekonomski rast.

Takođe sam htela da vam postavim pitanje obzirom da RZS saopštava da imamo 47.000 novih radnih mesta, da li u ta radna mesta ulaze i ona koja zapravo nisu otvorena, a čije je otvaranje najavljeno na televizijama zarad povećanja rejtinga?

Potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković iz stranke Rasima LJajića u oktobru je na Pinku izjavio da je u prostorijama nekadašnje Fabrike „7. juli“ u Kuršumliji otvoren pogon izraelske firme u kojoj je zaposleno 150 ljudi. Kasnije se ispostavilo da se na ovoj firmi nalazi katanac, te da niko nije zaposlen, zanima me da li vi sarađujete sa vašim koalicionim partnerima i da li oni kada iznose informacije znaju koliko je radnih mesta zaista otvoreno, a koliko nije? Pri tom ovo je najmanji problem, u nizu neistina koje smo imali prilike da čujemo od toga da je Vojislav Šešelj osuđeni ratni zločinac, pa do toga da je Rasim LJajić pošten čovek iako je reč o čoveku koji se nalazi na čelu narko klana i koji ovih dana priprema atentat na Vojislava Šešelja.

Pre nego što obrazložim svoj amandman, htela bih samo da skrenem pažnju da su poslanici stranke Rasima LJajića, koji su napustili sednicu ili su sa iste pobegli, još uvek prijavljeni u sistemu.

Dakle, ja sa svog mesta vidim barem pet poslaničkih kartica koje su ubačene, pa ne bi bilo loše da ih neko izvadi iz sistema ko je za to zadužen.

Da se vratimo na amandman. Dakle podnela sam amandman na naslov Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, a svojim amandmanom predlažem da se naslov Predloga zakona promeni tako da glasi – Predlog zakona o Centralnom registru korisnika obaveznog penzijskog, invalidskog i socijalnog osiguranja.

Ovaj registar je od izuzetnog značaja obzirom da olakšava poslodavcima prijavu zaposlenih. Međutim, interesantno je to da su jedinstvenu bazu Centralnog registra preuzeti podaci o obračunatim, odnosno plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje iz Poreske uprave, počev od marta meseca 2014. godine, kada je započeo sa radom sistem Poreske uprave pod nazivom – objedinjena naplata i da se ti podaci dostavljaju Centralnom registru na nedeljnom nivou.

Dakle, preuzeti su podaci od marta 2014. godine, a mi na sajtu Centralnog registra možemo pročitati saopštenje od novembra 2018. godine koje glasi: „Portal za obveznike Centralnog registra od danas je dostupan za rad u punom kapacitetu“.

Dakle, vama je trebalo četiri godine od pokretanja portala da ga stavite u pun kapacitet, pa se postavlja pitanje koliko bi vam onda vremena bilo potrebno da se problem suštinski reši i da se radnici u Srbiji izvuku iz sivo-crne zone.

Žao mi je što danas, kada raspravljamo o ovom problemu, niste prisutni u punom sastavu, odnosno što je odsutan potpredsednik Vlade Rasim LJajić, budući da je i sam bio na funkciji ministra za rad i socijalna pitanja između 2007. i 2008. godine.

Iz medija smo pročitali da on najavljuje svoje povlačenje, govoreći da neće biti član neke sledeće Vlade, bilo da je reč o izborima ili o rekonstrukciji.

Obzirom da je još uvek na funkciji potpredsednika Vlade i ministra, a da ne sme da se pojavi pred narodnim poslanicima, mi iz SNS samo imamo da poručimo da ne moraju da se čekaju neki naredni izbori, već da može i da se podnese ostavka. Hvala vam.

Tokom pripreme za ovu raspravu informisala sam se o radu portala – „Reci ne radu na crno“, na kome građani mogu da provere da li su prijavljeni i na koji iznos ih je poslodavac prijavio, što je odlična stvar, a takođe je dobro da imamo centralni registar obveznika obaveznog socijalnog osiguranja jer se na taj način olakšava poslodavcima prijava radnika.

Međutim, nijedan od ovih portala ne rešava problem suštinski, a činjenica je da je položaj radnika u Srbiji izuzetno loš, mada, bolji je nego za vreme prethodnih režima koji su sproveli pljačkašku privatizaciju.

Trenutno čak 350 građana Srbije radi za minimalac i svi ti građani će zbog niskih dohodaka koje trenutno imaju ostvariti pravo na mizerne penzije kojima neće moći da se prehrane i da kupe lekove i svi ti ljudi biće prinuđeni u starijem životnom dobu da se okrenu sivoj ili crnoj ekonomiji kako bi preživeli.

Problem nisu samo minimalci, već i činjenica da mnogi poslodavci ne prijavljuju radnike, te da mnogi pribegavaju tome da radnike prijavljuju na minimalce, a da im razliku do pune plate daju na ruke, kako bi uštedeli.

Ovim sistemom zloupotreba bogate gazde i tajkuni postaju još bogatiji, a građani sve siromašniji i to je problem koji morate da rešite. Rešićete ga pre svega tako što ćete ovo pitanje urediti zakonski, tako da odgovaraju tajkuni i poslodavci koji ne prijavljuju građane, a ne građani koji su prinuđeni da rade na crno.

Isto tako, veoma je važno da u sastavu Vlade Republike Srbije ne sede ljudi koji krše zakone, a jedan od njih je i ministar trgovine i telekomunikacija i aktuelni potpredsednik Vlade Rasim LJajić.

Mi smo ovde obavestili ministra policije o našim saznanjima, a on je predsedniku SRS odgovorio da nema saznanja da je Rasim LJajić narko diler i to je istina, Rasim LJajić nije…

Dobro.
Obzirom da u Vladi imate ne narko dilera, nego narko bosa, očekujemo da ga iz Vlade izbacite. Hvala vam.

U ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman kojim tražimo dodeljivanje diplomatskog statusa osoblju Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. Vaš kolega mi je juče odgovorio da će do toga najverovatnije doći, ali da će takav sporazum biti postignut na najvišem državnom nivou, između predsednika Republike Srbije i Ruske Federacije.

Mi iz SRS se zaista nadamo da će se ta najava ispuniti, ali ne možemo a da ne skrenemo pažnju da smo zabrinuti zbog toga što iz vladajuće koalicije dobijamo disonantne tonove. Sa jedne strane podržava se ideja o dodeli diplomatskog statusa, dok, sa druge strane, u Skupštini AP Vojvodine niste prihvatili našu inicijativu za osnivanje istog takvog centra na teritoriji Vojvodine za koju smo skupili više od 30 hiljada potpisa.

Zbog čega je to tako? Mi smatramo da je problem u samoj strukturi vladajuće većine, obzirom da u vašim strukturama sede, kako ljudi koji jesu proruski orijentisani, koji su svesni koristi koju Srbija ima od saradnje sa Ruskom Federacijom, tako i oni koji su, nažalost, ne samo evroatlantski orijentisani, već i otvoreno rade protiv svoje države, pre svega, kao američki špijuni.

To nije jedini problem, već u Vladi imamo i ljude sa otvorenim separatističkim težnjama. Juče smo imali prilike da čujemo da je potpredsednik Vlade Rasim LJajić pre više decenija radio na otcepljenju Sandžaka, dok sada planira da uđe u koaliciju sa Sulejmanom Ugljaninom koji je pre samo nekoliko dana nazvao Srbiju fašističkom tvorevinom.

Naše pitanje jeste – da li ćete ostati u Vladi sa Rasimom LJajićem, ukoliko on stupi u koaliciju sa gospodinom Ugljaninom?

Osnovna zamerka koju mi poslanici SRS imamo na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama jeste činjenica da ovaj predlog zakona ne predviđa dodeljivanje diplomatskog statusa osoblju Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

Kao što znate, srpsko-rusko prijateljstvo je neraskidivo i datira još od davnina, a upravo u Nišu još u toku Prvog svetskog rata ruski lekari i milosrdne sestre iz njihove sanitetske misije zbrinjavali su srpske ranjenike.

Rusi su se i kao borci i kao humanitarci angažovali i tokom poslednjeg rata na prostoru bivše SFRJ, a neizmerna je bila njihova pomoć u spsavanju i zbrinjavanju lica pogođenih poplavama 2014. godine. Čak i oni koji nisu proruski orijentisani ne mogu a da ne ospore značaj rada i delovanja ovog centra, obzirom da do sada nije bilo primedbe na njihovo funkcionisanje a da centar poseduje značajna materijalna i tehnička sredstva za postizanje značajnih rezultata.

Uprkos svemu ovome, diplomatski status je izostao. Postavlja se pitanje da li je to zbog činjenice da je američki ambasador u više navrata iznosio apsurdne neutemeljene optužbe da se radi o špijunskom centru, te svoj lični stav da diplomatski status ne treba biti dodeljen. Da li to naša država donosi odluke na osnovu mišljenja jednog Skota ili na osnovu interesa sopstvenih građana? Sigurna sam da naši građani ne bi bili na gubitku ukoliko biste osoblju Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu dodelili diplomatski status, već bi takva odluka samo mogla da donese boljitak.

Oni narodni poslanici koji nisu u stanju da razlikuju humanitarce od vojnika koji pričaju da ovde treba jačati naše vojne strukture, isti su oni koji su učestvovali u slabljenju naših vojnih struktura sa svim prethodnim režimima, tako da bih volela da čujem vaš odgovor koji je taj razlog zbog kojeg ste odustali od dodele diplomatskog statusa? Hvala.

Dame i gospodo, kada pričamo o setu građevinskih zakona, ne možemo a da ne pomenemo pitanje nelegalnih vikendica Tomislava Nikolića izgrađenih na Savskom nasipu, na samom kraju Bloka 45 na Novom Beogradu.

Ove vikendice predstavljaju flagrantan primer nepostupanja nadležnih službi i institucija, obzirom da već nekoliko godina stoje, iako je njihovo rušenje odavno najavljeno. Ovaj teren, Savski nasip, predstavlja zaštićeni pojas reke Save, obzirom da se na ovom terenu nalazi nasip koji Novi Beograd štiti od mogućih poplava. Videli smo šta se dogodilo u Obrenovcu i sa ovim stvarima se ne treba igrati.

Pored toga, na ovom području nalazi se 16 reni bunara koji crpe podzemne vode, koje piju i koriste svi Beograđani. Ukoliko ovi bunari budu na bilo koji način oštećeni zbog bespravne gradnje, Beograđani će platiti revitalizaciju svakog gradskog bunara oko 600 hiljada evra.

Prema saznanjima nadležnih službi, više stotina nelegalnih objekata nalazi se na ovom prostoru, a među njima su, kao što sam već rekla, tri vikendice u vlasništvu Tomislava Nikolića i njegovih sinova.

Vi ste, gospođo ministar, u jednom prethodnom izlaganju na ovu temu rekli da je SRS deo vladajuće koalicije na Novom Beogradu i postavili pitanje zbog čega se te vikendice ne ruše, a to je u suprotnosti sa vašom izjavom od 15. marta 2017. godine, kada ste izjavili da je za ove vikendice nadležan grad Beograd, te da su lokalne samouprave dužne da dostave svoje planove objekata koji ne mogu da budu legalizovani. Obzirom da ovi objekti ne mogu da budu legalizovani, postavlja se pitanje kada će država poraditi na njihovom rušenju? Hvala.

Kada govorimo o građevinskim proizvodima ne mogu a da ne pomenem slučaj tzv. smrdljivih zgrada na Novom Beogradu. Reč je o dve zgrade u Bloku 72, koje je izgradila Građevinska direkcija Srbije, a u čijim zidovima je pronađen fenol, materija koja ne samo što ispušta neprijatan miris, već je ujedno i kancerogena i samim tim izuzetno opasna po zdravlje ljudi. Ukupno 199 porodica iseljeno je iz dva objekta i njihovo stambeno pitanje rešeno je na zaista zadovoljavajući način. S tim što se većina ovih lica preselila u dve novoizgrađene identične zgrade.

Međutim, postavlja se pitanje zbog čega dve zgrade sa otrovnim materijama nisu srušene? Prvobitno ste najavili rušenje ovih objekata, da bi se potom od toga odustalo i angažovan je Institut za nuklearnu nauku iz Vinče da sanira problem. Problem je navodno saniran početkom 2017. godine, a u januaru ove godine Građevinska direkcija Srbije raspisala je javnu nabavku za opremanje jedne od ove dve zgrade, što prema informacijama iz konkursne dokumentacije uključuje nabavku, isporuku, montažu i ugradnju kućnog i kancelarijskog nameštaja, opreme i uređaja za domaćinstvo. Predviđen je i prostor za recepciju, ulazni hol, prostor za čistačice i kancelarijski prostor za izdavanje. Navedeno je da zgrada ima 28 garsonjera, 48 dvosobnih stanova, 26 trosobnih stanova i dva troiposobna stana. Na sastanku predstavnika MZ i predstavnika Građevinske direkcije Srbije rečeno je da se stanovi opremaju za izdavanje, ali je takođe rečeno da nije planirano da se u zgradama otvori hostel.

S tim u vezi postoje dva problema. Prvi problem je taj što se izgleda zaista otvara hostel. Ne znam da li ste informisani da su stanovi, čiji je dakle broj i kvadratura naveden u pozivu za javnu nabavku, da su stanovi pregrađeni, da se u hodnicima ovih zgrada grade kupatila, te da je zgrada opremljena nameštajem firme „Matis“.

Postavlja se pitanje, ko će boraviti u toj zgradi i kome se to namešta ovaj posao. Sada ne znamo da li je istina ili ne, u kraju kruže priče da se objekat priprema za smeštaj migranata, pa bi bilo dobro da čujemo da li je to istina. Isto tako, građani koji žive u okolnim objektima uznemireni su zbog toga što im nije zvanično pokazan dokaz da su objekti uspešno očišćeni od otrovnih materija.

Još jedno pitanje je, zbog čega je vlasnik firme koja je koristila otrovne materijale u izgradnji nije krivično odgovarala? U pitanju je firma „Eko sekund“ koja se 90% nalazi u vlasništvu porodične firme, gospodina Nebojše Atanackovića bivšeg predsednika Unije poslodavaca Srbije, koji je ujedno nekadašnji potpredsednik SPO koji je bio poslanik u Skupštini Srbije u tri mandata, bio predsednik Odbora za trgovinu i turizam, a jedno vreme bio i predsednik opštine Voždovac, te član Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.

Poslanička grupa SRS podnela je niz amandmana na Predlog zakona o građevinskim proizvodima. Amandmanom koji sam ja podnela na naslov Predloga zakona, predlažem promenu naslova Predloga zakona tako da glasi – Predlog zakona o proizvodima za izvođenje građevinskih radova.

Ovim i ostalim amandmanima koje smo podneli želeli smo barem na tehnički način da doradimo zakon. Međutim, stav SRS jeste da ovaj zakon nije dovoljno dobar, zbog toga što ga donosite po diktatu EU i sa namerom da se uskladite sa standardima i najboljom praksom EU, što ne mora nužno predstavljati i najbolje rešenje za nas ovde u Srbiji.

Međutim, mnogo veći problem od samog teksta ovog zakona i ostalih zakona iz iste oblasti, za nas srpske radikale predstavlja pitanje kako će ovi zakoni biti sprovedeni u praksi? Mi smatramo da resorni ministar Zorana Mihajlović svoj posao ne obavlja dovoljno adekvatno i dovoljno stručno i zbog same činjenice da je ona američki čovek, član Trilateralne komisije, te neko ko američkog ambasadora poziva na sopstvenu slavu, naš je stav da ona ne može dovoljno adekvatno zastupati interese građana Srbije.

To smo imali prilike nedavno da vidimo kada je ministar ostala nema na izjavu američkog ambasadora da je Kosovo nezavisna država, a u kasnijem obrazloženju rekla je da je oćutala zato što se nalazila na skupu na kome je dogovarana izgradnja autoputa Čačak – Kruševac, a vrednost tog posla iznosi 800 miliona evra.

Za nas iz SRS, obraz građana Srbije i nacionalni ponos nema cenu, i smatramo da je mnogo važnije u svakoj situaciji reagovati i osuditi one koji rasparčavaju teritoriju Srbije, nego ćutati da bi se završio posao sa firmom koja je već duboko kompromitovana i koja je u zemljama regiona već dobila zabranu, odnosno obustavu rada zbog brojnih zloupotreba. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, svi mi iz SRS ovde zastupamo građane Srbije koji su za nas na prethodnim izborima glasali. To znači da mi kroz svoju diskusiju iznosimo stavove građana Srbije. Ukoliko je naš stav da resorni ministar ne radi dobro svoj posao i da ne treba da ostane na toj funkciji, onda je potpuno nepotrebno da mi ovde pričamo o tačkama, zarezima i ostalim izmenama koje smo uneli u amandmane.

Mi se, iz SRS, dame i gospodo, za razliku od određenih ministara, sa političkim protivnicima ne prepucavamo preko novina, ne vodimo diskusiju po tabloidima, već je ovo ovde jedino mesto gde mi možemo da iznesemo svoj stav o radu ministara, a naš stav je da ministar Zorana Mihajlović, treba i mora da bude što pre smenjena. Hvala vam.

Gospođa Mihajlović je u odgovoru na moje prethodno izlaganje po amandmanu, istakla da je opredeljenje Vlade Republike Srbije proevropsko, te da se stoga domaće zakonodavstvo uređuje po ugledu na evropske standarde.

Međutim, oni koji se nalaze na višim državnim funkcijama od ministra, a to su predsednik države, predsednik Vlade i predsednika Narodne skupštine, ne brojano puta su istakli da iako se Srbija nalazi na evropskom putu, naša država želi da sarađuje sa svim državama. To konkretno znači da je ministar dužan da prilikom izbora izvođača radova u nekom konkretnom poslu isključivo odlučuje na osnovu kriterijuma stručnosti i cene obavljanja određenog posla, te da država porekla izvođača radova ne igra nikakvu ulogu.

Sa tim u vezi, mi iz SRS strahujemo da ministar favorizuje evropske i američke kompanije, kao i kompanije iz UAE, dok se istovremeno, gotovo ne sklapaju poslovi sa Rusijom, Kinom i državama bivšeg SS.

Rusko građevinarstvo je poznato po svom kvalitetu i postojanosti. U Rusiji se i dan danas izuzetno mnogo gradi i mnogi naši građani odlaze u Rusiju da rade u oblasti građevine.

Ministar, sa druge strane, umesto da iskoristi ruske radnike i ruske projekte, u svakoj prilici ističe svoje anti rusko opredeljenje, pa je tako ministar u svojim javnim nastupima okrivila Rusiju za neuspeh izgradnje projekta Južni tok, a istovremeno je potrošeno 30 miliona evra, novca opredeljenog za projekat Južni tok. Novac je, navodno, potrošen za pripremne radnje, eksproprijaciju, istražne i predprojektne poslove.

Postavlja se pitanje da li je novac zaista namenski potrošen, da li je morao da bude potrošen i ko će za sve to da odgovara. Ovo će, verovatno, utvrditi tek neka naredna vlast.

Sa druge strane, u avgustu se obrušio potporni zid na K10, a pre toga 16. maja angažovan je stručnjak svetske banke za kosine, izvesni Marinos Skempas. To znači da je gospodin iz svetske banke primio najmanje tri plate, obzirom da je između avgusta i maja proteklo tri meseca, a pored njegove tri plate, utrošena su određena sredstva za njegov rad, a došlo je i do rušenja.

Nadzor nad ovim projektom vršila su dva konzorcijuma, Francusku Luis Berger i Grčki Egnatija Odos, a izvođač radova bila je španska firma „Azvi“. Postavlja se pitanje ko će da odgovara, da li projektant, izvođač radova ili lica koja su vršila nadzor ili možda sve tri grupe. Ovaj događaj pokazao je da evropski standardi i evropski izvođači nisu uvek najbolje rešenje, a u Srbiji se prilično dobro gradilo i u vreme kada EU nije postojala.

Ceo Novi Beograd izgrađen je na močvarnom tlu i na pesku i dan danas dobro stoji, dok je nažalost rok trajanja projekata koje u poslednje vreme gradite, na osnovu evropskih standarda, svega nekoliko meseci. Samim tim, očigledno, ne radi se dobro. Hvala.

Gospodine ministre, tokom ove sednice imali smo priliku da čujemo stavove različitih poslaničkih grupa na temu brojnih aspekata procesa zaštite životne sredine.

Međutim, nažalost, čini mi se da je premalo pažnje posvećeno jednom izuzetno važnom pitanju, a to je pitanje reciklaže. Činjenica je da kultura recikliranja u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena, o čemu govori poražavajući statistički podatak da se svega oko 10% ukupnog otpada u Srbiji reciklira, dok je taj broj u Nemačkoj, kao jednoj od vodećih zemalja EU negde oko 90%.

Ukoliko govorimo o različitim kategorijama otpada, najviše se reciklira ambalažni otpad u procentu od oko 40%, što znači da oko 90% ukupnog otpada u Srbiji i oko 60% ambalažnog otpada završava na zelenim površinama, u krošnjama drveća, ukoliko je reč o kesama, rekama i divljim deponijama širom naše države.

Srbija ima raspoložive kapacitete za reciklažu, ali ti kapaciteti ne funkcionišu u potpunosti, već samo polovina kapaciteta radi, pre svega zbog činjenice da se sakupljanjem sekundarnih sirovina uglavnom bave fizička lica, pojedinci koji za taj posao nisu ni dovoljno obučeni, ni dovoljno plaćeni. Uglavnom su u pitanju pojedinci iz osetljivih socijalnih grupa koji se ovim poslom bave motivisani ekonomskim motivima, a ne motivima zaštite životne sredine.

Obzirom da ste najavljivali da ćete regulisati proces sakupljanja sekundarnih sirovina i da ćete sakupljače sekundarnih sirovina iz sive zone prevesti u legalne tokove, zanima me dokle se stiglo sa tim postupkom i da li je definisano na kakve će beneficije tačno moći da računaju sakupljači sekundarnih sirovina kada budu upisani u javne registre svojih lokalnih samouprava? Takođe me zanima koliki će procenat Zelenih fondova biti namenjen postupku reciklaže? Hvala.

Izuzetno je važno da podsetimo građane da je u Srbiji već jednom bio formiran Fond za zaštitu životne sredine, ukoliko se ne varam, taj fond je formiran 2009. godine, a prestao je sa radom 2012. godine zbog brojnih zloupotreba, netransparentnosti i lošeg poslovanja. Tokom tog perioda nije realizovano više od 2.200 potpisanih ugovora i na taj način stvoren je dug od 5,5 milijardi dinara.

Činjenica je da je u tom periodu na vlasti bio drugi režim čiji predstavnici trenutno ovde nisu prisutni, pa verovatno neće reagovati, poneki, ali izuzetno je važno da nam vi objasnite koju garanciju imamo da sada neće ponovo doći do zloupotreba Zelenog fonda i da će sredstva iz ovog fonda biti raspoređena na ispravan način, te da će biti svi potpisani ugovori i realizovani.

Druga važna stvar jeste to da je Srbija, nažalost, nepovratno zagađena nakon bombardovanja 1999. godine, te samim tim mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da Zeleni fond koji se formira u Srbiji ne treba nužno vezivati sa evropskim fondovima zbog činjenice da bi Srbija daleko veća sredstva dobila ukoliko bi naplatila ratnu odštetu od Evropske unije zbog bombardovanja.

Samim tim smatramo, da bi bilo dobro, da vaše Ministarstvo formira jedan tim, kako ljudi zaduženi za bavljenje životnom sredinom, pre svega, ekologa, a potom i onkologa i drugih lekara, te da se utvrdi tačno oko relacija između porast broja obolelih od malignih bolesti i po svim, dakle, malignim bolestima pojedinačno nakon bombardovanja i nakon početka poluraspada osiromašenog uranijuma. Smatramo da bi sa jednom takvom studijom mogli da dokažemo da je protiv Srbije vođen hemijski i biološki rat i samim tim, naplatimo ratnu odštetu koja bi svakako iznosila mnogo više od onih sredstava koje EU trenutno opredeljuje za zaštitu životne sredine u Srbiji. Hvala vam.