Gospođa Mihajlović je u odgovoru na moje prethodno izlaganje po amandmanu, istakla da je opredeljenje Vlade Republike Srbije proevropsko, te da se stoga domaće zakonodavstvo uređuje po ugledu na evropske standarde.
Međutim, oni koji se nalaze na višim državnim funkcijama od ministra, a to su predsednik države, predsednik Vlade i predsednika Narodne skupštine, ne brojano puta su istakli da iako se Srbija nalazi na evropskom putu, naša država želi da sarađuje sa svim državama. To konkretno znači da je ministar dužan da prilikom izbora izvođača radova u nekom konkretnom poslu isključivo odlučuje na osnovu kriterijuma stručnosti i cene obavljanja određenog posla, te da država porekla izvođača radova ne igra nikakvu ulogu.
Sa tim u vezi, mi iz SRS strahujemo da ministar favorizuje evropske i američke kompanije, kao i kompanije iz UAE, dok se istovremeno, gotovo ne sklapaju poslovi sa Rusijom, Kinom i državama bivšeg SS.
Rusko građevinarstvo je poznato po svom kvalitetu i postojanosti. U Rusiji se i dan danas izuzetno mnogo gradi i mnogi naši građani odlaze u Rusiju da rade u oblasti građevine.
Ministar, sa druge strane, umesto da iskoristi ruske radnike i ruske projekte, u svakoj prilici ističe svoje anti rusko opredeljenje, pa je tako ministar u svojim javnim nastupima okrivila Rusiju za neuspeh izgradnje projekta Južni tok, a istovremeno je potrošeno 30 miliona evra, novca opredeljenog za projekat Južni tok. Novac je, navodno, potrošen za pripremne radnje, eksproprijaciju, istražne i predprojektne poslove.
Postavlja se pitanje da li je novac zaista namenski potrošen, da li je morao da bude potrošen i ko će za sve to da odgovara. Ovo će, verovatno, utvrditi tek neka naredna vlast.
Sa druge strane, u avgustu se obrušio potporni zid na K10, a pre toga 16. maja angažovan je stručnjak svetske banke za kosine, izvesni Marinos Skempas. To znači da je gospodin iz svetske banke primio najmanje tri plate, obzirom da je između avgusta i maja proteklo tri meseca, a pored njegove tri plate, utrošena su određena sredstva za njegov rad, a došlo je i do rušenja.
Nadzor nad ovim projektom vršila su dva konzorcijuma, Francusku Luis Berger i Grčki Egnatija Odos, a izvođač radova bila je španska firma „Azvi“. Postavlja se pitanje ko će da odgovara, da li projektant, izvođač radova ili lica koja su vršila nadzor ili možda sve tri grupe. Ovaj događaj pokazao je da evropski standardi i evropski izvođači nisu uvek najbolje rešenje, a u Srbiji se prilično dobro gradilo i u vreme kada EU nije postojala.
Ceo Novi Beograd izgrađen je na močvarnom tlu i na pesku i dan danas dobro stoji, dok je nažalost rok trajanja projekata koje u poslednje vreme gradite, na osnovu evropskih standarda, svega nekoliko meseci. Samim tim, očigledno, ne radi se dobro. Hvala.